ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Povod za ovo je film Shock Maria Bave koji sam bas veceras po prvi put pogledao na DivX-u.  

Film me je odusevio, kao i gotovo svaki drugi Italijanski horor iz dobrih starih 70-ih/80-ih. Jedini problem je sto ih nisam bas toliko pogledao (najvise Argenta, po nekoliko L. Bave i Fulcia, i po jedan Soavia i M.Bave) pa nisam siguran koliko sam kompetentan da sudim.

Suspiria mi je jedan od omiljenih horora i uopste vrh onoga sto sam od Italo horora pogledao do sada. Upotreba boja, muzike, hiperstilizovana rezija koja gotovo obesmisljava potrebu za cvrstom pricom (pogledajte samo Inferno)...sve to doprinosi osecaju koji je blizak snu tj. kosmaru sto je verovatno i razlog sto ljudi koji sve percipiraju (ili se bar trude u tome)
iskljucivo na striktno racionalnom nivou uglavnom ne podnose ovakve filmove.

Ja mislim da je doza iracionalnosti bitna, a posebno kod filmova, i to posebno kod horora.
U ovom slucaju ni mali overdoze ne moze da skodi...

Verovatno iz slicnih razloga volim i Lynchove filmove, retko ko pokusava da ovakve stvari istera danas u Americi.

Koji je vas omiljeni italijanski horor? Posebno pozivam Ghoula kao svojevrsnog eksperta za ovu oblast
da da svoje misljenje.

Opera. Inferno.

Suspiria, Fenomena, Telesna slagalica. Mislim da bi uskoro u SKC-u trebalo da krene ciklus ital horora, pa ako si iz Beograda, eto prilike...

Miloše, SHOCK si gledao na divxu isključivo zahvaljujući meni.
Ja sam uzeo DVD od čoveka koji je inače krajnje stisnut po tom pitanju, ali meni ne može ništa da odbije, i dao da se napravi divx za mene – s tim sto je lik koji mi je to završio ujedno to odradio i za svoj klub, i tako ga raširio dalje. Slično važi i za još neke bizarnosti koje su se nedavno pojavile u izdanju SVETEHNIKE.

Anyway.
Italijani.
Don't get me started.

Italijanski horor je dah svežine u dijeti sastavljenoj od američkih horora svakog ljubitelja horora koji ima dovoljno ukusa i dovoljnu širinu uma da pojmi i prihvati nešto drastično različito od onog na šta je navikao. A naročito, dobrodošao predah od zamornog anglosaxonskog insistiranja na razumu, logici i smislu. Deo čarolije italijanskog horora je to što oni najčešće koriste logiku sna (košmara) i što su im zapleti često vrlo proizvoljni, bizarni, ne-logični. Italijanski horor je, u svojim najboljim primercima, raj za oko i dušu, to je (mračna i morbidna) poezija na filmu, to su filmovi koji deluju na gledaoca (otvorenog gledaoca, ne onog koji će sve vreme da gunđa: ma šta se ovo koj moj dešava, zašto ova lujka ide u podrum umesto da izađe napolje, itsl.) na jednom podsvesnom, sublimnom nivou.
U tom smislu, malo mi je filmova pružilo toliko uživanje kao najbolji Arđentovi ili Bavini (tate, Marija) ili Avatijevi i Soavijevi. SUSPIRIA je takvo savršenstvo i tako intenzivan estetski doživljaj (te boje! ta nadrealna scenografija! ta ludačka muzika! te iracionalno brutalne i megastilizovane scene nasilja!) da nikad neću moći da razumem ljude koji ostaju hladni na taj film (!).

Volim Italijane čak i u onom njihovom trash aspektu – zombiji, kanibali, slasheri itsl. Čak i kad nisu nešto bogati u filmofilskim vrednostima, ti filmovi imaju muda, imaju GUTS (bukvalno), imaju ŽESTINU koja nedostaje većini američkih horora, i imaju simpatično nihilistički i morbidan ugođaj koji posebno simpatišem.

A evo i moje liste najdražih mi italijanskih horora:

1. SUSPIRIA – D. Argento
2. THE WHIP AND THE BODY –M. Bava
3. THE ARCANE ENCHANTER –P. Avati
4. DEEP RED –D. Argento
5. PHENOMENA –D. Argento
6. DELLAMORTE DELLAMORE –M. Soavi
7. MASK OF THE DEMON –M. Bava
8. INFERNO –D. Argento
9. THE BEYOND –L. Fulci
10. ZEDER –P. Avati
11. CANNIBAL HOLOCAUST –R. Deodato
12. OPERA –D. Argento
13. KILL BABY KILL -M. Bava
14. THE HOUSE WITH THE WINDOWS THAT LAUGH –P. Avati
15. MACABRO –L. Bava
16. DEMONS –L. Bava
17. ZOMBI –L. Fulci
18. SHOCK –M. Bava
19. TENEBRAE –D. Argento
20. THE CHURCH –M. Soavi
21. STAGE FRIGHT –M. Soavi
22. THE BIRD WITH THE CRYSTAL PLUMAGE–D. Argento
23. BEYOND THE DARKNESS aka BURIED ALIVE –A. Massacessi (Joe D'Amato)
24. BLACK SABBATH – M. Bava
25. CITY OF THE LIVING DEAD – L. Fulci
26. PLANET OF THE VAMPIRES – M. Bava
27. THE HOUSE BY THE CEMETERY – L. Fulci

Quote from: "Monsinjor Lurdusami"Mislim da bi uskoro u SKC-u trebalo da krene ciklus ital horora, pa ako si iz Beograda, eto prilike...

mozes li da das neke preciznije informacije Lurudsami?

