ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Negde 1954. godine pokrenuta je prva jugoslovenska edicija posvećena isključivo SF-u. Urednički tim koji je izneo te prve tri knjige sačinjavali su: Sreten Ilić, Živan Mitrović i Dr Milenko Popović.

Edicija se zvala "Biblioteka fantastičnih romana" i u njoj su, pre gašenja, objavljene samo tri knjige:
1. Džon Bejnon (Džon Vindem) - Prva žena na Marsu
2. R. M. Valisfurt - ... SOS ... leteći tanjiri
3. E. Balmer i R. Vajli - Sudar svetova

Knjige je izdavalo Izdavačko-štamparsko preduzeće "Kosmos" Centralnog odbora saveza gluvih Jugoslavije.

Ono što je vrlo zanimljivo za nas koji pokušavamo da se bavimo istorijatom SF-a na našim prostorima je uvodnik, koji je objavljen u prvoj knjizi, a koji je potpisao Dr Milenko Popović

Evo čitavog teksta:

PREDGOVOR

Fantastični roman o interplanetarnim putovanjima plod je industrijalizacije. Stvaranjem industrije čovečanstvo je naglo krenulo napred. Ono što nam je još juče izgledalo nemoguće, danas je tako obična stvar da se svi začude kad neko to pomene kao čudo. Žil Vern, koji je još do pre dve decenije oduševljavao stare i mlade, danas sve više bledi, sve je manje čitan. Sličan slučaj je i sa H. G. Velsom. Do nedavno čoveku su dve stvari bile nepoznate. Jedna je morske dubine. Ljudi su poznavali morsku površinu, obalski život, a njihovo znanje u pogledu morskih dubina nije stizalo dalje od stotinak metara. Još do pre nekoliko decenija i najveći naučnici su tvrdili da na velikim dubinama uopšte nema života. Međutim danas nam je poznato da je fauna u velikim dubinama, u predelima večitog mraka, daleko bogatija no na površini. Čovek je malo i pisao o tome i zabavna literatura o tim predelima i danas je vrlo štura. Sličan je slučaj bio i sa interplanetarnim putovanjima. Čovek je znao vrlo malo o životu u svemiru, o uslovima opstanka, o mogućnostima odlaska na ta daleka nebeska tela. No zahvaljujući razvoju industrije i mogućnostima koje ona pruža, naučnici su uspeli da reše mnoge tajne. Uporedo sa njihovim istraživanjima javila se i zabavna, takozvana fantastična literatura, pa i novi naziv: interplanetarna geografija. Mnogi su bili, a dosta ih je i sada nepoverljivo prema toj novoj grani književnosti. To je sudbina svih novih stvari. Ali i pored toga ova nova vrsta književnog stvaranja sve više osvaja. Čovek je nemiran. On želi da skine sve velove, da otkrije sve tajne. Književnost je prethodnica u čovekovom životu. I isto onako kao što je Žil Vern sa svojim savremenicima predvideo mnoge pronalaske krajem prošlog veka, tako i novi pisci fantastičnih romana otvaraju nove vidike, govore o novim čovekovim stremljenima. Nekada je Edgar Alan Po uneo u književnost ono što mi smatramo fantastičnim. Žil Vern je svojim ,,naučnim predviđanjima" uneo nešto novo. Međutim nova književnost je sinteza fantastike i naučnih predviđanja. Mnoga, ili još bolje rečeno najbolja dela fantastične književnosti napisali su naučnici. Mnogi književnici potražili su u tim delima inspiracije i tako je književnost mnogih naroda obogaćena novim vrednostima u prozi i poeziji. Maksim Gorki je tačno uočio budućnost tog književnog stvaranja i tato je i rekao one lepe misli o tom najmlađem književnom rodu. Uvereni smo da će jugoslovenski čitalac sa zadovoljstvom primiti dela iz naučne fantastike, a cilj ove biblioteke je da mu pruži najbolja dela stranih, a nadajmo se jednoga dana i domaćih autora.

Milenko Popović

Lepo.
A sto su ih tako ekspresno ugasili?

Ne znam. Jako bih voleo da saznam.

