ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

FANTASTICNO  KAO  PRIRODNO  ISHODIŠTE  PRICE

- Autor teksta je Aleksandar Gatalica (List Politika 7.2.2004)
(Ja citiram najjznacajnije delove)

Verovatno nema književne forme koja ne pripada korpusu svetske, nadnacionalne  književnosti nego što je FANTASTICNA prica. Začeta kao gotska pripovest razvija se krajem 18. i početkom 19. veka kao povest strave i neočekivanih obrta. Prvobitni naziv kod nas bio je PRIČE TAJANSTVA I MAŠTE. Karakteristika ovih priča je da su paradigmično nerealističke i avanturističke i što negiraju postulate klasične organizacije književne građe i strukture. Kao po pravilu ove priče imaju tzv. PUNCH LINE (obrt u poslednjem redu) što znači NEOČEKIVAN RASPLET.

... Od klasične bajke i fantazmagorijske narodne književnosti FANTASTIKA se razlikuje i sa istorijskog i sa strukturalnog stanovišta. S istorijskog jer je fanstasicna prica AUTORSKA i ima razlicite principe od narodnog verovanja a sa strukturalnog jer fantasticna prica jeste SISTEM a ne prikaz ili sanjarenje. Za razliku od socijalnog zadatka (izazivanje straha) i naivnog pogleda na mitski, prehrišcanski panteon savremena fantasticna prica ima ARTISTICKE ciljeve. Ona ne služi da ucvršcuje magijska verovanja, nije tu da poucava i zastrašuje vec za cilj ima oživljavanje jednog literarnog sistema drugog sveta.
- Bajke i narodna predanja imaju samo jedan pol domaštanog. Ukoliko pisac zamisli krilatog konja koji poleti k nebu i susrece se s mnogim iskušenjima da bi se vratio na zemlju onda se to NE MOŽE nazvati fantastikom u užem, savremenom znacenju te reci jer prica nema tipicnu ARTISTICKU izmešanost stvarnog i izmaštanog.
- Da bi prica bila fantasticna ona mora prema strukturalnim merilima imati dva pola. Prvi je onaj, koji je uronjen u bajkoliko. Drugi pol je pronalaženje razrešenja u realnosti. (Dakle negiranje gravitacije krilatog konja mora se pobudjivati u odredjenim okolnostima, koje naoko nemaju veze s njegovim letenjem)
-  Dakle s današnje tacke gledišta da bi prica bila FANTASTICNA ona mora biti uronjena u realnost. Mora biti zakrivljenje poznate i predvidljive svakodnevice. Mora biti skretnica na uobicajenom putu, mracna i cudna precica izmedju dve REALNE ulice ili dva obicna života. ( Bajkolika i srednjevekovna gotska prica ovo je postala tek posle Geteovog Fausta )

FANTASTICNO KAO POREMECAJ STVARNOSTI

- Fantasticno je kratkotrajni i nepredvidljiv poremecaj dnevnog i ocekivanog. Ono je mrtvorodjence poduhvata, opsesija, fanatizam i svekolika nastranost.
- Fantasticni junak je obican covek (ukoliko takvih uopšte ima u literaturi) koji u jednom trenutku izvitoperuje svoj smireni i uobicajeni hod, uznosi se fantasticnom spiralom i gotovo po pravilu, poput Ikara, strmoglavljuje donoseci nesrecu sebi i drugima ili eventualno srecu, ali samo drugima.
- Fantasticna prica stoga je po tonu uvek gotovo tragicna prica. Jedan mora da sanja tudj san i da od toga koristi ima slucajni nalazac tudjih snova. Drugi neko treba da se pronadje pred ogledalom i da zametne rat svojim odrazom, dvojnikom koji pati jer mora da prati jednoliko kretanje originala, treci dogradjuje pricu o svojoj umrloj ženi da bi posle svoje nagle smrti u novinama zaostala samo jedna umrlica. Ženina. Cetvrti je veštak koji svoj najbolji rezlutat ostvaruje u nejsporednijem trenutku, kad mu svi okrenu ledja i njegovo postignuce ne primeti niko.
- U tome nema kraja. Svaka prica koja ce se napisati u ovom i narednim vekovima treba da ima cvrstu dvopolnu strukturu i odmah se može smatrati podobnom za novu antologiju.

