ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

среда, 03. мар 2010, 14:53 -> 16:31

Преминуо Момо Капор

Један од најчитанијих српских писаца Момо Капор преминуо је данас на Војномедицинској академији у Београду, у 74. години.

У Београду, на Војномедицинској академији, данас је преминуо један од најпознатијих и најчитанијих српских писаца, сликар и новинар Момчило-Момо Капор, потврдила је његова породица.


Саучешће председника и премијера
Председник Борис Тадић упутио је породици Мома Капора телеграм са изразима најдубљег саучешћа.

Телеграм је упутио и председник Владе Мирко Цветковић са изразима најдубљег саучешћа породици преминулог књижевника и сликара Мома Капора.

Момо Капор је рођен у Сарајеву 1937. године, а одмах по завршетку Другог светског рата са породицом се преселио у Београд, у коме је, уз повремена избивања широм света, остао до краја живота и био његов својеврсни хроничар.

Дипломирао је сликарство 1961. године, на београдској Академији ликовних уметности, у класи професора Недељка Гвозденовића. Откако је 1975. године објавио Фолиранте, написао је велики број романа и збирки прича.

Објавио је велики број наслова, међу којима и романе: Фолиранти, Провинцијалац, Ада, Зое, Уна, Од седам до три, Књига жалби, Зелена цоја Монтенегра, Последњи лет за Сарајево, Хроника изгубљеног града, Белешке једне Ане, Хеј, нисам ти то причала.

Аутор је великог броја документарних филмова и телевизијских емисија, а по његовим сценаријима снимљено је неколико дугометражних филмова (Бадеми с ону страну смрти, Банкет, Валтер брани Сарајево, Џоли џокеј, Крај викенда).

Романи Уна и Књига жалби доживели су екранизацију. Превођен је на француски, немачки, пољски, словачки, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.

Књижевни феномен Моме Капора присутан је у нашој књижевности више од две деценије.

Један од најчитанијих наших писаца, необичном непосредношћу и лакоћом освајао је пажњу читалачке публике, пишући, према речима критичара, на рубу коментара и свакодневних рефлексија о стварности нашег времена и његових протагониста. 

Slava mu!

RIP

Doba je objavilo jedan In Memoriam

http://dobanevinosti.blogspot.com/2010/03/momo-kapor-rip.html

RIP

R.I.P

Eh, taj tvoj Momo      
Teofil Pančić

Srećni ljudi prodeveraju čitav život sa jednom ličnom bibliotekom, koja tokom dugih decenija raste, menja se i sazreva onako kako to čini i njen vlasnik. U tom smislu, nisam srećan čovek. Moja prva biblioteka i ja razišli smo se negde u jesen 1991: ja sam otišao, ne znajući još pouzdano da odlazim zauvek, a ona je ostala tamo, u Aleji Viktora Bubnja 3, stan 136, kat XIII. Moglo je biti i drugačije, ali bilo je tako, i tu pomoći nema. U mojoj prvoj biblioteci bilo je oho-ho knjiga Mome Kapora, i sve su bile bar po jedared pročitane, pozajmljivane okolo, ispodvlačene: Foliranti, Provincijalac, Ada, Beleške jedne Ane, Od sedam do tri, Una, I druge priče, Off... Plus ona knjiga u kojoj je Laki Pisac, kaogod Henri Miler, pisao o knjigama svog života, dakle, takođe o jednoj ličnoj biblioteci, ali od one nematerijalne sorte, one koju nosiš u sebi pa ti je niko ne može uzeti, niti se ikako možete rastaviti dok si živ...

http://www.pescanik.net/content/view/4653/74/   

Ogavan Bogoljubov tekst, po običaju. Ja pa ja pa ja pa ja... Lako mu je sad kad Kapor više nije tu da mu ga smesti, npr...

Quotene spominjući mi doduše odioznog imena, ali crtajući nešto nalik na moj portret – u njegovu crtačku veštinu bar niko ne sumnja – i nazivajući me, ako dobro pamtim, hodajućim grobljem hamburgera.

