ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: Meho Krljic on 09-03-2010, 19:08:25
Tvoji pokušaji dezavuisanja mog sasvim legitimnog pitanja su... nelegitimni jer se zasnivaju na detaljčićima (tehnologiji), ne na suštini (temi) pa tako sami sebe dezavuišu.

Sad sam istinski povređena, zaista, pošto smatram da je upravo tvoj stav ilustrovao moje intimno viđenje centralne teme ovog filma, sadržane u opštepoznatom faktu da oženjeni muškarci bivaju maritalno blagoslovljeni svega par put godišnje... rođendan, godišnjica, nova godina i tako to.

Ma, bili to detaljčići ili ne, ja zaista verujem da, onog momenta kada se takva vrst destruktivnosti locira na domaći teren, tu smesta udare razni emotivni faktori tipa patriotizma & pravičnog besa, a to neminovno vodi u stereotipizaciju (istina, lično ih baš i nemam, te konkretno emotivne faktore, ali kontam da ih mnogi ljudi aktivno neguju), pa zato i ne vidim kako bi ovaj konkretno film – sa TOM mu konkretno temom – bio impresivniji nego što mi ovako jeste.

Mada, naravno, sasvim je moguće da ja u filmu ne prepoznajem temu onako kako je ti prepoznaješ; ja tu vidim samo momka koji je do te mere smožden valmartovskim egzistencijalizmom trilijunskog izbora sirijala za doručak (+žene koju je možda samo jednom u životu istinski želeo da kresne, i to pripit), da se jedino u iračkoj dimenziji totalno nekonzekventne egzistencije nalazi kao istinski živ.

Nu, dobro, pošto nisam niti laik niti ženjena niti žovijalna, garant mi promiče big pikčr.      

Quote from: libeat on 09-03-2010, 19:52:42Mada, naravno, sasvim je moguće da ja u filmu ne prepoznajem temu onako kako je ti prepoznaješ; ja tu vidim samo momka koji je do te mere smožden valmartovskim egzistencijalizmom trilijunskog izbora sirijala za doručak (+žene koju je možda samo jednom u životu istinski želeo da kresne, i to pripit), da se jedino u iračkoj dimenziji totalno nekonzekventne egzistencije nalazi kao istinski živ.

To je to.

@Kripl, hvala na objasnjenjima. 

Zato se ja uvek ogradjujem kad pisem i o licnostima vezanim za film, a i o filmovima. Prosto nisam znalac i onda se desava da puno toga izvucem iz konteksta. Gledala sam neki intervju na ORFu s Ketrin i bice da sam tu stvorila predrasudu. Kad lepo razmislim, bice da mi smeta i taj neki njen (cini mi se ) vrlo izrazeni gender issue. Druga stvar koja mi je smetala je ta neka (opet moj utisak) nesvesnost o postojanju ostatka sveta. I utisak sam zapecatila "oskarskom izjavom" (svi koji nose uniforme...vatrogasci etc. mi smo tu zbog vas...tako nekako).
Sto se tice Born in Flames, moracu da ga repriziram, secam ga se ali kroz maglu.

Tvoja predrasuda je potpuno u redu pošto je bazirana na kampanji za HL. Tu je Kathryn uporno izbegavala političke odgovore osim na par mesta gde je ukratko govorila da je rat u Iraku greška i sl. ali bez nekog udubljivanja.

Zaboravih da napisem, super je ovo sto si napisao za Kingdom, a delim utisak sto se tice filma. Meni se, za razliku od HL, Kingdom dopao. A tek sto mi se dopao Body of Lies, ali ne samo zbog Marka Stronga.   A vidis, tu mi nista nije smetalo. Moracu da se preispitam sto mi je HL tako tesko pao.

Quote from: Milosh on 09-03-2010, 20:04:42

Quote from: libeat on 09-03-2010, 19:52:42Mada, naravno, sasvim je moguće da ja u filmu ne prepoznajem temu onako kako je ti prepoznaješ; ja tu vidim samo momka koji je do te mere smožden valmartovskim egzistencijalizmom trilijunskog izbora sirijala za doručak (+žene koju je možda samo jednom u životu istinski želeo da kresne, i to pripit), da se jedino u iračkoj dimenziji totalno nekonzekventne egzistencije nalazi kao istinski živ.

To je to.