- To bi bila njegova sjajna zapažanja a sad slede RUPE u teoriji. (komentari)

Grešku u koracima napravio je kad je bajku proucavao samo kao narodnu, neautorsku a danas je neuporedivo više bajki koje imaju svog autora. (Andersenove su trenutno popularnije od Grimovih)

- Neslaganje broj 2 bilo bi mi s stavom autora da fantastika mora imati tipicnu artisticku izmešanost realnog i izmaštanog. E sad, šta je to tipicna artisticka izmešanost ralnog i izmaštanog? Ako bi FANTASTIKA bila samo 50 % izmaštanog, kako bi se onda nazvao žanr u kome je svih 100 % izmaštano? (I da li je to uopšte i moguce)
- Dalje, kaže da fantastika mora biti zakrivljenje poznate i predvidljive svakodnevice a smatram da bi fantastika mogla da iskrivljuje i parodira i samu neralnost i da zakrivljuje i samu, fantasticnu pricu.
- Gatalica tvrdi da je fantasticna prica po tonu gotovo uvek TRAGICNA prica što po meni ne može biti tacno ali nikako. Citam price Terija Dzonsa, koji i kad govori o tragicnim likovima i stvarima, radi u veselom tonu. Da ne govorim o bajkama (sa autorima) koje su vesele od pocetka, tokom radnje sve do hepi enda.

- I GDE SMESTITI BAJKE KOJE IMAJU SVOG AUTORA ?
Ja bih u FANTASY.  I da li je bitno da li neko delo ima autora ili je proisteklo iz predavanje naroda i da li se to uopšte u njemu vidi?

Ma covek je jako pametan...

Ajde sto teorijom zakonski ne bi smeo da se bavi, posto lupa ko maksim po diviziji, nego, vidim, pokusava da se utrti i napolje, i to u arenu ljudi koji najvise treba packe da mu lupaju sto nista zivo (zanrovsko a da se bavi fantastikom) nije citao, pa ga je vreme pregazilo jedno sto godina.

Na vama je da sudite da li je ovo dobra - primenljiva ili neprimenljiva - ilustracija mog gornjeg koskanja, ali: evo njegove "godisnje", primeticete, tako aktuelne, liste najnovijih evolucionih, formalnih i ostalih koraka koje je zamjetio u razvojnom periodu fantasticne proze sa, khm khm, artistickim namerama, u godini dvehiljadeidrugoj. Da stvar bude grdja, zajedno sa prevodom jedne svoje price, s tim se nekako utrtio na sajt Fantastic Metropolis.

O, bogovi!

Read and Appreciated in 2002
A Year's Best List
By Aleksandar Gatalica
(dded 29 December 2002.)

Pazi vamo:
Last year, I turned mostly to classic literature, and found that most of the titles more than a decade -- or even centuries -- old could reveal clear fantastic intention from their authors. I'm definitely infected by fantasy [joj, buranijo!], and it pleases me to read signs of it in novels or stories by authors of the past. [ovu "intenciju" je shvatio SAD!? Vau, Gatalica is definitely breaking some new ground here, folks! Pay attention, bice od ovog coveka svasta, kapiram da ako prevede Mimikriju na engleski, World Fantasy Award ne moze da ga zaobidje ni da hoce!] So my list of favourites for last year is as follows:

Aleph and Other Stories, Jorge Luis Borges [jedan iz kategorije: Ameri ne citaju ovo, pa nece shvatiti kao opste mesto]
Selected Short Stories, Edgar Allan Poe [pretpostavljam da nije ove godine zapravo 'otkrio' prozu Edgara Alana Poa, vec samo 'intenciju' ka 'fantasticnom'. Moc opservacija kod ovog coveka je prosto neverovatna!]
Medea, Euripides [a pa daaaa! Bez antike nema zezanja, a sa antikom nema zajebancije]
The Epic of Gilgamesh [Gatalica gotta show respect to the boss! Da se zna ko je prvi. Nego!]
Russian fantastic short stories, from Pushkin to Zamiatin [wide-range selection, treba i to pokriti, majku mu.]

Also a few modern fantasy, science fiction and non-fiction works:

City, Alessandro Barico
From the Dust Returned, Ray Bradbury
Nobody's Perfect: Selected Writings from the New Yorker, Anthony Lane
Baudolino, Umberto Eco
Universe in a Nutshell/Illustrated Brief History of Time, Stephen Hawking

Copyright ©2002 Aleksandar Gatalica . All rights reserved.

Sa Barikom ga je nategao do daske, Bredberi na trenutak pokazuje znak nade, ali onda ga sjebe sa Ekoom, a Hoking deluje kao neki nasilni cover-up (citam i ja o svemiru, interesuje mene to!)

Coooooovece...

