ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Kao da ulazak Đorđa Milosavljevića među 15 nije dovoljno ludilo, i Vladušić je među njima. Majko mila...

Mislim da bi Miomir trebalo da bude neki minimum minimuma za ozbiljno razmatranje.

Quote from: Ghoul on 03-12-2009, 19:39:53
dexa ušo u NINO-vih top-15!!!

ali nije; on je u 15 odabranih iz prvih 60 pročitanih knjiga; tek će se za mesec dana znati širi spisak, obično 20-25 knjiga. Ne kažem da neće biti u tom izboru, ali radosni usklik da je u 15 za NIN-ovu nagradu ove godine mi govori da je autor uzvika ili zloban ili da je imbecil.

usklik je zvučao suviše lepo da ga ne bih uskliknuo.
naravno da sam pažljivo pročitao vest.
ona valjda implicira da se tvoja knjižica MOŽDA nalazi među onima nepročitanim...

moja knjiga nije ni ponuđena komisiji...

nego, izašla je lista najprodavanijih knjiga u novembru na knjižara.com, ono mesto gde se neko hvalio kako je KR u prvih 20 prošlog meseca... a u novembru ga nema ni u prvih 60... ja nešto razmišljam, onako usput, kako to da knjiga dobije zapaženo srpsko priznanje u jednom mesecu a da u sledećem nestane sa prodajnih lista po knjižarama (osim kod Lagune).
Da se razumemo, i dalje tvrdim da je ta lista na knjizara.com potpuno besmislena i odokativna, svakako nimalo reprezentativna, vrlo podložna raznim uticajima, ali ipak je malo čudno da knjiga, bestseler, dobitnik, kandidat... šta sve ne, jednostavno nestane u mesec dana.
Kao da je nikad nije ni bilo.

možda je rasprodata?
tj, nije prodavana jer nije imalo šta da se prodaje?
ne mogu štamparije da opsluže jagmu za dexom?

Možda su je piratizovali...

Mozda je zato trece izdanje pred rasprodajom... I Konatantinovo raskrsce prema izvestaju u Blicu najprodavanija knjiga Niskog sajma knjiga?

NIŠ, RASKRŠĆE MITOVA
Tajne nakostrešenog zmaja
Možda vila Naisa i danas živi skrivena u talasima Nišave, možda su lagumi ispod centra mesto gde je Konstantin sakrio svoju najveću tajnu... Čuo sam priče o templarskoj biblioteci negde na Čairu i o tome kako je Stefan Nemanja na Panteleju 1189. godine poklonio Fridrihu Barbarosi Longinovo koplje

Negde u prolazu, možda u mermernim aulama zgrade Banovine ili u autobusu među dremljivim putnicima, ili u nekoj od niških kafana gde je nekada davno Kalča delio duvan, rakiju i priče sa profesorom Sremcem, čuo sam kako neko Niš naziva gradom tajni. 

Zamislio sam se nad tom čudnom definicijom mesta u kome sam rođen, malo zato što su mi neke njegove tajne odavno poznate, a malo zato što ima mnogo više onih čiju suštinu nikada neću dokučiti.

U davna vremena, između dva ratna pohoda, u kratkom periodu kada boginja Morigen spusti svoj crni steg, Kelti su to mesto gde se seku putevi i ukrštaju ruže vetrova nazvali ,,Navissos". Za Rimljane je bio ,,Naissus", za Vizantince ,,Nysos" a Sloveni su mu dali ime Niš, navodno, po plemiću Niši koji je od kamena sa obližnje Humske čuke na mutnoj reci podigao tvrđavu.

Ipak, najromantičnija legenda vezana je za vilu Naisu, posestrimu Lazarevog vojvode Ivana Kosančića. Stare priče kažu da ona i danas živi u skrivenim rukavcima reke krijući se od ljudi koji su tu istu reku zatrovali, tuguje za izgubljenim bratom i svetom koji je nekad bio njen. Zato neki Niš i nazivaju vilin-gradom, izgubljenom prestonicom Naisinog carstva koja će jednom biti vraćena njoj i njenom narodu.

