ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

naglasak je na 'skoro'.
naročito kad su u pitanju PISMA, kao slabiji u tom dvojcu.

nije isključeno da ROADU i smanjim ocenu na 3+ jer što više razmišljam o njemu  - sve mi se manje sviđa.

Evo, u međuvremenu saundtreka

http://rapidshare.com/files/333327995/road_sc.rar

QuoteComposed by: Nick Cave & Warren Ellis
Codec/Bitrate: MP3, VBR 256kbps
Duration: 46:55 min.

Tracklist:
01. Home (2:04)
02. The Road (3:41)
03. Storytime (2:25)
04. The Cannibals (2:05)
05. Water And Ash (1:31)
06. The Mother (2:46)
07. The Real Thing (2:32)
08. Memory (3:42)
09. The House (3:17)
10. The Far Road (2:45)
11. The Church (1:34)
12. The Journey (4:14)
13. The Cellar (1:09)
14. The Bath (2:31)
15. The Family (3:42)
16. The Beach (3:45)
17. The Boy (3:11)

A evo i pasvorda za saundtrek, sori što nisam ranije okačio, nisam video:

bi0f0raLL

Predosadan film.

hm, da, kad je to malo odležalo, ipak sam mu smanjio ocenu.

evo zašto:
http://ljudska_splacina.com/2010/01/road-2009.html

Razlozi zbog kojih si mu ti smanjio ocenu zapravo govore kako je izgleda u pitanju verna adaptacija i da bi slične probleme imao i sa romanom, tako da je ovo sjajna vest; tek sad jedva čekam da pogledam film!

Sam početak filma i Vigova naracija u stilu muške Sare Konor daje dobar nagoveštaj promašene teme. Makar meni koji sam se spremio da Put posmatram pre svega poredeći ga sa knjigom. U tome se sadržao i glavni strah vezan za ovo ostvarenje, a to je pedestrijanska adaptacija nalik Profesionalcu Dušana Kovačevića (prva asocijacija, leba mi). Film je to uglavnom uspeo da izbegne, mahom kroz pokušaje da dobije na dinamici što mu se uglavnom obijalo o glavu. Sam postapokaliptični scavenging je estetski u drugom planu, ali dobro – hrane nema pa nema.

Šarliz u ovom miljeu deluje očekivano suvišno, kao i skoro svi flešbekovi čiji kontrast sa sivom i sumornom sadašnjicom. Ta terminalno bolesna Kormakova zemlja je ovde sirotinjski slikana – uz par loših montaža gorućih gradova, zaista ne bih mogao da odvojim pustopoljine kojima se kreću junaci od recimo Nebraske zimi. Verovatno se previše oseća sivi ton objektiva koji je oduzeo pravu iscrpelost prizorima koje slika.

Pomenuta naracija, kao i njen ton (koji je po meni, jedina Mortensenova greška u inače odličnoj ulozi) stvara utisak da režiser nije imao jasnu predstavu kako da priđe literarnom predlošku. Čas je ima, čas je nema, a pasaži su loše odabrani. Najpotentnija scena u smislu čiste strave je unazađena nekakvim bauljavim zombi nasrtajem u pozamašnoj katakombi. Ili ono kada prisustvuju lovu na ljude iz prikrajka. Time su kanibali svedeni na nepažljive Džejsone koji tumaraju predelom i, za moj groš, lišeni užasa koji nose pukim svojim postojanjem.

Duvalova rola me se nije dojmila sem proročkog izraza gotovo slepog Ilijinog lica, dok je apsolutni promašaj i najozbiljniji penal u filmu onaj grozomorni klinac potpomognut rediteljevim nerazumevanjem harizme koju nosi povremena katatoničnost dečaka iz knjige, te ovde imamo besmisleno unjkavo derište.

Najveći greh filma je što one koji knjigu nisu čitali ostavlja bez ikakve predstave o bibličnosti Kormakovog jezika, dimenziji njegovog gneva i očinskog nazora kojim čuva vatru.

Props za Omara.

2+

The Book Of Eli
11 January, 2010 | By Mike Goodridge


Dirs: Allen & Albert Hughes. US. 2010. 118 mins


One of the first star-driven releases of 2010, The Book Of Eli is a post-apocalyptic western cursed by laborious pacing and a sense of self-importance which its nutty story does not warrant. Ponderous in the extreme and laced with portentous religious overtones, the first feature in nine years from the talented Hughes Brothers (From Hell) may struggle to last long in theatres despite the above-the-title allure of Denzel Washington.

This could still struggle to generate word of mouth in an international marketplace already apathetic to the western genre
A handsome, expensive production from Joel Silver and Alcon Entertainment, which is coming off its biggest hit to date with The Blind Side, The Book Of Eli was sold to independents outside North America per Alcon's sales arrangement with Summit. But although its production values and solid cast will help give it muscle,  this could still struggle to generate word of mouth in an international marketplace already apathetic to the western genre.

The Book of Eli might also suffer over its uncanny resemblance to John Hillcoat's current release The Road in that it follows a man heading westwards across America after an apocalyptic event has devastated the world. The first half hour sees Washington's Eli battle against scavengers and take refuge in deserted houses, much like Viggo Mortenson's character and his son in (the far superior) The Road.

But when Eli hits a small frontier town run by a gangster called Carnegie (Gary Oldman, back in arch villain mode), the resemblance ends and the film evolves into an old-style good versus bad face-off straight out of a Sergio Leone movie (in fact, one of the characters repeatedly whistles Ennio Morricone's theme to Once Upon A Time In America).

