ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

SRPSKO, A... DOBRO!


Pogledah pre par dana film koji mi je povratio veru, ako ne u budućnost, a ono bar u prošlost srpskog filma.
Radi se o naslovu BALADA O SVIREPOM... (1971) na koji mi je pažnju skrenuo Plissken. Jest da nisam neki naročit znalac srpskog filma, ali mislio sam da barem teoretski imam neku predstavu o tome šta tu vredi gledati a šta ne. Ovaj naslov mi je došao niotkuda: nikad čuo, a sve i da jesam, sam pogled na ime režisera bio bi dovoljan da me odvrati.

Elem, film je režirao Radivoje 'Lola' Djukic. Da, ONAJ. POZORISTE U KUCI, itd.

Bejah skeptičan, ali pošto je Pliss insistirao, rekoh da mu pružim šansu.

WOW, ovo je stvarno vredelo para koje dadoh/smo derikoži koji ga je jedini imao na lageru!

Radi se o filmu osvete, urađenom izvanredno dobro, rekao bih čak – svetski! Pravi pravcat žanrovski film, sasvim po strani od ideologija i stilova i pristupa koji su u to vreme dominirali našim filmom! Scenario je toliko dobar da nisam mogao da verujem šta slušam: srpski film sa nadahnutim, pametnim, čak quotabilnim replikama! Gluma je perfektna: Ljuba Tadić kao Vuk Samotnjak usred snegom zavejane planinčine (u Crnoj Gori, ali svi glumci i autorska ekipa su iz Srbije) ima savršeno odmereni spoj rezigniranosti, tiho-tinjajućeg besa i prekog zlopogleda onda kad ga isprovociraju. On je tipični lik iz ovog pod-žanra: čovek koji se odrekao nasilja, ali koga sticaj okolnosti PRIMORA da za njim posegne ne bi li odbranio neku svetinju... I ostatak glumišta je vrlo dobar, a posebno Rade Marković kao specijalista za uloge ljigavaca i crva (vidi VARIOLU VERU, itd.). Jagoda Kaloper je takođe pristojna, i slobodno ogoljava skoro sve svoje čari, uključujući i gusto busenje ispod mišica (ah, te 70te!)...
Scenografija je ingeniozna: Ljubina tvrđava u planini je remek delo domaće scenografije, nisam mogao očima da verujem da je neko tako nešto dobro a) zamislio i b) napravio i c) učinio ubedljivim, živim.
Lokacije su lik za sebe: ovo je ZAISTA snimano u planinčinama usred zime, nema laži ni prevare: to brojne scene čini tim fascinantnijim i logistički nepojmljivim čak i sa današnjom tehnikom i tehnologijom. Priroda je prelepa ali i zlokobno surova: ovo nije neko brdašce odmah izvan grada nego planinčugetine i klisurine usred ciče zime: božanstveno!
Muzika oscilira između vanredno dobre (na momente čak podseća na Goldsmithov skor iz OMENA po svojoj upotrebi horova) i iritirajuće (korišćenje nekakvog cijukanja i cviljenja koje se graniči sa komičnim).

Likovi i njihove interakcije su zaista vrh vrhova, situacije su napete i nepredvidive, po prvi put posle duuuugo vremena nađoh se kako gledajući tamo neki SRPSKI film zapravo simpatišem junaka, navijam i brinem za njega, radujem se i tugujem s njim... Ne pamtim kada sam to zadnji put osetio gledajući nešto 'domaće'...

Scena (flešbeka) u kojoj Ljuba zatekne svoju ženu sa ljubavnikom, i posebno njegova reakcija na to toliko je genijalna da neću da je spojlujem, ko zna, možda još neko na neki način uđe u trag ovom masterpisu: ali reći ću ovo: video sam milion tih generičkih scena sa prevarenim muževima – nijedan još nije bio OVOLIKI FRAJER u svojoj reakciji na kurvu. A malo bi ko i mogao da u tome bude ubedljiv kao 1 & only LJUBA.

Takođe, njegova osveta na kraju, kad nasilje kulminira, izvedena je na sasvim netipičan, iznenađujuće surov način – možda malo prebrzo za moj ukus, ali svakako je memorabilno i unikatno, ne samo u srpskim okvirima no i šire. Naročito ako se ima na umu da je ovo nastalo PRE 'STRAW DOGS'!

Ukratko, ovo je jedan od vrlo uskog kruga srpskih filmova koje bih rado titlovao na engleski i s ponosom prikazivao nekome sa strane.

Ocena: 3+


koji bi bili vaši (poznati i nepoznati) favoriti za hvalisanje pred svetom?

Ah, sećam se tog filma, gledao ga na TV negde polovinom devedesetih. Da, iznenađujuće dobro slikan film s obzirom na okolnosti, fantastična scenografija i Ljuba Tadić u jednoj pravoj tough as nails ulozi.

Pa i Straw Dogs je iz 1971.