Koliko ja znam, neki filmovi Jeana Rolina su vec pusteni u SKC-u. Requiem for a Vampire sigurno (nadam se da je to njegov film), mozda Living Dead Girl.
Filmovi u SKC-u se gledaju sa video bima, ako nekoga zanima.

Koliko sam ja shvatio lika koji actually snabdeva ovog u SKCu, od italijana ce ici giallo filmovi (ko ne zna, to su pre krimi trileri sa ponekom zescom scenom nasilja nego li proper horrori) / i to je za mene najdosadniji aspekt celog fenomena ita. horora (sem kad se toga uhvati Argento ili neko od majstora)

Ovako. Ono sto znam je da mi je urednik filma u SKC-u rekao da posle Rolina krece ciklus zabara sa klasicnom postavom, a da ce ga otvoriti Fulcijev Zombi. Nesto vise o tome kada saznam, ovih dana.

a koji su termini? secam se da je festival kratkog metra isao negde oko 19, isto s beama...

E, pa ne znam. Rolin je isao utorkom od 21. 'Ajde raspitacu se sve ovih dana.

aj...

Kad sam poslednji put prolazio pored SKC-a na onom plakatu je bio raspored po mesecima:

Francuzi tj. Rolin u martu

Englezi u aprilu

Italijani u maju

Giallo u junu

Spanci u julu

Detalje ne znam...

QuoteMiloše, SHOCK si gledao na divxu isključivo zahvaljujući meni.
Ja sam uzeo DVD od čoveka koji je inače krajnje stisnut po tom pitanju, ali meni ne može ništa da odbije, i dao da se napravi divx za mene – s tim sto je lik koji mi je to završio ujedno to odradio i za svoj klub, i tako ga raširio dalje. Slično važi i za još neke bizarnosti koje su se nedavno pojavile u izdanju SVETEHNIKE.

Ovo je za svaku pohvalu, nema sta! Samo tako nastavi Ghoule.

A bas sam se pitao odakle Svetehnici toliko italijanskih i japanskih filmova u poslednje vreme...

Ma ustvari, ne sviđa mi se ideja da neko mlati pare zahvaljujući meni, a ja od toga imam samo sitnu uslugu i zadovoljstvo fanatika. Tamo sam završio nekoliko prebacivanja jer nisam imao gde drugde (tj imao sam, ali mi se žurilo), ali znaj da je to vrh ledenog brega...

bio sam prosli utorak u skcu, gledao Living Dead Girl ...
nacuo sam da je to zadnja horor projekcija jer ih cimaju za bioskopska prava (pustano je sa vhsa pa na bim   )

ps. nisam siguran u tacnost informacije

ponvio mi je sta sam napisao. ne znam zasto.

a, uz suspiriju sam imao lepih trenutaka. volim zene koje vole horor.
a whip and the body sam uvek sanjao da pogledam. cuo sam da je ovo na dvd-u produzena verzija. nadam se da ce neka dobra dusa napraviti to za divx.

gledao sam ja dosta tih stvari sa ghoulovog spiska, i mogu reci da tu ima sta dobrog da se probere. lep izbor.

nisam cuo za arcane anchanter, a vidim da se visoko kotira. sta je to?

whip and the body imam na dvd-u (uncut).

ako ikad dam da se napravi divx od toga, to neće biti SAMO zbog dobrote moje duše.

L'ARCANO INCANTATORE je pretposlednji put kada sam gledajući neki horor osetio istinsku, duboku jezu (poslednji put, zasad, je na prvo gledanje RINGA). To je takođe pretposlednji put kada sam tokom celokupnog trajanja horor filma na licu imao KEZ koji znači: DA, BATO, *TAKO* SE TO RADI!

Film je gothic, u najdubljem i najmračnijem i najmorbidnijem smislu reči. Nije nešto stilizovan, kako smo kod samog pomena reči gothic navikli da očekujemo (zahvaljujući Hammeru, Coppoli, Timu Burtonu, itd.) – naprotiv, rađen je kao realističan film o natprirodnom, i zato je trostruko strašniji.
Razlog što tako volim Avatija je što on horor režira kao da pravi dramu. I što ima istinsku moć, neprevaziđenu, da samo NAGOVESTI nešto neiskazivo i stvarno perverzno.
Da nije blago ispuštenog, nedorečenog kraja, ovo bi bilo remek delo – ovako je 'samo' odličan film.