Niš je oduvek bio raskršće na kome su se sudarali istorija i mit. Baš kao u jednom Tolkinovom eseju, oni su se stopili jedno u drugo, poput dve legure iz kojih vešt kovač zna da iskuje dobar mač. Zato i danas niko ne zna da razluči maštu od istorije i legendu od istine. A to su upravo one legure iz kojih vešti pisci znaju da iskuju dobru priču.

Jedna od tih legendi govori o Konstantinu Velikom, rođenom Nišliji i njegovoj neutaživoj želji da postane vladar sveta. Bog kome se klanjao i darivao mu svoje molitve (i pokoju krvnu žrtvu), isprva Veliko Sunce a o koncu Hrist, ispunio mu je tu želju i Nišlije danas poznaju velikog rimskog imperatora kao svog patrona. Ali, ako malo zagrebete po patini koja prekriva crkveno predanje i životopis napisan od strane Evsevija Cezarejskog, videćete sliku jednog drugog Konstantina. Tajne koje su ga okružavale i koje su ga pratile sve do smrti uklesane su u same temelje antičkog Naisa. Onaj ko bude znao put do Carske palate i kroz lavirinte Medijane i njenog podzemlja možda će shvatiti zašto je Konstantin naredio da mu se ubiju sin i bivša supruga. Možda će dokučiti zašto je progonio jeretike i razapinjao filozofe i matematičare na krst i zašto je, uprkos svemu što je učinio za hrišćanstvo (i ono za njega), maltene do samog kraja ostao paganin. Posvećen Apolonu i Jupiteru, raspet između želja i dužnosti, Konstantin je dao svoj poslednji dah Hristu, zbog koga je jednom pocepao svoju carsku odoru, ali je o koncu ostao odan jedino sebi i sopstvenoj ambiciji zbog koje je u životu znao da iskrvari, ubije i preklinje.

Ta priča o mraku koji je kao nemi saputnik pratio u stopu velikog vojskovođu, pruža se dalje i seže kroz vekove, do jednog drugog čoveka koji je želeo da vlada svetom. U jednom pismu, Murat I će Niš opasan bedemima nazvati ,,Nakostrešenim zmajem" i dodati zagonetnu alegoriju, tako tipičnu za osmanlijske vladare tog vremena: ,,Demon mrmlja u srcu grešnika". Niš je te davne 1386. pao posle duge opsade i oštrica kojom su Osmanlije htele da zaseku u srce Lazarevog carstva otupela je. Put je Murata dalje odveo do Pločnika gde će biti potučen do nogu. Legenda kaže da se srpski plemić koji je branio nišku tvrđavu spasao bekstvom kroz podzemne hodnike i da sa svojom svitom nije imao hrabrosti da ode u Kruševac pred strahom od kazne surovog Lazara već da je pobegao u Crnu Goru. Jedna druga legenda kaže da je upravo on bio začetnik znamenite porodice Crnojevića. Niš je te sudbonosne godine pao pod naletom osmanlijskih strela i pod ognjem i sabljama Muratovih jurišnika. Ko zna šta je osećao bezimeni velmoža gledajući sa nekog obližnjeg brda na grad koji gori. Da li mu je tada niška tvrđava ličila na zmaja koji oboren leži u dolini dok se crni stubovi viju iz njegovog srca a zeleni i modri alaj-barjaci kruže oko njega kao čopor pobesnelih pasa?

Nekoliko vekova kasnije, jedan baron u službi austrijskog cara oteće Niš od Turaka i za kratko vreme sagraditi splet lavirinata čiji će rukavci sezati daleko od grada i ispod samog rečnog korita. Niko nije saznao šta je bio cilj ovog velikog poduhvata, a sam baron koji je gradio i lagume po Beogradu i Petrovaradinu i čija vernost je bila poklonjena sekti Katara koji su znali veštinu pretvaranja običnog metala u zlato, odneće tajnu u grob. Njegovu sudbinu zapečatiće upravo gubitak Vilinog grada koga Osmanlije vrlo brzo ponovo osvajaju i čija će vojska upravo te iste podzemne hodnike iskoristiti da izađe na desno krilo Sinđelićevog šanca na Čegru. U svedočanstvima iz tog vremena zabeleženo je da su se janičari pojavili kao da su ,,iz zemlje iznikli". Ulaz u te lagume i danas postoji i može se videti na Viniku, brdu severozapadno od grada gde su nekada davno patricijske vile mirisale na vino, levandu i prepečeni hleb.

