ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

naravno, zato što su kupci ovce i kupuju ono što čuju da najbolje ide; i onda uzdavač uvek pumpa jednu stvar da vidi dokle će da stigne.
E, sad, ako su ti brojevi zaista stvarni, onda je Laguna u žešćem problemu jer je zaista smešno da jedna tridesetina prometa ovakvog giganta otpada na taj smešni knjižurak.
Pazi, i cela ta farsa sa unapred objavljivanjem preliminarne liste za NIN-a gde su se našli SVI lagunini romani... to je bre groteskno.
U suštini može se kupiti sve osim da dexa postane dobar pisac.

Quote from: Ghoul on 29-12-2009, 18:28:44

Quote from: lilit_depp on 29-12-2009, 18:22:31
I u Mamutu u TC Usce je na prilicno vidljivom mestu. 

Pa dobro, PS je u prodaji od sajma, znaci 2 meseca...780 prodatih nije uopste losa cifra.

za to vreme je dexa prodao 2000 komada...

Jeste, ali ne sme se smetnuti s uma kolika je "Lagunina" propagandna mašina, a kolika "Alnarijeva". To jest, "Alnarijeva" ne postoji. To znači da bi se Bobanov roman u "Laguni" prodao makar dvostruko bolje. Meni je daleko zanimljivije to što je "Raskršće" ušlo u širi izbor za NIN-ovu nagradu. To je velika stvar za Dexu.

 I jadna stvar za NINovu nagradu...

Pre par dana sam bio u Mamutu: Poslednji Srbin je izložen na udarnom mestu, ne može nikom da promakne. Na ponudi je. A na ljudima koji treba da daju pare za PS-a je da odluče da li će to učiniti ili ne. Istina je da Laguna "gura" svoje izdanja - ali to je najnorlmalnija stvar na svetu. Što više knjiga prodaju - njima bolje. Ove godine je među domaćim romanima najbolje prošlo Konstantinovo raskršće, sledeće... ko zna? 

Ne vidim kako KR i PS smetaju jedno drugom? Ko ima želju da pročita oba romana kupitiće danas KR, a za mesec dana PS - ili obratno. Znači, koegzistencija je moguća i nema potrebe za svim tim nerviranjem. Svako radi nabolje što može i treba da se drži svog pisanja a ne da gleda preko plota. Nema svrhe.

Ne mislim da su ta dva romana pretnja jedan drugome. Dapače, dopunjuju se. Dexin je verovatno zabavniji, a Bobanov je (valjda) zreliji (nisam pročitao konačnu verziju).

Povećana produkcija kvalitetnih dela samo može pomoći sceni. Evo, sada kad ih ima nekoliko, zahuktala se priča kako o novim tako i o starim knjigama. Jedna uspešna knjiga otvori apetit čitaocu za dobru domaću fantastiku i odlično je što već ima sledeća knjiga na repertoaru koja je takođe dobra. Nadam se da će se uskoro pojaviti i Skrobonja da nastavi taj kontinuitet. I onda nove knjige vuku stare i stvara se interesovanje. Najbolji primer je Fipa gde reprint stare knjige budi interesovanje za druga izdanja.

Kvalitetne stvari, naročito kada je reč o nečemu čiji plasman suštinski nije vremenski ograničen samo pomažu jedne drugima i uvek je dobro kada postoji talas koji će nešto dovesti u žižu interesovanja.

A sto se ne hvalis da u Akademiji ocigledno smatraju da ti je mesto u uzem izboru za NINovu nagradu i da tako i prodaju poslednjeg Srbina?

Video sam danas da je na gomilu mojih knjiga spušten natpis "uži izbor za ninovu nagradu" ali ja sam siguran da su i taj i ostali natpisi razmešteni nasumice po knjižari, atmosfere radi.
Doduše, možda oni imaju neke informacije koje mi nemamo.

PS stigao i u Banjaluku!

Ali je već rasprodan.

Juče su mi u knjižari Kultura u Merkatoru rekli da će nabaviti još primjeraka poslije novogodišnjih praznika.

Šta ti to znači? Koliko je to primeraka stiglo kad su rasprodani?