QuoteFANTASTICNO KAO PRIRODNO ISHODIŠTE PRICE

Svidja se i meni kako ovo zvuci, ali jesam li jedini koji ima problem sa znacenjem ovoga? Ja jesam glup, priznajem, i zato bih voleo da mi neko objasni sta u tekstu objasnjava ovu tezu u naslovu. Mozda ono: "[Fantasticno] je mrtvorodjence poduhvata, opsesija, fanatizam i svekolika nastranost." Ne kapiram. Svekolika nastranost je toliko svekolika da je postala prirodna?

QuoteFantasticna prica stoga je po tonu uvek gotovo tragicna prica. Jedan mora da sanja tudj san i da od toga koristi ima slucajni nalazac tudjih snova.

Bilo nekad. Kako bi se Jeffrey Ford, pristalica teze da fantasticno uopste ne mora imati patos tragicnosti u sebi da bi funkcionisalo, i funkcionisalo dobro (takodje, isto vazi i za: da bi se prozborilo o necem znacajnijem, nije potrebno bla bla bla traGedija), svadjao sa njim. Za jednog postmodernistu, uzasno reakcionarski stavovi.

Speaking of which:

QuoteKao po pravilu ove priče imaju tzv. PUNCH LINE (obrt u poslednjem redu) što znači NEOČEKIVAN RASPLET.

Iju!

QuoteKarakteristika ovih priča je da su paradigmično nerealističke i avanturističke i što negiraju postulate klasične organizacije književne građe i strukture.

Za ovo zaista ni malo cinican komentar nemam, vec bih prosto zarko zeleo da mi objasni sta podrazumeva pod boldovanim. Hm, mozda Nyarlathotep moze tu da mi pomogne, buduci da se time, je li, bavi, i da, za razliku od gospodina Gatalice, nije svekoliko nastrani sharlatan.
Nyarla, meni moras da objasnis ovo oko dva pola.

Quote- U tome nema kraja. Svaka prica koja ce se napisati u ovom i narednim vekovima treba da ima cvrstu dvopolnu strukturu i odmah se može smatrati podobnom za novu antologiju.

Za ove mladje na forumu, cisto da imate u vidu,
Gatalica je jedno godinu dana bio sekretar Laze...

Neki ovde mladji Gataliceve stavove prozivaju izmedju ostalog i zato sto to znaju.
Pa sto niste tom coveku dali neke modernije knjige da cita nego da se ovako, pod starije dane, bruka?

Quote from: "Spider Jerusalem"Pay attention, bice od ovog coveka svasta, kapiram da ako prevede Mimikriju na engleski, World Fantasy Award ne moze da ga zaobidje ni da hoce!]

Ma, neee. Mimikrije su samo f od Fantastika (i to prilichno uobichajena, ochekivana i bez iznenadjujucih obrta), al' su zanimljive kao pokushaj imitacije stila pisanja drugih pisaca. B.t.w. tamo ima delova koji prilichno podsecaju na tudje, vec napisane, al' ne smem da se zakunem. U igri su Bredberi i Petrovic.

Ahhh... bio sam ironican, je li.
Citao sam ja neke Gatalicine knjige - Mimikrije posebice - kada me je na njega lozio kratkorocni profesor klavira kao jednog od najboljih pisaca ovde.

Quotef od Fantastika (i to prilichno uobichajena, ochekivana i bez iznenadjujucih obrta),

O tome i pricam. Ako moze Zivkovic, zasto ne bi mogao i Gatalica.

mental note:
Vise volim kako Piter Straub 'mimikuje' stilove poznatih pisaca.

Mislis na Gorana Petrovica?

Da. Baš mi nešto zaličilo na deo iz "Opsade crkve Sv. Spasa". E, sad šta je pre napisano - ne znam.

Zasto svi misle da nekoga branim kada nesto napisem...

Spajderu,
Upravo sam u tom kontekstu i dodao obavestenje...
Ja te njegove price i romane ne mogu da zavrsim...
A pokusao sam...

Spideru, brate, zivota mi, ne mogu da se upustam u dublje  razmisljanje o ovim bljuvotinama. To je ta prica kod nas - kad neko zakaci malo skolice (procita Todorova i Propa) o'ma' sebi da na pravo da postavlja nove postulate knjizevne teorije fantastike. Jebiga, to je izgleda sasvim normalno - samo, na to, valjda, ne treba obracati paznju.
A onaj tvoj post treba objaviti Spider Jerusalem, Probably- mada (oprosti mi zbog ovoga) ali bolji mi je tata Remzi kada napusava Henrija Fidlera, koji je verovao ti ili ne, prosipao veca sranja od Gatalice.