Sinoc pogledah i The Beyond Lucia Fulci-a.  

Jeste da malo podseca na mix Inferna i Zombia, ali film je i pored toga mnooogo jak!

Ona scena sa lokvom krvi pomesanom sa kiselinom koja se siri i siriii, i deluje kao da je ziva, pa scena sa psom koji odjednom zaskace vlasnicu, pa pauci...hehehe...Ovo se zove splatter.  


Nije da nema i mana, scenario je standardno besmislen za italijane ali to uglavnom ne smeta (jedino mi je malo zasmetalo kada onaj doktor uporno upucava zombije u telo umesto u glavu   ), a Fulci sa rediteljske strane ipak nije na nivou jednog Argenta ili M. Bave, ali i to je u redu...

Muzika je fenomenalna, a najvise me je odusevio kraj filma.  




P.S. Koga zanima da pogleda interesantan omaz ovom filmu neka u Homeru potrazi The Dead Hate the Living! Nije lose za Fool Moon.

Just for the record, najbolja i najfilmičnija i u svakom pogledu perfektna boja krvi može se naći upravo u Fulčijevim filmovima koje je radio u vreme BEYONDA, dakle kada mu je genijalni majstor Gianetto de Rossi radio efekte.
Znam da nekome ovo zvuči morbidno, ali krv u tim Fulčijevim filmovima (1979-1980) je estetski kvalitet po sebi – da sam malo poetičnija duša pao bih u iskušenje da spevam odu toj predivnoj tečnosti (akrostih and all...). Pored toga, ni kod koga u to vreme krv nije tako lepo, nesputano, nadugačko i neskriveno šikljala i pljuštala da skoro poprima neku vrstu morbidne erotičnosti. Ma zaboravite taj amaterski fanovski shit-omaž THE DEAD HATE THE LIVING, sem passable efekata to je užas – bolje potražite HOUSE BY THE CEMETERY, ako već volite Fučija: taj mu je najkrvaviji. Time mislim- od gledljivih, Ok filmova (inače, CAT IN THE BRAIN ga u tom pogledu prevazilazi, ali to je već patologija bez ikakvog estetskog odmaka, bez stilizacije, kao pornić).

Pogledao sam jos nekoliko dobrih Italo horora u medjuvremenu, a uskoro nabavljam i House by the Cemetary.  

Ako bi ih rangirao bilo bi to otprilike ovako:

1. Suspiria
2. Profondo Rosso
3. Cannibal Holocaust
4. Phenomena
5. Inferno
6. Beyond
7. Opera
8. Demons
9. Shock
10. Dellamorte, Dellamore
11. Church
12. Tenebre
13. Zombie
14. Bird with the Crystal Plumage
15. City of the Living Dead


...a pored ovih pogledao sam jos i: Non ho Sonno, Trauma, Cat O'Nine Tails, Body Puzzle, Il Phantasma dell'Opera, Demons 2 i Graveyard Disturbance.

Pitanjce za ghoula: Znas li nesto vise o filmu 'Spider Labyrinth'? Po onome sto sam procitao imam utisak da je Lekic odavde maznuo ideju za svoj Lavirint.

pa, dobar ti ukus, bice pizza-majstor od tebe!

sto pre gledaj da nabavis HOUSE WITH THE LAUGHING WINDOWS, cujem da se pojavio divx. to je vrrrrlo dobar film. avati. tezak mracnjak.

to je odlican film!

hmmm? zar ga nisam stavio na moju listu? ako nisam, propust!

sjajan,  sjajan film, totalno onirichan, kosmaran, hiperstilizovam, sa 3-4 nezaboravna set-piecea, izuzetna atmosfera, podseca na spoja soavija i avatija.

ima li i to na divxu?

ne, na svu srecu, nema ama bas nikakve slicnosti sa lekicevim zlodelom

a Joe D'Amato?

Quote from: "ghoul"pa, dobar ti ukus, bice pizza-majstor od tebe!

sto pre gledaj da nabavis HOUSE WITH THE LAUGHING WINDOWS, cujem da se pojavio divx. to je vrrrrlo dobar film. avati. tezak mracnjak.

zar nije house with the windows that laugh

elem mislim da sam ovaj divx prodao nekom beograđaninu

daklem zabava može početi

Quote from: "johnson bronson"a Joe D'Amato?

a muharike?

kad izgustiras buried alive i prvog anthropophagousa [ako bas zelis, ali to je vec polu-shit], to ti je otprilike sve.
naravno, ako volis sickie-nastie soft-porn-horror, mozes da probas njegovu emanuelu u americi, ali sustini, d'amato je kreten i b. alive/beyond darkness ti je jedino njegovo sto stvarno preporucujem.

hvala ellectore di strana di mephistopheles! grazie!

Malo pa odem do svetehnike a House by the Cemetary nije tu, pa nije tu...