Eh, sad, to je to. To je više jedan izgovor, pojašnjenje na kraju filma koje treba da nam rasvetli zašto on tako tokom celog filma srlja u adrenalin i opasnost i zašto prepoznaje rat kao život a civilni život kao animiranu smrt. Remark je ove teme obradio pre nekoliko decenija i nije osećao za potrebno da u finalu svojih romana daje tu vrstu uputstva za razumevanje. Čime neću da kažem da je ovo pogrešna opservacija koliko taj element filma smatram previše opscenim (u smislu preteranog objašnjavanja).

Quote from: lilit_depp on 09-03-2010, 20:14:56
Zaboravih da napisem, super je ovo sto si napisao za Kingdom, a delim utisak sto se tice filma. Meni se, za razliku od HL, Kingdom dopao. A tek sto mi se dopao Body of Lies, ali ne samo zbog Marka Stronga.   A vidis, tu mi nista nije smetalo. Moracu da se preispitam sto mi je HL tako tesko pao.

Mislim da ti je teško pao jer ima dosta pretencioznu strukturu i taj realistički postupak a ne nagrađuje dovoljno u ideološkom smislu, što bi se očekivalo. KINGDOM je u tom smislu mnogo direktniji i iako je ideološki problematičniji,. pitkiji je i nekako mu automatski računaš propagandnu funkciju u rok službe. Čak ti taj propagandni element deluje i simpatično upravo zbog te infantilizacije problema. Od HL pak očekuješ nešto drugo i onda kad to ne dobiješ, nastaje problem. HL u suštini nije entertainment, to je film koji je zanimljiv i uzbudljiv, ali struktura je vrlo arty na nivou vođenja priče i građenja karaktera.

Sama struktura HL legitimiše potrebu gledalaca da dobiju i ideološku poruku.

Što se BODY OF LIES tiče, to je sve zbog Hani Paše On je stari debeovac i on je kriv za sve čak i kad naizgled misliš da nije.

Quote from: Meho Krljic on 09-03-2010, 19:13:09Inače, da se nadovežem na ono što Samuraj spominje, moglo bi se argumentovati da je jedna od tema filma upravo nemogućnost protagonista (=Amerikanaca) da drugog uopšte percipiraju. Ta nesposobnost glavnog lika da razlikuje jednog od drugog iračkog dečaka, pa onda portretiranje Iračana kao zbunjenih karikatura (šofer blizu početka, pa profesor u čiji stan ovaj upada itd.) bi se mogli vratiti kao refleksija na glavne likove, kao "evo, drugog u ovom filmu nema jer su ovi ljudi nesposobni da vide išta osim američkih vrednosti, stereo i arhetipova itd." no, ako je tako, i ova tema je preskromno istražena, za moj ukus...

Ja nalazim da je tu jedna od glavnih poenti filma, i to poenta koja bi se mogla i protumachiti kao autorski stav prema ratu. Naime, gung-ho protagonista ce na svakom koraku sve shto je iole prepushteno tumachenju protumachiti na nachin koji odgovara njegovoj macho "delilac prave i istine" agendi, i koja ce uchiniti da se on oseca kao pravednik koji spashava dobre od zlih.

I onda, kada se na kraju poentira time da je povod za njegovo Dzek Bauerovsko izhivljavanje zapravo nepostojeci i u potpunosti iskonstruisan, on ostaje ogoljen kao produkt americhkog superboul-badvajzer mentaliteta i nimalo sluchajno nakon toga se vraca u "realnost" iz koje kao da je trgnut suochavanjem sa spostvenom jadnoshcu. Ovde bi se gotovo moglo napraviti i tumachenje celog "ratnog" dela kao njegove znojave macho fantazije, iz koje biva izbachen u jednom trenutku, ali u koju se ipak na kraju promptno vraca.

Chak bih ishao toliko daleko da kazhem kako mi, imajuci u vidu lik i delo Ketrin Bigelou, HL deluje kao dekonstrukcija upravo svih pogreshnih mitova kreiranih u americhkim glavama glede ovog rata, i da se ovde na neochigledan nachin itekako proziva americhko prisustvo u Iraku, mada to nije glavna tema filma.

Sve što je crippled_avenger rekao u vezi paralele KINGDOM-a i HURT LOCKER-a, stoji.