Quotekoji bi bili vaši (poznati i nepoznati) favoriti za hvalisanje pred svetom?

Ničija zemlja  

načuo sam nešto da je "štićenik" vladana brace slijepčevića valjan film.
ali mislim da na ovom forumu obitava jedan nagledan i načitan znalac srpskog filma, avenger, pa možda on ima štogod pametno...
(mislim da se ovde ne mogu ubacivati opšta crnotalasna mesta tipa Kad budem mrtav i beo, Zaseda, WR, Tri, pa bogami ni mega kriticki uspjesi u inozemstvu poput Bala na vodi ili Ko to tamo peva, nego štogod iskopano iz podruma Košutnjaka, poput Balade o svirepom.)

reko sam davno, da se svi nakupimo (nakotimo?) u jedan filmcki satopis, ili knjigu S.A.-a, pa jedan tematski broj ukoričimo o revalorizaciji srpskoga filma. da s podstriže što je predugačko, da s odlije đe je prepunano.

Balada o svirepom je za nas bio kultni film. Ne samo zbog vizuelnog i glumačkog kvaliteta, kao i dobre priče, nego i zbog Jagode Kalopere koja nam je postala seks simbol. Začudjujuć film.

Gledao sam "Baladu o svirepom" na TV-u pre par godina i na mene film nije ostavio Bog zna kakav utisak. Možda zato što Ljuba Tadić ume da mi ide na živce pojedinim svojim ulogama (ne svim, doduše).

I stvarno Ghoule, nemoj da vređaš domaći film, režiseri sa ovih prostora su snimili gomilu odličnih filmova, neću ni da počnem da nabrajam. Neki od njih ne bi bili jasni strancima zbog kulturoloških razlika, ali ima i onih univerzalnih, svima jasnih domaćih filmova koji i na Amera ostavljaju skoro isti utisak kao na našeg čoveka.

Quote from: "Zika Kisobranac"načuo sam nešto da je "štićenik" vladana brace slijepčevića valjan film.

reko sam davno, da se svi nakupimo (nakotimo?) u jedan filmcki satopis, ili knjigu S.A.-a, pa jedan tematski broj ukoričimo o revalorizaciji srpskoga filma. da s podstriže što je predugačko, da s odlije đe je prepunano.

Ja sam za!

Jedini ŠTIĆENIK kojeg ja znam, da je u skladu s ovom temom, je Kadijevićev TV film: pošto ga obrađujem u knjizi o srpskim hororima, ne bih ovde išao u detalje, ali reći ću da je u pitanju ODLIČAN film mračne fantastike i suptilnog horora.

Inače, odgledah, opet courtesy of Plissken, i Kadijin PRAZNIK, naizgled o četnicima i američkim pilotima, a zapravo o neozbiljnosti i neodgovornosti i autodestruktivnosti ovog naroda: s jedne strane nesposobne, sujetne, autoritarne vođe, s druge strane rulja poput stoke, uvek spremna za dobar podsmeh, linč ili 'praznovanje' (orgijašenje), i jedni i drugi razjedinjeni, razvejani na snežno-blatnoj vetrometini...
film ima izvesne tehničke sirovosti (pre svega u sinhronizaciji zvuka, dijaloga, itsl.) ali ponegde i režijski nije baš upeglan – ipak, u pitanju je vrlo dobro režiran odličan scenario sa sasvim solidnom (u proseku), tj mestimično odličnom glumom (Burduš, D. Felba).

ovaj "sticenik" je iz devesto seset seste, reziro vladan slijepcevic, asistent anatola litvaka, tako sam cuo, i nekada dekan FDU-a. inace, ima lijepa monografija o njemu da se pazari.
sto se "praznika" tice, za mene je to apsolutno remek-delo srpske kinematografije, i mada se slazem oko nekih tehnickih mana (da, taj zvuk, ali to je mana mnogih YU filmova), mislim da u srcetu kadijinog prvenca lezi cvrsta i gotovo anticka dramaturska osnova. takodje, osim "izmestene", i za to doba, prilicno nekonvencionalne ratne price, i politicke konotacije koju je ghoul primetio, taj film ima i skoro eksplicitno religioznu/pagansku pozadinu, mitoloski, arhetipski podtekst o zajednici, nasilju, i obozavanju mracnog boga (Manola, lokalni koljac, kog izvanredno glumi Dusan Janicijevic). Manola ima slicnosti sa likom Maksima, kog tumaci Mija Aleksic u Popovicevom "Covek iz hrastove sume", ali koliko je samo Kadijevicev junak, upravo zbog svesne reference na slovensku/pagansku mitologiju, kompleksniji, ubedljiviji, osmisljeniji, i bolje odglumljen.
takodje ima i briljantnih scena, poput one kad bata zivojinovic, major, ali nedicevac, dolazi da se kurci pred cetnicima, a oni mu vele da on moze biri major na drugome mestu, i prosto ga umlate.
scena klanja dvojice neduznih nedicevaca je mozda, za mene koji se nisam nesto nagledao srpskih filmova, sem mejnstrima, najbolja scena nasilja u YU kinematografiji. a gotovo nista nije prikazano, nema krvoprolica, nema zafranovicevog naturalizma, niks, samo cista anticka katarza.
ili zavrsna scena, kad nemci dolaze da vide navodna tela americkih pilota, koje je glavni cetnik podmetnuo ne bi li zaradio poen kod svaba, ali svabe su vec zarobile dvojicu pravih pilota, i nemac samo pogleda u zaklane klince i kaze: "sharaden".
apsolutno se slazem, "praznik" je sigurno u prvih deset srpskih filmova.
(inace, ja sam ga gledao 5 puta, ako nekog bas zanima, on se dobro fura.)