U godinama koje su došle, neki ljudi, zaneti lažnom predstavom o sopstvenoj moći, pokušavali su da ukrote grad i njegove tajne.

Prvo su za vakta Aleksandra Karađorđevića organizovane dve ekspedicije u niško podzemlje, zatim su Nemci tokom Drugog svetskog rata zapečatili tvrđavu i u njoj izvodili iskopavanja i istraživanja. Onda su je nove vlasti odmah po ,,oslobođenju" proglasile vojnim objektom i ona je bila nepristupačna sve do sredine pedesetih. Niko ne zna zašto je Brozova vlast gajila tako specifičan odnos prema ovom istorijskom spomeniku ali ako oslušnete dobro, čućete nečije usne kako tiho šapuću priču o velikoj eksploziji koja se desila otprilike u to vreme. Krater koji je nastao nakon nje ,,popunjen" je tako što je na istom mestu sagrađena Letnja pozornica na kojoj se danas održava praznik u znak magije filma. Sve ostalo je obavijeno velom ćutanja i ako se malo glasnije raspitujete o tim stvarima, možete, baš kao jedan moj prijatelj, dobiti diskretno upozorenje da gledate svoja posla jer, kao što svaka brava ima ključ, tako i svaka tajna ima svoje čuvare.

Možda Naisa, kraljica rečnih duhova, i danas živi skrivena u talasima mutne Nišave, možda su podzemlje i lagumi ispod centra mesto gde je Konstantin sakrio svoju najveću tajnu... Čuo sam priče o templarskoj biblioteci negde na Čairu, o savezničkoj bombi koja je pala na oltar Saborne crkve i nije eksplodirala i o tome kako je Stefan Nemanja na Panteleju 1189. godine poklonio Fridrihu Barbarosi Longinovo koplje... Ostaće nepoznato da li je veliki župan učeći nemačkog silnika da koristi viljušku i nož možda sa njim prozborio i koju reč o Svrsi i Smislu, o pet rana Isusovih i oštrici koja je probila Njegove grudi, o tome zašto su se sastali baš tu, na Raskršću, i reci u Maloj Aziji koju veliki Barbarosa neće uspeti da pređe.

Pomen imena mog grada asocira na mnoge tajne, ali najupečatljivije tumačenje istog dao je moj kolega pisac i novinar Velja Petković. On mi je svojevremeno rekao da je Niš, u stvari – ,,skraćenica za ništa".

I kako vreme prolazi, sve više verujem u ovu njegovu definiciju, jer svet jeste nastao ex nihilo, iz ništavila, ni iz čega, i ljudska glad za odgonetanjem nedokučivog, fascinacija misterijama i značenjem drevnih arkana jeste jedan te isti put iz nepoznatog u nepoznato. Možda je Niš upravo takva raskrsnica na kojoj se naše ambicije susreću sa našom nesavršenošću, i možda će upravo zbog toga tajne ostati tajne, a ljudi bespomoćni pred njihovom suštinom.

Dejan Stojiljković

http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Tajne-nakostreshenog-zmaja.lt.html

U Lagunu je stiglo četvrto izdanje.

Konstantinovo raskrsce uslo je u najuzi izbor, od 8 knjiga.
Ime pobednika bice saopsteno 15 januara.

Znaš kako to ide; vlasnik Lagune je aktuelni predsednik izdavača Srbije; nije to zajebancija... mada, interesantno da ovo četvrto izdanje ima tiraž od 1000 naspram prethodnih koji su imali po 2000. Kako je moguće da izdavač bira da štampa samo 1000 svog maltene najvećeg hita? Ako je proteklih meseci išlo po hiljadu mesečno, šta ovo sada znači, da se doštampava samo za potrebe jednomesečnih zaliha? Meni bi bilo logično da su pukli 5000 tiraž i budu mirni do leta; no, možda lepše zvuči novih pet izdanja po 1000.