E sad, što ja ne poistovećujem Sadama Huseina i bliske mu fanatika, sa iračkim narodom i što ne bih imao ništa protiv da neka velika sila svrgne diktatore i u Burmi (ko im kriv, kad nemaju naftu) , pa i Severnoj Koreji (da nemaju to nuklearno naoruženje), i što ne stavljam znak jednakosti ili velike sličnosti sa odnosom Nemačka/Srbija u WW2, je moj lični stav koji sa umetnošću nema veze, ali ima sa politikom, makar bio i pogrešan, a različit od ostalih, u glavnom.

Quote from: Milosh on 09-03-2010, 20:04:42

Quote from: libeat on 09-03-2010, 19:52:42Mada, naravno, sasvim je moguće da ja u filmu ne prepoznajem temu onako kako je ti prepoznaješ; ja tu vidim samo momka koji je do te mere smožden valmartovskim egzistencijalizmom trilijunskog izbora sirijala za doručak (+žene koju je možda samo jednom u životu istinski želeo da kresne, i to pripit), da se jedino u iračkoj dimenziji totalno nekonzekventne egzistencije nalazi kao istinski živ.

To je to.

Quote from: Le Samourai on 09-03-2010, 21:01:50I onda, kada se na kraju poentira time da je povod za njegovo Dzek Bauerovsko izhivljavanje zapravo nepostojeci i u potpunosti iskonstruisan, on ostaje ogoljen kao produkt americhkog superboul-badvajzer mentaliteta i nimalo sluchajno nakon toga se vraca u "realnost" iz koje kao da je trgnut suochavanjem sa spostvenom jadnoshcu. Ovde bi se gotovo moglo napraviti i tumachenje celog "ratnog" dela kao njegove znojave macho fantazije, iz koje biva izbachen u jednom trenutku, ali u koju se ipak na kraju promptno vraca.

Chak bih ishao toliko daleko da kazhem kako mi, imajuci u vidu lik i delo Ketrin Bigelou, HL deluje kao dekonstrukcija upravo svih pogreshnih mitova kreiranih u americhkim glavama glede ovog rata, i da se ovde na neochigledan nachin itekako proziva americhko prisustvo u Iraku, mada to nije glavna tema filma.

i ja bih potpisao ovo

e sad

Quote from: crippled_avenger on 09-03-2010, 20:46:47Mislim da ti je teško pao jer ima dosta pretencioznu strukturu i taj realistički postupak a ne nagrađuje dovoljno u ideološkom smislu, što bi se očekivalo.

Od HL pak očekuješ nešto drugo i onda kad to ne dobiješ, nastaje problem. HL u suštini nije entertainment, to je film koji je zanimljiv i uzbudljiv, ali struktura je vrlo arty na nivou vođenja priče i građenja karaktera.

Sama struktura HL legitimiše potrebu gledalaca da dobiju i ideološku poruku.

nisam pročitao cripovu recenziju filma ali me zanima kako gleda na ovo što su libeat i le samourai napisali? cripe, zar legitimacije zahteva za eksplicitnijim "stavom" koje navodiš - sama struktura filma, kathrynina reputacija - nisu zapravo puke predrasude koje su strane analizi filma kao autonomnog izraza? meni je od ta dva intrigantnije ovo legitimisanje na osnovu strukture filma. na koji je način "otvoreno iskazivanje ideološkog stava" neodeljivo povezano sa načinom izgradnje dramskog dela koje je izabrala kathryn? navika/tradicija/dobar običaj?

(da li bi me joca jovanović ispljuvao kao "čistog estetu" za samo pitanje koje sam postavio? unedrio sam jocu kao superego za teoriju umetnosti )

Samurajeva analiza je dosledna, ali ja ovo nisam opazio u filmu već do toga mogu eventualno doći analiziranjem i pretpostavkama. To ne znači da ovo nije "stvarno" značenje ovog filma, ali onda je on ne(dovoljno)uspeo kao estetski predmet jer ne provocira gledaoca (to jest mene) na ovu vrstu razmišljanja samim svojim, jelte, bivstvom i imanencijom nego sekundarno, kroz diskurzivnu analizu sa više učesnika i bacanje teorija unaokolo...