vidiš, žiko, slažem se u načelu glede PRAZNIKA, ali – uz ogradu da sam film tek nabavio i tek jednom odgledao – meni je lik Manola bio nedorađen, nejasan: od samog uvoda (koji je maltene hororični foreshadowing, kad se konji poplaše od njega) pa sve do scene koju apostrofiraš, meni nije bilo jasno KO JE, JEBOGA, TAJ BAJA?
istovremeno izdvojen od ostalih, i kao da je  - povlašćen? boje ga se, a donose mu hranu da jede, sam, van opštenarodne gozbe.
falio mi je neki hint, maaalkice jasniji, glede njegovog mesta u poretku socijalne strukture: sve do tog eliptičnog klanja nije mi bilo jasno da li je on neko ko se gadi ostalih, ili neko koga se ostali gade (i zašto?)!
dobro, stvari postaju 'jasnije' posle toga, ali... falilo mi je tu malo mesa (i to ne u zafranovićevskom smislu reči!)...

usput (kolikogod da nam misli naizgled vrludaju) – dušan janićijević je JOŠ JEZIVIJI u kadijevićevom već pomenutom ŠTIĆENIKU, gde takođe ima samo par rečenica dijaloga, i uglavnom ima da igra telom, licem, pogledom, dok proganja svog 'štićenika' sve do crnog usuda.

jedna stvar koju bih naglasio kao poseban kadijin kvalitet jeste to što on radi lokalno, ali misli globalno! i bez prenaglašenih metafora.
recimo, način na koji su srbi u tom selu raslojeni: iako je selo 'četničko', nisu svi podjednako za njih, štaviše, jedan seljak ima konje koji se poplaše čim vide bradu i kokardu! da ne govorimo o sasvim realno prikazanoj sceni kada niko od seljaka neće da da zapregu, uprkos komandi (zamenika) starešine sela... ili genijalno prikazan srpski ponos/inat, i njihove ponekad teško odredive granice: više inat, kad burduš odbija da preda pilote bati zveri; više ponos, kad seljak ne jebe živu silu u vidu činova i ratnih rana tog istog bate, oficira, i spremno primi metak u lice...

a tek ta genijalna kontextualizacija, kada seljake i njinu vlast vidiš (retko, sporadično, ali tim upečatljivije) očima 'stranih posmatrača' – prvo amera, a kasnije švaba. sjajna je scena koju si već pomenuo, kad švabe maltene kažu (između redova): 'ma idite dođavola svi, nemam vremena ni volje da se IGRAM sa gomilom nezrele dečurlije; zgaziću vas kasnije.'
ili pretposlednja scena, kad rulja i ne sasluša komandanta i njegov 'važan' govor sa stola, utopljen u orgiju vikanja da se ubije onaj kod koga su do juče na slavi bili.
ili poslednja, u kojoj se grupica cigana bukvalno sprda sa ozbiljnošću prethodnih događaja i sve pretvara u karneval (odnosno, potcrtava da je i sve do tada zapravo bio jedan tipičan srpski karneval)!

da, uz sve moje (pretežno tehničke) zamerke, ovo je ODLIČAN film, a ako se ne varam, on i prema nekim zvaničnim anketama i listama spada među top-10 srpskih filmova (ima li neko link ili saznanje o tome koji su ostalih 9 ?)


i kad već pričamo o skrajnutim ovdašnjim remek-delima, ili barem vanredno netipičnim, i nezasluženo odbrim filmovima, šta kažete na gilićevu KIČMU?

ja sam ga nedavno sa VHSa prebacio u divx, pa se može očekivati njegova skorašnja cirkulacija podzemljem srpske piraterije, baš kao i još jednog (malo mutnijeg) bisera, kadijine DEVIČANSKE SVIRKE, takođe prebačene sa brutalno-retkog VHS-a u opštenarodni divx...

