ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

An action-oriented combination of horror, survival, RPG, and shooting, all based on a story by Russian author Dmitriy Glukhovskiy.
The whole world lies in ruins. Humanity is almost annihilated. Due to the high-level of radiation cities became unsuitable for living. Humans have yielded the supremacy on Earth to a new species. Creatures mutated by radiation are more adapted to the changed world. There are only clusters of humans left on the planet ... At least, that's what the ten thousand survivors camped out in the various sections of the Moscow metro must believe, since they have no evidence that they are not the last ones alive. And now, even this way of life is being threatened by the evolved evil from outside. As Artem, you set out from the first invaded colony, fighting through a society of divided by desperate politics, ideologies and economies to warn the rest and reach the Polis stronghold before everything is destroyed[/i]

Evo instalirah ovo danas i moram priznati da sam poprilicno odusevljen predjenim uvodnim delom. Ova igra  podseca na S.T.A.L.K.E.R. Graficki izgleda fenomenalno, ambijent metro stanice na pocetku je vrhunski izveden. Nazalost moram da je igram na normal setovanjima jer ce da mi umre laptop u suprotnom.
Za sada imam pozitivne utiske, osim utiska o upravljivosti u igri koji je isti kao i kod svih ruskih igara. Moguce da je to tako jer namerno  pokusavaju da docaraju realne pokrete te je verovatno potrebno se navici.
Igra je zahtevna tako da morate imati update-ovane drivere.

E vidiš...
Jel neko to pročitao?

Ja sam ovo već pominjao na drugom topiku. Igru su pravili ljudi koji su bili članovi GSC-a u vreme dok se S.T.A.L.K.E.R. još zvao Oblivion Lost. Meni se početak dopada (udobno sam ga igrao na Xboxu, ne na PC-ju), ali ostaje da se vidi koliko će mehanika skupe/ jeftine municije uticati na užitak u igranju.

Quote from: zakk on 19-03-2010, 01:36:05
Jel neko to pročitao?

juče sam video standardno rogobatno deretino izdanje, tvrđe od cigle, ogavnog fonta... da nisam esteta, verovatno bih ga kupio.

i meni se početak dopada, ako zanemarimo da mi skidrow izdanje svako malo skrši komp (možda u sadejstvu sa widescreen bagom koji krpe preko steama), pre svega koncept metroa kao vaulta. s druge strane, ono malo borbe ne obećava, a nisam fan ni dizajna monstruma, plašim se da ne ode u miks hellgate londona i poslednjeg vulfenštajna.

Kuku, pa skini Razorov krek, potvrđen je kao ispravan.

vidi radi... a ja ubacivao dllove, brisao content.upk0 

Lud si, nije ti dobro.

Edit: to za content.upk0 bi trebalo da nema veze sa krekom nego sa verzijom nVidia drajvera za karticu. Ako imaš najnoviji drajver, ne bi trebalo da moraš da se zajebavaš sa tim. Ja još nisam ni instalirao ovu igru na PC-ju, ali mislim da nemam najnoviji drajver za moju karticu, pa ću verovatno prvo to da instaliram, pa tek onda igru. To jest ako me igranje na Xboxu podstakne na to... Mada, istina je da imam i Resonance of Fate i Just Cause 2 i Prison Break: Conspiracy da isprobam pored ove igre... A dok ovo kucam skida mi se i Fragile World za Wii... A danas mi stižu i Jakuza 3 i Heavy Rain... Oćeš da svratiš ovih dana da to isprobamo?

imam sve najnovije (i superiornu ati karticu eheh) ali prvo je prijavljivalo missing dlls, a zatim nije htelo da radi pod skidrow krekom dok nisam to obrisao. sva je prilika da sam obnevideo zbog gangrene ispod plombe.

Pakao. Idi kod zubara!!!!1!

otišao sam, otuda tako precizno i dajem dijagnozu.

http://www.mojzubar.com/pitanja/necu-da-postavim-pitanje-vec-da-vam-predlozim-da-ipak-neko-pregleda-o-p4873.html

QuotePitanje: Necu da postavim pitanje, vec da vam predlozim da ipak neko pregleda odgovore vasih stomatologa! Naime, na pitanje pacijenta- da li gangrena moze da izazove smrt, vi mu odgovarate da ne moze!? A sta je sa posledicama? Analogija vasem odgovoru na doticno pitanje je da karcinom, dijabetes,... nije smrtonosno oboljenje! Samo posledice mogu biti pogubne. Pa valjda je isto i sa gangrenom, ili mozda gresim!? Pozdrav, Dr Bane- Nis

Dr Bane - 15. 01. 2010.


