ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

ma postoje i neke komercijalnije (a jednako vredne) ideje od smita, ali.. kriza je... 

Vidi, meni bi bilo slatko da se zaokruži taj Vird tejls ciklus. Imamo Lavkrafta, ubrzo će Hauardovi Konan i Kejn, a u vidu naslednika planira se Murkokov Elrik. Dakle, fale Smit i Lajber - i možda Vens - da bi se ta priča potpuno zaokružila.

Quote from: nightflier on 14-11-2009, 20:26:11
ubrzo će Hauardovi Konan i Kejn

koliko ubrzo? kad se to ocekuje?

Moja ideja, a Gul je poodavno zna, za Nekro 2 je sledeća: preostale priče neizdate na srpskom + probrana HPLova prepiska. Pošto se priča da bi trebalo da izađe Vord u novom prevodu, ispade da će to ostati Gulova tiha patnja. Uzevši u obzir da postoji i Logos/Omenovo reizdanje Vorda u prevodu Velmar-Jankovićeve, isto to u Nekrou 2 stvarno je previše.

A onda - Blekvud!

Quote from: Alexdelarge on 14-11-2009, 20:27:47

Quote from: nightflier on 14-11-2009, 20:26:11
ubrzo će Hauardovi Konan i Kejn

koliko ubrzo? kad se to ocekuje?

Trebalo je za sajam, ali Ameri su poslali pogrešne ilustracije. Očekujem do Nove godine. U svakom slučaju, objaviću čim izađe.

ideja ima mnogo, ali s ovim kilavim izdavačem pitanje je da li postoji i volja, a kamo li mogućnosti da se bar još jedna od njih realizuje.

srećom te postoje i neki drugi izdavači.

recimo, kukić – koji mi je naručio ovaj GRADAC o lavkraftu – vrlo je voljan da za njega priredim antologiju do sada neprevođenih, klasičnih horor priča.
znači, meken, blekvud, m.r. džejms i tako ta kompanija.

ja bih to radije video u mega-luxuznom nekronomikonskom izdanju, sa svim propratnim kritičkim materijalima (c) by Ghoul + ilustracijama, nego li neku skromniju verziju negde drugde, ali dok se boban femka, a godine prolaze, proći će voz, a ja ću ovo da uradim, ovde ili onde, i to uskoro. možda već i dogodine.

Ja sam pre za Karla Edvarda Vagnera.

Quote from: zakk on 14-11-2009, 21:57:23
Ja sam pre za Karla Edvarda Vagnera.

pojasni: misliš, njegove antologije, ili šta?

Quote from: Ghoul on 14-11-2009, 21:28:05
znači, meken, blekvud, m.r. džejms i tako ta kompanija.

Tooo!!!

Ali, razmišljam nešto, osim ovih "udarnih" imena koja se često vrte po antologijama (uz Stivensona, Mopasana, Le Fanua, Sakija...) imaš i drugih zanimljivih likova. Lupam sad bez reda -  Danseni, Natanijel Hotorn, Bulver Liton... Jeste, može se reći da stilovi nabrojanih, kao i kvalitet dela, nije (zapravo, u okviru antologije ne bi bio) ujednačen, ali nekako mi antologije klasika bez "bila je mračna i olujna noć" Bulvera Litona jednostavno nisu kompletne.

Zapravo, odluka je hoćeš li ići na "best of" varijantu ili širu, gde bi bili i pisci koji su možda danas i prevaziđeni. Iskren da budem, ova prva varijanta, a o tome sam već pisao, postaje dosadna. Nižu se jedni te isti naslovi: Blekvud - Willows; MR James - Casting the Runes... itd itd itd. Kakva su tvoja razmišljanja na tu temu? Misssim... Jedva čekam klasike.

moja razmišljanja su da je praktično nemoguće napraviti dobru antologiju bez ogromnog prostora – bar 600-ak strana, kao za NEKRONOMIKON, ali možda nešto sitnijeg proreda.
prosto, MNOGO smo zaostali po pitanju dobrog klasičnog horora, skoro ništa od prvorazrednih stvari nije prevođeno, a da ne govorim o zabavnim opskuritetima.