Nemam pojma. Nisam pitao.Teta koja tamo radi mi je rekla da su oni rasprodali sve primjerke u toj knjižari u Merkatoru a zatim je provjerila na računaru i rekla da je ostao još jedan primjerak u njihovoj knjižari u centru grada. Nisam juče stigao otići do te knjižare; prolaziću danas popodne pored, pa ću svratiti ako budu radili.

Sad sam prešao pola knjige i pripremam jedan širi ekspoze o njoj, čija će posebna draž biti sadržana u tome što se ne razumem u književnost.

pazi samo u poslednjoj trećini knjige da te ne zavaraju delovi koji će ti ličiti da si ih već pročitao; u finalnoj verziji mnoge stvari su dobile drugačije tumačenje.

Procitala moja drugarica i njen brat (ja kupila njoj, ona njemu  ),  oboje imaju slican utisak:
Prvi deo knjige extra zanimljiv, posle toga likovi koji se pojavljuju nisu bas previse okarakterisani, hronike drevnih - suvisne, a kraj malcice zbrzan.
Sve u svemu, lepo napisan roman.

ko će svetu ugoditi?
U prethodnoj verziji nije bilo hronika Drevnih i svi su cvileli da im fali objašnjenje s te strane.
I to kakvi su likovi cvileli, ne tamo neke domaćice i neupućeni prolaznici...

Možda. Ko zna.
Ja sam se recimo svojevremeno mučio sa Polovom Kapijom dok se nisam dosetio da potpuno zanemarim psihijatrijsko palamuđenje i to je jedna fantastična knjiga kada se sklone ti međuumeci. Neko će možda dokazati da nije tako i da se u tim delovima otkrivaju bitni elelenti priče; ja se ne bih složio nikad, ali tako ti je to.
Isto je i ovde, veruj mi. Mnogo sam dugo vagao šta i kako ubaciti unutra.
Kraj je uslovno zbrzan. Zapravo, ne bih se uopšte složio da je zbrzan.
Radnja u romanu traje samo četiri dana. Prvi dan jedno poglavlje. Drugi dan drugo poglavlje. Treći dan 3 poglavlja i četvrti dan 9 poglavlja. Od poglavlja 3 do poglavlja 14 protiče manje od 40 sati... Kulminacija je u poslednjih nekoliko strana, to sigurno nekima jeste problem; nema opuštene završnice gde se strasti i kockice postepeno smiruju... pokušao sam da postignem da roman tera da sâm čitalac neko vreme posle zatvaranja knjige oblikuje završnicu. Događaji se ubrzavaju polako i onda se desi šta se desi; sve je jasno u tom trenutku, i jebiga, kraj. U početnom delu se sa mnogo reči govori malo, a onda se i taj ritam ubrzava i kako idemo kraju sve je manje reči u opticaju. Ja sam potpuno siguran da bi Stiven King od ove ideje i ovih likova i ove radnje napravio u najmanju ruku knjigu od 2000 strana. Ali meni lično smeta u knjizi, kada stigne razrešenje, da se potpuno očigledne stvari razvlače na desetine i stotine stranica. Ja sam želeo da u trenutku kada čitalac sve spozna bude ostavljen nad sklopljenom knjigom da razmišlja šta se tu u stvari sve desilo, ne da mu ja nabrajam detaljno.

Možda bi objašnjenje mogao da ubaciš kao flajer, u knjigu. Pa da čitalac zna na čemu je.

Meni bi, za sada, mogao da objasniš kako izgleda "dvodelni crveni kostim" (str.48). Jesam, otišao sam dalje, ali su mi misli ostale uz taj ženski kostim. Kao, šta se vidi između dva dela i ostale pohotne misli...

vidiš da svako nađe čime će da se okupira; sve je stvar afiniteta i referentnog nivoa...

Quote from: scallop on 04-01-2010, 17:03:36Meni bi, za sada, mogao da objasniš kako izgleda "dvodelni crveni kostim" (str.48).