Carnegie is searching for a book, and it turns out that Eli possesses the very book he is looking for. Eli tells Carnegie's adopted daughter Solara (Kunis) that he has been driven west by voices in his head telling him that he must get the book into safe hands and that he will be protected along the way.

Eli, a former K-Mart store hand but clearly believing himself a Christian prophet, manages to escape the town alongside Solara but Carnegie and his stooges (led by Ray Stevenson) are hot on his tail across the desert wastes a la Mad Max.

The film briefly comes alive towards the end as Eli and Solara hole up in a house belonging to a crotchety old cannibal couple called, appropriately, George and Martha and played with enormous relish by English acting divinities Michael Gambon and Frances De La Tour. The two Brits send a bolt of energy into the film, and give a hint of what might have been if the film allowed itself to have more fun.

Indeed fanboys who might have lapped this up had it been played with more of the pacing and zest of Desperado or From Dusk Till Dawn are unlikely to embrace The Book Of Eli's  spin off into hokum-land in its final 15 minutes and a Sixth Sense-style reveal which is nothing short of nonsensical. The Hughes Brothers meanwhile can't quite decide whether they are remaking Unforgiven or Mad Max Beyond Thunderdome, switching style often and abruptly from soporific western to CSI-style flash-cutting.

The Book of Eli
By TODD MCCARTHYRead other reviews about this film


           

A Warner Bros. release of an Alcon Entertainment presentation of a Silver Pictures production. Produced by Joel Silver, Denzel Washington, Broderick Johnson, Andrew A. Kosove, David Valdes. Executive producers, Steve Richards, Susan Downey, Erik Olsen. Co-producers, Steven P. Wegner, Yolanda T. Cochran, John David Washington. Directed by the Hughes Brothers. Screenplay, Gary Whitta.

Eli - Denzel Washington
Carnegie - Gary Oldman
Solara - Mila Kunis
Redridge - Ray Stevenson
Claudia - Jennifer Beals
Martha - Frances de la Tour
Martz - Evan Jones
Hoyt - Joe Pingue
Engineer - Tom Waits
George - Michael Gambon

  For the third time in four months, after "2012" and "The Road," the end of the world as we now know it is up on the bigscreen, in "The Book of Eli." An odyssey of a mysterious wanderer who has spent 30 years making his way across desolate post-apocalyptic landscapes in possession of the world's only remaining Bible, the Hughes Brothers' first feature in nine years reps a weirdly intriguing mix of "Mad Max," "The Postman," "Fahrenheit 451," Leone's "Man With No Name" trilogy and Graham Greene's novel "The Power and the Glory," all shot through with an unwavering religious impulse. In all likelihood, this will not be one of star (and producer) Denzel Washington's bigger grossers, although if Warner Bros. cared to court the normally stay-at-home Christian audience, it would hit a mother lode of positive response.
By now, the trappings of a CGI-enhanced ravaged future have become so familiar that perhaps they need to be given a rest; images of cities reduced to skyscraper skeletons, familiar landmarks laid low, broken highways littered with decaying cars and scattered survivors rummaging and fighting are no longer fresh, putting the burden on filmmakers to come up with some new angles on prospective Earthly ruin.

"The Book of Eli," with its enterprising journeyman and marauding cannibals, at least initially looks like a futuristic samurai Western featuring a hero with quasi-supernatural (or, as he would put it, God-given) fighting abilities. After Eli (Washington) dispatches a bunch of snaggle-toothed cretins with a blinding display of blade work in the first action scene, the lone survivor asks where he's going. "West" is his one-word reply, which lands him in a fetid shell of a town that makes Deadwood look like Paris and is presided over by Carnegie (Gary Oldman), a man roughly Eli's age who's first seen poring over a bio-graphy of Mussolini.

One of the clever conceits of the script by first-timer Gary Whitta is that there are only a handful of people still alive who remember how things were "before"; none of the younger generation knows how to read, and the Bible, specifically, was singled out for destruction after the global cataclysm, a vaguely described event that created "a hole in the sky" and was blamed by some on religion.

In Carnegie lie the seeds of a great villain. Far smarter than the goons he bosses around, he's an intellectual dictator frustrated by the miserable desert fiefdom he rules by virtue of his knowledge of a water source. For years, he's been searching for a Bible himself, knowing that, if armed with exclusive possession of the Word, he could attain unquestioned control, although over what remains a puzzlement.

Unfortunately, Whitta and the Hughes Brothers (whose last film was, ironically or not, "From Hell") veer away from Carnegie's brainy side to emphasize standard-issue cruelty and sadism, missing an excellent opportunity to weigh humanity's potential for misuse of scripture against the goodness of its message. After Eli refuses Carnegie's entreaties to give him the book, and takes down a squad of his nastiest gorillas in the bargain, the two become deadly enemies, but not in the complex and complicit way they could have been.

So the film's core becomes a fairly standard chase across the wasteland, as Carnegie's raggedy troops, in patched-together vehicles, pursue Eli and the villain's errant stepdaughter, Solara (Mila Kunis), who's evidently the world's last remaining hottie; with her and the Bible, Eli would seem to have cornered the market in worthwhile rarities. Along the way, the two briefly take refuge in an isolated house occupied by an old couple (Michael Gambon and Frances de la Tour) who serve proper tea in china and play music on a Victrola. The mild humor of this interlude suggests that some mordant comic touches would have been welcome throughout the pic, which has a somber tone that suffers a bit from lack of modulation and nuance.