postoje i konkretni problemi:
neke od najgenijalnijih klasičnih stvari su NOVELE = 'jedu' mnogo prostora;

pa onda dođemo kod blekvuda, a najbolje što je on napiso su DVE novele od kojih bi bio zločin odabrati samo jednu: a njih 2 zajedno imaju skoro 150 strana, znači – ode ¼ knjige na blekvuda.

itd. itd.

postoje mnoge kvake u ovome, a kako će finalna verzija izgledati zavisi od izdavača s kojim to budem radio više nego od mene.
ja zapravo imam pompeznu ideju o 3 toma klasika:
I – najbolje kratke horor priče
II – najbolje horor novele
III - najbolje horor priče slavnih autora (hotorn, dikens, balzak, h. džejms, konrad, fokner, itd.)

što se tiče odabira – kvalitet (po mom sudu, of kors) je jedini kriterijum.
zabole me da li se te iste priče nalaze u 200 drugih STRANIH antologija, bitno je da se ne nalaze ni u jednoj SRPSKOJ.

mada, konkretno, od džejmsa ne bih stavio RUNE nego, najverovatnije, COUNT MAGNUSA.

Quote from: Ghoul on 14-11-2009, 23:38:24

zabole me da li se te iste priče nalaze u 200 drugih STRANIH antologija, bitno je da se ne nalaze ni u jednoj SRPSKOJ.

Pa i da se nalaze, ako nisu nabavljive, što da ne.

Glavna kvaka je da ti nekoga ubediš za tu jednu antologiju i da ti se pritom ne meša mnogo u poso, ni oko sadržaja ni oko izgleda izdanja.
To ako se rasproda (a nešto ne vidim mogućnost da neće), sam izdavač će te cimati za još.
Kreni sa tom jednom ali vrednom, pa dokle stigneš.

@ghoul
Koliko sam razumeo, pravljenje antologija stranih pisaca trenutno zajeban posao, zbog obezbeđivanja prava. Stranu, gotovu antologiju, možeš relativno lako da dobiješ (knjiga ko i svaka druga u tom pogledu), ali ti da je napraviš... komplikovano do besvesti. Jel to tako i po tvom uvidu?

zajebano je za nove, žive, aktuelne, pravima pokrivene.

sa starijima - klasicima - mislim da to nije toliki problem, ili nije uopšte.

no, to tek treba proveriti konkretno i exaktno.

da, problem sa antologijama kada mi biramo, a ne preuzimamo postojeću knjigu je taj što je to toliko zajebavanja da nijedan agent neće da radi bez 200$ po autoru, ato već na 25 autora čini 5000, pa ni to nije sve, nego će se sigurno desiti da za mnoge neće uopšte uspeti jer, ako im pisac ne odgovori na prvu ponudu, niko neće da se smara sa daljim ubeđivanjem i onda ti odabereš 25 autora, a ispostavi se da njih 10 uopšte ne odgovori na ponudu i šta onda, revizija spiska koji onda zadire u izbor, jer, iz mog iskustva, uglavnom bolji i slavniji autori imaju svoje agente koji tek neće da se smaraju sa nekoliko potencijalnih dolara iz Gornje Volte ili Srbije...

Quote from: nightflier on 14-11-2009, 20:13:34
Znam da bi proizvodnja bila skuplja, ali mislim da bi se u celu priču jako lepo uklopio Klark Ešton Smit. Šta je prirodnije nego da posle "Nekronomikona" dođe "Carstvo nekromanata".

Da! Boban, je li to moguće?

verovatno jeste, ali ja prvi put čujem za to...

Konacno, Nekronomikon i na mojoj polici, spreman za nocno, zimsko citanje..
Ova misteriozna knjiga mi je dosad volsebno izmicala. Kad sam imao para ili je nestajala s polica ili sam uzimao sta drugo, a kad nisam imao para kocoperila se na policama. Danas konacno resih da je uzmem, i umalo i danas da je ne pazarim.
Knjizara radi do 21, ali skroz sam smetnuo s uma da zbog smrti Patrijarha Pavla, radno vreme nece biti uobicajeno. Dodjoh u pet do 19, kaze covek " zatvaramo, udjite jedino ako konkretno nesto trazite ". Tako za minut pazarih Nekronomikon, poslednji kupac ovaj dan, pred zatvaranje  .