Da se razumemo, ja smatram da je buka koja se digla oko ovog romana sjajna stvar za žanrovsku fantastiku u Srbiji i to iz dva razloga: prvo, podići će se interes javnosti za ovakve stvari (mada ga oni nude kao istorijski roman), drugo, to u osnovi nije loša knjiga u smislu nečitljivosti i besmislenosti kakve su česte kod domaćih pisaca fantastike bivale; ona daje put kako treba raditi, s čime koketirati, šta kombinovati... Srbija je prepuna istorijskih prekretnica koje su neiscrpan izvor inspiracije za pisanje i verujem da će tek uslediti poplava svega toga. Na kraju krajeva, ja je preporučujem u segmentu "izdavaštvo" na ovom sajtu: http://www.znaksagite.com/izdavastvo/

Moram reci da mi se ova knjiga svidela, iako sam malo vise ocekivao.
Malo mi je ono na pocetku  bilo lejm, ali kako se blizio kraju, roman mi se sve vise dopadao.

Quote from: Boban on 06-01-2010, 15:20:16
Da se razumemo, ja smatram da je buka koja se digla oko ovog romana sjajna stvar za žanrovsku fantastiku u Srbiji i to iz dva razloga: prvo, podići će se interes javnosti za ovakve stvari (mada ga oni nude kao istorijski roman), drugo, to u osnovi nije loša knjiga u smislu nečitljivosti i besmislenosti kakve su česte kod domaćih pisaca fantastike bivale; ona daje put kako treba raditi, s čime koketirati, šta kombinovati...
Na kraju krajeva, ja je preporučujem u segmentu "izdavaštvo" na ovom sajtu: http://www.znaksagite.com/izdavastvo/

WOW! I think this is the Invasion of body snatchers!!!  

Božić je...

Dexa se zahvalio Bobanu na forumu Novih kadrova.

http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=11&t=657&p=5245#p5245

Problem sa starijim srpskim piscima generalno je što smo odrasli na Rusima, terali su nas nemilice da čitamo hiljade stranica Tolstojevskog, pa Tihi Don, jebote, pa gomila nekih opskurnih Ostrovskih... i Francuzi svakako, Stendal, Igo... to pogubno deluje na savremeni pristup pripovedanju. Ja sam to tek naknadno shvatio. Menjaju se literarni principi i pristupi, potražnju oblikuju telešop i veliki brat, tržišna logika gazi sve... jebiga, ako se ne prodaješ, možeš da imaš najbolji proizvod na svetu, a ako se prodaješ, svejedno je šta nudiš... XXI vek je, sve se ubrzava; izbor je samo da se prilagodiš ili izumreš.

Ne sećam se da su moju generaciju terali da čita Ostrovskog, ali nam u lektiri jesu bili Tolstoj, Dostojevski, Tihi Don... Igoa sam, doduše, čitala tek na fakultetu, i to tek nešto teoretskih stavova i "Lukreciju Bordžiju", a u toku bombardovanja sam čitala Stendala.

Veliki problem sa starijim srpskim piscima fantastike je što su pisali usput, a profesionalno se bavili nečim drugim.

Quote from: angel011 on 06-01-2010, 19:12:28Veliki problem sa starijim srpskim piscima fantastike je što su pisali usput, a profesionalno se bavili nečim drugim.

a možda su se i nedovoljno blisko družili sa uticajnim mejnstrim piscima i kritičarima.

A možda problem ne postoji.

Quote from: Alex on 06-01-2010, 20:23:34
A možda problem ne postoji.

ako ne postoji, napravićemo ga.

Quote from: Ghoul on 06-01-2010, 19:40:39

Quote from: angel011 on 06-01-2010, 19:12:28Veliki problem sa starijim srpskim piscima fantastike je što su pisali usput, a profesionalno se bavili nečim drugim.

a možda su se i nedovoljno blisko družili sa uticajnim mejnstrim piscima i kritičarima.

Oba ova mišljenja su OK. Angel 011 je manje u pravu, jer se svi pisci bave i nečim drugim, a profesionalno bavljenje uticajnim mejnstrim piscima i kritičarima baš i nije u opisu poslova starijih srpskih pisaca fantastike.