Klasični: Šešir i papuče

Samo da prijavim, upravo sam kupio knjigu! Častio sam se Nekronomikonom za Novu godinu, a Poslednjim Srbinom za Božić. Namjeravao sam uz PS kupiti i Zlatnu knjigu, ali još uvijek je nema u Banjaluci.

Ja ću dobiti Poslednjeg Srbina za Srpsku novu godinu. Javno obećavam da ću ga izrespektovati asap, privukle su me usmene pohvale ljudi koji su knjigu već čitali.

Ranije sam već pisao o pozitivnom stanju na sceni kada sam pominjao da je dobro što se pojavilo nekoliko kvalitetnih izdanja koja se mogu definisati kao fantastika, iako je nesumnjivo da se pristupi pisaca dosta razlikuju, kako u književnom, tako i u ideološkom pristupu. Međutim, ono što je još interesantnije jeste da su se pojavile knjige koje se kroz prizmu žanra bave pitanjima vezanim za Srbiju, srpsku istoriju, sadašnjost, budućnost, prostor na kome se živi i sl. To je vrlo zanimljivo pošto ozbiljna posvećenost lokalnom miljeu na nivou cele scene pokazuje da je ona sama znatno zrelija. Pišući o Skrobonjinom NAKOTU, stavio sam akcenat na to kako se danas, dvadeset godina posle izlaska tog romana kao najznačajniji utisak upravo izdvaja način na koji je zarobio teskobu života u tadašnjem Beogradu, i kako je taj utisak zapravo bitniji od onoga što pruža žanrovski okvir tog romana u užem smislu.

U razgovoru sa nekim kolegama kojima sam govorio da treba da repriziraju NAKOT, obično sam nailazio na reakcije tipa, "Ma daj, to je IT'S ALIVE" ili na nešto u smislu, "To je Cronenberg već snimio", ali onda sam upravo insistirao na toj socijalnoj dimenziji koju je roman dobio vremenom, i na osnovu koje najbolje funkcioniše i zreo je za revival.

Ove godine, imamo KONSTANTINOVO RASKRŠĆE koje se bavi okultnim aktivnostima za vreme Drugog svetskog rata na prostoru Niša u jednom pitkom mejnstrim ključ, zatim BAKARNE BUBNJEVE Miomira Petrovića koji stavljaju prostor Beograda u jednu širu dimenziju ideološkog/verskog/političkog sukoba, ŠAHT (koji sad planiram da čitam) Andrije Matića koji se bavi političkom situacijom u nekakvom V FOR VENDETTA ključu – dakle kroz slutnje budućnosti iznosi svoj stav o sadašnjosti. I tu je POSLEDNJI SRBIN koji u jednom širem smislu sagledava poziciju Srpstva.

Ono što je svojstveno svim ovim romanima jeste da se oni baziraju na kanonskim konceptima literarne fantastike, dakle to su priče o ritualima, vampirima, prizivanju demona, putovanju kroz vreme, paralelnim dimenzijama, antiutopijskim totalitarnim uređenjima i sl. Razmere žanrovskih zahvata takođe variraju, nekim piscima je akcenat na ideologiji, a žanr im je tu samo kostur za izlaganje, a negde je žanrovski koncept zaista značajan za sadržaj.

U POSLEDNJEM SRBINU je ono što je priča putovanja kroz vreme, dimenzije, postojanje paralelnog "srpskog" prostora kroz koji se ovaj narod opire i sl. - dakle žanrovski sadržaj izuzetno važno i u tom smislu, ovo je knjiga koja zahteva strpljenje čitalaca koji su ipak verzirani za žanrovsku literaturu iz prostog razloga što oni koji nisu toliko zainteresovani za ovaj vid izraza, ili nemaju naviku da čitaju ovakvo štivo i može im delovati nerazumljivo, ili neka od tih rešenja smatraju naprosto previše "žanrovskim", i u startu bezvrednim. To naravno nije slučaj van Srbije ali kod nas ipak jeste.