Nećeš zažaliti

ako se ideja JEDNE (ili 3) ANTOLOGIJE pokaže neizvodiva iz gorepominjanih razloga - čak i za klasike čija su prava verovatno mutno-neodređeno-možda-slobodna - onda je možda još bolja alternativa - serija BEST OF antologija klasičnih autora.
kupiš prava za neku obimniju zbirku datog pisca, a onda odatle povadiš samo meso i krtninu.
npr. c. e. smith ima ono izdanje u ediciji 'fantasy masterworks'. tu ima sigurno 50ak ako ne i više priča. kupiš prava na to, al objaviš samo 20ak najboljih, i ispratiš ih gospocki a ne ko ovi, na žutoj artiji, golo, bez ičega supstancijalnijeg. dobro, ima 20 strana pogovora stivena džons,a i to je sve.
ne verujem da su prava za ovakve knjige sumanuta...

dakle, best of
-le fanu
-de la mare
-m.r. james
-a. machen
-a. blackwood
-r. chambers
-m.p. shiel
-c.a. smith
-r.e. howard
-h.h. ewers
-j. reys

nekad ne može tako, nego se kupuju i priređivačka prava, pa se moraš držati rasporeda i redosleda.

pa dobro, al nije to urezano u kamen - dogovori su mogući, flexibilnost, uostalom ko će da te proverava šta si tačno metnuo u svoju srpsku knjigu, dal si stavio baš sve priče, i tim redom?

razumem da su strogi ako kupiš neku novu, editorom baš fixiranu antologiju, tipa LEGENDE, onda je bezveze da po svom nahođenju izbacuješ ili ubacuješ priče koje potpisani priređivač nije stavio.

ali s druge strane imaš milion tih 'best of' zbirki na kojima niej ni potpisan priređivač, ili ako i jeste, nema neki autorski pečat neko je neko uzeo pa naštampao sve (ili skoro sve) što je neko napisao.
s tako nečim su ti valjda slobodnije ruke da radiš šta oćeš.

uostalom, šta nekoga briga ako si platio prava za 'best of' zbirku sa 50 priča, a rešio da objaviš samo 20?

Pričaš to čoveku kome su palpovali tiraž "300" jer su ubacili jedan tekst u knjigu.

Quote from: Ghoul on 17-11-2009, 00:10:57
pa dobro, al nije to urezano u kamen - dogovori su mogući, flexibilnost, uostalom ko će da te proverava šta si tačno metnuo u svoju srpsku knjigu, dal si stavio baš sve priče, i tim redom?

razumem da su strogi ako kupiš neku novu, editorom baš fixiranu antologiju, tipa LEGENDE, onda je bezveze da po svom nahođenju izbacuješ ili ubacuješ priče koje potpisani priređivač nije stavio.

ali s druge strane imaš milion tih 'best of' zbirki na kojima niej ni potpisan priređivač, ili ako i jeste, nema neki autorski pečat neko je neko uzeo pa naštampao sve (ili skoro sve) što je neko napisao.
s tako nečim su ti valjda slobodnije ruke da radiš šta oćeš.

uostalom, šta nekoga briga ako si platio prava za 'best of' zbirku sa 50 priča, a rešio da objaviš samo 20?

Ne može to tako, bojim se. Dapače, pitam se da li je uopšte i moguće kupiti prava na neku zbirku, pa ilustrovati, kao s "Nekronomikonom". Verovatno nije.

Većina stvari o kojima se ove priča su pablik domejn. Ima Vikipedija dobar tekst o tome. Znam kakva je situacija sa pravima za klasične filmove, kada su pisani materijali u pitanju, stvar je još lakša jer ne postoje studiji (u ovom slučaju, izdavači) koji unedogled produžavaju licence. Od ovog Gulovog spiska, proverio bih kako stoji stvar sa Ewersom (kako se transkribuje?), De la Mareom i naročito Hauardom. Što se tiče Mekena, Blekvuda i ekipe situacija je, rekao bih, čista. Na kraju krajeva, Project Gutenberg može biti neki reper jer se tamo nalaze dela koja su u pablik domejnu.