Simptomatično je da su izašle tri knjige, što po Bobanovoj teoriji, u koju ne bih da ulazim pored njega živog, ukazuje na slabu finansijsku prođu. Imajući u vidu da je to sredina pedesetih godina prošlog veka, možda mi teorija i nije najbolja. Bilo je pokušaja u to vreme i pokretanja drugih edicija, tipa Fantastični romani Tehničke knjige (1956, Zagreb) u kojoj je objavljena samo jedna knjiga: Država na Mjesecu - Manfreda Langrenusa.

Na stražnjim koricama poslednje knjige iz edicije objavljeno je da se u štampi ili pripremi nalaze sledeći romani:

Vargo Staten - Vuk stratosfere
Artur Klark - Marsovski peskovi
Rober Hajnlajn - Roboti
Džimi Gije - Čovek iz svemira

Nažalost, ništa od toga nije se pojavilo

Rane pedesete prošlog veka treba posmatrati u sklopu rezolucije IB i odvajanja od Staljinove politike. Ruska kultura više nije bila jedina kultura. Na granicama su nam utepavali graničare, oko Trsta su se još nagonili. Ipak, tržišna reforma 1965-te je još daleko tako da ne treba tražiti uzroke u lošoj prodaji. Jednostavno, nove knjige još nisu bile dostupne, postojeći prevodi su brzo utrošeni, a prevodioci su imali uhleblje koje nije zavisilo od broja prevedenih strana. Naravno, domaćih pisaca fantastike praktično nije bilo, a i ja sam bio suviše mali. 

Nijedna od tih knjiga, čak ni u najavi, nije ruska. Možda su baš zato ekspresno ugasili.

Zakk, razmišljao sam i o tome i pokušao da napravim raspodelu fantasticnih biblioteka po državama pisaca:

Zabavna biblioteka Tehnička knjiga (1949-1951) 7 ruskih, 2 francuske, po jedna  britanska i nemacka   
Fantastični romani Kosmos (1954-1955) po jedna britanska, americka i nemacka
Fantastični romani Epoha (1957-1962) po 5 britanskih i ruskih, 4 domace, 3 americke, 2 francuske
Zabavna biblioteka Epoha (1965) 3 domace, po 2 britanske i cehoslovacke, i po jedna francuska, poljska i kanadska   

Mislim da je taj balans između istoka i zapada bio bitan faktor, pogotovu u šezdesetim. Te rane pedesete ne poznajem dovoljno...

pa u početku su postojali samo rusi, pa se onda vremenom to menjalo...

Quote from: scallop on 21-01-2010, 01:24:27
Rane pedesete prošlog veka treba posmatrati u sklopu rezolucije IB i odvajanja od Staljinove politike. Ruska kultura više nije bila jedina kultura.

Odmah posle rezolucije IB-a, KPJ se trudila iz sve snage da pokaže Staljinu i Sovjetskom bloku da je FNRJ komunistička zemlja, te su državne odluke bivale vrlo boljševičke. Prilike se malo menjaju sa dolaskom Hruščova na presto, a prava promena dolazi tek krajem 50-ih, kada je Broz odlučio da stvori treći blok, nesvrstane, i da sedne na klackalicu Istok-Zapad.

Ja ne znam za tu biblioteku FR, ali mi izgleda da nastavak nije usledio jer nije bio politički trenutak. Too much kapitalistička. Ne bi bilo loše pitati preživele izdavačke borce iz tog vremena.

Imaš li ideju koga?

Ovde očigledno ljude mrzi da saviju vijuge.

Ja iz Mićinog kratkog izvoda vidim kako ide translacija od proruske literature ka "svetskoj". Mac i Ygg bi tu napravili finu raspodelu. Sa druge strane, Cornelius tvrdi nešto što, zapravo, ne može da zna. A, nije teško. Rezolucija IB - 1948; Umro Staljin - 1953; Stig'o Nikita Hruščov - 1955. Taj period od sedam godina se čini dug, ali je samo tren. Pretnje i zveckanje oružjem na granicama trajalo je PET godina. To iz ove perspektive izgleda mnogo (ako ti je neko zaglavio Goli Otok, ako je neko obrnuo ćurak), ali je dvostruko kraće od perioda u kom nema Miloševićevog režima!