Preplitanje ozbiljnih sadržaja sa žanrom nama nije novina. Međutim, tome sve više pribegavaju i savremeni pisci kojima je osnov izraza baziran na tumačenju vlastitih ideoloških ili filozofskih opservacija. Najpopularniji primer kojim bih se ja, kao neko sa ograničenim čitalačkim iskustvom, poslužio jeste Houellebecqova MOGUĆNOST OSTRVA u kojoj se kroz SF prizmu sagledava još jedna Houellebecqova kritika društva. Sigurno je Houellebecqovim fanovima ceo segment koji se dešava u dalekoj budućnosti malo usporavao čitanje, ali je sama SF premisa koja se odvija u "sadašnjosti" bila osnov njegovog promišljanja. I zaista, ono što je Houellebecq postavio kao svoj SF okvir, po meni nije sasvim irelevantno u SF ključu, te mi se čini da ovaj roman može da crossoveruje iz tipične Houellebecqove ciljne grupe i prema SF publici. Naravno, on je i u ranijim romanima, pre svega ELEMENTARNIM ČESTICAMA imao određenih SF zaokreta ali to bi se pre moglo smatrati njegovim nadovezivanjem na tendenciju humanističkih mislilaca da se koriste pojmovima iz drugih nauka.

U slučaju POSLEDNJEG SRBINA, u kome je žanrovski segment jasno profilisan, mislim da proširenje "područja borbe" ide obrnuto, a to je da će žanrovski aspekt kao ipak temeljni kasnije biti nadograđen diskusijom o ideološkim implikacijama knjige, i da će ona imati svoje čitanje u ideološkom ključu.

Kad je o žanrovskom efektu reč, ono na šta me je POSLEDNJI SRBIN najviše podsetio jeste neka jako dobra i interesantna kompjuterska igra. Svako poglavlje u sebi sadrži barem jednu borbu, nekad u bukvalnom fizičkom smislu, nekada u intelektualnom smislu a nekada je to borba junaka u samima sebi ne bi li se prisetili ko su i ponovo uspostavili svoj identitet. U svakom od ovih slučajeva napor junaka je gotovo opipljiv, dobro su razdvojeni važno i nevažno i u stilskom smislu, mislim da je upravo taj agonistički element najbolje realizovan. Ono što je još važnije, i što je osnovni razlog da me je POSLEDNJI SRBIN podsetio na igru jeste što ishod svake borbe vodi priču korak napred prema sastavljanju celine i razumevanju Velike Priče. Zaista, ubeđen sam da bi POSLEDNJI SRBIN bio odličan scenario za ozbiljnu igru. No, nadam se da će Meho dati merodavnije mišljenje o tome kada pročita knjigu. Moje iskustvo sa igrama je još manje nego sa knjigama.

Ono što je takođe važno u stilskom smislu jeste da je junacima i čitaocu podjednako interesantno što se vrlo često ispostavlja kao teško dostižan balans u ovom tipu priča.

Kad je o ideološkom aspektu reč, mislim da POSLEDNJI SRBIN pripada jednoj ćosićevskoj liniji promišljanja srpskih problema i sudbine, dakle sa prilično depresivnim pogledom na stvari i pokušajem da se dokuči smisao sadržan u nizu užasnih događaja, a žanrovska karakteristika te upitanosti proističe iz tretmana sudbine srpskog naroda kao svojevrsne misterije, kao jednog zaista nejasnog slučaja, kako po intenzitetu i učestalosti nesreća koje su ga zadesile tako i po nepredvidljivosti njegove reakcije na te događaje. E sad, tu moramo imati na umu da ja uopšte ne spadam među one koji automatski otpisuju Dobricu Ćosića, naročito ne u sveukupnosti njegovog angažmana, te u tom smislu, ova definicija nije negativna, i nije korišćena na način na koji bi je koristili u Betonu.