Dakle, ne verujem da se treba zezati sa postojećim antologijama, već izabrati pisce koji su sigurno PD i napraviti nešto od toga. Bulver-Liton je sigurno PD. A o njemu se može napisati divan propratni tekstić.

Pravilo je: svi umrli do 31. decembra 1948. godine su SLOBODNI za objavljivanje.

Ali kod knjiga nema zastarevanja pre naznačenog roka.
dodatni problem je sledeći: dobri autori imaju posrednike i agente, a oni su zajebani u smislu da su to obični trgovci i da je s njima dogovor van postojećih pravila vrlo zajeban jer su u osnovi to smešne pare; recimo, svojevremeno mi je pao u ruke originalni dokument o otkupu prava za jedan Silverbergov roman za zemlje evropske unije: 150000$. Prilično sam siguran da je taj papir još uvek u mom posedu. I kada se onda mi pojavimo sa naših jadnih nekoliko stotina dolara, koliko minuta mislite da će nam neko posvetiti? Kakvo bre crno prekrajanje antologija, ajde, ljudi, pa budite srećni što smo vam uopšte dajemo da išta radite.
Zelazni dok je bio živ dao je svaku svoju knjigu za Jugoslaviju za po 500$, a sada, njegovi naslednici neće da razgovaraju bez 1000.

Quote from: John Reynolds on 17-11-2009, 01:33:13
Većina stvari o kojima se ove priča su pablik domejn. Ima Vikipedija dobar tekst o tome. Znam kakva je situacija sa pravima za klasične filmove, kada su pisani materijali u pitanju, stvar je još lakša jer ne postoje studiji (u ovom slučaju, izdavači) koji unedogled produžavaju licence. Od ovog Gulovog spiska, proverio bih kako stoji stvar sa Ewersom (kako se transkribuje?), De la Mareom i naročito Hauardom. Što se tiče Mekena, Blekvuda i ekipe situacija je, rekao bih, čista. Na kraju krajeva, Project Gutenberg može biti neki reper jer se tamo nalaze dela koja su u pablik domejnu.

Dakle, ne verujem da se treba zezati sa postojećim antologijama, već izabrati pisce koji su sigurno PD i napraviti nešto od toga. Bulver-Liton je sigurno PD. A o njemu se može napisati divan propratni tekstić.

Prava na Hauarda drži njegova fondacija. Sem toga, to će IPS objaviti. Prevod prve knjige je gotov.

Niko ne drži prava na Hauarda, čovek umro 1936... ali naslednici koriste trik, pa kažu da su to nekompletna dela koja su sredili neki drugi autori pod njihvoim nadzorom i onda se to kao produžava u beskraj. Pričama se dodaju uvodi i redosled, pa se takve kompliacije koriste da zbune narodne mase.
originalnog hauarda moguće je od 1986. godine objavljivati bez plaćanja.

Kao što rekoh, naročito Hauard.

Gle, pre izvesnog vremena sam vodio raspravu sa Gulom u vezi sa Dansenijem. On mi je stalno skretao pažnju da je u pitanju jedan lord, ali koliko god brljao po netu, ne mogu da nađem da ima ono što imaju Hauard i (ekstremniji primer) Tolkin, npr, koji verovatno NIKAD neće biti ispušteni iz stega kopirajta. Kao što gore spomenuh, Project Gutenberg kaže:

QuoteOur books are free in the United States because their copyright has expired. They may not be free in other countries. Readers outside of the United States must check the copyright laws of their countries before downloading or redistributing our ebooks.

Praktično, srpski izdavači su sigurni što se tiče američkih pisaca jer je veoma mala mogućnost da neko u Srbiji drži validna prava za nekog klasičnog američkog pisca. Gledajući i anticipirajući Gulov spisak želja, valja proveriti još britanske i nemačke zakone i fondacijska prava i stvar je potpuno čista.

