ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

ovo nije topik o privatnim naklonostima pisaca kao građana, niti o njihovom članstvu u partijama, if any - mada su tračevi, kao i uvek i svuda, dobrodošli, i nadam se da će ovde biti i sočnih anegdota.
npr. skrobonjin osvrt na to kako je ABN izgledao u noći 5. oktobra 2000, koji ima onlajn, na SBN-ovom 'sajtu'

И две сцене урезале су ми се у памћење: док смо пролазили улицом, зачула се некаква паклена шкрипа -- извесни момци у неком џипу теглили су за собом олупину полицијских патролних кола на којима су гуме биле спаљене, те су се вукла по асфалту у киши варница; и потом, на једном аутомобилу, са неком заставом или транспарентом у руци, угледао сам др Ацу Недељковића, у његовом вечном убогом мантилу сивомаслинасте боје, са изразом човека који је добио главну награду на лотоу тек пошто је изгубио и последњу наду да ће му се то икада десити. Тако је овај човек, кога бије глас да је једини просветни радник икада ћушнут/ишамаран/нокаутиран од стране Војислава Шешеља, и против моје воље, постао део сећања које у мени вероватно никада неће избледети. Шта да се ради, неке генерације су имале Вишњу на Ташмајдану, док нама изгледа остаје Аца на хауби. Није важно. И то помаже да се неке ствари никад не забораве...

dakle, ovo NIJE topik o ovakvim stvarima, osim ako sam ne krene u tom pravcu.

ono što mi je primarno zanimljivo jeste - da li se, kako, gde, na koji način ogledaju politički stavovi u delima srpskih SF pisaca - od prastarih i pokojnih, pa do današnjih, aktivnih.
koji su to angažmani?
rojalisti? pravoslavci? srbende? ćiriličari? proevropski? liberalni? agnostici, ateisti, satanisti? feministi/tkinje?

znači, ne u privatnim kafanskim razgovorima, nego u DELIMA - pričama, romanima... ŠTA se i GDE se vidi? koji su trendovi, tendencije? da li su naši SF-ovci (i hororisti, ajde da ne delimo) bili reakcionarni ili progresivni?
ko je bio za slobu a ko za vuka?
kako su reagovali na 'buđenje naroda'?
na NATO bombardovanje?
koji im je stav prema 'globalizaciji'?
ima li ikakvog angažmana u srpskim sf/f/h romanima i pričama?

Meni kada kazhesh sf/horor+politika u umetnostima sa ovih prostora prvo pada na pamet Izbavitelj. Jes' da je Rvacki, ali je, tada kada je nastao, komentarisao celu Jugoslaviju.

Nisam josh pogledao rimejk, ali sam chuo da se na slichan nachin bavi danashnjim stanjem u Hrvatskoj.

Da podsetim na STRAH, OTPOR, IDENTITET Ivana Đorđevića (iz Strah i kultura). Tu ima dosta toga o "nacionalnom preporodu" u domaćem SFu.

dakako da ivan nije zaboravljen - dapače, na predstojećem SF skupu on nastavlja u sličnom pravcu, sa izlaganjem:
Ivan Đorđević, ,,Nacionalni heroj" u domaćoj naučno-fantastičnoj književnosti

naročito me zanima, da li je za vreme TITA ijedan sf autor, igde, makar u nekoj opskurnoj pričici u nekom opskurnom časopisu, pokušao neku metaforu o komunizmu i titoizmu? obično se priča o poljacima i rusima kao korisnicima SF-a za uvijenu društvenu kritiku.
da li je iko od srpskih sf-ovaca imao dovoljno MUDA da tada, dok je tića mrdao sa obe noge, upotrebi sf u te svrhe. ili je, onih dana, to još bilo u pelenama i kakilo uz uobičajene dečje bolesti?
a 80-ih?
da li je komunizam (i jugoslavija, ta stara srpska fantazma) bio iole preispitivan, tematizovan, makar uvijeno - pre dolaska čika slobe?

Ne sećam se. Kad je Tito mrdao sa obe noge bio sam mali.

Ghoul@: Kritiku komunizma imaš kod Pekića u 1999oj. Sad, možeš da kažeš da tu knjigu nije pisao ovde nego u Londonu...ali on jeste naš pisac, tako da se valjda to računa...

Tito više nije mrdao.

Quote from: scallop on 27-11-2009, 22:29:24
Tito više nije mrdao.

Otkud znaš? Si čitao MALTEŠKIG ŠIŠMIŠA?

vilja, Ghoul je pitao da li je neko imao muda da piše protiv komunizma dok je Tito bio živ (povampirenje se ne računa u život). 1999. je napisana 4 godine nakon Titove smrti, i još u Londonu, na sigurnom. Ne znam baš koliko je za to, tada i tamo, bila neophodna petlja...