Slavoj Žižek je nedavno u jednom dosta tankom tekstu objavljenom na e-novinama čija je okosnica jedno potpuno pogrešno tumačenje jedne pesme Radovana Karadžića govorio o tome kako je na srpskoj strani u proteklim sukobima postojao tzv. vojno-poetski kompleks umesto tipičnog vojno-industrijskog na koji smo navikli. U tom smislu svakako da su tematizovanja nacionalnih pitanja osetljiva u političkom smislu. Međutim, ja niti mislim da knjige mogu da zaista motivišu nasilje, a naročito ne proza, i u tom smislu vojno-poetski kompleks postojao je utoliko što su određeni umetnici svojim ugledom eventualno davali legitimitet nekim idejama. Kad je reč o POSLEDNJEM SRBINU sasvim je normalno da će činjenica da se bavi sudbinom srpskog naroda u danima iskušenja i sukoba, i neka vrsta značaja koji knjiga pridaje tom narodu (i to ne u rasističkom smislu već prosto pošto ga smešta u centar jedne globalne priče, što u suštini čini i Petrović u BAKARNIM BUBNJEVIMA), dovesti do tumačenja da je reč o nekakvom opskurantskom nacionalističkom štivu. Međutim, ja mislim da je ovde izbor teme zapravo najmanje opskuran i sumnjiv. Sve ono što se dešavalo i dešava se srpskom narodu u proteklom periodu, objektivno je najomiljenija tema svih nas koji smo se ovde zatekli pa je normalno da se o tome napiše i poneka knjiga.

Sam spoj srpske sudbine sa elementima fantastike takođe može naići na neku vrstu osude pošto bi zluradim čitaocima mogao zaličiti na konstituisanje nekakvog nacionalnog neo-mita. S jedne strane, to je besmisleno pošto smo u javnom diskursu proteklih godina imali teorije proglašavane za istinu sa znatno većim elementom fantastike u sebi. Jedino što u POSLEDNJEM SRBINU liči na tipičan ideološki narativ jeste konstatovanje da su stvari pošle po zlu međutim za razliku od ideologija, nema ukazivanja na konkretne protivnike.

Isto važi i za antiamerikanizam prisutan u knjizi. Na neki način, otpor prema američkom sistemu vrednosti i državi je esencijalizovan, dočim su Amerikanci kao pojedinci pošteđeni bilo kakvog rasističkog otpisivanja, na neki način i oni sami su žrtve vlastitog nerazmišljanja i surovog sistema. Dakle, evidentan je ali zar nije antiamerikanizam danas već postao pitanje dobrog ukusa a ne nekakvog inokosnog ideološkog stava. Štaviše, ja bih rekao da POSLEDNJI SRBIN po antiamerikanizmu u neku ruku zaostaje recimo za AVATARom koji donosi apsolutno gnušanje nad Amerikom u svim njenim aspektima, od svakodnevnog života, socijalnog sistema do politike, a ne preza da kaže ni kako svi oni koji služe toj društvenoj bolesti zaslužuju da umru.

Sličnosti POSLEDNJEG SRBINA i AVATARa se u izvesnoj meri ne završavaju samo na planu antiamerikanizma već i u toj sprezi naroda i zemlje, prostora koji kontroliše jedan narod do te mere da na kraju postaje nedostupan osim onima koji su upoznati sa tajnom. Isto važi i za odnos čoveka prema mašinama i prirodi i mačističkom nadmetanju u vožnji ili planinarenju.

Što se tiče nekih referenci iz sveta masovno konzumirane fantastike tiče, jedan prijatelj mi je tokom čitanja POSLEDNJEG SRBINA rekao da ga ovaj roman podseća na LOST. Ja nisam imao strpljenja za LOST te ne znam koliko je ovo tačna referenca, no deluje mi dosta logično.

Ono što smatram izuzetno značajnim jeste to što je Boban uspeo da se odupre od potonuća u žanrovsku hermetičnost i iako ima dosta žanrovskih zahvata pre svega na nivou poimanja prostora i vremena i predočavanja istog čitaocu, ne ide u to dublje od recimo Neil Gaimana što mislim da je dobro jer ovo izdanje zaslužuje da bude komunikativno. S druge strane, objektivno, Bobanova knjiga svakako jeste najintrigantnija u žanrovskom ključu, ako se fokusiramo na aktuelni talas koji sam opisao na početku.

POSLEDNJI SRBIN je po meni vrlo efektan susret Neil Gaimana i Dobrice Ćosića, koji bi doduše mnogo pre mogli da isprate fanovi ovog prvog. Međutim, njih je sasvim dovoljno da ovaj roman bude još jedno od dela koje vrlo ubedljivo prvazilazi lokalni žanrovski geto i postaje relevantno u širem smislu.