Ako mi neko kaže kako se transkribuje Ewers, reći ću kako mislim da bi se moglo saznati da li iko drži licencu za Vampyra (ako Gula zanima ta novela). Njegovi preci su verovatno držali ovce za priplod ili tako nešto?! Ewersovi, ne Gulovi.

alo bre ljudi, zakon je u celom svetu isti.
50 godina nakon smrti autora, njegovo delo postaje javno dobro i više se NIKADA ne može na njega položiti nikakvo autorsko pravo.
To je važilo do 1998. godine kada je pomereno na 70 godina i danas važi 70 godina, ali pisci čija su dela po starom zakonu (50 godina posle smrti) postala javno dobro ne mogu se više vratiti pod stege kopirajta.
Pisac se može odreći autorskih prava i jednom odricanje se ne može povući (osim u Nemačkoj, gde je odricanje zabranjeno)--- Dučić se recimo odrekao autorskih prava i njegova dela su slobodna zauvek.
Pisac može nemati naslednika i nemati rešena prava oko objavljivanja nakon smrti pa je moguće tu praviti razne kombinacije, ali nema trika da se ikakvo delo spreči da postane javno dobro 70 godina posle smrti autora.
OK, ameri sada traže da se ta granica pomeri na 90 godina, i možda će to proturiti, ali to će onda biti druga pravila. jednog dana će možda biti 200 godina, ali sada je 70, a za umrle pre 1948. godine 50 i u svakoj zemlji je praktično tako. Čak i u Srbiji.

najtflajer: "pitam se da li je uopšte i moguće kupiti prava na neku zbirku, pa ilustrovati, kao s "Nekronomikonom"
= ne razumem ovo poređenje. oćeš reći da je neko kupio prava na zbirku (koju? gde? šta?) sa ovim sadržajem, pa je onda samo ilustrovao, ili šta?

džon: evers – kao takav je već izlazio na srpskom

boban: meni ovo što govoriš zvuči too good to be true. daj bože da je stvarno tako, i da možeš da objavljuješ ama baš SVAKOG ko ti se ćefne ako je samo umro pre 1948 ili tako nešto. ali nisam ubeđen da je to tako prosto.

Quote from: John Reynolds on 17-11-2009, 02:28:38

Njegovi preci su verovatno držali ovce za priplod ili tako nešto?! Ewersovi, ne Gulovi.

a što - misliš da je u jagličje bilo drugačije.

Quote from: Ghoul on 17-11-2009, 07:08:15
boban: meni ovo što govoriš zvuči too good to be true. daj bože da je stvarno tako, i da možeš da objavljuješ ama baš SVAKOG ko ti se ćefne ako je samo umro pre 1948 ili tako nešto. ali nisam ubeđen da je to tako prosto.

Moraju da se poštuju moralna i etička prava, dakle, ne sme se delo skrnaviti, prepravljati, stavljati u pogrešan kontekst; uostalom, evo nekoliko reči o tome na hrvatskom sajtu, ali potpuno je identično u 99% civilizovanog sveta:
http://hr.wikisource.org/wiki/Wikizvor:Autorsko_pravo_u_Hrvatskoj

znaci, za izdavace koji ne zele da placaju autorska prava (i citaoce) najbitnije je da pisac umre na vreme.

Stvarnost je malo komplikovanija od tako jednostavnog tumačenja autorskih prava. Nekako imam osećaj da je regulacija tih prava nastala ne iz potrebe da se obezbedi da ih naslednici rabe, već da ne budu raubovana. Naravno, svaka pravna regulativa, kao i dobar sir, ne može bez rupa, a od njih je najslađe narezati jer nema mere. Ne treba zaboraviti da je volja za objavljivanjem dela čija su autorska prava istekla povezana sa voljom izdavača da ta dela, u vreme nastajanja, autorski plate, jer inače ne bi postojala.

Sve se na kraju svodi na pitanje da li i praunuci treba da budu potrošači na račun svoga pradede ili svoje prababe (da su nasledili kuću za to vreme bi se urušila), da li od autorskih prava treba najbolje da prođu oni koji sa njima trguju i raznim marifetlutima im produžuju život (setimo se Tarzana i vere da će istekom autorskih prava dela o njemu postati dostupna) ili izdavači koji veruju da će samo objavljivanjem dela sa istekom prava osloboditi sebe da u stvaranju novih imena učestvuju?

Da li se u ovo računaju i čitaoci?

Napokon se bliži pojava novog broja časopisa za književnost, umetnost i kulturu GRADAC iz Čačka, koji je u potpunosti posvećen H. F. Lavkraftu.