RIP, Momo.

Meni je jedan antikvar pričao kako Momi Kaporu izjutra pukne čir a s večeri navrati na tribinu.

Šta, Momo Kapor išao po utakmicama??? 

Skandalozno je da Popboks nema tekst o Mominoj smrti. Ne vest, nego nekakvu kolumnu, analizu, ozbiljan in memoriam. O Momi može da se priča ovo ili ono, ali što se tiče naše urbane kulture, njegov značaj prvo kao novinara i TV voditelja, a zatim i kao književnika je neizmeran. Ali, naravno, lako je zamisliti kako izgleda paranoja koju je ostavio za sobom još Tarlać oko toga o čemu može da se piše a o čemu ne. Ako neko kao Teofob može da napiše ovakav tekst u kome i on u nekom momentu poklekne pred Momom, onda je to dokaz više Popboksove jalovosti.

ali se zato beton 'dostojanstveno' oprostio od momoa:

http://www.elektrobeton.net/

Mislim da je Momo predaleko izvan kruga interesovanja Popboksovih autora. Ja prvi nisam pročitao ni jednu njegovu knjigu od početka do kraja a ne znam kako recimo Kunac ili Džindžer u koje bih se uzdao da čitaju i ono što većina ljudi ne zna da postoji. Danijel takođe, mislim da nije neki Kaporovac... Tu bi zaista trebalo da upadne neko stariji poput... Teofila...

... ja, nije me sram da to priznam, sasvim dovoljno poznajem Kaporov opus u svim kategorijama, i nud sam se za oproštajni tekst, ali je došlo do malog iskliznuća...

Quote from: crippled_avenger on 12-03-2010, 12:45:01
Skandalozno je da Popboks nema tekst o Mominoj smrti. Ne vest, nego nekakvu kolumnu, analizu, ozbiljan in memoriam. O Momi može da se priča ovo ili ono, ali što se tiče naše urbane kulture, njegov značaj prvo kao novinara i TV voditelja, a zatim i kao književnika je neizmeran. Ali, naravno, lako je zamisliti kako izgleda paranoja koju je ostavio za sobom još Tarlać oko toga o čemu može da se piše a o čemu ne. Ako neko kao Teofob može da napiše ovakav tekst u kome i on u nekom momentu poklekne pred Momom, onda je to dokaz više Popboksove jalovosti.

Meni su sa Krstarice odmah poslali poruku i tražili da napišem kratak tekst.

Reakcija sa Krstarice je potpuno normalna. To je događaj na koji treba reagovati pa čak i da smatraš da je to nešto najbezvrednije ikada napisano. Prosto Momo je činjenica, a ako misliš da je nevažno onda sedi i napiši tekst u kome objašnjavaš zašto je nevažno.

Svako ko pretenduje da bude književni kritičar naprosto mora da poznaje književnost barem elementarno izvan onoga što sam voli i pažljivije čita. To i jeste problem Popboksa, ljudi su premalo plaćeni da bi išta znali i pratili izvan onoga što vole & konzumiraju privatno.

Međutim, onda se pojavi Ginger koji zna, ali njemu ne daju da napiše. Mogu da zamislim kako izgleda taj dramatični tok misli dok se Popboksaši lome respektovati Momu ili ne...

Nije li na Zapadu praksa da novine, nedeljnici, TV i radio stanice umrlice napisu mesecima, cak godinama unapred. Pa se onda samo objave na dan smrti. Desilo se da te unapred spremljene umrlice procure...

Ti bi da uređuješ Popboks? Pa nismo se tako dogovorili!!! 

Butt seriozno, moj je utisak (nemam nikakav insider knowledge po ovom pitanju) da u okvirima finansijske zbiljnosti PB, kao i ideje kojoj se publici obraća i sa kojim temama, nekrolog MK-u naprosto nije bio preterano isplativa stvar. Popboks je književni deo sajta umanjio na najmanji moguć minimum ionako jer su statistike takve kakve su.

meho mudro zbori.

momo je nebitan za popboks. a i šire.