Izgleda će mi Konstantinovo raskršće biti prva pročitana knjiga u 2010  .
Danas pazarih. Kad se već toliko govori o toj knjizi, red je da se pročita.
Ne očekujem ništa spektakularno ili fantastično dobro, očekujem jedan dobar, solidan i zanimljiv žanrovski roman koji se lako i brzo čita, i drži pažnju.
Barem prema onom što sam ovde čitao, otprilike tako nešto očekujem.

Pročitao za dve večeri, tačno ono što sam i očekivao. Da sam očekivao više, sigurno bih bio razočaran, ovako imam dobar utisak.
Pisac uspeva da drži pažnju čitaoca, pomalo ubacuje svega- horora, fantastike, istorije. Zanimljivo, pitko, dijalozi su kratki i brzi, i priča dobro teče. U suštini, mislim da su ovakvi romani dobri za žanr, jer su prijemčivi i za one koji nisu baš ljubitelji istog.
I mislim da može doprineti popularizaciji žanra. Imam i nekih zamerki, mislim da je malo pojednostavljeno i sirovo prikazao sukob četnici-partizani, gde su partizani uglavnom neka polupismena bulumenta. Sumnjam da su baš na terenu i u četnicima bili doktori nauka. I to pomalo nategnuto objašnjavanje građanskog rata, i uošte srpskog i balkanskog mentaliteta. Mislim da mu najbolje ide kad se drži čisto akcionog i fantastičnog dela priče; filozofiranje o društvenoj svesti i problemima bi trebalo da izbegava, jer ne ostavlja dobar utisak.

Generalno, utisak je dobar, ali po kvalitetu teško da bih ga svrstao u rang nekih drugih domaćih dela fantastike koje sam skoro čitao. No dobro, autor je verovatno i hteo da napiše jednostavan, zanimljiv roman koji će privući dosta čitalaca, i to je sasvim legitimno.

Heh, da je hteo da napiše samo jednostavan i zanimljiv roman, ne znam baš da li bi ga nazivao istorijskom metafikcijom.

Read on: Dejan Stojiljković, Konstantinovo raskršće (Laguna, 2009)
Četnici osvajaju žanr
Piše: Vladimir Arsenić

Čini se da se iza naizgled bezazlenog dela žanrovske književnosti kriju vrlo određene namere za prekrajanje mape moći u književnom ali i u - od nje neodvojivom - ideološkom polju. Zbog toga treba biti oprezan i otvoriti četvore oči, jer upravo u pozivima za deideologizovanje književnosti, indirektnim unutar narativa i direktnim u nebuloznim novinskim tekstovima, leže ambicije onih čija je ideologija prilično okrvavila ruke tokom ,,veselih devedesetih"

Duboko u čoveku postoji potreba za pričom, to je činjenica poznata iz najdavnijih dana, a dokazano je brojnim eksperimentima rađenim u svrhu kognitivne naratologije da većina ispitanika voli zaokružene priče, one koje imaju formu školskih pismenih zadataka: uvod, razrada, zaključak. Jedini problem u vezi sa ovim nastaje u trenutku kada u klasičnom narativnom modelu treba pronaći književnu vrednost – odnosno onu osobinu koja književnost odvaja i uzdiže iznad običnog teksta. Ruski formalisti su to nazivali literarnost i pokušavali su da do nje dopru najčešće kroz pojam oneobičavanja jer je on primenjiv i na prozu i na poeziju. Ma koliko ovaj pojam bio problematičan i već uveliko izlizan od upotrebe, on i dalje ima funkciju kada je u pitanju vrednovanje načina na koji će se neka priča ispričati, jer novih priča nema i svako ko misli da priča priču koja nikad ranije nije ispričana u potpunoj je zabludi. Ako za primer uzmemo žanrovsku književnost, onda treba videti u kojoj meri je moguće unutar žanra doći do nečeg novog, odnosno koristiti se oneobičavanjem, kada se zna da ova vrsta narativa u ogromnom broju slučajeva funkcioniše prema modelu formulaičkih izraza koji su Peri i Lord istraživali u epskoj poeziji, između ostalih mesta i na brdovitom, povampirenom Balkanu.