Odgovor:

Poštovani dr Bane,

grešite u percepciji.

Ovde je u pitanju gangrena pulpe zuba, a ne gangrena bilo kog tkiva van komore pulpe, odnosno van korena zuba. Unutar komore pulpe, se nalaze terminalni krvi sudovi i nervni završeci koji ishranjuju i inervišu dotični zub. Kao terminalni, izuzetno su osetljivi na bakterijsku infekciju (takoreći nemaju sposobnost odbrane). I najmanja noksa dovodi do njihovog ireverzibilnog oštećenja i rapidnog propadanja.

Ukoliko je kavum hermetički zatvoren, npr. plombom ili krunicom, dolazi do jakih bolova, koji ne prolaze na analgetike, a zub je izuzetno osetljiv i na najmanji dodir -ovo mogu svesrdno da potvrdim, iako je konkretan zub odavno bez živca (prim. [dr.] cutt.). Pacijent se sa tim simptomom neizostavno javlja svom stomatologu. Ukoliko pak kavum nije hermetički zatvoren, već gasovi nastali raspadanjem tkiva pulpe i mikroorganizama mogu da izadju, npr. kroz karioznu leziju, ceo proces prolazi uz minimalne ili nikakve tegobe i postaje hroničan. Znači, gangrena zuba, ne mora da dovede ni do gubitka zuba.

Čim proces izadje van komore pulpe više se ne radi o dotičnom oboljenju već je u pitanju infekcija kosti periapikalne regije, koja kao hronično oboljenje dovodi do destrukcije periapikalne kosti i kao rezultat tog procesa imamo pojavu periapikalnog granulacionog tkiva ili stvaranje periapikalne ciste.

E sad, da li periapikalne lezije svojim postojanjem negativno utiču na zdravlje ? Da ! Uostalom o tome smo i pisali u odeljku o cistama i granulomima.

Toliko o gangreni zuba. Za gangrenu bilo kog drugog tkiva, organa ili dela tela, objašnjenje treba potražiti od nekog drugog specijaliste.

Nadam se da smo ovim odgovorom razjasnili nedoumice. Ukoliko je još nešto ostalo nejasno, nerečeno ili ne dorečeno, stojim na raspolaganju.

Drago nam je da ste detaljno proučili sve što smo napisali, jer to i jeste svrha sajta.

S poštovanjem,


spec dr Branislav Čukić
spec.dr Branislav Čukić
specijalista oralne hirurgije - implantolog

Igra sa razorovim crackom radi ok. Potrebno je i updateovati direct x sa microsoftovog sajta jer je meni prijavljivalo gresku u vezi sa nekim audio fajlom. Posle toga mi je radilo. Jos sam malo igrao i poprilicno sam odusevljen. Jeste kreature mozda i nisu bas najsrecnije resene , ali atmosfera je do jaja. Prosto volim takav ambijent.

Quote from: zakk on 19-03-2010, 01:36:05
E vidiš...
Jel neko to pročitao?

Procitao ja, i ostao bez daha. Rus je stvarno odradio posao. Da sam zamisljao romane u fallout svetu, ovako bi izgledali. Uz dodatak Strugackih, odnosno Piknika pokraj puta, sto moze da bude samo ogroman plus. Citljivo je od pocetka do kraja.
Ako igra bude samo pratila knjigu, bice bomba. Ali cisto sumnjam u to, jer roman nema naznake da se od njega moze napraviti FPS. Neki survival horror tipa RE/SH da, ali FPS ne.

što, pa čim lik ima u neke karakondžule da puca namnoži ih koliko treba, baci perspektivu u prvo lice, daj mu oružje i dobiješ fps.

Ja prvi put cuo da ima taj roman. Al sam neinformisan.

Slobodno jače udri po sebi

Mada, Dereta na svom sajtu ne pomaže čoveku da nađe ovo:
http://www.dereta.rs/knjiga.jsp?id=15767

Jer se nalazi pod "savremeni roman" – nije netačno, al ajd :/

Ali ipak me više nervira Apolion koji me dočekao u njihovom pregledu SFa (mutnohrišćanska apokalipsa)

Hm, 1300 din da nisu preterali.

Pa i nisu, ogromno je, obimno, tvrde korice...

QuoteFormat: 24X16cm
Povez: tvrd povez
Br. strana: 443

ja kupio. ako dođe do apokalipse može poslužiti i kao oružje.