Posto se docepam i tog filma, ima li jos neki od gledljivijih Fulcija koje vredi cekati na divxu (Zombie, Beyond i City of the Living Dead vec imam)?  

uh, mrzi me sad da kopam po secanju, u principu ono sto je radio 70ih je gledljivo, ali nisto posebno, vrhunac su stvari iz 1980-te, a posle toga opada, i nista sto je radio posle manhattan baby ne valja ama bas nizasta.

PS: cisto da se malo pravim vazan, u ovdasnjem italo. kulturnom centru bice retrospektiva italo-horora= nista sto vec nisam video, ali bice lepo videti ih na velikom platnu, narocito suspiriju, zedera i kucu nasmejanih prozora...

PPS: reci konkretno sta se pojavilo na divxu pa cu ti reci da li i koliko valja...

osetih se prozvanim za ono neki beogradjanin pa reko' daj nesto da napisem
kad vec pominjete joe-a, a porno holocaust ?
ajde ghoule ako nisi i ti jedan od onih sto to preziru dovuci taj zabavni film iz amerike kad budes dolazio

PORNO HOLOCAUST (1980)

Directed by Joe D'Amato

Starring George Eastman and Dirce Funari

A remarkably lame horror film. There isn't much to write about "Porno Holocaust," other than that it's one of a very few number of "hardcore porn" horror films and has somehow managed to gain a cult reputation in the United States as a shocking movie that has to be seen to be believed. It's often sold with the claim that it was "banned."

Pushing the idea that it's a taboo-breaking fear fest are the underground video distributors who sell the uncut version of the film in the States. But the movie is unwatchably bad. Don't spend $20 buying it, whatever you do.

A team of scientists head to a deserted island after photographs emerge showing large, mutant-like animals there. We never get to see the photos. But when they finally arrive on the island (after a myriad of meaningless sex scenes between the lady scientists and a couple of male crewmembers), a guy wearing really bad make-up shows up. Apparently he's a monster on the island who was mangled by atomic tests that happened there a while back.

If you're unlucky enough to see it in the U.S., you're almost guaranteed to be watching a terrible second or third-generation copy that some huckster sold to you, claiming the movie was "banned" in 100 countries. Well, I say it should be banned. It's one of the lamest flicks of all time.

OVO TRAZIS OD MENE, DANIJELE?

daj, molim te: cak i ghoul ima neki nivo!
nemam nista protiv porno-horora, stavise; ali na listi prideva koje ne zelim da vidim upotrebljene za opis nekog filma koji cu da gledam, ubedljivo 1. mesto zauzima 'LAME'.
forget it!

ne ghoule nego ovaj film ja trazim od tebe:

A Must for D'Amato fans
I've heard a lot about Porno Holocaust and its twin film Erotic Nights Of The Living Dead. Both films are interchangeable and were filmed at the same time on the same location with the same actors changing clothes for each film (and taking them off). If you are expecting the D'Amato genius displayed in films like Buio Omega or Death Smiles on Murder, you won't find it here. Nonetheless this film has a charm that exploitation fans will not be able to resist. Where else will you see hardcore sex mixed with a zombie/monster and his enormous penis that strangles and chokes women to death? Only from D'Amato. There is some amount of gore in which many of the men are bludgeoned to death. The film is set on a beautiful tropical island. As far as I know there is no subtitled version, so if you don't speak Italian you wont know what is going on...but who cares right? In all honesty, Gore fans will probably fast forward through the hardcore sex. And if anyone is actually watching this for the sex only, will for sure be offended instantly. I can just imagine modern day porn fans tracing back through D'Amato's output and coming across this atrocity! Out of the two I find Erotic Nights Of The Living Dead far superior. But, don't bother watching either if they are cut. Porno Holocaust is extremely low budget as expected. Even the monster looks no where as good as George Eastman's character in Anthropophagus. The film is worth watching for laughs and to complete your D'Amato film quest.

beauty is in the eye of the beholder!

ghoul, razocarao si me sto te je uplasio japanski RING, a jos vise bi me razocaralo da te je uplasio americki RING. ja takve filmove gledam uz dorucak, sa majkom. a mislim da cela RING fransiza gubi smisao kada se pogleda SCARY MOVIE 3.

inace Tonino Cervi, tip koji je radio SPIDER LABYRINTH je radio OGGI A ME DOMANI A TE, spaghetti na kome je radio Dario Argento. neki sajtovi kredituju Argenta i kao ko-reditelja tog filma. imam ga na VHSu.

inace, ne mogu da verujem da niko nije naveo apsolutno remek-delo SINDROME DI STENDAHL, made by De Sica of sickness, proof that Dario finally lost it

inace, veliki shout out za ghoulovu apoteozu Soavija, najveci reditelj. postoji taj kinky odnos izmedju Argenta i Soavija, kao izmedju Wooa i Patrick Leunga...