lou benny, meni je film izvanredan upravo zbog toga što nije preachy i što je formalno nepredvidljiv/svež i ostavlja mogućnost gledaocu da sam donese zaključak. U svom razmišljanju o filmu sam upravo i govorio o tome da je glavni junak dekonstrukcija likova kao što je Martin Riggs iz LETHAL WEAPON i da se ni u kom slučaju ne može posmatrati kao apologija takvih likova. Međutim, kada imaš arty strukturu kao i kad imaš mainstream sturukturu uvek imaš i jasnu ideju kome se obraćaš, tako da je sasvim jasno da ćeš imati publiku koja ne želi film sa otvorenom mogućnošću čitanja već želi da im serviraš ono što oni žele da vide. Nije to nedeljivo povezano, ali isto tako razumem psihologiju gledalaca koji žele da im dva sata gledanja filma bude nagrađeno time što će film reafirmisati njihov ideološki stav na eksplicitniji način. milje iz kog dolaze Kathryn i film (festivali, nagrade, nezavisna produkcija) vuku u tom pravcu.

A HURT LOCKER je u tom smislu film koji nije ničiji. On pokazuje jednu ekstremnu situaciju, objašnjava da ta situacija nepovratno psihološki sakati ljude, i da onda oni nalaze okolnosti u kojima je njihov tip duševne bolesti prihvatljiv, ali istovremeno ne pokušava da tu situaciju stavi iza nekog predznaka unutar globalne situacije, i samim tim ostaje otvorena za interpretaciju što je sjajno.

Dakle, da, reč je o predrasudi, slažem se sa tobom, ali ta predrasuda je formirana u tradiciji jedne filmske forme.

Ono što je zapravo problem svakog rata jeste što ti imaš različite ambijente u kojima je neko u pravu a neko ne. Odnosno u različitim ambijentima je neko negativac a neko ne. Problem koji ljudi imaju sa HURT LOCKERom je zapravo što se dešava u okolnostima u kojima Amerikanci nisu toliko negativni kao u nekim drugim.

Ali, svaki rat je takav. Ako bi pravio film o bombardovanju Drezdena, to je situacija u kojoj su saveznici apsolutni monstrumi, a ako praviš o Aušvicu, to su Nemci. O našim ratovima da ne govorimo. U većini političkih situacija, tipa pregovori, UN i sl. Srbi bi bili neviđeni pozitivci, ali zato u nekim situacijama na terenu baš i ne, ili ne baš svim gledaocima na svetu.

Ljudi su očekivali da Kathryn snimi film o Guantanamu ili Abu Ghraibu. Međutim, sam profil junaka koji je izabrala je konzistentan sa njenim likovima iz POINT BREAKa koje dekonstruiše ili K-19 koji su takođe neka vrsta hawksovskih specijalista. Ona je snimila film o onome što je zanima i film nosi pečat. Sgt. James je svojevrsna dekonstrukcija Johnny Utaha. Zato je film dobro prošao, jer je to tema koja nju istinski zanima. Mnogi drugi filmovi o ratu u Iraku su upravo polazili iz tih nekih fake pozicija biranja "bitnih" situacija koje znamo da su ilustrativne.

U stvari, izbor Iraka za film je potpuno proizvoljan po pitanju lokacije, mogao je biti i Avganistan, moglo je biti bilo sta, ali, eto, Irak je trenutno aktuelan i sama ta aktuelnost je bitna za pricanje ove price, za njen puni efekat, posto Amerika ne moze da napravi vremenski ili bilo kakav drugi otklon od rata koji se jos uvek desava. Mislim da to otezava poredjenje HL-a sa drugim (anti)ratnim filmovima koji su ipak imali odredjenu vremensku distancu od konkretnih ratova o kojima su govorili. Cudi me i pozivanje na Apokalipsu u kontekstu HL-ovog nemanja "drugog" posto, po tom pitanju, nalazim vise slicnosti izmedju ova dva filma nego razlika.

... još neki su dobili Okara, recimo argentinska trilerična drama, te malo o njoj - iako barokna raskošnost u izradi i nije tako retka pojava u najvišim sferama savremenog latinomaeričkog filma (ovako brzopotezno na pamet mi pada PLATA QUEMADA kome bih ipak dao prednost), EL SECRETO DE SUS OJOS očarava upravo njom kao prvim adutom...