Roman Dejana Stojiljkovića Konstantinovo raskršće (Laguna, 2009) - upravo ovenčan nagradom ,,Miloš Crnjanski" i užim izborom za Ninovu nagradu za roman godine - žanrovsko je ostvarenje u punom smislu te reči, iako njegov generički narativni okvir nije jedinstven, već nosi u sebi smesu mekog horora, akcije i avanture. Mene je najviše podsetio na X-men serijal, i filmski i stripovski. Odlično je što se unutar srbijanske književnosti definiše neka, kakva-takva, žanrovska scena, mada je njeno pozicioniranje u književnom polju veoma problematično, s obzirom na činjenicu da je pomenuto polje strahovito malo, te ostaje nejasno da li mu žanrovska literatura pripada ili ne, a pošto je ukupna romaneskna produkcija relativno mala, onda se sve ono što se objavi kao roman uzima u obzir za kritičke osvrte i nagrade. U velikim književnostima (mislim na broj govornika jezika na kojem književnost nastaje) postoje specijalizovani časopisi i nagrade, kao i specijalizovana publika kojoj se autori žanrovske književnosti obraćaju. Srbijanska, pa čak i regionalna bhsc književnost, teško da bi mogla da nađe u sebi dovoljno prostora za nezavisno postojanje žanrovske scene i zbog toga imamo problem da se knjiga poput Konstantinovog raskršća mora čitati sa istom pažnjom kao romani Selvedina Avdića, Zvonka Karanovića ili Žarka Komanina (ne ulazeći ovde u vrednosne sudove, koga zanima neka preleti arhivu e-novina) čije su ambicije da se pojave u polju kao ,,ozbiljni" romani očigledne. Drugim rečima, da se Konstantinovo raskršće pojavilo u Velikoj Britaniji ili Americi, ono bi zanimalo određenu publiku koja se ,,pali" na Stivena Kinga, Indijanu Džonsa i Ligu izuzetnih džentlmena, a publika koja prati nagrade i koja očekuje određen visoki kulturni sadržaj ne bi ga ni primetila, osim možda na nekom paperback štandu u hotelu, na aerodromu ili drugom mestu gde ima turista i putnika koji se dosađuju. Dakle, ukoliko želim da sudim o Konstantinovom raskršću, moram da uzmem u obzir sve to i onda da kažem: to nije književnost o kojoj bi trebalo raspravljati, zna se gde se to kupuje i gde se to čita. A sve je u redu i sve je pet, ako ne želi da ima tu ambiciju. To što mu drugi to nameću nije ni njegova ni njihova ,,krivica", već ,,krivica" užasno malog obima književnog polja u zemlji Srbiji. Ako, pak, silno želi da njegova knjiga bude takva književnost, onda se gospodin Stojiljković prosto našao u nebranom grožđu.

Drugi problem koji ima žanrovska literatura u malim književnostima jeste odnos sa uzorima. Roman Konstantinovo raskršće počinje sledećom rečenicom: ,,Noć je mirisala na mašinsko ulje i jeftin duvan." Ovo kao da je prepisano iz nekog hardboiled krimića iz dvadesetih godina dvadesetog veka. Verovatno nije, a čak i da jeste, nemam ništa protiv. Ono što smeta jeste činjenica da svaka rečenica koju autor ispisuje kao da je već rečena, a često i viđena s obzirom na gomilu stripovskih i filmskih referenci u priči i zapletu i/ili izgradnji likova. Oseća se ono što sam, citirajući Perija i Lorda, nazvao formulaičkim izrazima. Koriste se, dakle, gotovi modeli čvorišta u zapletu i/ili likova koji postoje na repertoaru žanrovske literature i onda se samo malo promeni kulisa. U slučaju Dejana Stojiljkovića, to je i najbolje odrađen deo posla. Istorijsko i geografsko poznavanje faktografije je veoma važno zarad ubedljivosti, ali kao što rekoh, tu se negde njegovo autorstvo završava. Nije to bolest samo srbijanske žanrovske književnosti, nego svih, ali kod nas, s obzirom na veličinu iste, ovo formulaičko pisanje deluje kao ,,odraz odraza".