Angel, pročitaj ponovo naslov topika... Pekić jeste naš pisac, pisao u žanru, ima političkog angažmana u njegovoj knjizi ...E sad, to što Tito nije bio živ da čita 1999u ...ko mu kriv...

dobro, vilja, ne gnjavi: ok, pekić jeste relevatnan za temu, tj. za glavno pitanje, ali ne i za potpitanje (sf kritika druga tiće za vreme druga tiće).
hvala na sugestiji, a sad da čujemo ruga imena, if any, i poželjno, ako može, da su kritikovali režim u vreme aktuelnosti tog režima, i da su to činili pod kišobranom tog režima, a ne iz dijaspore.

Moja priča "Negde u Srbiji Bunar" objavljena je u Književnoj reči krajem 1996, u sred pretesta po ulicama, a pominje se Milošević, glavom i bradom i imenom kao najveće zlo srpskog naroda i to ne kao aluzija, nego jasno i direktno.
Gledaj, pisci ne treba da budu političari i ne treba da ispravljaju krive drine istorije, kako većina mejnstrinovaca u Srbiji radi. Vrlo je teško kritikovati kroz književnost aktuelni režim a da to ne bude satira ili nešto bizarno.

naravno da je explicitan angažman i direktna kritika, sa pominjanjem konkretnih imena i prozivanjem miloševića, kao u bobanovoj priči, vulgaran i bezvezan pristup.
naravno da pisci ne treba da budu političari i ne treba da ispravljaju krive drine istorije.
s druge strane, gledaj šta su i kako braća strugacki radili ruskom režimu u svojim romanima.
gledaj šta je bulgakov radio staljinu u MAJSTORU I MARGARITI.
sve na finjaka, izokola, kroz metafore, a opet UMETNIČKI jako i pametno - i relevantno i danas, decenijama kasnije.

je li? a da li si ti tu priču pročitao ili pričaš napamet?

govorim o principu a ne o konkretnoj priči.
možda izuzetak potvrdi pravilo, ali pravilo ostaje - explicitan angažman i direktna kritika, sa pominjanjem konkretnih imena i prozivanjem vulgaran je i bezvezan pristup.

mislim da ti mnogo umišljaš, dečko...

Posrednu kritiku vlasti imaš u jednoj Živkovićevoj knjizi, vrlo jasne aluzije na ljude u vrhuški, ali tebe sve to ne zanima; ti sprovodiš neki svoj trip ovde, verovatno praviš istraživanje za neki svoj budući projekat, ili projekat nekog tvog ortaka, koji nema muda da sam pita.
Mislim da ne postoji osoba na ovom forumu koja više od tebe priča napamet i donosi sudove ofrlje.

Hajde, probaj sa pričom "Spiridonova potera za neuhvatljivim" Sirius, 1989.

Quote from: Ghoul on 28-11-2009, 03:29:07
gledaj šta je bulgakov radio staljinu u MAJSTORU I MARGARITI.

ako nista drugo, vecina s ovog topika je bila svesna sta pise u toj knjizi pre 2009. godine. 

to ih, očito, nije ohrabrilo da i sami pokušaju nešto slično...

dobro, znači, kao što sam i slutio, a vaše ćutanje mi potvrđuje - za vreme druga tita srpski sf je pretežno bila detinjarija od koje dr zoća s pravom pere ruke.
a kasnije?
kad je lazović počeo da srbuje? a boban? skalop?

da li je još neko sem drf-a (i mene, mnogo kasnije) uopšte u svom delu imao neki značajniji osvrt na kosovo?

Erih Koš... Sneg i Led, čudan alegorijski roman o otuđenju, verovatno ima neke prikrivene političke konotacije iz pedesetih kada je nastao. Ovca na bulevaru oktobarske revolucije je već iz osamdesetih... postoji satirični SF (recimo, danas sam naleteo na Minimaksovu priču "Marsovac" od pre 40 godina, ali sve je to uvijeno i zavijeno i zamumuljeno; tada su letele glave i za pričanje pogrešnog vica.

Quote from: Ghoul on 29-11-2009, 21:54:27
da li je još neko sem drf-a (i mene, mnogo kasnije) uopšte u svom delu imao neki značajniji osvrt na kosovo?

Pa, DRF je imao osvrt na Kosovo, više na Goru, ali, tvoj značajniji osvrt? Cult of Kosovo? Što je babi milo to joj se i snilo. Ima veze sa kritičkim osvrtom kao Marica sa krivim. Ti, zapravo, ne znaš šta je društvena kritika u literaturi. Deda bi mogao da ti objasni, ali što bi mi to trebalo?