za danijela: ako hoces DOBRE filmove koji imaju mnogo golotinje, sexa, silovanja, krvi, i MONSTRUME SA OGROMNIM... ehm, PENISIMA, probaj da nekako nabavis GUTS OF A VIRGIN filmove.

japanci.
sta jos reci?
nisam ih uvrstio u moju listu jap. horora samo zato sto su ipak malo drugi [nizi] nivo od onoga sto sam tamo pominjao.

za kripla: kad bi soavi radio vise i cesce i pametnije, imao bi prilike da [blasphemy! blasphemy!] dostigne, pa mozda i prestigne Argenta. za sada jos nije napravio nista cime bi prestigao kompaktni naboj genijalnosti profondo rosso i suspirije, ali crkva je vrlo blizu nivoa jednog inferna, stage fright je meni daleko zabavniji slasher od tenebre, a dellamorte je transcendencija celog argento-fazona, i korak u nesto sto Velike Tate nisu radile. Steta sto je tu stao, i posle toga nije vise radio bioskopske filmove [prvo mu se razboleo sin, posle presao na Tv, bla bla...]

ne razumem za stendala: je li remek delo, ili dokaz da ga je argento 'lost it'?
bojim se da je pre ovo drugo, ali moracu da ga pogledam sa engl/srpskim prevodom da bih imao jasan sud. ipak, bojim se da taj film PREVISE SMARA, i da je potpuno promasen u II polovini da bi pretendovao na status 'remek-dela'. Odnosno, cenim ono sto je time argento HTEO, ali ono sto je postigao je SUVISE NEUJEDNACENO, i [najgore od svega] nenamerno smesno/traljavo tamo gde ne bi smelo da bude.

film je potpuno remek-delo, festival ultimativne iracionalnosti, sa mocnim modernim izrazom i nekoliko detalja sa kojima Argento ponovo pokazuje zasto je najveci. naime, s jedne strane imamo Argentovu kreativnost, eroticnost, iracionalnost, bla, bla, bla, sve se to zna. ali sa druge strane, on i dalje ima nestvarnu zelju da konstruise neverovatne kadrove, i to sve courtesy of Nicola Pecorini & Sergio Stivaletti. a u STENDHALu on spaja oniriju sa nevidjenim visceralnim momentima. pogledaj ga ponovo, nismo navikli na Argenta u tako modernom izdanju... veliki film

kad je rec o Soaviju, izrekao si ono sto ja nisam smeo da kazem, ima potencijala da bude veci od Argenta ako se uozbilji. zato sam natuknuo Leungu, verovatno si namirisao preko njega u kome pravcu ide stvar...

Za sve koje to zanima a jos uvek ne znaju, 'La Sindrome di Stendhal' se pojavio na divxu na 2 cd-a (uncut, naravno), ali opet se ponavlja ona prica da kad god odem do cd kluba film nije tu, pa nije tu...

stendalov sindrom je bio prvi film od arđenta koji sam pogledao

pravo smaranje ubitačno dosadno  

Quote from: "komunjara"
pravo smaranje ubitačno dosadno  

I mene je smorio tako da sam ga gledala na preskakanje,  cini mi se da je film napravio samo za  kcerku, a ne zato sto ga je odsanjao ili vec sta drugo... imao potrebu da uradi. Ovaj film je uradjen na silu.

SINDROME DI STENDAHL je mocan i iracionalan film, u kome je Argento utilizovao savremenu tehnologiju, tekovine savremene rezije i privlacnost svje kcerke Asie. Nazalost taj film se pojavljivao u raznim krnjim verzijama po Srbiji, bez engelskog titla uncut i sa engleskim titlom cuttovan.

No, mozda sam ja preveliki sucker za ovu fazu jer obozavam i TRAUMU pa svakog dana barem na kratko razmisljam o onom totalno bizarnom rege bendu na kraju, secate se?

ja sam tog stendala gledao na original VHS-u s titlom
i opet sam se smorio

Gledao sam 'La Sindrome di Stendhal', i pod jakim sam utiskom. Za sada cu reci samo to da se ovde ne slazem sa ghoulom da je ovo osrednji Argento, i da sam blizi onome sto kaze avenger; ali vise o tome nesto kasnije...

odgledao sam ponovo STENDALA= ovog puta u uncut, full, DVD glory dza-bu verziji, na engleskom, i potvrdjujem:

ovo je osrednji Argento, sto znaci: znatno bolji od svega sto je radio posle [F. Opere, Nesanica, a kako izgleda i il Cartaio], ali i bitno ispod hajlajtova.

lepo je to sto je hteo konacno da ima film sa LIKOM, uslovno receno - simpaticnim [barem za Argentove standarde], ali drama i zivi ljudi i psihologija prosto nisu njegov teren, pa je tako scenario pretezno nedoradjen, polovican, gl. lik isto tako, a svi ostali oko nje su uobicajene argentovske karikature. E sad, te karikature su podnosljiveu  nj. hiperstilizovanim gotik/barok/whatnot izivljavanjima, ali u kontextu necega sto pretenduje da bude realisticno [makar i prema Argentovim standardima, dakle, za coveka koji zivi u svom svetu i koji ima krajnje tanak dodir sa spoljasnjim svetom i ljudima]= ovo prosto ne pije vodu.