...sve je u ovom filmu na mestu, očito je reč o delu vrlo, vrlo dobrog kvaliteta, krupnijih formalnih zamerki nemam, navođenje ličnih preferenci bi me odvelo u uvek izlišno sitničarenje, ali premda sam u oskarovskoj trci zdzšno navijao za Audiardovog PROROKA, EL SECRETO DE SUS OJOS mi se čini kao sasvim logičan i dostojanstven izbor američke Akademije, a sam film je vredan pažnje i vremena i mimo priče o friškoj nagradi...

...i baš mi je drago što je, barem sudeći po poslednje dve godine, ovoj kategoriji vraćeno dostojanstvo, jer i prošlogodišnji laureat OKURIBITO i EL SECRETO DE SUS OJOS ne upadaju u kalupe PC kalkulantskog nagrađivanja poželjnih geopolitičkih koraka...

5 Great Careers Destroyed By The Post-Oscar Curse

OVO JE SKROZ GENIJALNO - SMEJAO SAM SE DO SUZA!

http://www.cracked.com/article_17071_5-great-careers-destroyed-by-post-oscar-curse.html

Polu-tačno i ne baš duhovito. Podseća na tekstove iz Hupera o filmovima poznatih reditelja koje treba obavezno pogledati i koje navodno treba zaobići, sa nategnutim objašnjenjima.

Zardoz je odličan film. Ne(sasvim)ozbiljan, ali (ili možda upravo zbog toga?) odličan.

Zardoz je najbolji Burmanov film. Savrshenstvo.

Tarantinovo  djubre film da  dobije oskara,taj film treba zabraniti jer propagira ubistvo ratnih zarobljenika,film je  sick,ko mu dade  oskara sam je sebe diskvalifikovao  ,ko  instituciju i nagradu...

Baš je prešs.

Mo'Nika je još OK. To je kao starija sestra u filmu i nagrada za sporednu ulogu. Mlađa sestra Prešs je toliko ružna da nisu mogli da joj daju Oskara za glavnu ulogu (kad se uporedi sa glumicama koje decenijama riljaju za taj trofej) i zove se Gabore ili tako nekako. Harvester ima pokvarenu maštu.

Ja sam, neka mi je na dušu, mislio da je taj Prešs neka gross-out komedija o obis crnkinji u kome igra i peva, između ostalog, i ona Maraja Keri. Ispalo je da se radi o potresnoj drami u kojoj, između ostalog, MK glumi socijalnu radnicu. Kuda ide ovaj svet????

Ne znam zašto nema priče o Up in the Air. Komentari u SAD su da je u natezanju oko Oskara ovaj film platio ceh. A dramski je postavljen savršeno. Priča između ostvarenja američkog sna i neminovnog sunovrata u suočavanju sa stvarnim životom. O suptilnosti i surovosti otkazivanja. "Ovo je početak ostatka vašeg života." Koje licemerje u ubeđivanju. Gledao sam ga u avionu i Kluni je to majstorski uradio. Farmiga i Kendrik su takođe dobri.

Meni je prva polovina bila sasvim dobra, a onda je film počeo da se para. Najslabiji Jason Reitman do sad. Što ne znači da je film loš. Jednostavno, Thank You for Smoking i Juno su bili bolji.

Sad uzeh da gledam ceremoniju dodele. Ima sjajna dva tributea Dzonu Hjuzu, i horor filmu

John Hughes Trubute at the 82nd Academy Awards ceremony (Oscars) 2010


Oscars 2010 82 Academy Awards 80 years of Horror Steve Martin

Odlični tribjuti, posebno ovaj prvi, Hjuzu. Kaj mi je malo friki, Džad i Mekoli su baš ružno postareli, ali bar je Moli i dalje za desetku.

Uh, ne bih se slozio - meni je Dzad kul, a Ally Sheedy jos uvek za desetku, dok se Moli nesretno ugojila (mada se ovde to ne vidi toliko), a Michael Hall ruzno postareo. Kalkin bi izgledao sasvim ok da je vodio malo zdraviji zivot, avaj.

Najzdravije što je Mekoli uradio je davanje sperme za decu Majka Džeksona.

Pa, dobro... Super je Ally... Jeste, nije da nije...

Quote from: Father Jape on 11-03-2010, 11:55:35
...dok se Moli nesretno ugojila (mada se ovde to ne vidi toliko)...

Moli se srećno ugojila.

I beg to differ. Al' dobro, jos je daleko od one crnkinje iz Precious. 