Shooting in New Mexico with the Red digital camera system, Allen and Albert Hughes favor slow, lateral tracking shots and continually fill the big desert skies with clouds moving in the opposite direction as their hero. Color has been drained away to give the picture a parched sepia look, and all hands on the craft and technical side have more than held up their end. The strange and varied electronic score by Atticus Ross, Claudia Sarne and Leopold Ross is a welcome departure from the musical norm.

Iconically effective as a single-minded messenger with a mission, Washington's Eli is ultimately too confined by the man-of-few-words movie norms he's saddled with. The feeling persists that the character, and the picture, could have been much more interesting had there been just one scene in which Eli, upon arriving at Carnegie's compound, delights at finally finding a man he can talk with on equal terms. Carnegie, for his part, would share this pleasure during an evening of stimulating conversation, all the while contemplating how best to snatch the King James from his new best friend. A little humanity and trust subsequently betrayed could have gone a long way.

The prevailing approach forces Oldman to hit mostly obvious notes, while Kunis looks awfully fashionable in her artfully assembled raggy outfits. As Carnegie's blind wife, Jennifer Beals mostly has to suffer at the hands of her abusive spouse.

Without giving it away, it's safe to say that "The Book of Eli" ends less bleakly than "The Road," with a cheeky bit of geographic irony, in fact. An uncredited Malcolm McDowell plays a central role in the final minutes.



Camera (Technicolor, Panavision widescreen, DV). Don Burgess; editor, Cindy Mollo; music, Atticus Ross, Claudia Sarne, Leopold Ross; music supervisor, Deva Anderson; production designer, Gae Buckley; art director, Chris Burian-Mohr; set designers, John Chichester, Lorrie Campbell, Siobhan Roome, Derrick D. Ballard, Ricardo Guillermo; set decorator, Patrick T. Cassidy; costume designer, Sharen Davis; sound (Dolby Digital/DTS/SDDS), David Brownlow; supervising sound editors/sound designers, Steven D. Williams, Eric A. Norris; re-recording mixers, Chris Jenkins, Frank A. Montano; visual effects supervisor, Jon Farhat; visual effects, Hatch, Luma, Hammerhead Prods., Hydraulx, Lola/VFX, Soho VFX special makeup effects, Greg Nicotero, Howard Berger; associate producers, Brad Arensman, Ethan Erwin; assistant director, Jeffrey "J.P." Wetzel; second unit director, Charlie Parish; casting, Mindy Marin. Reviewed at Warner Bros. Studios, Burbank, Jan. 5, 2010. MPAA Rating: R. Running time: 118 MIN.

Osličan je The Road, izuzetno verna adaptacija, pa ipak, roman je bolji; iste scene na papiru bolje fukcionišu neko na platnu tj. ma koliko Hillcoat bio dobar reditelj McCarthy je još bolji pisac. Nadam se da će Viggo da dobije zasluženu nominaciju...

THE ROAD Johna Hillcoata je pokušaj snimanja intelektualnog filma za glupake, odnosno pokušaj pretenciozne obrade jedne pulp teme koja je do sada viđena više puta, i to vrlo često i u pretencioznom ruhu. Dakle THE ROAD ne nudi ništa novo, u svom prikazu apokalipse koja je indie utoliko što je glavni glumac šugavi i bezlični Viggo Mortensen, zbog koga se u svakom drugom kadru upitam "Ko je ovaj čovek?" da bih se zatim setio da je ovo film u kome nema puno likova. Cormacov roman nisam čitao ali sasvim je moguće da roman ima smisla. Koliko sam shvatio, pisan je nekim svedenim kasmijevskim stilom i moguće je da likovi imaju neke dileme koje su eksternalizovane, a da je kamijevski zaplet poslužio kao osnova za definisanje radnji likova i da su samim tim na neki način od romana ostale samo formalne manifesticije radnje bez prave suštine Cormacovog umetničkog stava. Meni se doduše ni NO COUNTRY FOR OLD MEN nije naročito dopao, to jest delovao mi je kao neka pretenciozna varijacija na rutinski triler iz 70ih ili 80ih tipa FLASHPOINT ili tako nekog naslova.

Izuzev kao prikaz teškoća sa kojima se suočava samohrani otac u periodu apokalipse i problemima na koje nailazi u odgoju maloletnog sina okruženog kako opasnostima tako i lošim uticajima koje predstavlaju kanibali, siledžije, zatrovana priroda i sl. THE ROAD ima malo toga da ponudi. Pošto se često govori o nekim kontemplativnim momentima ovog filma, nisam siguran u kome pravcu bi ta kontemplacija mogla ići? Kako bi bilo jako nezgodno deci i nemoćnima u slučaju smaka sveta i omasovljenja kanibalizma? Kako je apokalipsa štetna po zdravlje? Ili bi trebalo kroz ovu priču zapravo razmislimo o svojim sadašnjim životima, temama poput odnosa dece i roditelja, mladih i starih, zdravih i nemoćnih i sl.? Sve ove teme su potpuno legitimne za razmišljanje ali ovaj film nije naročito podsticajan ni za jednu od njih.