Obrnuh igricu i mogu reci suvise je kratka.Atmosfera odlicna.Svaki nivo je sa osobenim okruzenjem. Na zalost igra je u principu samo FPS , mada ko zna mozda bude i nastavak u bliku Fallout-a. Vredi je odigrati.

Ruski pisac Dmitrij Gluhovski gost Derete

Ruski pisac Dmitrij Gluhovski koji je stekao globalnu popularnost svojim prvim romanom "Metro 2033" biće sutra u podne gost srpskog izdavača "Dereta" gde će održati  konferenciju za novinare, a u 17 časova će se družiti sa čitaocima i potpisivati knjige.

Gluhovski se odazvao pozivu organizatora književnog festivala u Subotici "Pisac u fokusu" i bio je njihov gost tokom vikenda, a njegova poseta Beogradu ima i sentimenlanu, ličnu pozadinu, jer ga je kada je imao deset godina otac novinar, prvi put doveo u tadašnji glavni gad Jugoslavije.

Gluhovski (32) se, prateći oca, školovao u Izraelu, Nemačkoj i Francuskoj, a danas se i sam bavi novinarstvom i pri tome ne zapostavlja  literarnu karijeru pošto je u međuuvremenu napisao još dva romana " Sumraci" i indirektni nastavak prve priče o postapokaliptičnom  životu u moskovskom metrou, a godinu dana docnije "Metro 2034" koji se upravo pojavio u srpskom prevodu u izdanju " Derete".

Gluhovski  je jos prilikom štampanja " Metro 2003" poručio da bi bio srećan da lično predstavi svoj roman i sada mu se pruža prilika da to učini za "Metro 2034".

Besplatno čitanje prvog romana "Metro 2033" dvadesetogodišnji Gluhovski je omogućio internetom i tako je stekao prve čitaoce (računa se oko milion), ali tek u štampanoj formi je postao najčitanija knjiga u Rusiji  i doživeo je prevode na više svetskih jezika.

Ubrzo se pojavila video igrica inspirisana pričom o junacima podzemnog sveta u kome je svaka stanica metroa postala zasebna država koja se grčevito bori za opstanak pred mutantima koji su nastali na površini zemlje posle atomskog rata.

Iz ove izuzetno uzbudljive, zastrašujuće, pesimistične priče nastaje film u Holivudu koji će iznova skrenuti pažnju javnosti na njenog autora i njegove dve knjige koje su mnogi kritičari stavili, već u sam vrh žanra faktastike, tačnije u podžanr antiutopije ili distopije.

Romani Gluhovskog o Zemlji na kojoj je skoro istrebljen ljudski rod kao posledica radijacije dobijaju  jednu novu, još realističniju dimenziju otkako se nadvila pretnja havarije u japanskoj atomskoj centrali.

Priča o postnuklearnom svetu

Putin tvrdi da se bori protiv oligarha za pravedniju socijalnu državu, a umesto toga okružio se svojim školskim drugovima, džudo partnerima i poslušnicima,kaže Dmitrij Gluhovski.

Moskovski metro, nacionalno svetsko čudo, inspiracija gradskih legendi, i u velikoj meri neistražena teritorija koja sadrži tajna podzemna zdanja i bunkere protivraketne odbrane, inspirisao je jednog od najčitanijih pisaca u svetu, mladog Rusa Dmitrija Gluhovskog (1979) da napiše roman u dva dela ,,Metro 2033" i ,,Metro 3034".

Obe knjige govore o postnuklearnoj eri i malobrojnim preživelim ljudima koji obitavaju pod zemljom, upravo u tunelima moskovskog metroa, ratujući jedni protiv drugih, kao i protiv bića koja su mutirala usled radijacije. Gluhovski je juče posetio Grafički atelje ,,Deretu", svog beogradskog izdavača, i pokazao da je ne samo zreo pisac već i sjajan sagovornik.

Naime, četiri godine živeo je i školovao se u Izraelu, bio ratni izveštač iz ove zemlje, kao i iz Abhazije, radio na Radio Rusiji, TV Dojče vele i na Euronjuzu, kao specijalni izveštač iz Kremlja. Govori pet jezika.

Ono što je originalno u vezi sa književnim projektom ,,Metroa" jeste interaktivni pristup Gluhovskog pisanju ovih knjiga. Kako je objasnio, prvi roman nije mogao odmah da objavi i zbog toga ga je postavio na Internet, i to besplatno. Kako su se poglavlja knjige nizala onlaj, čitaoci su počeli da sugerišu određena literarna rešenja, menjajući fabulu. Zamerili su autoru što je ,,ubio" glavnog junaka Artema, heroja koji se probija kroz čitav metro kako bi spasao svoju stanicu, tako da ga je ipak ,,ostavio u životu".