Quote from: scallop on 30-11-2009, 10:03:41

Quote from: Ghoul on 29-11-2009, 21:54:27
da li je još neko sem drf-a (i mene, mnogo kasnije) uopšte u svom delu imao neki značajniji osvrt na kosovo?

Pa, DRF je imao osvrt na Kosovo, više na Goru, ali, tvoj značajniji osvrt? Cult of Kosovo? Što je babi milo to joj se i snilo. Ima veze sa kritičkim osvrtom kao Marica sa krivim. Ti, zapravo, ne znaš šta je društvena kritika u literaturi. Deda bi mogao da ti objasni, ali što bi mi to trebalo?

ne znam šta se babi snilo, ti se bolje razumeš u babe.
nisam govorio o 'kritičkom osvrtu' koji se tvojim staračkim očima i umu privideo - govorio sam o osvrtu uopšte, da li je iko tematizovao kosovo, bez obzira na angažman, idejnost, ozbiljnost - prosto, da li kosovo uopšte figurira u umetničkim svetovima srpskih pisaca sf-f-horora?

eto, sad sam dedi nacrtao da mu se više ne priviđa ono što se babama mili u svili.

To state the obvious: pošto sam nisi imao kritički osvrt na režim, temu topika koji si sam pokrenuo si sa kritičkog osvrta skrenuo na osvrt uopšte kako bi i sebe mogao da ubaciš u celu priču.

I poziva se na Bulgakova kog je otkrio ove godine i jos ima obraza, na osnovu toga, da tupi ko je imao, a ko nije imao muda. Zemljo, otvori se. 

drveni advokati, ponovo drve.

Quote from: Alexdelarge on 30-11-2009, 11:35:01
drveni advokati, ponovo drve.

u pravu si.
ma je se obicno dobro kontrolisem, al ovde mi je dirnuo u bulgakova, pa ne mogah da sprecim prstice da kuckaju. 

Quote from: Alexdelarge on 30-11-2009, 11:35:01
drveni advokati, ponovo drve.

Alexdelarge, slika kojom se predstavljaš daleko je sadržajnija od sadržaja koje nudiš. Ghoul ponovo nasrće na moje godine iz svoje sužene svesti koja ne može da percepira ništa izuzev ružnog. Naravno da bih štošta imao da objasnim, posebno onima koji startuju sa antititoističke kritike (štagod to bilo), pa preko Slobe i Kosova, sa društvene kritike reterniraju na značajniju, da bi se zadržao na "iko" i "išta" (sad će protestvovati zbog "išta"). I tebi i njemu trebalo bi da je jasno da pisac reaguje na ljude i događaje, te da nije manje kritike ako to nije baš ono što se kao podatak priželjkuje. Ako je kritika Majkl Mura antikapitalistička, da li je ona manje kritična? Da li je Kristoferova kritika katoličkog klerikalizma loša zato što nije antikomunistička? Da li je moj antiglobalizam manje merodavan od nečijeg "mondijalizma"? Vi niste ni živeli u titoizmu da biste se pitali zašto nema SF antititoizma. Da li je kritika Miloševićevog režima bila manje opasna po pisca (jer je toga bilo u domaćem SF-u), od kritike titoizma gde toga nije bilo (nije ni pisana jer je SF bio fragmentaran i epigonski ili nije objavljivana, a pisali je svesni, kritički nastrojeni pisci)?

Ghoul u tom poganom titoizmu ne bi izgubio posao, taman da pijanči i krade po niškom univerzitetu. Treba kritikovati ovaj režim jer se u njemu to može. Bez razloga. Zbog različitog mišljenja. Da li vam to zvuči poznato ili ne vidite od šume? Pomalo mi se muči od ušorenosti mišljenja po ovom forumu.

ama, bre scallope, ono gore je bila zezancija koja se odnosi na angel i lilit, ti to slobodno ignorisi, posto se ne odnosi na tebe.

U titoizmu se najviše kažnjavalo lajanje.

Razlika između tad i sad je kozmetičke prirode. Može i sad da se krade i pijanči, pod uslovom da se ne misli. Nema organizovanih tura na nago ostrvo ali se lako gubi posao npr. Dobra vest je da je uvek bilo i biće raspoloženih za kev kev, av av protiv vlas, bez obzira na posledice.