Hajde, Oče... Normalno je da se s godinama nabaci koji kilogram. Bolje to nego anoreksija.

Ima razlike između gledanja i žuljanja. Na duge staze je bolje da ne žulji.

Ratna drama Ketrin Bigelou "Katanac za bol" (The Hurt Locker), ovogodisnji dobitnik sest Oskara, premijerno ce biti prikazana u sredu, 14. aprila u  bioskopu Kolosej Multiplex od 20.30.



"Katanac za bol" je napeta prica o timu pirotehnicara, dobrovoljaca koji rade na jednom od najopasnijih mesta na svetu. Tri clana EOD jedinice bori se protiv pobunjenika i jedan protiv drugog, dok tragaju za bombama na ulicama Bagdada, zeleci da ucine grad sigurnijim mestom i za Iracane i za Amerikance. Njihova misija je jasna – da zastite i sacuvaju – ali to je sve, samo ne lako, jer je mogucnost greske ravna nuli. Ovaj napeti pogled na napore jedinice i opasnosti sa kojom se suocavaju baziran je na iskustvu novinara i scenariste Marka Boala koji je neko vreme boravio sa specijalnom jedinicom u Iraku.



Glavnu ulogu tumaci Jeremy Renner (Dahmer, The Assassination of Jesse James), a pored njega igraju i Anthony Mackie (Half Nelson, We Are Marshall), Brian Geraghty (We Are Marshall, Jarhead), Ralph Fiennes, Guy Pearce, David Morse i dr. u filmu koji kombinuje strahovitu realisticnu akciju sa intimnom ljudskom dramom kako bi portretisao vojnicku psiholoviju i visoki rizik profesije u kojoj se dobrovoljci suocavaju sa smrtonosnim situacijama.



Trejel za film mozete pogledati preko sledeceg linka: The Hurt Locker_Trailer_titl.flv



Insert iz filma: The Hurt Locker_clip_titl.flv



,,Katanac za bol" je na redovnom bioskopskom repertoaru od 15. aprila.



U prilogu je vise informacija o filmu.



Srdacno,

Tanja Kovac

PR Manager



CINEARS d.o.o.

Darvinova 4, Beograd



Tel.   + 381 11 398 70 22

Tel.   + 381 11 398 70 33

Fax   + 381 11 309 93 82

Mob. + 381 64 145 11 47

Mob. + 381 65 239 18 16

E-mail: tanja.kovac@cinears.rs

Web:   www.cinears.rs

Oskarovci u Beogradu

BEOGRADSKA premijera filma "Katanac za bol", koji je ove godine dobio šest Oskara, a rediteljki Ketrin Bigelou omogućio da uđe u istoriju američke kinematografije kao prva žena režiser koja je dobila najveću filmsku nagradu, zakazana je u bioskopu "Kolosej" u sredu, 14.
aprila, u 20.30, najavio je distributer "Sinears".
Kako "Novosti" saznaju, premijeri pred našom publikom trebalo bi da prisustvuje i deo ekipe filma - Pol Otoson, dobitnik Oskara za najbolju montažu i miks zvuka, Bob Murovski, dobitnik Oskara za montažu, Beri Akrojd, dobitnik "Bafte" za fotografiju, i glumac Rejf Fajns, koji u Beogradu trenutno snima svoj prvi rediteljski prvenac.
Ratna drama "Katanac za bol" osvojila je do sada više od 70 nagrada, iako nije zabeležila rekordnu gledanost. Radnja se događa u Iraku, i govori o timu pirotehničara - dobrovoljaca, koji rade na jednom od najopasnijih mesta na svetu - ulicama Bagdada.
Film u kome Ketrin Bigelou kombinuje strahovitu realističnu akciju sa intimnom ljudskom dramom, predstavljajući psihologiju vojnika i visok rizik sa kojim se suočuvaju, baziran je na iskustvu novinara i scenariste filma Marka Boala (takođe je nagrađen Oskarom), koji je kao ratni izveštač izvesno vreme boravio sa specijalnom jedinicom u Iraku.
Glavne uloge igraju Džeremi Rener, Entoni Meki, Brajan Gereti, Gaj Pirs, Dejvid Mors... a od 15. aprila beogradska publika moći će da vidi "Katanac za bol" (koji, inače, nismo imali prilike da vidimo na Festu), u redovnom bioskopskom repertoaru.