niti je psihologija ubedljiva, niti likovi, niti gluma, niti scene nasilja [uzasno pokvarene kako nemastovitim oruzjem - vatrenim- tako i krajnje jeftinom CGI exekucijom, koja ih cini SMESHNIM!], pa cak ni GLAVNI GIMMICK, tj. 'ulazenje u slike', koje je uradjeno na proizvoljan, idejno nedomisljen i tehnicki neubedljiv nacin.

sve ovo ne znaci da film nema kvaliteta, naprotiv: Asia, iako osrednja glumica, uglavnom drzi vodu, a njen silazak u ludilo nije bez prozivljene i ubedljive tragicnosti; na zalost, ta tragika je velikim delom pokvarena grotesknim zbivanjima u poslednjoj trecini filma, pocev od plave perike [what were they thinking???!!!] i proizvoljne 'romanse' s onim Francuzom pa nadalje.

Argentov nihilizam je drazesno neodoljiv, i ugodjaj filma je stvarno mracan i zestok- samo sto nije konzistentan, niti adekvatno koncentrisan.

Morikoneova muzika je savrsena, genijalna, i ne samo najbolja tema od svega sto je za Argenta komponovao [a saradjivali su vec 5 puta], nego i jedna od njegovih all-time best.

Dakle, ostajem pri oceni 3- za STENDALA. A cak i to je blago subjektivno.

e ovako, u mnogim stvarima se slazem sa tobom ghoule, jedino sto ih malo drugacije dozivljavam tj. neke od tih objektivnih problema koje pominjes sam mogao da progutam u kontekstu sire slike i onoga sto Argeto ovde pokusava (i donekle i uspeva) da ostvari...

znaci, jeste da su likovi problematicni, gluma cesto neubedljiva, mnogo toga ostaje da visi u vazduhu, ili je zbrzano, ili neubedljivo, ali...fakat je da je Argento ovde konacno hteo da isprica jednu ljudsku pricu, da kreira pravi lik od krvi i mesa, a istovremeno da nastavi da luduje sa kamerom, i meni je to potpuno sjajno. trenutak na pola filma kada se sve drasticno menja i kada su se mnogi potom smorili meni je sjajan jer sam shvatio da Argento hoce da izigrava Polanskog! i ma koliko to bilo bizarno i sumanuto mene je ta promena bas obradovala; ovde dodajem da sam film gledao dava puta za dva dana i nimalo se nisam smorio, eto.

ono gde se ne slazem je npr. za scene ulazenja u slike, mislim da su sve odreda sjajne a da je druga genijalna. prva scena je kulminacija briljantne 7minutne sekvence bez ijednog dijaloga (ovde je zajebao i De Palmu, stvarno) i sasvim je dobro odradjena i (pogotovo) izmontirana a poseduje i jedan bizarni feeling tako tipican za Argenta (ono sa ribom).
druga scena je remek-delo posto je to jedan od najkreativnijih nacina da se ubaci fleshbek koga mogu da se setim, znaci scena nije sama sebi svrha. treca scena je opet tu vise zbog vizuelnog sepurenja i sto se mene tice po tom osnovu sasvim lepo drzi vodu. jedina zamerka je sto u drugoj polovini filma Argento odustaje od ovakvih scena, steta.

nasilje nije stilizovano kao u Suspirii ili Infernu recimo, ali opet jeste na jedan drugaciji nacin. Argento ovde luduje sa bullet time scenama koje su sto puta kreativnije nego u potonjim filmovima koji su rabili ovu foru. ona prva scena je potpuno remek-delo.

a CGI jeste los, ali mislim da ni to ne smeta u kontekstu filma, naime CGI doista izgleda kao nesto naslikano...i ovde to potpuno odgovara, barem meni...

i evo da dam jednu zamerku, predvidivost. naime, odmah sam znao sta Argento hoce na kraju, i iako mi se ideja jako dopala to je nekako ubilo konacni efekat poslednjih 5-10 minuta filma, steta. ali opet, ona scena na kraju gde njih dvoje razgovaraju, kako je to snimljeno...genijalno.

a muzika je prica za sebe, ja bih rekao da je ovo i Morriconeov najbolji skor, uopste. i sada se najezim kada pustim...

znaci, nije ovo najbolji Argento, ali kada bih ih rangirao dosao bi na sesto mesto (ispred Tenebre koji jeste osmisljeniji ali mu prosto fali 'nesto').

eto toliko.

tenebra ima 'nizi' /jednostavniji/ koncept, ali je sproveden dosledno i superirono na svakom svom nivou [sem idejnog, koji argento nije ni sposoban da sprovede, jer nije nimalo intelektualan reziser= ovim mislim da citav podtext umetnost-nasilje, itd.].