Rediteljski postupak je tragikomičan u svojoj pretencioznosti. Da bi film bio ozbiljniji likovi svaku repliku ponove jedni drugima tri puta a glumci igraju kao da se prisećaju teksta koji su u sred dubla zaboravili. Viggov prikaz postapokalipštične teskobe je na tragu Vlade Georgijeva, usiljeni promukao glas, akcentovane radnje, dugi, prodorni pogledi, pogrbljen hod. Apokalipsa kao da dobija neku vrstu boemske glamurizacije u Viggovoj mamurnoj interpretaciji. Isto važi i za vizuelna rešenja. Svaki kadar je duži nego što treba da bi film ličio na umetnički iako u kadru nema ničega vrednog tako dugog kadra. Akcenti na detalje koji su kao bitni za priču, tipa burma na prstu, metak na stolu, revolver u ruci, su na nivou studentskog filma u smislu ponosnog pokazivanja kako vlada osnovnim stvarima. Hillcoat očigledno hoće da se ubije od režiranja ali to je sve samo doprinelo groznom utisku.

U tehničkom smislu, scenografska rekonstrukcija apokalipse je izrazito neuverljiva i svodi se na poneki artificijelni total gde vidimo neki ambijent sa razrušenim zgradama i onda sledi neki generic enterijer ili priroda. Dakle, ni na nivou vizuelnog spektakla, Hillcoat ne dočarava apokalipsu. Nisam gledao njegov raniji film, ali mi je ideja vesterna po scenariju Nicka Cavea delovala izuzetno odbojno, barem koliko i režija Đorđa Balaševića. U tom smislu, ne znam koliko je THE ROAD korak napred ili nazad za njega.

Međutim, ono što je najveći problem ovog filma je upravo to što je potpuno neubedljiv u svom prikazu Kraja Sveta. Ne samo što je sam povod apokalispe nejasan, to je uostalom manje važno, nego je potonuće u totalni haos, kanibalizam i rasulo, a da nije reč o akcionom filmu potpuno neuverljivo. U stvari, bilo bi inovativno snimiti film o tome kako ljudi uspevaju da se dovedu u red posle apokalipse. Uostalom sve te razorene tekovine civilizacije na koje nailaze Otac i Sin u ROADu upravo su podsećanje na to da ljudi čak ni u većoj nultoj civilizacijskoj tački od ove nisu potpuno postali zveri već su to konstatno prevazilazili.

O tome da film zapravo nikad ne počne i da se na svakih deset minuta može bez problema završiti, ne treba trošiti reči. U dramaturškom smislu, THE ROAD je serija epizoda koje postaju monotone, naročito jer ne donose ništa naročito novo i junaci se izvlače iz opasnosti na manje-više iste načine.l

Verovatno je da BOOK OF ELI Braće Hughes ima više veze sa THE ROADom jer je smešten u sličnom univerzumu, i možda je bolji jer ipak ima jasniju repertoarsku funkciju. Međutim, kao zasigurno superiorniji film na temu apokalipse ove godine nameće se CARRIERS upravo zbog toga što razmatra mračnu stranu ljudske prirode na ubedljiv način, i nekako slovesnije oblikuje svet u kome je sve otišlo dođavola. U tom smislu je šteta što CARRIERS nije prošao zapaženije.

Neobična je i ta tendencija da Guy Pearce ima cameo uloge u poslednje vreme. U HURT LOCKERu je otvorio film a u ROADu ga zatvara. Ipak je on odličan glumac koji zaslužuje da se razigra.

THE ROAD podseća na onu priču o dedi i unuku koji su zalutali u močvaru koja je obeležila Unkovićevo predsedavanje Skupštinom Srbije. Slično onom zbunjenom poslaniku, Hillcoat nam stalno naglašava kako ne treba da se smejemo jer će kraj biti tužan. Nažalost, nema Unkovića da nas upozori da se ne smejemo pripovedaču.

* 1/2 / * * * *

Upravo sam pogledao The Road. Ja sam apsolutno odusevljen!
Pre svega, ovo je jedan od retkih filmova za koji niko nece moci da kaze "Knjiga je bila bolja!"... Odavno nisam video bolju filmsku adaptaciju nekog romana!
Put je odlican film. Nemam bas nikakve zamerke, cak bih dodao da je emotivni utisak mnogo jaci nego kada citate Makartija, koji je u pisanju prilicno ambivalentan i emotivno uzdrzan.
Iako ima nekih stvari kojih nije bilo u knjizi, mislim da su ovaj put svi dodaci apsolutno optavdani. Sarliz Teron je sjajna a dobar je i tesko prepoznatljivi  Gaj Pirs. Roberta Duvala nisam ni prepoznao!
Na jednom mestu, kod Duvalovog monologa, sam se zesce zabrinuo da ce krenuti neko direktno zapomaganje i lamentiranje oko ekologije, ali se na svu srecu Hilkoat nije usudio da krene u tom pravcu...
U filmu ima nekoliko zaista nezaboravnih scena koje ce mi zauvek ostati u pamcenju. Ali ne bih da spojlujem... Ali na primer ona scena u podrumu je zaista efektna, a tek kada pobegnu na sprat pa se Otac sprema da ubije Sina ... Uh!
This is big, this is huge!!! Put je film koji se mora pogledati!

Charlize Theron je sjajna u ukupno tri i po minuta filma koji su kao scene kad se dvoje vole u spotu Aerosmitha. Hillcoat se kreće iz esktrema u ekstrem, ili je sve cozy ili je sve u totalnom kurcu, nema sredine.