– Knjiga kao Internet i multimedijalni projekat ,,Metro" postali su inspirativni i za druge pisce, tako da je samo u Rusiji, Belorusiji i Ukrajini objavljeno četrnaest knjiga, nastavaka priče o postnuklearnom svetu. ,,Metro" se širi i na druge zemlje, pa će Italijan Tulio Evolede objaviti roman o Veneciji i Rimu posle Trećeg svetskog rata. U svojim sredinama isto će učiniti i neki kubanski, indijski, britanski i nemački pisci, kritikujući pre svega našu savremenost, rekao je Gluhovski.

Pokušavajući da žanrovski odredi roman ,,Metro 2033" Gluhovski se opredeljuje za odrednicu eklektičkog, zbog toga što priča sadrži elemente antiutopije, urbanih mitova i fantastike, socijalnu kritiku.

– Počeo sam da pišem knjigu kada sam imao sedamnaest godina, a završio je sa dvadeset četiri. U osnovi, u nju sam utkao sve što mi se dešavalo, sva osećanja i misli, i primetna je evolucija jezika i simbolike, od prvih do poslednjih poglavlja. Nastavak ,,Metro 2034" napisao sam posle pet godina. To je bio rizičan poduhvat, jer publika je već imala očekivanja posle prvog dela. Reč je o priči u stilu francusko-američkog noara – objašnjava Gluhovski u razgovoru za naš list.

Kao oličenje nade u sveopštem uništenju, u priči ,,Metroa 2034" ističe šesnaestogodišnju devojku Sašu, koja je čitav život provela u stanici, zatvorena, zbog oca, političkog egzilanta.

– Moja je ideja simbolično značenje moskovskog metroa, i to ne kao pakla, već kao čistilišta. Čovek uništava svet koji nije stvorio i koji mu ne pripada. Oni koji su preživeli Treći svetski rat i nuklearnu katastrofu prognani su u podzemnu železnicu, kao u čistilište. Zatim su suočeni sa testom u kojem treba da pokažu da su i duhovno napredovali. U takvom okruženju Saša je oličenje druge šanse i nade u budućnost. Međutim, glavno je pitanje može li ona svojom naivnošću promeniti Hantera, čoveka koji ima monstruma i ubicu u sebi – kaže Gluhovski.

– Ako je prva knjiga bila bliska naučnoj fantastici, druga ima religioznu perspektivu iste priče. Prva govori o mutantima koji prete ljudskoj rasi, druga ta ista bića opisuje kao anđele koje je Bog poslao kako bi iskušao čoveka. Ako čovek pronađe način da sa njima sklopi mir, onda zaslužuje spasenje, dodaje zatim naš sagovornik.

Ne izražavajući poverenje u ljudsku prirodu, Dmitrij Gluhovski smatra da su ljudi sposobni za delimične promene samo posle velikih trauma:

– Bio je potreban Prvi svetski rat kako bi bila osnovana Liga naroda, ali prave lekcije iz ovoga rata nisu bile naučene. Nemačka je bila ponižena do nivoa nacionalne traume, koja je zatim stvorila nove monstrume rata. Jedna od najkultivisanijih nacija napravila je najužasnije zločine. Ljudi nisu naučili lekciju ni iz Drugog svetskog rata. Gomila se nuklearno naoružanje koje bi sigurno moglo da uništi čitav svet. Samo je strah od takvog uništenja obezbedio period duge i relativne stabilnosti. Amerikanci se bore protiv nacija koje nemaju nuklearno naoružanje, u Iraku je stradalo toliko civila. Isto gledamo sada i u Libiji, iako je Gadafi pokvarenjak. Ne mislim da je čovek sposoban da uči na sopstvenim greškama.

Gluhovski nastavlja da piše u svom subverzivnom stilu, a predmet njegove osude trenutno je rodna Rusija.

– Putin tvrdi da se bori protiv oligarha za pravedniju socijalnu državu, a umesto toga okružio se svojim školskim drugovima, džudo partnerima i poslušnicima – ističe Gluhovski.

Pre pola godine Gluhovski je objavio knjigu ,,Priče o domovini" u kojoj, kako kaže, kritikuje i rusku korupciju, cenzuru na televiziji, nameštene izbore, monopol moći, marionetske političke partije u marionetskom parlamentu.

Marina Vulićević

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Prica-o-postnuklearnom-svetu.lt.html