Nego, ajde da ga malo prodrmamo, cisto da ne ostane miran doveka :

QuoteZačeta kao gotska pripovest razvija se krajem 18. i početkom 19. veka kao povest strave i neočekivanih obrta.    Prvobitni naziv kod nas bio je PRIČE TAJANSTVA I MAŠTE. (prilicno irelevantna konstatacija, nebitna po svim merilima... kako se to kod nas nazivalo?) Karakteristika ovih priča je da su paradigmično nerealističke i avanturističke i što negiraju postulate klasične (ispravnije KLASICISTICKI USTANOVLJENE) organizacije književne građe i strukture. Kao po pravilu ove priče imaju tzv. PUNCH LINE (obrt u poslednjem redu) što znači NEOČEKIVAN RASPLET.

Sta ovaj covek prica?  
Fantastika u autorskoj knjizevnosti je postojala daleko, daleko pre pojave gotskog romana. Fantastike, kao vrlo bitnog dramaturskog elementa i sredstva prikazivanja, ima jos kod grckih tragicara. Ima je i kasnije u Petronijevoj i Apulejevoj prozi... jebote, o tome je cak i Lavkraft pisao u "Natprirodnoj stravi u knjizevnosti", sto je osnovna lektirica predevena na srpski... Nije potrebna neka velika mudrost da se ukaze na fantastiku u ranoj knjizevnosti, samo elementarno poznavanje knjizevne istorije. Ovaj je "zacinje" sa gotskom knjizevnoscu.
Ono sto on fensi naziva punch line je jednostavno "preokret" na kraju pripovedanja i ne mora da ima nikakve veze sa fantastikom. On je, verovatno, negde citao Poove teoretske skicice u kojima Po ovako definise strukturu kratke price: penjanje uz planinu ka vrhuncu gde se desava kulminacija. Po je tu govorio o intenzitetu i stilu pripovedanja... a da se sve razresava - to je sranje. Sta se to razresava punch line-om "Avantura Gordona Pima" (da uzmem primer ranije fantastike kojoj se on vec okrece)?

Posto za osnovne karakteristike fantastike uzima tvrdnju da "Karakteristika ovih priča je da su paradigmično nerealističke i avanturističke i što negiraju klasicne (KLASICISTICKE) postulate"... jadan covek, nije svestan postojanja romantizma i njegovog odnosa prema klasicistickoj poetici. Mozda njemu ta sitnica nije poznata, ali gotska knjizevnost se razvila paralelno sa romantizmom (cesto je i svode pod njega kao izvesni antagonizam (koliko i paralelizam) romanticarskim teznjama, samo hiperbolisan, obogacen Tanatosom...bla, bla... ). Na kraju krajeva, nema vece fantastike od "Rime of the Ancient Mariner" S. T. Kolridza... sto cisto romanticarsko remek-delo i krsi sve ustanovljene klasicisticke postulate (koji u vecini slucajeva prestavljaju Aristotelovo jedinstvo radnje, mesta i  vremena). Znaci, ne krsi samo fantasticna knjizevnost ova ustanovljena pravila... njima se opire skoro svako knjizevno stremljenje od romantizma na ovamo.

Quote... Od klasične bajke i fantazmagorijske narodne književnosti FANTASTIKA se razlikuje i sa istorijskog i sa strukturalnog stanovišta.

Wooow, what a revelatory statement!!! Ostao bih bogalj da ovo nisam procitao.

QuoteS istorijskog jer je fanstasicna prica AUTORSKA i ima razlicite principe od narodnog verovanja

Kakva je to ISTORIJSKA razlika ako fantasticna pripovetka ima razlicite principe od narodnog verovanja i autorskog je porekla? Gde tu pojam "istorijsko" ima bilo kakav smisao? Ovaj covek ne poznaje osnovno semanticko znacenje reci "istorijsko"... da, i ovo mu je odlicno: "fanstasicna prica je AUTORSKA ". Samo fantasticna prica je autorska, a realisticna nije? Zato se samo ona razlikuje od folklornog kazivanja.

Quotea sa strukturalnog jer fantasticna prica jeste SISTEM a ne prikaz ili sanjarenje.

Ostatak knjizevnosti (sem fantasticne) ne predstavlja organizovan sistem znakova, postupaka, jel' da? Ovo je karakteristicno samo za fantastiku? A ovde je vec pronikao i u teoriju mita -   - to zamuceno i tako tesko shvatljivo: prikaz, sanjarenje.... u odnosu na straight sistem fantasticne knjizevnosti... ili, opet da  ponovim, u odnosu na strukturu sveopste autorske, umetnicke, knjizevne gradje koja ne potice od kolektivnog podsvesnog.