Duvallova deonica je san svakog montažera ili gosta pozvanog u editing room da da neke sugestije, može se odstraniti bez ikakvih problema a da se ne okrnji dojam filma. Moguće da je prvobitno dostupna verzija od 80 minuta bolja...

ovo je svakako film u kome se mogu slobodno seckati ne samo parčići iz sredine, nego i sam kraj- recimo, THE ROAD bi bio barem za nijansu bolji da nema taj iz-dupeta-izvađeni epilog/hepiend.

ako se ta 3-4 poslednja minuta iseku, film je nešto bolji.

O epilogu ne treba trošiti reči. To je zrelo za odsecanje ali je malo nezgodno jer bi se Guy Pearce sigurno ljutio. Ja sam doduše protumačio taj kraj kao neku vrstu a) halucinacije b) kanibalske ujdurme a ne kao bukvalan hepiend (NIKAKO HEPIEND) jer ako se posmatra kao hepiend onda je to gore nego što već jeste. Ja se ipak nadam da su se Guyu pokvarili zubi od mesa malih dečaka.

Quote from: crippled_avenger on 18-01-2010, 02:55:06
Charlize Theron je sjajna u ukupno tri i po minuta filma koji su kao scene kad se dvoje vole u spotu Aerosmitha. Hillcoat se kreće iz esktrema u ekstrem, ili je sve cozy ili je sve u totalnom kurcu, nema sredine.

Pa sad, sve scene sa njom su ustvari flesbekovi... Meni je bila sjajna ona scena poradjanja, kada ova ustvari nece da se porodi... Ili kada je odlucila da se ubije i kada ovaj ne uspeva da je ubedi da ostane... Bila je zaista ubedljiva u svim teskim i mucnim scenama.

Ja mislim da je to preterano trajanje zapravo Hillcoatov pokušaj da označi THE ROAD kao art house. Sasvim je moguće da je u nekoj ranoj verziji ovaj film zaista trajao 80 minuta, dok su još mislili da ga plasiraju kao neki postapokaliptični SF, a onda kad su videli da ne pije vodu, Weinsteini su rekli, "Dobro, ovo ne može da prođe kod publike, aj da ga prodajemo kao umetnost." Ovaj film je ladno mogao da se skrati i na nivou celih scena, i na nivou pojedinačnih kadrova.

To se često dešava. Recimo KLOPKA je u startu bila montirana kao triler, i onda kad se videlo da je šuplja za triler, uzeli su i napravili poljski film.

Quote from: crippled_avenger on 18-01-2010, 03:04:35
O epilogu ne treba trošiti reči. To je zrelo za odsecanje ali je malo nezgodno jer bi se Guy Pearce sigurno ljutio. Ja sam doduše protumačio taj kraj kao neku vrstu a) halucinacije b) kanibalske ujdurme a ne kao bukvalan hepiend (NIKAKO HEPIEND) jer ako se posmatra kao hepiend onda je to gore nego što već jeste. Ja se ipak nadam da su se Guyu pokvarili zubi od mesa malih dečaka.

Hepiend?! Pa njih nista bolje ili dobro ne ceka. Jasno je da hepienda zvakako u perspektivi nece biti!

Miloshe, reaguj!

Quote from: Mark on 18-01-2010, 03:07:34
Pa sad, sve scene sa njom su ustvari flesbekovi... Meni je bila sjajna ona scena poradjanja, kada ova ustvari nece da se porodi... Ili kada je odlucila da se ubije i kada ovaj ne uspeva da je ubedi da ostane... Bila je zaista ubedljiva u svim teskim i mucnim scenama.

Ali, teške i mučne scene su urađene kao iz GORKIH PLODOVA, a i dileme su na sličnom teskobnom nivou Siniše Kovačevića. Ćute, puše, gledaju se. Krše prste, razmišljaju o svemu. I onda ona kaže, "Idem ja sad, boli me kurac za tebe i dete, ako nećete da se pobijete..." Mislim, to je debilno. Psihološki je uverljivije da se ponese kao Medeja i sama pokuša da ubije dete nego da tako odustane. Majčinstvo je ozbiljna vrsta ludila, zar nisi gledao film MADEO Bong Joon Hoa?

Nadao sam se da će je kasnije sresti. To bi bilo cool. Da nije smogla snage da se overi.

Nadao sam se da će se ispostaviti da je Viggo ubio dete, pa posle sebe nije mogao, a da je mališa neki random klinac kog je skupio usput.

Moje nade su bile uzaludne.

Quote from: crippled_avenger on 18-01-2010, 03:04:35Ja sam doduše protumačio taj kraj kao neku vrstu a) halucinacije b) kanibalske ujdurme

ehh, kamo sreće...
da bar jeste!

inače, ja pirsa nisam prepoznao a skroz sam smetnuo s uma da je on uopšte u filmu - nije mi ni nedostajao sve dok nije krenula odjavna špica, kad mi sinu!

inače, najzad sam našo THE ROAD na engleskom, pa ću uskoro izneti jednu komparativnu studiju roman-film.
pravo da vi velim, ni početak romana me nije razduševio, koristi vrlo jeftine trikove, ali nisam daleko odmako, pa da ne kačim ghoul's stigmata of disapproval prerano...

Čekaj, Ghoule, ono jeste, like hepiend? Piše u romanu? Imaš li neku potvrdu da nema razloga za druge interpretacije?

Postoje dobri filmovi s hepiendom.