secam se jednog casopisa od pre 10 godina, mozda i vise, gde je objavljena lista 20 najboljih srpskih filmova po izboru kriticara
(nije receno kojih kriticara)
sad, sa vr'a sede glave, mogu da nabadam neke naslove, ali da me niki ne drzi za rec il vuce za jezik
ta lista nije bila losa, ako mene pitas
sad posle, po internetu se provlaci informacija da je nekakva  Yugoslavian Board of the Academy of Film Art and Science izglasavala najbolje srpske filmove, i ta lista ovako izgleda:

1. KO TO TAMO PEVA, Slobodan Sijan
2. SKUPLJACI PERJA, Aleksandar Petrovic
3. UNDERGROUND, Emir Kusturica
4. TRI, Aleksandar Petrovic
5. KAD BUDEM MRTAV I BEO, Zivojin Pavlovic
6. JUTRO, Mladomir Purisa Djordjevic
7. UBISTVO S PREDUMISLJAJEM, Gorcin Stojanovic
8. PETRIJIN VENAC, Srdjan Karanovic
9. MI NISMO ANDJELI, Srdjan Dragojevic
10. SUBOTOM UVECE, Vladimir Pogacic

osim sto je lista sumanuta (mislim, stvarno, Underground i Ubistvo s predumisljajem!    jedino opravdanje je da su ti filmovi verovatno danak vremenu, jer je lista nastala 1996), ona se provlaci i kroz imdb, a nasao sam je, da stvar bude jos blentavija, na nekakvom kineskom sajtu http://www.movieyouth.com/html_data/6/0608/1656.htm

ona iz casopisa je bila dosta promucurnija, i sad cu da nagadjam, ali osim Skupljaca, Jutra, Tri, Mrtav i beo, i Ko to tamo peva, koji su izgleda obavezni na svim tim veselim listama, jedini Kusturica na njoj je, naravno, Sjecas li se, Doli Bel, Gorcina, fala gudnesu, nema nigde, a tu su bili, cini mi se, "Bal na vodi" Jovana Acina, "Praznik" Dj. Kadijevica, "Zaseda" Zike Pavlovica, "Ljubavni slucaj sluzbenice PTT-a" Dusana Makavejeva, "Decko koji obecava" (ili "Kvar", nisam siguran) Milosa Radivojevica, "Sa verom u Boga" Mihajla Al. Popovica, i tako redom, izdaje me pamcenje...
Svaka cast svim tim os'varenjima, skidam kapu, ali koliko tu prevrednovanja, analize, sinteze i anti-teze treba da bi se napravilo jedno ozbiljno tumacenje i utemeljavanje (da ne velim, utabavanje) kinematografije, to covek ne moze sagledati a da se ne smori kaj drvo...

ja gorčina nisam gledo, pa se neću ni izjašnjavati, ali da malo zatalasam, evo odlomka iz mog intervjua s kadijom:

''Ovo što se danas snima, sem vrlo retkih izuzetaka, možda dva filma koja bih mogao da izdvojim – UBISTVO SA PREDUMIŠLJAJEM, i LEPA SELA LEPO GORE – a o ostalim filmovima... Sramota je da nas jedan Bosanac nadmaši, mislim na Danisa Tanovića, koji je sasvim zasluženo dobio Oskara. To je sramota, stvarno, mi smo uvek bili bolji od Bosanaca na filmu. ''

...
nego, ne reče ništa o najbolje čuvanoj tajni srpskog filma (neko zloban bi kazao: s razlogom je čuvana!) – KIČMI!

čak ni mnogi ezoterici, uključujući avengera, nisu znali za taj film, ili ga bar nisu gledali.
sad kad sam ga prebacio u divx možda će biti dostupniji onima koji požele...
kak se to čini tebi, žiko (i ako je slučajno još neko gledo)?

ma nisan ja nikaki ezoterik, samo sam gledo opstu kulturu, tako da se kao kroz maglu sjecam pominjanja tog filma negde na tv-u, nesto kao "ciklus crnog talasa" TV Politike, posljednji trzaji oni stari & smrtno ozbiljni emisija & dokumentaraca, i u nacelu i rudi mentalno mi je poznata prica o gilicu, ali nazalos', sto kazo mihajlovski, nisam gledao  
on je dosta cenjen u tudjinatu pustu bio, sigurno oci ubuljiti treba na njegov opus
i sta velis o toj "kicmi"? je l jos neki ovod gledo? sto je kazo avenger?
inace, ja tek planiram da u dalekoj u buducnosti sednem, jednog kisnog dana, i otpocnem avanturu sagledavanja naslijedja i dedovine Yu kinematografije
ko velim, sad je doslo doba dostupnosti, sve ima, moze se lakse uvideti, samo, da kucnem udrvo i triput pljunem, kad ima ko da sagledava

neka mi bude neskromno dopušteno da citiram par pasusa iz  U BRDIMA, HORORI, glede KIČME:

''Moglo bi se diskutovati o žanrovskoj pripadnosti ovog filma: on svakako nije bio zamišljen kao horor film, međutim krajnji rezultat je tako neodoljivo blizak egzistencijalističkim hororima Dejvida Kronenberga da nam to daje za pravo da ga uvrstimo u priču o srpskim filmovima sa jakim elementima horora. U tome nas učvršćuje rediteljevo posezanje za tipičnim elementima žanra: ikonografijom (izmaglica tajanstvenog porekla), ambijentima (krematorijum u ovom filmu realizovan je i usnimljen kao gotska, nadrealna zgradurina, kao prostor izvan ovoga sveta) i motivima (najezda samoubistava, otuđeni protagonista koji se približava misteriji samo da bi na kraju i sam bio njome uništen). Uostalom, horor nije nužno posvećen izazivanju strave i šoka po svaku cenu: atmosfera teskobe i gnušanja koja natapa KIČMU bliska je autorskim, umetničkim filmovima koji su se okoristili tropima horora, poput Kronenbergovih, ili radova Dejvida Linča, Andžeja Zulavskog, Alehandra Jodorovskog i drugih. Ovim se ne želi reći da Gilićev film doseže nivoe remek dela pobrojanih autora, već samo da im je blizak po svojim ambicijama i, umnogome, stilskim sredstvima kojim iskazuje svoju priču.
(...)
KIČMA sa JEZOM deli ambijent urbanih višespratnica, kao i likove – otuđene, bezosećajne, obezljuđene zombije, neprestano na ivici violentnosti. Tu je, takođe, i isti osnovni motiv: fantastična pošast koja apeluje na biološko biće ljudi, otkrivajući u njima prazninu i zverinjost i ljušteći slojeve kulture i civilizacije, pretvarajući ih u golo drhtavo meso i budeći u njima nagon za smrću. Sa Kronenbergovim filmom KIČMA još deli i atmosferu klaustrofobične nelagode u urbanom sivilu gde soliteri preuzimaju uloge nekadašnjih kula gotskih zamkova, i gde opresija u jednakoj meri dolazi spolja kao i iznutra. ONI DOLAZE IZNUTRA glasio je alternativni naslov JEZE, i on bi se mogao podjednako upotrebiti i za Gilićev film u kome je spoljašnja pretnja samo katalizator unutarnje mučnine i egzistencijalne jeze.''
itd.

ukratko, film definitivno nije za svačiji ukus, ali ja sam zadivljen samom činjenicom što postoji u svoj svojoj otuđenosti od bilo čega pre i posle njega u našoj kinematografiji.

Bilo je tu još toga:
Žena s krajolikom, Ivica Matić
Lepota poroka, Živko Nikolić
Čudo nevidjeno, Živko Nikolić
Čovek nije tica, Dušan Makavejev
Dom za vešanje, Emir Kusturica
Čuvar plaže u zimskom periodu, Goran Paskaljević
Bure baruta, Goran Paskaljević
Rani radovi, Želimir Žilnik
Specijalno vaspitanje, Goran Marković
Plastični Isus, Lazar Stojanović
Sivi kamion crvene boje, Srdjan Koljević

Ima i drugih. Inače, ne bih se složio da su Lepa sela dobar film. U pitanju je naduvana kičerica. Dečko koji obećava je sranjce, dok je Undreground razvučen i pretenciozan.

Evo i ja malo da ejakuliram...

Meni je BALADA fascinantna. Pri prvom gledanju me je prvenstveno odusevila nenadjebivo genijalnom atmosferom, dok sam se pri repriziranju jos vise odusevio fenomenalnim likovima. To je jednostavno film koji se mora osetiti vise puta.

Kadijin PRAZNIK je izuzetno impresivan, genijalan, i uglavnom sam saglasan sa stvarima koje su recene. DEVICANSKA SVIRKA  me je odusevila atmosferom i tehnickom egzekucijom. Recimo da je rame uz rame sa STICENIKOM, koga sam gledao pre nekoliko godina na RTS-u.

Za KICMU je retko ko cuo. Ja sam upoznao svega dva coveka (including Ghoul) koji su za taj film culi, ili su ga gledali. Sticajem okolnosti, od Ghoulchine sam ga kasnije nabavio, i u njemu iskreno uzivao. Epizoda sa manijakalnim Milutinom Butkovicem je neprevazidjena.

QuoteSivi kamion crvene boje, Srdjan Koljević

QuoteU pitanju je naduvana kičerica.

U zadnjih desetak godina Srbija je prizvela većinom smeće, kičericu, imbecilijade i tupljenje. Kakvo vreme, takvi i filmovi. Kamion ipak ima kvalitetniji scenario od većine.

Pricate o Kicmi? G-whiz, pa ovamo, u PG, se redovno druzimo sa Vlajom Gilicem. Prilicno bizarno-ish, mora se priznati. Film je prije godinu-dvije stavljen u onaj americki bunker, ili tome slicno. U Kanu je, nakon prikazivanja, bio sesti. Mislim da je upravo Den Tana bukvalno oteo Vlatku fim iz ruku jer ovaj nije htio da u njemu uopste stoji muzika, i onda tih par rolni predao (gle, ironije) whoopee-dee-doo ironicnom Walteru Scharfu - kako bi mogao da ga prijavi na Kanski festival.