Ove godine, imamo KONSTANTINOVO RASKRŠĆE koje se bavi okultnim aktivnostima za vreme Drugog svetskog rata na prostoru Niša u jednom pitkom mejnstrim ključ, zatim BAKARNE BUBNJEVE Miomira Petrovića koji stavljaju prostor Beograda u jednu širu dimenziju ideološkog/verskog/političkog sukoba, ŠAHT (koji sad planiram da čitam) Andrije Matića koji se bavi političkom situacijom u nekakvom V FOR VENDETTA ključu – dakle kroz slutnje budućnosti iznosi svoj stav o sadašnjosti. I tu je POSLEDNJI SRBIN koji u jednom širem smislu sagledava poziciju Srpstva.

Verovatno namerno, preskočio si FORWARD, koji, bez obzira na sve moguće zamerke, takođe pripada ovoj grupi romana.

FORWARD je jedina "knjiga" koju sam u životu uzeo da čitam i ostavio bez namere da je IKADA dovršim. U odnosu na FORWARD čak i ŠAHT deluje kao nekakva, kakva-takva literatura. U tom smislu, ne mogu se naterati da FORWARD smatram romanom, niti sam mogao na osnovu onoga što sam pročitao da ga povežem sa bilo kojom žanrovskom koncepcijom niti relevantnim promišljanjem bilo kog problema. No, formalno gledano, da, i FORWARD bi ovome pripadao, premda koliko sam ja stigao da pročitam dešava se u Rumuniji?

Tako je, ali ekstrapolira "našu" sadašnjost.

Bez obzira na to što i ja organski ne podnosim prozu nalik na FORWARD i, bez obzira što i ja nisam uspeo da ga dočitam, ipak mislim da je u pitanju bolji roman od Šahta.

Quote from: crippled_avenger on 07-01-2010, 13:26:06
FORWARD je jedina "knjiga" koju sam u životu uzeo da čitam i ostavio bez namere da je IKADA dovršim. U odnosu na FORWARD čak i ŠAHT deluje kao nekakva, kakva-takva literatura. U tom smislu, ne mogu se naterati da FORWARD smatram romanom, niti sam mogao na osnovu onoga što sam pročitao da ga povežem sa bilo kojom žanrovskom koncepcijom niti relevantnim promišljanjem bilo kog problema. No, formalno gledano, da, i FORWARD bi ovome pripadao, premda koliko sam ja stigao da pročitam dešava se u Rumuniji?

Jel to onaj roman koji nosi "Ghoul's seal of approval"?

Nosi, ali to je Ghoul verovatno pečatirao iz nekog koristoljublja pošto je Vladušić, koliko sam shvatio iz Žikine priče, neka uticajna figura. Dakle, ni Ghoul ne misli da to smeće zaista može da se čita.

Ghoul je povukao foku.

Quote from: crippled_avenger on 06-01-2010, 20:31:24
POSLEDNJI SRBIN je po meni vrlo efektan susret Neil Gaimana i Dobrice Ćosića, koji bi doduše mnogo pre mogli da isprate fanovi ovog prvog.

Već sam rekao negde da nemam problem sa žanrovcima jer PS vrlo lako korespondira s njima; nijednog trenutka nisam ni pokušao da pobegnem od tog miljea, niti u pisanju, niti u promovisanju knjige; no, ključna stvar je kako će tu knjigu svariti ne baš okoreli ljubitelji SF&F-a.
To je odgovor koji još uvek čekam...

Mislim da se odgovor krije u referenci na Gaimana.

Postoje žanrovci i "žanrovci". Među žanrovcima postoji tvrda linija koja zna sve i prati čak i najopskurnije pisce, i postoje oni koji vole fantastiku u nekom pitkijem ruhu. Gaiman radi upravo to. Teško je čitati Gaimana ako se ima otpor prema fantastici, ali ne mora se znati baš svaki uskožanrovski pisac da bi se to razumelo i ispratilo. Dakle, kao što Gaiman crossoveruje prema glavnom toku, smatram da i POSLEDNJI SRBIN ima kapacitet za to.