Odmah posle rezolucije IB-a, KPJ se trudila iz sve snage da pokaže Staljinu i Sovjetskom bloku da je FNRJ komunistička zemlja - Ovo je trajalo manje od godinu dana.

Broz je u tajnim pregovorima 52. godine tražio da mu zapad obeća pomoć u slučaju sovjetske invazije, ali fasada je ostala ista - komunistička i boljševička. Uzmi u obzir da su prve izložbe apstraktne umetnosti organizovane u Jugoslavije krajem 50-ih godina (mislim da je bilo 1958. godine) i da su prvi džez koncerti krenuli početkom 60-ih godina (Modern jazz Quartet 1960, Oscar Peterson 1964). Znači i anglo-saksonska SF literatura bila je poželjna samo u mrvicama. Sve je ostalo bio suri boljševizam tokom 50-ih godina (do mog rodjenja, a onda je granulo sunce).

Kornelije, izvini, ali ne mogu se složiti. U isto vreme kada se pokušalo sa Fantastičnom bibliotekom, ista izdavačka kuća - Kosmos, izdavala je i ediciju: Filmovani romani.

Za razliku od SF edicije u kojoj je objavljeno 3 romana, daleko više romana je objavljeno u toj drugoj ediciji. Evo ti naslova nekih od njih:

Džems Hilton: Robovi prošlosti
Eliot Arnold: Slomljena strela
Alberta Hanum: Rozeana Mek Koj
Doroti Beker: Mladić s trubom
Žak Konstans: Prijateljice noći
Ervin Ston: Prva dama Amerike
Torn Smit: Oženih se vešticom
V. R. Bernet: Džungla na asfaltu

itd. itd.

Iz ovoga zaključujem dve stvari:

1) nigde Rusa...

2) ovde ima mnogo više objavljenih dela - odnosno, verovatno je da su se više tražili nego SF romani. Neka vrsta zakona ponude i potražnje očigledno je postojala...

Quote from: Mica Milovanovic on 21-01-2010, 22:03:38
2) ovde ima mnogo više objavljenih dela - odnosno, verovatno je da su se više tražili nego SF romani. Neka vrsta zakona ponude i potražnje očigledno je postojala...

Mićo, samo komplementarno i multidisciplinarno!

Film i knjiga nisu u istoj ravni bili ni tada ni sada. Lako je ići u bioskop, a malo teže čitati.  Zato je u većem obimu i brže prihvaćen zapadni film od zapadne knjige. Ipak, ako posmatramo samo pet godina kao transformacioni period, onda treba biti pipaviji sa datiranjem. Zakon ponude i potražnje je mislena imenica za prvu polovinu pedesetih. Koja ponuda i potražnja, ako si znao samo za onu ponudu koja je prisutna. Ne čitaš strane novine, nema TV, radio talasi se još ometaju, niko nigde ne putuje ako to država ne odredi.

Podaci koje imaš govore o brzini reakcije na otvaranje. Treba uzeti u obzir i da Hruščov nije dugo trajao. I njegovo je za desetak godina otišlo. Taman sa kubanskom krizom i Kenedijem. Znači, u periodu 1955-63. smo se suočili sa promenom u SSSR (ja sam prvi put putovao van zemlje 1961.), pa sa zatezanjem Gvozdene zavese, pa sa dramom globalnog zagađenja radioaktivnim zračenjem zbog silnih "nuklearnih proba", pa brz dogovor o prestanku površinskih proba i kriza oko Kube. U tom periodu se i SFRJ gibala kako je znala i umela. Ipak, 1965. dekretom se uvodi Tržišna reforma i pokušavamo da se uključimo u tržišnu utakmicu. E, u tom svetlu analizirajte izdavaštvo kod nas. Sve ostalo je mlaćenje prazne slame.

Ajde da uprostim da ispadnem još gluplji.

Imamo dve edicije koje u isto vreme objavljuju "zapadne" romane.
Jedna edicija objavljuje SF romane, druga edicija objavljuje "filmovane" romane.
Na poleđini knjiga se daju najave za buduće knjige u tim edicijama. Obe najave sadrže samo "zapadne" romane.

SF edicija se gasi. Edicija filmovanih romana nastavlja da izlazi još nekoliko godina.

Moj zaključak je da je postojalo manje interesovanje za SF romane nego za flmovane romane.