Od osamdesetih, vlasti su jednostavno prestale da obraćaju pažnju na to ko šta s*re. To je stvorilo privid i bilo uvod u "demokratiju" i "demokratsku razmenu misli". A u stvarnosti, politika se još više srozala - u čisti gangsterizam. I ovi ratovi su bili gangsterski, a u javnom govoru su poprimili žanrovske iskaze: te nacionalizam, te religija, te psihologija, te politika... Ali, što rekli pametni ljudi: follow the money... i saznaćeš u kom zecu leži vrag.

ali, da li je kaznjavano to obicno, profano lajanje (av-av, kev-kev) ili lajanje koje  sadrzi i novum?

Uvek je bilo dosta slučajeva ličnih obračuna. Dobar deo onih koji su išli na Goli Otok, otišli su tamo iz banalnih razloga. Neki zbog toga što je neko hteo da im preotme devojku, a moglo mu se da na taj način odstrani konkurenciju. Sistem nema u sebi "etički detektor".

U principu, kažnjivo lajanje je ono koje na sebe preuzima ingerencije vlasti, a to je objavljivanje bitnih podataka o načinu na koji sistem (konkretno) funkcioniše. Šta se zapravo radi kontra onome zacrtanom, što je skoro uvek u raskoraku. Prozivanje vlasti na odgovornost je skoro uvek kažnjivo. Razlika između nekad i sad je u tome što nove vlasti imaju mnogo deblju kožu. Demokratski sistem je omogućio lako preusmeravanje svake kontra-inicijative u taj začarani krug prepucavanja između partija.

Trik je u tome da na izbore izlazi mnogo navodno različitih partija, a posle izbora oni se ujedine u jednu veliku koaliciju (što je praktično poništavanje rezultata izbora) i onda rade šta im se hoće. Komarci im ne mogu ništa.

Quote from: Lord Kufer on 30-11-2009, 13:12:02
i onda rade šta im se hoće. Komarci im ne mogu ništa.

E u tom vragu leži zec. A politika niti se srozala niti ima gde da se sroza. Verovati nekoj partiji je teška perverzija ravna odlasku u crkvu. I te razne politike i religije se oduvek vrte oko power & money priče, čist gangsteraj. U nedostatku fire power, dobra medecina je dobra sprdnja. Tu nastupaju drugovi pisci. I drugarice pisačice.

Quote from: JasonBezArgonauta on 30-11-2009, 13:55:28

Verovati nekoj partiji je teška perverzija ravna odlasku u crkvu.

Viljo, evo novog potpisa za tebe!

Trenutno je u toku velika akcija pravljenja nacije - vojvođanske nacije.
Setićete se - pre izvesnog vremena pravljena je kosovska nacija...

Pre toga su kopani i kanali, Suecki, Panamski, Engleski, Holandski, itd.

Sada se naši spremaju da prave najskuplji do sada auto-put...

I jedna i druga vrsta projekta ima izuzetnu političku važnost. Ono prvo služi da se zamaskira ono drugo (koje je bunar želja bez dna)... garant ispunjava i najluđe snove 

Quote from: Alexdelarge on 30-11-2009, 11:35:01
drveni advokati, ponovo drve.

advokatkinje ga drve, a ghoulovi karavani prolaze...

Quote from: Alexdelarge on 30-11-2009, 12:30:01
ama, bre scallope, ono gore je bila zezancija koja se odnosi na angel i lilit, ti to slobodno ignorisi, posto se ne odnosi na tebe.

Znam da se ne odnosi na mene, ali, eto, telo mi se da budem "drveni advokat". Zezaj se malo na Ghoulov račun. Njegove teze i proteze su daleko zgodnije i, trza se kad ga natakneš na udicu. Otvori Melkor, u trenucima konačne noćne dokolice uz PC, par naizgled zanimljivih tema, a ovaj naš neiscrpni izvor debilnih tema se odmah uključi, kao i on ima nešto da kaže i priupita. Pa posle, usput, reformuliše šta je hteo da pita. Vidiš kako neki drugi forumaši znaju gde je mesto politici. SF i nije najbolje.

Quote from: scallop on 30-11-2009, 12:08:03Ghoul ponovo nasrće na moje godine iz svoje sužene svesti koja ne može da percepira ništa izuzev ružnog.

skalop opet cvili da mu gul 'nasrće' na godine.
a samo par postova iznad toga, sam je napisao: "Deda bi mogao da ti objasni, ali što bi mi to trebalo?"
pa deda, odluči se: jel si deda il si beda? il oboje?
čas se izjašnjavaš kao deda, čas ti smeta što ti drugi kažu da si deda.
kao i obično, ti ne znaš šta oćeš.

i od takvih, koji ne znaju šta oće, da neko očekuje da, onih dana, kritikuju tita?
HA!