Quote from: crippled_avenger on 18-01-2010, 03:13:26
Nadao sam se da će se ispostaviti da je Viggo ubio dete, pa posle sebe nije mogao, a da je mališa neki random klinac kog je skupio usput.

ovo je donekle na tragu moje kontemplacije koju još nisam stigo da uobličim, a kao odgovor na miloševe zamerke mojoj kritici na blogu.
suština tog suprotnog učitavanja THE ROADA jeste da je to film o 'očuvanju humanosti u svetu koji je potpuno otišao dođavola' or somesuch.

moja protiv-teza, ukratko, glasi - da, ako je to zaista poanta ovoga filma, onda krucijalni odnos nije trebalo da bude otac-sin.
to je gola BIOLOGIJA a ne humanost. svaka životinja gine za svoj porod. tako je mama-priroda uredila.
ako je ovo stvarno film o HUMANOSTI uber alles, čak i u svetu koji je definitivno i neopozivo i bez trunke nade osuđen na totalnu i bespovratnu propast - onda bi ta poanta mnogo ubedljivije i potentnije bila prenesena u NASTAVKU, tj. kroz priču o čoveku koji - usred tih kanibala i gladi i svega - KAO SVOGA čuva dete koje mu nije ni rod ni pomoz bog, a koje istovremeno bukvalno odvaja od usta NJEGOVE DECE.

e, TO bi bila HUMANOST, a ne ovo vigovo instinktivno, elementarno, biološko.

Quote from: crippled_avenger on 18-01-2010, 03:15:26
Čekaj, Ghoule, ono jeste, like hepiend? Piše u romanu? Imaš li neku potvrdu da nema razloga za druge interpretacije?

U romanu klinac ostaje sa covekom (ili ljudima ne mogu da se setim sad) koji bi u filmu odgovarao onom crncu sto je pokusao da im ukrade kolica i odecu na plazi...

I u knjizi nije hepiend, poruka je da se borba/patnja nastavlja...

U stvari su oni njihovi susreti sa nekim životinjicama, bubama, pticama i sl. zapravo uvod u hepiend u kome će se priroda opet regenerisati. A dotle će se bežati od kanibala. Hm. Ćeraćemo se još. Bezveze.

Quote from: Harvester on 18-01-2010, 03:16:46
Postoje dobri filmovi s hepiendom.

Slažem se, ja sam veliki štovalac hepienda. Ali, samo majstori umeju da ga oprave kako treba...

mnogo ste bre bukvalisti, ne sme čovek da se našali a da ga odma ne dovate bukvalno za reč:
NARAVNO da ovde nema hepienda jer u svetu, kako je ovde opisan, NEMA opstanka, ni za koga, u narednih nekoliko godina.
nema biljaka, nema životinja, ta šačica ljudi ima da se izede međusobno, i kada pretposlednjeg kanibala pojede poslednji kanibal - to će mu bude to.
to je valjda jasno svakome ko je čito moj rivju na blogu - te je, u tom svetlu, i moje pominjanje 'hepienda' uslovno.

moje zamerke tom kraju su - ne to što je 'srećan', nego:

-što dolazi NIOTKUDA, klasični HOW CONVENIENT kraj.
mogli su u tom trenu i neki vanzemaljci da slete na plažu i kažu 'dobro bre, ljudi, samo vas gledamo, i ne možemo više - ajde, upadajte u naš brod, trebaju nam neki kuvari i čistači, idemo odavde iz ovog čemera.'
ta puška, prosto, nije bila okačena ranije, i kad na kraju opali iznebuha - to je, prosto, BEZVEZE.

- što u svetu ovog dela taj kraj deluje suviše isforsirano i neuverljivo; a čak i da poverujem da će neko da odvaja od usta SVOJE dece da bi ranio tamo neko siroče - opet se vraćamo na HOW CONVENIENT momenat. kako li ti unikatni i predobri filantropi naleteše baš tu, baš tad?!
(da, oni kažu da su ih pratili neko vreme pre toga - ali ZAŠTO? zar oni nemaju pametnija posla u datom kontextu nego da se šunjaju za tamo nekim lutalicama...?)

Quote from: crippled_avenger on 18-01-2010, 03:25:12
U stvari su oni njihovi susreti sa nekim životinjicama, bubama, pticama i sl. zapravo uvod u hepiend u kome će se priroda opet regenerisati. A dotle će se bežati od kanibala. Hm. Ćeraćemo se još. Bezveze.

ček, ček, koje tice?
to moj mozak nije registrovao.
bila je samo ona jedna BUBICA.
premalo, ako se ja pitam, za nadu u regeneraciju prirode. to što će bubašvabe da nadžive čoveka baš i nije neki zalog nade.

Quote from: Ghoul on 18-01-2010, 03:20:12moja protiv-teza, ukratko, glasi - da, ako je to zaista poanta ovoga filma, onda krucijalni odnos nije trebalo da bude otac-sin.
to je gola BIOLOGIJA a ne humanost. svaka životinja gine za svoj porod. tako je mama-priroda uredila.
ako je ovo stvarno film o HUMANOSTI uber alles, čak i u svetu koji je definitivno i neopozivo i bez trunke nade osuđen na totalnu i bespovratnu propast - onda bi ta poanta mnogo ubedljivije i potentnije bila prenesena u NASTAVKU, tj. kroz priču o čoveku koji - usred tih kanibala i gladi i svega - KAO SVOGA čuva dete koje mu nije ni rod ni pomoz bog, a koje istovremeno bukvalno odvaja od usta NJEGOVE DECE.

e, TO bi bila HUMANOST, a ne ovo vigovo instinktivno, elementarno, biološko.