KORICA + SADRŽAJ:

http://ljudska_splacina.com/2009/11/lavkraft-u-casopisu-gradac.html

Meni su najbolje price Snovi u vesticjoj kuci, Danicki uzas, Pikmenov model , Pacovi u zidovima. Ukleta kuca mi je isto odlicna.
Sve pohvale za ovo izdanje, posebno Ghoulu. Vidis da i mi ljubitelji SPC nismo tako fanaticni, volimo i mi citati o demonskim silama i starim bogovima  .

ma hajde; pa ja sam pre neki dan od Hilandarske zadužbine otkupio 160 kompleta Knjiga krvi i nešto Herbertovog Preživelog i još neke stvari o kojima ne bih da pričam javno.

Bobane, milostivi, kad ćeš mi odgovoriti na poruku?

Nekronomikon u Zagrebu bi trebalo da bude u Profilovoj knjižari u centru.
Oni su ga uzimali već dva puta... 20 i 10 komada.

Quote from: Boban on 15-12-2009, 01:09:14
Nekronomikon u Zagrebu bi trebalo da bude u Profilovoj knjižari u centru.
Oni su ga uzimali već dva puta... 20 i 10 komada.

Samo? Onda nije čudo da nitko od mojih poznanika koji su ga željeli kupiti nije ga tamo našao.

Quote from: Ghoul on 18-11-2009, 22:15:09
Napokon se bliži pojava novog broja časopisa za književnost, umetnost i kulturu GRADAC iz Čačka, koji je u potpunosti posvećen H. F. Lavkraftu.

'oce li ovo uskoro?

Quote from: Alexdelarge on 27-12-2009, 21:32:25

Quote from: Ghoul on 18-11-2009, 22:15:09
Napokon se bliži pojava novog broja časopisa za književnost, umetnost i kulturu GRADAC iz Čačka, koji je u potpunosti posvećen H. F. Lavkraftu.

'oce li ovo uskoro?

info direktno od kukića:

"Gradac je izašao pre dva dana.
Gradac može da se kupi, koliko znam u:
Stubovima kulture,
u Beopolisu (Dom omladine),
u knjižari "Aleksandar Belić" na Studentskom trgu,
u Inicijalu pored SANU,
i kod moga distributera - Krug,  u Staklencu, na Trgu republike, II sprat.

Ima ga u još nekim knjižarama, ali ja sada ne znam adrese tih knjižara."

za najnestrpljivije:
ne očekujte da je ovo stiglo u nabrojane knjižare već danas.
možda je najpouzdanije -ako to želite ODMAH- da odete direktno kod distributera na gorenavedenoj lokaciji.

Spreman da podnesem sve moguće uvrede zbog nedovoljno detaljnog prikaza svih okolnosti koje su pratile taj čin, svečano izjavljujem da sam danas, pre sastanka u Klubu, u Stubovima kulture kupio Gradac posvećen Lavkraftu.

mićo, kad me sad šlog nije strefio!
bez najave, tek tako, odjednom, ni 5 ni 6 - nego: KUPIO!!!

kako ti se čini, kolko je strana, kako su ispale fotke?
ja još čekam čika poštara da zazvoni dvaput...

РИПЕЛ, Франк Г.
Zvezdana magija : Pravi Necronomicon / Frank G. Ripel ; prevod P.
[Peter] Amalietti, M. [Marko] Weber, M. [Miroslav] Dereta. – 1. izd. –
U Beogradu : Dereta, 1992 (Beograd : Dereta). – 147 str. : ilustr. ; 20
cm. – (Biblioteka Orion ; kolo 2, knj. 4) (Sabeanska trilogija / Frank G.
Ripel ; 3)
Prevod dela: La magia stellare. – Tiraž 2.000

Quote from: zakk on 29-12-2009, 13:01:02
РИПЕЛ, Франк Г.
Zvezdana magija : Pravi Necronomicon / Frank G. Ripel ;

ti očito nisi čito BIBLIOGRAFIJU u jedinom pravom nekronomikonu...

Ma ja i nemam nekronomikon.

Nemas NEKRONOMIKON ! Pa kako te do sada Boban nije izbacio sa foruma i streljao?

Strelja za "Poslednjeg Srbina".

Zar ne strelja za "Zlatnu knjigu"?