Quote from: scallop on 21-01-2010, 22:55:42

Zakon ponude i potražnje je mislena imenica za prvu polovinu pedesetih. Koja ponuda i potražnja, ako si znao samo za onu ponudu koja je prisutna. Ne čitaš strane novine, nema TV, radio talasi se još ometaju, niko nigde ne putuje ako to država ne odredi.

Ipak, 1965. dekretom se uvodi Tržišna reforma i pokušavamo da se uključimo u tržišnu utakmicu. E, u tom svetlu analizirajte izdavaštvo kod nas.

Po ovome bih zaključio da je pokretanje i gašenje biblioteke fantastičnih romana bio samo trenutni hir nekog tamo druga odozgo. I ništa više od toga.
Da li sam omašio?

Quote from: Mica Milovanovic on 20-01-2010, 23:57:08

Rober Hajnlajn - Roboti

Evo jedne od nepostojećih knjiga sa mog spiska iz oglasa.

QuotePo ovome bih zaključio da je pokretanje i gašenje biblioteke fantastičnih romana bio samo trenutni hir nekog tamo druga odozgo. I ništa više od toga.

Ja mogu da poverujem da je pokretanje Biblioteke fantastičnih romana Tehničke knjige bio planski akt podizanja razvoja tehničke kulture, prikazivanja nadmoći komunističkog sistema nad kapitalističkim, itd. itd. Kad su Rusi postali manje popularni, ta edicija se ugasila. Međutim, ne mogu da poverujem da je neko u to vreme planski objavio totalni palp SF roman Džona Vindema iz 1936. godine. Ili, još gore, nemački palp SF Valisfurta iz 1950.

Mislim da je tu možda bilo i malo entuzijazma. Koji je, iz nekog razloga, ugašen.

Taj razlog za gašenje bi lako mogao biti Hajnlajn. Šta traži taj zli desničar u našem samoupravnom sistemu? Mnogi ga čak i danas tako posmatraju.
Nije mi teško da zamislim da je to mogao biti više nego dobar razlog za gašenje čitave edicije.

Sumnjam da je tada Hajnlin bio percipiran na taj način, to jest da je iko ovde o njemu išta znao.

Ma, jok. Jason samo deklariše svoja politička uverenja.

  Hitam da učinim nešto glede svoje providnosti.

Podsetimo se da je 1974. godine povučena i uništena knjiga ABN-a o naučnofantastičnom filmu jer je sadržala 90% američkih i svega 10% ruskih ostvarenja, pa je to proglašeno za kapitalističku propagandu.

Quote from: Boban on 24-01-2010, 14:57:50
Podsetimo se da je 1974. godine povučena i uništena knjiga ABN-a o naučnofantastičnom filmu jer je sadržala 90% američkih i svega 10% ruskih ostvarenja, pa je to proglašeno za kapitalističku propagandu.

Kad bismo se zezali. Zapravo, taj biserni zaključak bi trebalo dokazati. Kad bi se moglo dokazati. Ako je uopšte potrebno dokazivati... Ima i neverovatnijih događaja u ovom svemiru.

Koji deo je sporan? da knjiga postoji? da je zabranjena? uništena?

Do Titove smrti srpski deo Jugoslavije bio je opčinjen Rusima; pa pogledaj šta se izdavalo od savremene proze tokom osamdesetih ovde, a šta u Hrvatskoj.

Quote from: Boban on 24-01-2010, 17:52:06
Koji deo je sporan?
Do Titove smrti srpski deo Jugoslavije bio je opčinjen Rusima

Sporno je da je samo do Titove smrti. Ne mislim na vlasti ili kulturni establišment nego na prost (stariji) svet, koji je, na žalost, ogromna većina.

Naravno, uvek je sporno ono što se ne pominje - motiv zabrane.