To bi svakako bila zanimljiva varijanta, ali se ne slažem da se postojeći odnos svodi samo na elementarni instikt za zaštitom sopstvenog deteta. Da je tako, ocu bi bilo stalo da sačuva dečaka isključivo u fizičkom smislu, da preživi po svaku cenu, ali on to ne čini, on želi da sačuva dečaka i kao svojevrsni simbolički produžetak sebe, dakle, u onom istom smislu kako to roditelji čine u normalnim okolnostima, on ga vaspitava, u svetu u kome vaspitanje gubi praktičnu funkciju a ta vrsta kontradikcije ispliva na površinu u par navrata kao npr. u onoj sceni sa lopovom pri kraju (malčice mi je zbrzana u filmskoj verziji). Takođe, McCarthy je verovatno želeo da istraži upravo taj odnos Oca i Sina, naročito iz perspektive Oca (pošto je i sam postao otac kao čovek u godinama i kapiram da je to uticalo na izbor teme), koja bi ipak bila drugačija da dečak predstavlja zamenu za njegovo dete, iako bi to sigurno pružilo neke druge mogućnosti za razvoj priče; ali, generalno, ne volim da analiziram ono čega nema ili što je moglo biti prisutno u nekom delu dok se ne iscrpi diskusija u vezi onoga što postoji. A kraj je u onoj meri hepiend koliko ga takvim doživite, zapravo, ta Majka/Otac dilema predati se ili nastaviti se na neki način nastavlja i nakon kraja s tim što svaki gledalac može da odgovori za sebe i u tom smislu imamo hepiend ili ga nemamo.

Ghoule, naravno da ova vrsta ishoda nije pripremljena, pa sam ja zato i mislio da je to halucinacija. U svetu na koji smo dotle navikli, to ili može da bude halucinacija ili žešći faul. Pa sam ja kao, dobrohotan gledalac, pomislio da je to halucinacija. Jer, zaista, takav ishod, na bazi toga što je klinac video dete i što su čuli psa, ne može biti izgrađen.

U prilog tezi da su obitelj kanibali ide i to što su čekali da Viggo umre. Iako je meni kao Viggo-hateru potpuno razumljiva potreba da se ne gleda takva njuška, njihov susret kad Viggo ode na neko, nadam se bolje mesto, opet sluti na kanibalizam, odnosno na to da porodica misli kako Viggo ne bi odobrio njihovo porodično druženje.

to tvoje čitanje ima smisla samo ako otkrijemo da su producenti u zadnji čas isekli JOŠ 5 sledećih minuta, koji idu nakon onoga što je sada kraj, a u kojima ona familija - zajedno sa malim siročetom - istranžira vigovo telo i nešto pojede odma a nešto isuši i spakuje u rančeve - jer u ovom svetu krajnje je iracionalno pustiti oko 80 kila mesa žive vage da truli bezveze dok ljudi i đeca gladuju!

ps: ovaj post, kao i nekoliko prethodnih, sadrži SPOJLERE, pa je bolje da ih ne čitate ako niste gledali film.

Quote from: Ghoul on 18-01-2010, 03:50:53

ps: ovaj post, kao i nekoliko prethodnih, sadrži SPOJLERE, pa je bolje da ih ne čitate ako niste gledali film.

Hvala ti na upozorenju, malo je falilo da pročitam

Quote from: crippled_avenger on 18-01-2010, 03:27:40

Quote from: Harvester on 18-01-2010, 03:16:46
Postoje dobri filmovi s hepiendom.

Slažem se, ja sam veliki štovalac hepienda. Ali, samo majstori umeju da ga oprave kako treba...

Jeste. Npr. Roland Emerih. Jesi li gledao 2012? Volio bih da pročitam tvoje čerečenje tog filma

Mislim da se postavlja pitanje kakva se merila koriste za procenu nekog dela i šta biva kada neko snimi/napiše delo koje se ne da meriti tim aršinima. Da li to znači da ga automatski otpisujemo i time kritičarsku poziciju po automatizmu stavljamo iznad autorske? The Road Cormaca McCarthya (pa i Hillcoatov film, ali ipak u manjoj meri) po meni nadilazi kritičarski okvir koga cripple ovde poteže, pa imamo situaciju meni nalik (nemam nameru da vređam, ali zaista mi se nametnula ova slika) na dete (kritičara) koje pokušava da uglavi trougao (film) u okvir u obliku kvadrata (kritičarski aršin) i kad mu ne pođe za rukom ono baci trougao i ide dalje dok ne pronađe kvadrat. Naravno, ne mislim da sad treba po svaku cenu racionalizovati sve što neko snimi/napiše/izdrka (to je druga, verovatno još gora krajnost), ali valja se povremeno malo pomnije zamisliti nad time šta je autor hteo da kaže i pokaže pre nego što nešto olako otpišemo jer se ne uklapa u neki unapred postavljeni kanon.

Kraj nije verovatan, ali je moguć, i McCarthy (tako je i u romanu) ga poteže zbog njegovog ambivalentnog karaktera, zato što nudi nešto nalik na hepiend kakav opet u takvom svetu teško da bi bio moguć sve da je ta familija i grupa svetaca, a dozvoljava i nešto mračnija tumačenja. Ne vidim ništa loše u tome što priča u kojoj se govori o nadi u svetu beznađa završava upravo nagoveštajem nade. Dakle, nije naglasak na eventualnom hepiendu već na ostavljanju tri tačke nakon kraja koje su u ovoj varijanti naglašenije nego što bi to bilo da dečak ostane sam (iako bi to bilo realističnije, slažem se).