Što bih cvileo? Još trinaest godina pa druga književna mladost, according to Gatalica. A ti si već završio kod Kralja Govnara. Samo još da baciš ličnu kartu u reku.

Quote from: scallop on 30-11-2009, 16:34:15Što bih cvileo?

zato što ne znaš šta oćeš.
ili možda sad 'deda neće da mi objasni'?

Kad si lepo pitao ja sam ti lepo i objašnjavao. Sad sam te i ja otpustio, pa vidi kako ćeš.

nema šta da objašnjavaš: ili jesi, ili nisi.
nema tu filozofije.
samo se odluči, i probaj da budeš dosledan koliko ti to tvoj 'mož da bude al ne mora da znači' pristup dopušta.

Niš' ti ne vredi. Romansa je završena. Vratiće se meni Hobit, sa njim je bilo prijatno izmenjivati postove. Lord Kufer mi takođe odgovara. Ti si izduvani balon, bačen pikavac, obična raspuštenica kivna što je izvisila. Sam si to tražio.

hobit i kufer su pravo društvo za tebe.
ja sam ti dovoljno dugo davao počast svojim obraćanjem pažnje na tvoje nesuvislosti.
sad idi svojim hobitima i kuferima, ghoul za skalopom plakati neće.

Quote from: Ygg on 30-11-2009, 14:15:23

Quote from: JasonBezArgonauta on 30-11-2009, 13:55:28

Verovati nekoj partiji je teška perverzija ravna odlasku u crkvu.

Viljo, evo novog potpisa za tebe!

Ma jeste dobro za u potpis, ne sporim, ali mi je ovaj trenutni, Mehin, skoro-pa-neprejebiv...  

dr abn piše jutros:

u danashnjem dnevnom listu "Blic", u prilogu "Knjiga" umetnutom u sredinu, pa, na trecoj stranici tog priloga, imate jedan clanak prenet iz srpske shtampe iz 1940. godine, teorijski izvanredno vazhan jer je taj clanak odlicna ilustracija kako je knjizhevno-istorijski pozitivizam, stvorivshi u devetnaestom veku velike nacionalne patriotske istorije knjizhevnosti, dao i nacionalni zadatak, koji se prelio u dvadeseti vek, da knjizhevnost, ako ce biti vazhna i vredna (a ne trivijalna), mora da se bori za nacionalne moralne, teritorijalne i druge interese, i da uzgaja hrishcanske patrijarhalne moralne vrednosti tradicionalnog drushtva, "jedrih seljanki" i "prostosrdacnih" mushkaraca, a ne da gleda u pravcu neke tamo intelektualske dekadencije ili nekakvih tamo "robota automatskih". U tom kontekstu, ako je to bila vladajuca ideologija u srpskoj javnosti i u knjizhevnim studijama, jasno je da se trazhio pre svega "nash" (kakva ljigava rec! mislilo se: srpski pravoslavni! ali se nije htelo tako otvoreno reci) istorijski roman o nashim teritorijalnim pravima, o plemenitom heroizmu nashe vojske a divljackom zverstvu tudje, itd, sve to shto legitimishe i brani srpsku naciju – i jasno je da tu nije moglo biti naklonosti za zhanrove fantastike (ni za SF, ni za fantaziju, ni za horor) jer zhanrovi fantastike nisu mogli doprineti tim nacionalno-patriotskim ciljevima. Uostalom svaki dodir sa SF morao je proizvesti iskrice svesti da ce u buducnosti biti manje nacionalnog, a vishe planetarnog, dakle (moderno receno) da predstoji globalizacija, a tek to nije moglo biti dobrodoshlo braniocima nacionalnih interesa. Tu negde dogodilo se ubistvo Stjepana Radica (a ubica, Punisha Racic, nagradjen boravkom u vili na Dedinju, sa poslugom), i Šestojanuarska diktatura, a kakvu je buducnost mogla iole trezvena naucna fantastika predskazati takvoj Jugoslaviji? Ovim bi se mogao prilicno definitivno objasniti bedan polozhaj naucne fantastike na srpskoj knjizhevnoj sceni od 1902. do 1945. godine. Nije SF bila dobrodoshla, nimalo, a pitanje je, nema li recidiva te averzije i danas. Ovaj vrlo vazhan clanak, nekog Ratka Obradovica, od pre sedamdeset godina, kao da svedoci o jednom zhilavom kontinuitetu.



Pozdrav,

dr A.B. Nedeljkovic

pozdrav svima. nova sam ovde. zelea bih da mi preporucite nesto od vredne i dobre srpske sf. prekookeanski pozdrav!