Ono što je vrlo interesantno jeste to što ja mislim da je POSLEDNJI SRBIN po svojoj postavci, i stilskoj, a naročito ideološkoj, ipak znatno ozbiljniji od svega što je srpski casual čitalac Gaimana spreman da svari i mislim da će to biti interesantno, na nivou recepcije.

Na Twitteru sam preporučio roman i kad su me pitali o čemu se radi, objasnio sam da je na tragu Gaimana onima za koje sam znao da će razumeti tu referencu. Ako uzmu knjigu u šake, uskoro možemo znati kako su reagovali.

Alnarijeva prodajna mreža je underground; čovek je četvrti izdavač u Srbiji po prometu i ima naslove preko 100000 prodatih, puni su supermarketi njegovih knjiga a recimo nema ga na listi knjižare.com u spiskovima prodavanosti u prvih pedeset. Ima tu još raznih drugih perverzija o kojima nije uputno pisati po forumima.

Elem, PS je stigao u Austriju i ide ko alva:
http://www.libar.at/domacaknjizevnost/poslednji-srbin-boban-knezevic.php

Quote from: Boban on 08-01-2010, 05:53:53Elem, PS je stigao u Austriju i ide ko alva

ko bi reko da austrijanci vole alvu?
ili možda zaista ide ko alva u austriji?
u svakom slučaju "Cio svijet iscekuje ishod."
reklo bi se da je ovaj srbin - na hrvatskom?

ako se samo malo obrati pažnja vidi se da neke knjige hvališ pre nego što ih pročitaš, a s drugima se izruguješ takođe pre nego što ih pročitaš; te se nameće jednostavan zaključak da svoje tumačenje vezuješ za svoj odnos prema piscu, a da sâm kvalitet dela ima maleni udeo. Znam da je za mnoge najteža stvar na svetu pohvaliti nešto što sam ja napisao i da je mnogo lakše veličati početnike koji su sastavili nekoliko desetina lepih rečenica i u čijim delima se vide stvari kojih zapravo i nema ili su plod slučajnosti.
PS kao primarno priča o iseljenicima i emigrantima i odnosu prema domovini ima izuzetne šanse da na tom našem tržištu u svetu zabeleži značajnu prodaju.
Vreme radi za PS, jer je to u osnovi jedna dobra knjiga; glas onih koji je preporučuju daleko, daleko prevazilazi glasove onih drugih, koji zasad svi od reda pripadaju onima koji me i inače mrze i nipodaštavaju na svakom koraku. Uostalom, koliko vredi sud nekoga kome je Borhes dosadan i nezanimljiv?

ne izrugujem se knjizi, nego austrijskoj alvi i hrvatskoj najavi za srbina.

sud nekoga kome je Borhes dosadan i nezanimljiv je savršeno bezvredan, ali ne znam na koga to tačno 'nekoga' aludiraš? nadam se ne na mene, jer u tom slučaju mora da si me grdno pomešao s nekim.

Borhes je dobar.

Quote from: crippled_avenger on 08-01-2010, 04:58:30
Mislim da se odgovor krije u referenci na Gaimana.

Nego, jedno pitanje:

Jesi li pročitao roman "Poslednji Srbin" ili samo onako pripovedaš?

Ovde ima mnogo onih sa mišljenjem bez čitanja. Čovek da se naježi. Horor, br'te!

Naravno da sam pročitao.

Eto, konačno jedno muško da je priznalo čitanje.

Pošto sad drndamo Ghoula na onom drugom topiku za nečitanje i negledanje, da li bi mogao da nam na ovom topiku ispričaš o čemu se, zapravo, radi u PS, ali ne onako kako Boban priča o njemu ili kako je napisano u blurbovima, već onako kako si ti pročitao.

Pa mislim da bi to bilo odavanje zapleta koje bi pokvarilo čitanje knjige drugima, zar ne?