QuoteZa razliku od socijalnog zadatka (izazivanje straha) i naivnog pogleda na mitski, prehrišcanski panteon savremena fantasticna prica ima ARTISTICKE ciljeve. Ona ne služi da ucvršcuje magijska verovanja, nije tu da poucava i zastrašuje vec za cilj ima oživljavanje jednog literarnog sistema drugog sveta.

Nije li to plitko ukazivanje sveopste knjizevnosti u odnosu na narodno stvaralastvo? Zamisli, "fantastika ne poucava", "niti zastrasuje" (e, jebiga, momcina je ovde malo omanula - ne po meni, vec po misljenjima pre svega Aristotela (ono strah i sazaljenje), a mnogo kasnije i mnogih teoreticara i pisaca horora danas i pre vek, dva; a horor, evidentno, jeste fantastika).
Gatalica, ocigledno, ima obicaj da fantastici pripisuje odlike kompletne umetnicke knjizevnosti  - te mu je differentia specicica fantastike upravo ono sto razlikuje pisanu rec od narodne.
...
uf, vec sam se zestoko umorio. To je to - dokle sam stigao.
Nastavicu sa komadanjem neki sledeci put - ako budem imao zivota za ovo. Nego, Spideru, zajebi ovo... ali, zaista sam se mucio kako da odolim i da ne poverujem coveku sa tako perfidnim knjizevnim ukusom.    

File, evo spiska cime da se pozabavis - pusti domace teoretisanje:

Brooke-Rose, Christine. A Rhetoric of the Unreal: Studies in Narrative & Structure, Especially the Fantastic. Cambridge: Cambridge UP, 1981.

Rabkin, Eric S. The Fantastic in Literature. Princeton, NJ: Princeton UP, 1976.

Schlobin, Roger C , ed. The Aesthetics of Fantasy Literature and Art. Notre Dame, IN: U Notre Dame P; London: Harvester Press, 1982

The Aesthetics of Fantasy Literature and Art. Notre Dame, IN: University of Notre Dame Press; Brighton [U.K.]: Harvester Press, 1982.

"The Secondary and Its Keys to the Fantastic." Fifteenth International Conference for the Fantastic in the Arts, March 1994.

Kathryn Hume, Fantasy and Mimesis, New York - London, 1984

W. Irwin, The Game of the Impossible, A Rhetoric of Fantasy. Urbana, 1976

Neil Cornwell, The Literary Fantastic: From Gothic to Postmodernism, Hemel Hempstad, 1990.

... imas jos cudo literature objavljene napolju. Ovo je sek. literatura koja se uglavnom bavi fantastikom... a ne hororom, a tek o tome ima na tone napisanih odlicnih knjiga. Za one online sam i davao linkove ovde na forumu.
Inace, sutra, kao sto znas, putujem - te me nece biti 10-tak dana da zacinim tvoje opservacije.  

Ja nisam tako siguran da je ovaj Gatalicin tekst bez osnova.
Treba mozda videti ceo clanak, jer ovako, izvuceno iz konteksa, mozda nam izmice centralna nit.
Nekako, cini mi se, da nije tekst o fantastici uopste, vec o fantastici kod nas, u smislu kada se javlja, kako se razvijala i cemu stremi, sve to naravno posmatrano kroz širi okvir.
Ako je tako, a rekao bih da jeste, onda neke primedbe na njegov racun ne stoje uopste.
Probacu da isceprikam tu "Politiku" i presnimim ceo clanak za postiranje ovde, pa da vidimo o cemu se tu zaista radi.

Mozda si i u pravu. Glupo je suditi o nekom teoretskom gledistu koje nije izneto u potpunosti, makar covek ispljuvao i ovakve gluposti. Ajde da cujemo kompletnu stvar. Odista, ono sto je covek ovde rekao nema veze sa mozgom.

Da ne ostane nedoreceno.

Hvala Bobane,
Sada smo mnogo pametniji...
A ujedno imamo i formulu kako da pobedimo na Konkursu...
Dvopolnost...

Quote from: Mica Milovanovic on 03-03-2004, 08:14:17
Hvala Bobane,
Sada smo mnogo pametniji...
A ujedno imamo i formulu kako da pobedimo na Konkursu...
Dvopolnost...

i, jeste li pobedili?

Gatalica svakako jeste... 

Quote from: Mica Milovanovic on 14-03-2014, 21:44:06
Gatalica svakako jeste... 

prema tome, on je ispao najpametniji na kraju ovog vica, a spajder, njarla i kompanija - zamjeo ih vjetar!


10 years later - WHO'S LAUGHING NOW?!