       Steta za Gilica; njemu je duza filmska forma bezmalo nemeza - Kicma je dosla spontano cak i njemu samome, vjerujem - prevashodno zato jer se najbolje snalazi u kracoj (pojedini njegovi filovi savrseno su zamorni, iscrpljujuci). Inace, vec dugo vremena pokusava da nadje novac za neki jeftini filmic o ovdasnjim balkanskim neprijateljstvima (prilicno derivativno i ocekivano, ako mene pitate, makar po pitanju ideje), ali i ako taj covjek ista vise snimi bice to daleko od Kicme.

        I, da, iako nije pretjerani ljubitelj Holivuda, dopada mu se Strange Days. Naprosto sam morao organizovati projekciju toga filma tipu koji je rezirao Kicmu.

Kad pominjemo Vlatka Gilica sada sam se setio izuzetno mucnog i bizarnog dokumentarca Il Continuo, negde sa pocetka sedamdesetih godina, kao i filma Dan Vise... Ima li neko ovo narezano ili nesto slicno?

Quote from: "milan"Kad pominjemo Vlatka Gilica sada sam se setio izuzetno mucnog i bizarnog dokumentarca Il Continuo, negde sa pocetka sedamdesetih godina, kao i filma Dan Vise... Ima li neko ovo narezano ili nesto slicno?

ne, ali neki linkovi ka giliću postoje, možda se rešim da ih iskoristim... do tada, RECI KOJU VIŠE O OVIM NASLOVIMA... šta je tako mučno i bizarno u njima?

Pazi, Ghoule, to su filmovi za tebe... Dan Vise je doku u nekoj banji gde se neki poluzivi matori ljudi mazu nekim blatom, lece i to... Odnosno, prica o tome koliko ljudi ne mogu da se pomire sa krajem i na svaki nacin pokusavaju da produze svoj zivot, bar za jos dan... Fenomenalno snimljeno i rezirano - sa svim tim blizusmrti telesima koje ceka neumitni kraj.
In Continuo je jedan od retkih filmova koji je u meni izazvao nagon za povracanjem - pri tom, u njemu se ne vidi nista eksplicitno odvratno. Film je snimljen u nekoj kafileriji ili vec neceme slicnom, u kojoj se grupa ljudi koji tamo rade priprema da kolje zivotinje. Ta njihova priprema, taj uzasni prostor sa belim plocicama, ti ljudi koji ostre nozeve... Onda sledi klanje - koje se ne vidi, samo krv koja prsti na sve strane i onda... uh, ne bih da prepricam ceo film, ali ovo je film koji nikada necu zaboraviti. Pri tom, zivotinje se ne vide ni u jednom jedinom kadru / samo krv.

Quote from: "milan"Pri tom, zivotinje se ne vide ni u jednom jedinom kadru / samo krv.

Da li se čuju?

Quote from: "milan"Pazi, Ghoule, to su filmovi za tebe...

da, ovo je definitivno bila kap koja je prelila čašu, tj. naterala me da istog časa napišem mejl drugu koji mi je ponudio link ka giliću.

ja te filmove moram imati, a to znači da ću ih i VRLO BRZO sasvim sigurno imati, samo ako ih sam autor uopšte na bilo kom medijumu poseduje!
mo'š se kladiti u to!

Ne. Sve vreme, koliko se secam, ide neka muzika i neki sumovi preko toga. Gledaocu nije ni jasno sta se tu desava, ko se, ili sta se kolje, ali svejedno...

Gilic je, koliko znam, bio predavac u SADu na nekoj filmskoj skoli... Mozda imam pogresnu informaciju, ali on je tamo bio godinama.

Quote from: "milan"Ne. Sve vreme, koliko se secam, ide neka muzika i neki sumovi preko toga. Gledaocu nije ni jasno sta se tu desava, ko se, ili sta se kolje, ali svejedno...

Ok. Hvala. Tim bolje.
Nasuprot svom opsesivnom mesožderstvu nemam živce za patnju životinja, a ne bih da izbegavam nešto što se iz tvog nadahnutog opisa čini vrlo dobrim

(Cannibal holocaust - no animal is hurt during filming of this motion picture) fullstop

nego da se vratimo malkice bliže temi ovog topika: vidim da na tim listama best of serbia uvek visoko kotira lj. slučaj ptt službenice.
ja sam nedavno po prvi i jedini put gledo taj film, i voelo bih da mi neko objasni koji su to estetički razlozi za slavljenje tog filma?
razumem istorijske, razumem šta je značilo TADA snimati TO, ali danas... danas ga stavljati na liste NAJBOLJIH...? šta je to u njemu tako dobro? meni to sasvim spada u formulu koju je kadijević jezgrovito definisao kao 'ajde da malo zajebavamo samoupravljanje i socijalizam' koja je mnogima bila zamena za bavljenje FILMMAKINGOM.