Quote from: Harvester on 18-01-2010, 03:56:26Jeste. Npr. Roland Emerih. Jesi li gledao 2012? Volio bih da pročitam tvoje čerečenje tog filma

Da se desilo to što se desilo onakav kraj sa sve izlaskom Sunca ne bio fizički moguć već bi nebo bilo otprilike kao u The Road...

Quote from: Milosh on 18-01-2010, 04:15:35

Quote from: Harvester on 18-01-2010, 03:56:26Jeste. Npr. Roland Emerih. Jesi li gledao 2012? Volio bih da pročitam tvoje čerečenje tog filma

Da se desilo to što se desilo onakav kraj sa sve izlaskom Sunca ne bio fizički moguć već bi nebo bilo otprilike kao u The Road...

Nemoj sada da ga po automatizmu stavljas u kojekakve naucne okvire koje 2012, u svakom pogledu, nadilazi.

Quote from: Milosh on 18-01-2010, 04:15:35

Quote from: Harvester on 18-01-2010, 03:56:26Jeste. Npr. Roland Emerih. Jesi li gledao 2012? Volio bih da pročitam tvoje čerečenje tog filma

Da se desilo to što se desilo onakav kraj sa sve izlaskom Sunca ne bio fizički moguć već bi nebo bilo otprilike kao u The Road...

možda na TOJ visini ipak ne bi...

Quote from: Melkor on 18-01-2010, 04:18:45

Quote from: Milosh on 18-01-2010, 04:15:35

Quote from: Harvester on 18-01-2010, 03:56:26Jeste. Npr. Roland Emerih. Jesi li gledao 2012? Volio bih da pročitam tvoje čerečenje tog filma

Da se desilo to što se desilo onakav kraj sa sve izlaskom Sunca ne bio fizički moguć već bi nebo bilo otprilike kao u The Road...

Nemoj sada da ga po automatizmu stavljas u kojekakve naucne okvire koje 2012, u svakom pogledu, nadilazi.

Pa, nije ovo bila ne znam kakva zamerka (Emmerich je bacio sve zakone fizike u koš još pri početku) već više uzgredan komentar, da isprovociram Harvestera.

...koji pokusava da isprovocira crippla, koji inace provocira ghoula... ovaj  Put je bas lose uticao na vas...

Quote from: Melkor on 18-01-2010, 04:23:57ovaj  Put je bas lose uticao na vas...

Pogledaj/pročitaj ga i ti, pa da postaneš one of us...

Ja sam za to da se Put uvede u školsku lektiru. Što se film tiče, ne mogu da se odlučim da li da gledam piratsku verziju ili da se strpim do bioskopa.

I ja se nerviram zbog iste dileme. Pogotvo što nisam ni pročito roman...

Procitaj prvo roman. Kratak je.

Znam, čitao sam tvoj prikaz na Popboksu. 

Ako već diskutujemo o hepiendu, budimo realni, u okvirima priče koju nudi THE ROAD, ovakav ishod, ako nije halucinacija ili kanibalski trik, JESTE hepiend. Nemojmo se lagati kao borba se nastavlja, beznađe se nastavlja i sl. To je kao kad bi rekli, na kraju AVATARa, "Jeste, hepiend, ali može Jake Sully sutra da padne s ptice i da slomije vrat i šta onda?"

Hepiend je, i ako se ne nudi druga mogućnost čitanja, koju ja, verovatno uzaludno priželjkujem, reč je o nepripremljenom i krajnje neuverljivom srećnom kraju koji se kosi sa dotadašnjom atmosferom u filmu u kome su Otac i Sin ostali jedini plemeniti i vaspitani ljudi na svetu. To koje su njihove perspektive za dalju obnovu prirode, eventualno školovanje i socijalno-penziono osiguranje već je drugo pitanje koje Hillcoat ni ne postavlja kada u više instanci Otac i Sin beže od smrti umesto da joj se prepuste. Dakle, ni junacima niti gledaocu treba da smeta nedostatak perspektive u postapokaliptičnoj Americi.

Produžetak života kao tragički element poznat je u tzv. modernoj tragediji koja za razliku od klasične tragedije koja se završava smrću, ima život kao kaznu za junaka, život u agoniji zbog ovoga ili onoga. Kraj u kome je produžetak života kazna mogao je da bude da je sin preminuo a tata nastavio sam. Međutim, Cormac i Hillcoat se drže Prvog principa nekrodinamike koji glasi "Samo nek' je po redu", na neki način smrt oca je prirodan sled događaja.

Kunac je verovatno želeo da PUT u lektiri zameni NE OKREĆI SE SINE Arsena Diklića. Ipak mislim da je NE OKREĆI SE  poučniji zato što tematizuje Holokaust i govori o ustaškim zločinima, a ima i sličan kraj. Arsen nije imao problem da mnogo preciznije objasni kako prirodu tragedije koja je zadesila svet tako i da bez naročitih elemenata fantastike opiše vrlo sličan neprijatni ambijent kao kod Cormaca i Hillcoata.

Quote from: crippled_avenger on 18-01-2010, 12:47:40
Kunac je verovatno želeo da PUT u lektiri zameni NE OKREĆI SE SINE Arsena Diklića.

Bravo Kripl! Ovo mi je bilo negde u malom mozgu dok sam gledala The Road. (Btw, Jos ako mi kazes da volis "Smijeh kroz suze" F. Bevka, pomislicu da si imao veze s delom Bosne gde sam ja odrasla  ) 

Ako si odrastala u okolini Foče, onda imam