Sadržina ABN-ovog opusa je po difoltu urbana legenda i ako postoji neka zabrana onda je pitanje šta je pravi razlog. Priča da je to posledica nekog disidentskog iskoraka je u najmanju ruku nategnuta. I ja bih sad mogao da pričam da "Rašani" nisu objavljeni 1987. u Politici zbog Miloševićevog režima. To jeste bilo tako, ali ne zbog sadržine teksta, već zbog toga što neko nije hteo da rizikuje da bi neko u njemu mogao da nađe nešto antiprotivno. Ako govorimo o ABN-ovim stavovima, onda je on uvek bio protiv nečega u politici. Pokušavao je da uvede politiku i u LK, krajem osamdesetih je branio Jugoslovensku Zvezu (tada prestao da čitam Politiku, jer su neki tekstovi pozivali na linč članove te benigne skupine), a sad je ćirilićni nacionalista. Jebeš takvo disidentsvo.

Do Titove smrti srpski deo Jugoslavije bio je opčinjen Rusima; pa pogledaj šta se izdavalo od savremene proze tokom osamdesetih ovde, a šta u Hrvatskoj. - E, ova tvrdnja ti je kao ABN-ova. Netačna sadržajno, kao i vremenski. Čak neću ni da objašnjavam. Objasni ti kako je Titova smrt 1980. uticala na izdavačku politiku osamdesetih.

Alex: I ti bi mogao da činjenicam potvrdiš ono što napišeš. Poznaješ li ti nekog starijeg opčinjenog Rusima? Šta znači biti opčinjen?

Quote from: scallop on 24-01-2010, 18:39:32
Alex: I ti bi mogao da činjenicam potvrdiš ono što napišeš. Poznaješ li ti nekog starijeg opčinjenog Rusima? Šta znači biti opčinjen?

Ovde sam na opasnom terenu i moram da budem oprezan, pa znajući tvoje simpatije prema bivšem premijeru i njegovim pajtosima, ne pominjem ih.

Radnici, sindikati i lokalni (ex-SPS) političari zaustavili su privatizaciju Prve Petoletke u delovima ozbiljnim firmama (pre SEKE) jer su ih Rusi zavlačili da će otkupiti (i postaviti na noge, podrazumeva se) firmu u celinu. Tri tendera su održana SAMO zbog Rusa i na sva tri su Rusi odustajali sa, kao nekakvim, ili kasnije, nikakvim objašnjenjima. Znalo se da se radi o skupini propaliteta i vaćaroša iz Rusije, koji su potpuno neozbiljni, ali se običnom svetu to nije moglo dokazati - stotine (možda i hiljade) ljudi su najednom ponovo bili spremni da ginu za Staljina i slične i da ostvare svoj cilj - da ih "snažni ruski beli medved" povede u nove (industrijske) pobede. Rezultat je bezizlaznost, razočarenje i pogubljenost na korak od štrajkova glađu i odsecanjem delova tela. Upozorenja su bila sa svih strana, ali polu&nepismenim krezubim gluperdama (jeste stereotip, ali ne može mu se odoleti) nije se dalo objasniti, jer je fanatična opčinjenost Rusima bila jača.
(Sve ovo se dešava u zadnje 2-4 godine),

Quote from: Alex on 24-01-2010, 18:56:10

Quote from: scallop on 24-01-2010, 18:39:32
Alex: I ti bi mogao da činjenicam potvrdiš ono što napišeš. Poznaješ li ti nekog starijeg opčinjenog Rusima? Šta znači biti opčinjen?

Ovde sam na opasnom terenu i moram da budem oprezan, pa znajući tvoje simpatije prema bivšem premijeru i njegovim pajtosima, ne pominjem ih.

Radnici, sindikati i lokalni (ex-SPS) političari zaustavili su privatizaciju Prve Petoletke u delovima ozbiljnim firmama (pre SEKE) jer su ih Rusi zavlačili da će otkupiti (i postaviti na noge, podrazumeva se) firmu u celinu. Tri tendera su održana SAMO zbog Rusa i na sva tri su Rusi odustajali sa, kao nekakvim, ili kasnije, nikakvim objašnjenjima. Znalo se da se radi o skupini propaliteta i vaćaroša iz Rusije, koji su potpuno neozbiljni, ali se običnom svetu to nije moglo dokazati - stotine (možda i hiljade) ljudi su najednom ponovo bili spremni da ginu za Staljina i slične i da ostvare svoj cilj - da ih "snažni ruski beli medved" povede u nove (industrijske) pobede. Rezultat je bezizlaznost, razočarenje i pogubljenost na korak od štrajkova glađu i odsecanjem delova tela. Upozorenja su bila sa svih strana, ali polu&nepismenim krezubim gluperdama (jeste stereotip, ali ne može mu se odoleti) nije se dalo objasniti, jer je fanatična opčinjenost Rusima bila jača.
(Sve ovo se dešava u zadnje 2-4 godine),