Verovatno cu imati prilike da pogledam Giliceve kratke filmove do kraja nedelje.

Slucaj sluzbenice ptt je prvi uveo dupeta u "svetske" kinematografije. Seti se samo cuvene gologuzne scene Mela Gibsona u Letal Veponu, i reci da nema identicne scene sa Slobodanom Aligrudicem.

Quoteja sam nedavno po prvi i jedini put gledo taj film, i voelo bih da mi neko objasni koji su to estetički razlozi za slavljenje tog filma?

Pa ako ja nisam nešto gadno pogriješio, u tojem filmu ima gola Eva Ras    

Quote from: "Harvester"Pa ako ja nisam nešto gadno pogriješio, u tojem filmu ima gola Eva Ras    

jeste, gola je (straga i spreda samo gore): avaj, teško mi je potpuno se prepustiti estetskoj kontemplaciji njene tadašnje lepote kad mi je pred očima njen sadašnji imidž kroz uloge napadnih, smaračkih tetkica i sl. iz tv sapunica...                

Jedan, sada svakako hrvatski, klasik - H8...
Meni ostao u secanju.

jest' da nije srpski, ali kiklop je meni jedan od jako dobrih filmova (iako nije ni primirisati knjizi).

Quotenjen sadašnji imidž kroz uloge napadnih, smaračkih tetkica i sl. iz tv sapunica

Eh, da...  

čujem da je nedavno bila emisija o giliću na nekoj tv, možda baš na rtsu, jel gledo neko?

evo detaljnijih opisa nj. kratkih filmova...

Screen:Shorts by Vlatko Gilic, Yugoslav, at Forum
Print Save By NORA SAYRE
Published: January 18, 1974


Moisture makes dried blood flow again: there's a shock in that discovery as a hand scrubs the stained walls of a slaughterhouse, where men in white aprons prepare for the day's killing. "In Continuo" is one of four recent documentaries by the Yugoslav film maker Vlatko Gilic, who has won five prizes in his own country, several in Germany and deserves many more. His work can be seen at the Film Forum, at 256 West 88th Street, through Sunday and Jan. 24-27. Don't miss it.

Within the slaughterhouse, the preparations are quite ritualistic, as the men carefully wash the floor and sharpen knives that aren't intended for carving cooked meat—but for cutting into live flesh. Suspense builds up to the carnage that we know will come. The animals' slaughter isn't shown; instead, thick blood oozes and swirls toward the gutters, and the evocation is more powerful than seeing the act itself. The men's serious, intent faces imply that there are no jokes on this job. At first, they seem like soldiers getting ready for battle — later, as though they're in the middle of a war.

"One Day More" centers on a murky stream outside a small Yugoslav town, where the mudbaths are said to cure even deadly diseases. Old and young sink to their chins in the dark liquid, some rub parts of their bodies with jetty slime. Heads seem to float on the water, while mist rises in a shot that Fellini might envy. The atmosphere is dense with concentration and bleak hope. You feel that these people are terribly worried and fearful about their bodies. They wait as though for a miracle. Finally, they shower, cheer up and chat noisily—in contrast to the anguished hush that held while they were in the stream.

Deep concentration and preparation — while waiting for something to happen — are themes that recur in Mr. Gilic's work, whether his subjects are profoundly absorbed in butchery or in trying to regain lost health or—as in "'To Love"—in one another. This film begins with a piece of machinery slowly moving in space: You can't tell what it is, but it's fascinating to watch it reach its destination. Again, there's suspense, which mounts to the satisfaction of seeing something accomplished. Eventually, we learn that two sides of a bridge are meeting in mid-air, and that we've been watching the key piece going into place. The mystery is solved in one shot, which also suggests the peril of working at great heights.

One of the construction workers climbs to the ground, where his wife waits with a picnic. All their feelings are conveyed through their expressions; there are almost no words. While waiting, she looks both eager and apprehensive: Clearly, she's anxious about his safety. She spreads a white cloth in the wilderness and sets forth a feast with as much care and deliberation as the men give to working on the bridge. Affection surges through brief gestures: She pats his knee, he pushes a strand of hair out of her eyes while she beams at him. Mainly, they gaze at each other and eat, and that simple act reveals an extraordinary sense of intimacy.

"Power" shows a hypnotist giving his disciples — six young men with ultra-white skin and dead black hair — a lesson in dominating the will of others. They follow the master's wordless instructions like zombies, repeating many of his actions. They also direct one another's behavior. He slides a giant black needle through both his cheeks without apparent pain; they do the same, but some can't help wincing. A hand moves in front of eyes that look momentarily terrified — as though watching something hideous that we can't see. There's some groveling and hand-kissing and also some ecstasy afoot. The portrayal of the master's control of his followers is repellent — as it's obviously meant to be. But "Power" hasn't the same brilliance as the first three films, partly because the subjects seem self-conscious.