Da ne propustim priliku da pomenem i jedan naizgled naivan i nekritički istorijski revizionizam kojim se opet komunisti pretvaraju u zlikovce, a nacionalisti i rojalisti u ljude od ugleda i, konačno, nevine žrtve čije stradalništvo treba valjda nešto da nam kaže, da utiče na nas, da nas gane i onda da se i mi tako ganuti uputimo ka prvoj tezgi i kupimo šajkače, kokarde, portrete naših kraljeva, odemo do crkve, krstimo se i ostatak života provedemo skrušeno u smernom pravoslavnom duhu posta, mira, ljubavi i, da citiram jednog divnog Nišliju, ,,oduševljenih klanja". Pa dokle, bre, više? Indikativno je kako se, na primer, spajaju X-men i pravoslavlje, odnosno vampiri i skrušenost. Srbija je ovo. Sve je moguće.

Čini se da se iza naizgled bezazlenog dela žanrovske književnosti kriju vrlo određene namere za prekrajanje mape moći u književnom ali i u - od nje neodvojivom - ideološkom polju. Zbog toga treba biti oprezan i otvoriti četvore oči, jer upravo u pozivima za deideologizovanje književnosti, indirektnim unutar narativa i direktnim u nebuloznim novinskim tekstovima, leže ambicije onih čija je ideologija prilično okrvavila ruke tokom ,,veselih devedesetih".

http://www.e-novine.com/kultura/kultura-knjige/34285-etnici-osvajaju-anr.html

šteta je što kritičar za svoju načelno sumnjivu tezu (o getoizaciji žanra) pronalazi savršenu ilustraciju u romanu koji, zaista, i jeste za trafike i bus stanice a ne za ozbiljne knjiž. nagrade, pa tako ispada da je u pravu, iako nije, nego mu se samo dexa zgodno namestio.

inače, rasprava u komentarima se predvidivo razvila u pravcu četnika i skroz zaboravila na povod, tj knjigu.

Pa, činjenica je da je ovo jedna malecna, uzgredna teza u završnici teksta, a da ju je Pera, iskusno, izvukao u naslov, a čitaocima e-novina je to dovoljno da reaguju 

Quote from: Ghoul on 25-01-2010, 18:32:13
inače, rasprava u komentarima se predvidivo razvila u pravcu četnika i skroz zaboravila na povod, tj knjigu.

Zato što je knjigu PROČITALO možda 10% komentatora, a videlo možda 20%.

Dobro sad, ali... kako god okrenete i obrnete, to ipak jeste tema romana. Ili bar nekakva ideja-vodilja, u najmanju ruku.

Da ne pominjem sad naratorovo insistiranje kako su Srbi najuspešniji jedino u međusobnom klanju; to se tako uporno provlači kroz radnju romana, da se čovek na kraju skroz prikloni upravo naslovu Arsenićevog osvrta. To mu nekako dođe jedini izlaz iz poznate istorije, jedini beg od stvarnosti, za koju ipak ZNA da je stvarna, sve i ako je roman blatantno negira.   

Kontradikcija.
S jedne strane - šta će ti bezazleni žanrovski romani za laku zabavu u konkurenciji sa ozbiljnim delima?

(A ozbiljna dela su ozbiljna i zbog toga što imaju ozbiljne poruke, koje im daju težinu!)

S druge strane - otvorite četvoro očiju, ovo delo šalje ozbiljno opasne poruke, tumači istoriju, širi neku ideologiju.

Pa kako sad to? Zar žanrovsko delo koje ne sadrži elemente, koji mu mogu dati ozbiljnu vrednost, može da ima ozbiljan negativan uticaj? Onda može i pozitivan? Onda može da ima i ozbiljnu vrednost.

razmišljanje ti nije jača strana, bolje idi čitaj stripove.

Quote from: Ghoul on 26-01-2010, 02:46:15
razmišljanje ti nije jača strana, bolje idi čitaj stripove.

U bilo kom testu inteligencije mogu da te bijem bar sa 40% razlike. U testovima iz opšte kulture za duplo.

ma da.
to je svakome ko je pročitao više od 3 tvoja i 3 moja slučajno odabrana posta više nego očigledno.

IN YOUR DREAMS!

Kad pomenu snove odoh sad da pajkim.