Quote from: scallop on 08-01-2010, 16:56:51Ovde ima mnogo onih sa mišljenjem bez čitanja.

a ima, vala, i onih sa čitanjem, ali bez relevantnog ili pomena vrednog mišljenja.

Ma, nemoj da nas braniš od napasti.

Evo, ja ću, za početak:

Amerima fali "koja hiljada ljudi" u Bosni i sastavljaju tim koji će da otkrije zašto ne mogu da ih nađu. U timu je i Srbin iz Bosne, stalno nastanjen u Vajomingu.

Boban neprestano tvrdi da priča traje četiri dana. Da li, po tebi, zaista traje samo četiri dana? Ili jedan put traje četiri dana, a knjiga još traje.

Vidim, javio se i poznati vrač-nagađač iz rubrike kako prepisati na vreme, a da to ne bude novinarska patka.

Jako sam obazriv oko komentarisanja zapleta od kada je neki maloumnik na nekom topiku ovde spojlovao ORPHAN na koji sam se baš ložio da gledam i sad mi se nekako manje gleda. Ne bih da ponovim takvu grešku.

U svakom slučaju, osnovna priča glavnog junaka čiju ispovest čitamo uokvirena je u četiri dana ali pošto je reč o knjizi koja ima svoju literarnost, pripovedanje, digresivnost i sl. svakako je da se prva tačka u vremenu koja je opisana u knjizi nalazi vekovima pre tačke u vremenu kada se priča zaključuje. Ako imamo u vidu da je dramska okosnica knjige priča o tom junaku, onda je Bobanova definicija da knjiga, barem na nivou te dramske osnove traje četiri dana, tačna. E sad, pošto je u priči i samo vreme sporadično vrlo relativno, mi koji još uvek živimo u ovoj dimenziji, mislim da i nismo kompetentni da to komentarišemo i procenjujemo.

Ono što je sasvim sigurno, to je da se sama knjiga ne može pročitati za četiri dana pošto zahteva pažnju.

Ne znam kako u PG ide prodaja PS-a, ali vezano za MAMUT u Delti - mislim da se naslov pojavio tek prije dvije sedmice, ili tako nesto (ja sam eventualno svoju kopiju nabavio iz BGD-a, sredinom decembra). Roman je bio lociran nedaleko ulaza ali ne na dovoljno prominentnom mjestu - ipak je trebalo da se prodzara izmedju drugih naslova kako bi se locirao; svakako mislim da nije upadao u oko. Juce, medjutim, Bobanov roman vidjeh na izlogu.

Quote from: scallop on 08-01-2010, 17:41:03
Boban neprestano tvrdi da priča traje četiri dana. Da li, po tebi, zaista traje samo četiri dana? Ili jedan put traje četiri dana, a knjiga još traje.

Zašto ti stalno imaš potrebu da hvataš mene u laži, nekorektnosti ili pogrešci? Radnja PS traje 4 dana; u knjizi postoji 14 poglavlja i ona su razvučena u ta pomenuta četiri dana... to je prvobitna verzija romana kako sam je napisao davno u početku; e, sad, pošto se ispostavilo da je to nedovoljno da izgura celu priču, ja sam pridodao neke umetke, dodatke, legende i prepričavanja koje razjašnjavaju ponešto od osnovne radnje, ali ja to vidim tako; imam valjda pravo na sopstveno mišljenje?

Quote from: Boban on 10-01-2010, 19:30:21
Zašto ti stalno imaš potrebu da hvataš mene u laži, nekorektnosti ili pogrešci?

Pardon. Ne hvatam ja tebe u laži.

U Platou nema POSLEDNJEG SRBINA...

Da, Plato i Alnari ne sarađuju, mada će možda učiniti ustupak u mom slučaju.

Gde je trenutno najpovoljnije kupiti POSLEDNJEG SRBINA?

U hipermarketima je 450 dinara, kod Alnarija 480...

Onda ovi kod mene na Brdu deru ,,Bigzova,, knjizara ga prodaje za 590 din.

Naravno da deru, Stankom-vilidž hteo nezavisnost od ostatka grada po pitanju svega; pa sad morate da plaćate razrez lokalnim moćnicima.
Eto ideje za nekakvu priču...