Najpre, ne postoje moje simpatije prema bilo kom premijeru. Više puta sam naglasio da sam sam svoja partija sa dve frakcije, jer se često posvađam i sa samim sobom. Ako sam bio protiv pljuvanja Koštunice, to je zato što to nikada nije proizilazilo iz kontektsa, već je ugrađivano iz političarenja, što i ti sada radiš.

Ovde sam postavio pitanje:
Poznaješ li ti nekog starijeg opčinjenog Rusima? Šta znači biti opčinjen?

Jebote, nije moglo jednostavnije, a ti odmah za Prvu Petoletku, za "polu&nepismenim krezubim gluperdama". Ova naša sirota zemlja se pljačka od Slobe naovamo i nešto nisam video da su im boje ruske ili evropske ili američke ili indijske... Sirotinja se samo uzalud nada da pljačkanje nije bez boja, pa ima onih koji veruju da su Rusi manje lopovi. Međutim, lopov je lopov koje god boje bio.

I, daj, opusti se. U Srbiji nisu voleli Staljina ni 1945. ni 1948., pa ga ne vole ni danas. Na nesreću, voleli smo neke druge, mislili smo da neke treba "voleti", kao da su međunarodni odnosi pitanje ljubavi, a ne seksa za pare. Nemoj me razočaravati. Ja sam tebe shvatao kao pomalo sirovog u iskazu, ali ne i sa nedostatkom informacija i logičkog zaključivanja. 

Staljina sam pomenuo više simbolički. Ti si tražio primere opčinjenosti, ja sam ti dao jedan iz života. Ne znam jesi li zadovoljan ili ne?

Nemam ništa protiv Rusa. Daleko od toga da su neozbiljni, kad hoće da budu ozbiljni oni to jesu. Ali ne i nezvanične, fantomske grupice privrednika - mafijaša u mom primeru. Ali treba prepoznati ko (ni)je ozbiljan, dovoljno informacija je bilo (od raznih ljudi, izvora, sa interneta itd), ali kad je neko nekritički "opčinjen" ("očaran"..) onda tu objektivnog prilaza nema.

Naravno, sve je povezano sa komunističkom prošlošću.

"Pomalo sirov u iskazu" - verovatno; imam sposobnosti za oblasti matematičko - tehničke, za neke vizuelne umetnosti, ali pisanje nije moj fah i sa vama piscima se ne poredim u toj kategoriji (čak i sa onima koji pišu samo recenzije, ali lepo pišu, bez obzira na poznavanje oblasti), ali
bez lažne skromnosti neka moja zapažanja bi mogla da budu od koristi i vama piscima:

jedno od njih (do kojeg slučajno dođosmo povodom Bobanove konstatacije) je da neki ljudi vole diktatorske režime i jednoumlje!

U slučaju naše zemlje - mnogi. To je nešto što se ne čuje baš često u javnosti, pominje se nostalgija za vremenom socijalizma i sl u ublaženoj formi, ali niko ne govori da je većina ljudi potpuno spremna da prihvati život u zemlji bez slobode mišljenja i izražavanja, u kojoj je sva vlast skoncentrisana kod malog broja ljudi ili u jednom čoveku.

Diktature smetaju intelektualcima, ljudima slobodnog uma, a većina običnog sveta (za Srbiju karakteristično) za sigurno parče hleba svesno prihvata bespogovornu pokornost i ponašanje u okviru pravila koje diktator propiše.

Quote from: Alex on 24-01-2010, 21:32:28
"Pomalo sirov u iskazu" - verovatno; imam sposobnosti za oblasti matematičko - tehničke, za neke vizuelne umetnosti, ali pisanje nije moj fah i sa vama piscima se ne poredim u toj kategoriji (čak i sa onima koji pišu samo recenzije, ali lepo pišu, bez obzira na poznavanje oblasti), ali
bez lažne skromnosti neka moja zapažanja bi mogla da budu od koristi i vama piscima:

jedno od njih (do kojeg slučajno dođosmo povodom Bobanove konstatacije) je da neki ljudi vole diktatorske režime i jednoumlje!