stendal ima vece ambicije, ali argento im nije dorastao, i taj film pada na vecini svojih aspiracija [sto me posebno zalosti, to ukljucuje i tehnicke= mislim da je totalno bogohulno to sto si uporedio, favourably, pocetak Stendala i scenu u galeriji u DRESSED TO KILL= mora da si se nadisao suzavca ili tako neceg= to su nebo i zemlja /pri cemu je Argento zemlja/]. Neke su odradjene polovicno, neke samo okrznute, a neke suvise povrsne i groteskne da bi se uzimale ozbiljno. Ukratko, cenim to sto je on HTEO= ali ono sto je uradio od toga je, u najboljem, polovicno. Onim cgi exibicijama nije mesto u ovom filmu= to sto ti zoves 'bullet time' [iako to nije to] je smisleno u kontextu OPERE, ali ne i ovde + sto je tamo uradjeno daleko superiornije, bez kompjutera.

nisam pravio rang listu argenta, ali mislim da bi stendal bio negde oko 8-10 mesta.

prvo sam mislio da nista ne dodajem, ali ajde da pojasnim neke stvari...

kao prvo to za poredjenje sa De Palmom jeste u neku ruku blasfemicno, i sekvenca iz Dressed to Kill jeste superiornije odradjena, ali ova ovde prosto ostavlja jaci utisak na mene. priznajem da je stvar donekle subjektivna; mislim, ona muzika, Asia, Firenca...pa kako da ne odlepim   ...ipak nije De Palma nivo ali jeste maestralno odradjeno, sto se mene tice.

kao drugo, znam da ovo nije pravi bullet time (kao u npr. Matrixu), ali jeste njegova preteca i cenim da je to bitno istaci, a pogotovu sto je, ponavljam, ovde to upotrebljeno izuzetno kreativno. ok, bio sam neprecizan, ali...

...ali zaliti se na tehnicku stranu ovog filma, e to stvarno ne mogu da razumem...   ta scena, kada ubica ispali metak koji u slow motionu ulazi kroz obraz, zatim u close up CGI kadru prolazi kroz usta, a zatim u zavrsnom kadru slikanom iz suprotnog ugla izlazi uz prasak krvi je cista genijalnost i jedna od najlucidnijih i najosmisljenijh scena u bilo kom Argentovom filmu...    i nije jedina odlicna scena, ima ih jos puno. da ih navodim?

nazalost, izgleda da mu je ovaj film bio labudova pesma...

Miki, samo te gledam kako potpadas pod radivojevicevsko-spajderovsku skolu nerazmisljanja o filmu, u kojoj se [eventualna] ingenizonost tehnicke izvedbe CESTO posmatra odvojeno od kontexta samog dela, tj svrhe kojoj bi trebalo da sluzi.

Znas ono, kad Bercek zadivljeno balavi pred platnom u Kinoteci: "KAKO MONTIRA, JEBOOOTEEEE!!!"

Ali film se ne sastoji samo iz montaze, kadriranja itd. Zadivljenost POSTUPCIMA, bez pronicanja u njihovu svrsishodnost u datom delu, bez svesti o ideologiji autora i dela [bila ta 'ideologija' svesna ili ne] je, prosto, povrshni fetishizam.

Argento i de Palma su naglasheno fetishisticki reziseri, posebno Argento: stoga 'kako monira, jeboooteeee' pristup jeste umnogome [mada ja sad pomalo karikiram] adekvatan analizi dobrog dela njegovog opusa.

Ono sto sam pokusao, bezuspesno, kako izgleda, da u gornjim postovima izreknem, jeste: u kontekstu filma STENDALOV SINDROM, te exibicije su ne samo besmislene, ne samo tehnicki traljave, ne samo nepotrebne = vec suprotstavljene osnovnim tematskim i idejnim preokupacijama koje je Argento pokusao da unese u svoj opus.

Konkretno: za razliku od 'cinema of attractions' pristupa u svom dotadasnjem opusu, gde su scene ubistava hiperstilizovani SHOW-STOPPERI, a likovi puke marionete u rukama tehno-fetishiste Argenta, pa te za njih nije ni briga, vec uzivas u estetizaciji cina ubistva [i implikacijama Argentovog i sopstvenog poistovecavanja sa pozicijom UBICE], u filmu koji se zove STENDALOV SINDROM Argento pokusava da stvori DRAMU, da kreira LIK OD KRVI I MESA, i da nas natera da se sazivimo sa njenim patnjama, i sa njenim silaskom u ludilo izazvanim mushkocentricnom macho-kulturom, u kojoj je neznatna razlika izmedju oca, brace, [muskih] kolega, psihijatra, policije i dr. predstavnika sistema s jedne strane, i psiho-manijaka s druge. Svi muskarci u tom filmu su potencijalni silovatelji. To je prilicno jasno predstavljeno; na zalost, ne i dovoljno UBEDLJIVO, zbog naglasene karikiranosti tih likova, i zbog Argentove nezainteresovanosti da uopste istrazi potencijale price koju prica. Na primer, ulogu njene porodice u njenom odnosu prema muskarcima: zasto se ona nerado vraca kuci? Zasto njen otac toliko jezivo lici na manijaka koji je siluje? STA je imala da kaze manijakova supruga? Zasto nas Argento kukavicki izbacuje iz sobe [zajedno sa Asjom] u onome sto je trebalo da bude jedna od kljucnih scena filma, koja bi nam dala motivaciju ili barem NEKU natuknicu za psihov background? Itd. Itd.