Mislim da ću, posle svega, još i kupiti Konstantinovo raskršće. Volim vukodlake, a volim i dela desničarske ideologije, iako joj sam ne pripadam.

Quote from: Alex on 26-01-2010, 03:02:03a volim i dela desničarske ideologije, iako joj sam ne pripadam.

pa da, ti pripadaš levacima.

Nisam siguran da se KR može nazvati knjigom sa desničarskom ideologijom. Da, piščeve simpatije jesu više na strani četnika nego crvene bande, ali se to može protumačiti i kao čisto lokalna stvar; u nekom paralelnom univerzumu, gde Dejan Stojiljković ne živi u Nišu, možda bi situacija bila obrnuta (pa i kritičari iz e-Novina srećniji i mirniji). Prosto rečeno, knjiga ima izraženu lokalnu, a ne političku notu i to joj je jedna od jačih strana. Takođe je to jedan lako čitljiv i uzbudljiv žanrovski roman, istinski page-turner; meni se čini nepretenciozan, a ako su piščeve namere bile veće od toga, onda u tome nije uspeo. Jer jezik koji je korišćen, pogotovo kad je reč o opisima, na momente je ispodprosečan. Ne mogu da se otmem utisku da je ovo delo trebalo da prođe jedno ozbiljno "češljanje" da bi bilo - pazi sad, Alexe - još bolje.

Da budem iskren, od KR sam dobio baš ono što sam i očekivao, ali ajde da kažem i ovako... KR je knjiga koja nije za poklon, već za preporuku.

Quotepiščeve simpatije jesu više na strani četnika nego crvene bande

Kupljen sam. Kupujem.

Ja sam sasvim zadovoljan knjigom, nisam ni očekivao neku duboku filozofiju.
Ne znam što toliko pridajete važnosti e-novinama, kao da će neko odustati od čitanja knjige zbog Pere Lukovića. Ta oni u svemu vide zavere povampirenog fašizma , devedesetih, ustajanje Slobe iz groba..

Imam mentalni problem, kad je knjiga toliko isforsirana kao ova, nekako gubim volju da je ikad procitam. Nije da mislim da je losa, otkud to da znam kad je nisam ni procitala, ali kad je ima svuda, po svim knjizarama u svim izlozima, na svakom iole knjizevnom sajtu recenzije, pa... nazovite me slucajem za psihijatriju, ili nekim ko mnogo propusta ovom "logikom" ali hvata me neki inat.

Može to da bude smor, ali, da li stvarno želiš da dopustiš da to koliko je neka knjiga prisutna ili ne tebi određuje šta ćeš da čitaš?

Quote from: Kunac on 31-12-2009, 20:08:36
U Lagunu je stiglo četvrto izdanje.

Četvrto izdanje beše 1000 primeraka, a knjiga se prodala zvanično u 7000 za 7 meseci; dakle, 1000 mesečno.
Pošto je prošlo mesec dana od tog srećnog događaja, sada treba očekivati peto izdanje, zar ne?

Ima tu još jedna stvar http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?id=1348345743458252
samo za prvo izdanje piše da je dostupno, tj, predati obavezni primerci u Narodnu biblioteku. Ostali nisu. Zašto? Postoje li uopšte ili su samo izvađeni CIP-ovi da bi se time mahalo u javnosti.

Na kraju, slučajno imam tačan i precizan podatak o broju prodatih primeraka svih knjiga u Laguni 2009, ali ne bih da odajem izvor i podatke. Ima tu svega i svačega; pričaćemo o tome nekom zgodnom prilikom.

Biće promocija KR u Domu Omladine (Pogon) 29.01. u 19h.

Evo pozivnice... Dexa is watching...

Već sam negde rekao - dizajner korica je uradio fantastičnu stvar za Dexinu knjigu.

Glasajte za najbolji trejler za knjigu na www.konstantinovoraskrsce.com

da... da... to beše onaj davno obećani skuter koji nisu dodelili ili neka nova zajebancija?

Valjda najbolji trejler dobija laptop, a ima nešto i za glasače...

ja bih se zakleo da je nagrada bila skuter.

Zar "sveta relikvija" nije pleonazam?