U slučaju naše zemlje - mnogi. To je nešto što se ne čuje baš često u javnosti, pominje se nostalgija za vremenom socijalizma i sl u ublaženoj formi, ali niko ne govori da je većina ljudi potpuno spremna da prihvati život u zemlji bez slobode mišljenja i izražavanja, u kojoj je sva vlast skoncentrisana kod malog broja ljudi ili u jednom čoveku.

Diktature smetaju intelektualcima, ljudima slobodnog uma, a većina običnog sveta (za Srbiju karakteristično) za sigurno parče hleba svesno prihvata bespogovornu pokornost i ponašanje u okviru pravila koje diktator propiše.

Hteo sam da skratim tvoj tekst, ali mi je bez veze.

Hej, ja sam inženjer koji se čitavog života bavio naučno-istraživačkim radom! Jako dobro znam i kako se radilo i dokle seže režim u bilo kojem društvu. Sigurno da neki požele vreme samoupravnog socijalizma. Kako ne bi kad im je ova demokratija sve uzela, a nije vratila ni ono što je uzelo samoupravljanje. Koju ti slobodu mišljenja i izražavanja sad imaš? Znaš šta možeš s njima u ovako uređenom društvu? Šta znači rečenica koja govori o "sigurnom parčetu hleba... pokornost... pravila koja diktator propiše." O kom vremenu uopšte govoriš? O Titovom, posttitovskom, Slobodanskom, ili nekom od režima kroz koje sad tutnjimo? Svi "demokratski" režimi su opsenjeni diktaturama. Izučavaju ih da bi saznali kako se to radi, a da anestezija bude potpuna. Svi američki predsednici bi dupe dali za "još jedan mandat"... Senat i kongres su najveći neprijatelji njihovim zamislima...

Šta bi dala DS da ima diktaturu samo jednu godinu!
Ako je demokratija društvo u kom dobrovoljno ograničavamo svoja prava (da ne bi bilo anarhija), ideal demokratije je totalno oganičavanje prava!

Totalitarni režim je vrhunac demokratije!

Eto, sad sam se malo ispraznio, pa - izvoli. (to je demokratski )

Sad je meni bez veze da nešto dodajem.

Srbi nekritički vole Ruse, zbog komunizma ili pravoslavlja, slovenstva, čega već... Kad jedan moj prijatelj filmofil gleda američki film, njegov otac komentariše - opet gledaš te gluposti, kad ćeš da pogledaš nešto kvalitetno, rusko? Ne daj bože da pogleda Gospodara prstenova, sledi komentar - nema bajke kao što su ruske bajke.

Tako da je Boban verovatno u pravu da su Rusi u literarnom izdavaštvu kod nas bili favorizovani ranije.
Bolje da se razgovor vrati na osnovnu temu, da se Mića ne ljuti.

Evo, Mića, kao slučajni prolaznik koji prati tematiku, neka kaže šta je od Zapadnih savremenih knjiga izdato u Srbiji sredinom osamdesetih... Apdejk... i šta još? Naspran stotine američkih i britanskih autora u Hrvatskoj. Izdavani su klasici, ali tada savremeni autori ne.

Sad sam ja zbunjen. Jel' ti to o mejnstrimu osamdesetih?
Što se tiče SF, šta su objavljivali:
Kentaur, Prosveta; Polaris, ZŽ; Andromeda; Monolit itd.?

Braću Strugacke? Mađarski SF?

Kad govorimo o sredini osamdesetih onda je to - sredina osamdesetih. Tito otišao, Sloba još nije došao, Milka Planinc sređuje sranja koja je napravio Veselin Ćuranović, Bijedić, Sirotković, par-nepar, slanje kafe iz inostranstva, spoljnotrgovinski bilans južno-moravskog regiona...

Hajde, lepo i analitički. Alex je sklon preciznoj tehnici. Slika dela sveta i dešavanje u njemu. Nije-nego pa "sredinom osamdesetih" u Srbiji navalili da obožavaju rusku literaturu! To ni pas s maslom ne bi pojeo.