U STENDALU je naglaseno prisutna shizofrenicna podeljenost feministickog predloska [romana, koji je pisala zena] i Argentovih preokupacija, i ta tenzija je nesrecno resena. To je najocitije upravo u scenama koje tebe odusevljavaju, jer ih gledas van kontexta filma.

Ako treba da razumemo bol silovane zene -ne samo glavne junakinje, vec i bilo koje druge- zasto se onda njihova ubistva pokusavaju predstaviti kao 'geee-weeez' show-stopperi? Zasto su ostale manijakove zrtve na taj nacin DEHUMANIZOVANE?

Cak i uvodna scena, koja tebe toliko odusevljava, nema nikakvu psiholosku svrhu [za razliku od fenomenalne de Palmine, u DRESSED TO KILL, koja ti bez reci, filmskim jezikom, kazuje sve sto treba da znas o junakinji koju igra A. Dickinson] = ko je uopste ta devojka koju vidimo na pocetku? Zasto je tako neljubazna, kruta? Zasto se onako egoisticki, prkosno dignute glave, bez izvinjenja lakta kroz masu prolaznika? Zar je to ponasanje jedne policajke? I zar takva osoba moze istovremeno da dozivi 'Stendalov sindrom' pred nekim od najlepsih dela umetnosti u galeriji Ufizzi? Da i ne ulazim u 'logiku' toga da je premlada za lik koji igra, i da brojni detalji zapleta, vezani za policijsku proceduru nemaju blage veze s mozgom [zena-policajac ide SAMA da goni manijaka koji siluje i ubija zene, bez kontakata sa shefovima i kolegama, preko njenog izgubljenog pistolja se olako prelazi, itd. itd.]... Slicnih logickih rupa ima u svim Argentovim filmovima, cak i daleko vecih od ovde pomenutih= IPAK, u kvazirealistickom prosedeu koji on ovde pokusava da plasira, sve ono sto je bilo deo njegovog iracionalnog 'take it or leave it' sveta [cak i u TENEBRE, koji je bio najblizi, do tada, 'realnom' svetu] u SINDROMU je misplaced & glaringly wrong.

SINDROME DI STENDHAL spada u vrh argentovog opusa upravo zbog svojih gresaka. naime, prica o simpaticnom liku, ljudkoj prici, tehnickoj usavrsenosti, dramaturskoj uskladjenosti, i slicnim pitanjima spada u domen estetike REMEK-DELA. to su ovi novi holivudski filmovi, poput TITANICa i tako tih filmova. ne smatram da je TITANIC remek-delo ali je to film kome se takve priedbe moraju praviti. Argento ima minsterbergovsko-arnhajmovsko-avangardni vajb. dakle, ono sto je kljucno Argentu je izgradja identiteta filma na bazi gresaka i mentalnog gestalta koji se pri tome stvara. njegovi filmovi pruzaju veliki otpor duhu i zato su tako ingeniozni. ogranicenje projiciranja trodimenzionalne slike na dvodimenzionalni ekran, losih efekata, neuverljive glume, sve su to nadrazaji koji daju argentovom filmui identitet i udaljavaju ga od reproduckije stvarnosti...

O kakva poplava suvog filozofiranja nadahnjuje ovaj topic.
"Poplava suvog".
E i ja sam odlepio.
Ode Jor da se prosheta.

'La Sindrome di Stendhal' nije koncipiran kao film more tipa 'Suspirie, niti kao film koji se odvija u (uslovno) realistickim okvirima poput 'Tenebre'. ovde se racionalno i iracionalno sudaraju i mesaju, i to je mozda i najbitnija funkcija samog stendalovog sindroma koji osim toga sto je prilicno zabavna zackoljica dopusta Argentu da konstruise jednu shizofrenu realnost u kojoj moze dalje da eksperimentise (kako na nivou price, tako i vizuelno) a da to ne deluje neubedljivo ili usiljeno. znaci, da ponovim, osim pojedinih nedorecenosti i predvidivosti (u drugoj polovini) ja ne nalazim bitnijih mana ovom filmu tj. mnogo toga sto ti ghoule smatras pogresnim, meni, u ovom film, savrseno funkcionise. mislim da se 'La Sindrome di Stendhal' prilicno izdvaja iz ostatka njegove filmografije i da je kao takav poprilicno unikatan (nikako i najbolji). steta samo sto nije nastavio u tom pravcu nego je posle toga snimio to sto je snimio...