Mr. Gilic's films are called documentaries. But he's superb at finding the astonishing images that lurk in the ordinary world. It's as if he'd nabbed some magic from the air and wedded it to facts. And it's a privilege to see through his eyes: Whatever interests him assumes a contagious excitement for us. It's evident that a major talent is already well developed, and since Mr. Gilic is in his mid-30's, we have a lot to look forward to.


FILMS BY VLATKO GILIC; IN CONTINUO, 10 minutes; ONE DAY MORE, 10 minutes; TO LOVE, 25 minutes and POWER, 34 minutes.

Ja samo da primetim,niko ne pomenu TOCKOVI....

...a film je kad se pojavio(makar meni)bio avangardno osvezenje,
mislim da sam pre njega uspeo da cujem par ratno-soc-dramskih
naslova....

,....Svejedno,SRPSKI A SVETSKI...ili kako god...


...sory za digresion....

Konačno juče odgledah Baladu o Svirepom.
Da nije bilo preporuka sa Foruma,verovatno nikad ne bih otkrio ovaj crni biser YU filma.
Lola Djukić je svojom kultnom seksi komedijom Čovek s četiri noge već dovoljno uradio da udje u red legendarnih srpskih reditelja a ovim ostvarenjem,potpuno različitim u svakom smislu,samo je zacementirao tu svoju poziciju.

Sve što treba da čini dobar film u Svirepom je na mestu i savršeno funkcioniše.
Priča o bračnom neverstvu i osveti je toliko puta obradjena i ispričana ali je ovde to uradjeno na originalan i nov način koji se teško može uporediti sa bilo čime već vidjenim(scena sa kovanicom je nezaboravna).
Tekst je izvanredan-kratki ali sadržajni i efektni dijalozi.
Gluma odlična a ova Ljubina uloga ravnopravno stoji uz Kursulu i mitropolita Stratimirovića.
Celokupan utisak je još jači zahvaljujući muzici i ledenom,samotnom ambijentu koji zajedno grade mračnu i jezovitu atmosferu.
Iako je dijaloga malo i ritam filma deluje sporo,u stvari se sve vreme majstorski održava tenzija i gledalac je do samog kraja zainteresovan za razrešenje drame i sudbinu glavnog lika.
Tu je i gola Jagoda Kaloper i šta biste više?
Od mene jaka četvorka i topla preporuka za sve koji su propustili ovo originalno i nepravedno zapostavljeno ostvarenje SFRJ kinematografije.

Quote from: "EKSTREMISTA"Konačno juče odgledah Baladu o Svirepom.
Da nije bilo preporuka sa Foruma,verovatno nikad ne bih otkrio ovaj crni biser YU filma.

služimo narodu!

u knjizi NOVI KADROVI, koju za Sajam izdaje CLIO, naš milosh je piso esejče o tom filmu, sasvim fina psiho-analiza...

repriziro sam MARŠ NA DRINU.

film je znatno bolji nego što ga pamtim.

uskoro ću elaborirati svoje impresije povodom tog impresivnog filma.

Quote from: EKSTREMISTA on 24-09-2008, 15:41:17
Konačno juče odgledah Baladu o Svirepom.

Kad si već tu pogledaj DIVLJE SEME Kokana Rakonjca, po mnogo čemu superioran film na sličnu temu i u sličnom miljeu. Neće ti umanjiti povoljan utisak o BALADI ali će ti lepo doći kao dodatak na tu temu.

Jedino čega se sećam je da Ljuba Tadić tu spopada Jelenu Žigon ali na taj film uvek naletim negde na sredini.Overiću.
divlje seme(1967.g.)/grešni pop

СЛОБОДАН ЦИЦА ПЕРОВИЋ
Први глумац будућег века



Шездесетих година играо је на начин који ће деценију касније постати главни тренд у америчком филму, појавом методских глумаца попут Дастина Хофмана, Ала Паћина или Роберта де Нира. Глумио је у првом филму црног таласа (,,Буђење пацова"), у првом српском филму у боји (,,Поп Ћира и поп Спира"), у првом српском хорору (,,Лептирица"). Добио је нишког ,,Цара Константина", пулску ,,Златну арену", ,,Стеријину награду" за позоришни рад. Од колега и света опростио се на проби за Чеховљев ,,Вишњик", у својој 52. години, када је у улози старог Фирса изговорио пророчку завршну реплику: ,,... А мене заборавили"


http://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/br%2011/Zaboravljeni%20-%20Cica%20Perovic.html

http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:585939-Oni-su-definicija-zla-Top-15-filmskih-psihopata-medju-njima-i-jedan-nas
https://www.youtube.com/watch?v=Q-svhUpBdes
Pa izvolte na uživanje sa zaboravljenim remek delom...