ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Dve osnovne dimenzije prilikom političkog određivanja su EKONOMIJA i DRUŠTVO.
U ekonomskom smislu osoba najpre treba da se opredeli je li za NEOLIBERALNI ili SOCIJALISTIČKI koncept.

NEOLIBERALIZAM – ekonomski koncept koji forsira privatni sektor. Za što minimalnije mešanje države u ekonomska pitanja i za zakon tržišta. Neoliberali smatraju da treba motivisati rad.  Porezi treba da budu mali jer ako su veliki guše i usporavaju privredu. Što manje poreza to življa privreda i više radnih mesta. Drže se definicije da tržišna konkurencija rađa i kvalitet.

SOCIJALIZAM - ekonomski koncept, koji forsira javni sektor (što se u praksi tumači kao državna svojina, osim ako niste anarhista). Socijalisti smatraju da ne treba samo zaposleni na profitabilnim radnim mestima da žive dobro već dostojan život zaslužuju i oni koji ne stvaraju toliki profit kao i penzioneri, nezaposleni i socijalno ugroženi. Da bi se to postiglo, potrebni su veći porezi za zaposlene (naročito za bogate i uspešne). Od tih para novac se preliva u fondove ugroženih. Po ovom konceptu školstvo i zdravstvo treba da budu što jeftiniji. Po mogućstvu besplatni.

Kad se osoba odlučila za jedan od dva ekonomska pola, sledi njeno određivanje u pogledu društva. Tu su polovi KOLEKTIVIZAM i INDIVIDUALIZAM.
KOLEKTIVISTI smatraju da je kolektiv (država, nacija, religija ili ideologija) prioritet, a da individualistička ljudska prava treba da im se prilagode i podrede. Nikako obrnuto.
INDIVIDUALISTI smatraju da su ljudska prava prioritet, a da država ili bilo koja kolektivistička odrednica treba da se prilagodi njima.
Najpre da podelimo neoliberale.

VRSTE NEOLIBERALA



NEOLIBERALI se u ekonomskom pogledu dele na KLASIČNE NEOLIBERALE, koji su, za koliko toliku kontrolu države (minimalnu) i FEUDALISTE, koji su protiv ikakve kontrole države i protiv toga da država uopšte ima svojinu.
FEUDALIZAM se kao koncept ugasio pre nekoliko vekova, kao i robovlasnički sistem, tako da je ekonomska podela neoliberala po stepenu neoliberalizma u savremenom dobu minorna. Može se reći da su gotovo svi savremeni neoliberali – klasični neoliberali.
Na osnovu odnosa prema društvu vrste neoliberala su liberal i konzervativac.

LIBERAL (neoliberalni individualista) – pristalica neoliberalnog ekonomskog koncepta, koji smatra da su ljudska prava, demokratija i individualizam prioritetne vrednosti, a da nacija (država) i njeni interesi treba da se prilagode njima. Liberal smatra da svako ima pravo da radi sa sobom i imovinom šta želi sve dok ne ugrožava druge. Postoje 2 podvrste liberala.
KLASIK LIBERALI – oni, koji pored navedenog ipak uvažavaju i državu. Smatraju da policija, centralna banka i pravni sistem u okviru države nemaju alternativu i treba da održavaju poredak.
ANARHO LIBERALI – LIBERTARIJANCI – smatraju da nije neophodno da država postoji. Oni su za ukidanje svih organa vlasti i države kao i hijerarhije. Ukoliko država u nekom obliku i postoji (bar u pogledu štampanja novca i određivanja minimalnih poreza), treba da je minimalna. Neki anarho-liberali zovu se i minarhisti u značenju minimalisti-anarhisti. Pojava anarholiberala (nazvani još i anarhokapitalisti) predstava korak ka feudalizmu u smislu negiranja potrebe za državom s tim što u doba feudalizma nisu postojala ljudska prava kao vrednost. Feudalisti su bili za samostalne feude bez države ne obazirući se na prava kmetova, dok su anarholiberalima ljudska prava prioritet. Protive se svakom autoritetu i zalažu za slobodu ličnosti. Razlika između dve glavne struje anarhista je u tome što ANARHOLIBERALI pored ličnosti uvažavaju i privatnu svojinu. Smatraju da je pravo na privatnu imovinu i njeno raspolaganje deo osnovnog ljudskog prava. Njhov pandan na levici - ANARHOKOMUNISTI ne dele to mišljenje.

KONZERVATIVAC (neoliberalni kolektivac) je pristalica neoliberalnog, dakle većinski kapitalističkog koncepta, koji uvažava kolektiv (državu, naciju) mnogo više od liberala.
Konzervativac smatra da su kolektivi: nacija, država, religiozna grupa ili familija, prioritetne vrednosti. (U tom pogledu on je često sličan klasičnom komunisti ili klasičnom socijalisti). Individualna ljudska prava po njemu mogu da se poštuju, ali moraju da se prilagode naciji i njenim interesima. Nikako obrnuto!
Za razliku od tvrdog socijaliste, kome je blizak termin PATRIOTIZAM (naglasak na teritoriji a ne etnosu il ireligiji), tvrdom desničaru - konzervativcu bliži je termin NACIONALIZAM (prioritet je etnos, a često i religiozna pripadnost, a ne toliko teritorije s jasnim granicama). Konzervativac smatra da je čovek kao individua isuviše slab i da je bez grupe ništa. Misli da će, ukoliko se svakom čoveku dopusti individualizam do krajnjih granica, doći do raspada zajedničkih ciljeva, koji su bitni za opšte dobro. Time će kolektiv postati slab i poražen od drugih kolektiva (nacija, religija).

(Običan narod sve modernjake zove liberalima, a sve tradicionaliste konzervativcima. U realnom životu ovo je opšte prihvaćeno, ali u političkom određivanju nepravilno i stvara konfuziju. Liberal i konzervativac jesu na neki način modernjak i tradicionalista, ali samo u okviru neoliberalno (kapitalističko) opredeljenih ljudi. Oni, socijalistički opredeljeni dele se drugačije. Levičarki pandan liberalu je socijaldemokrata, a levičarski pandani konzervativcu su klasični socijalisti i komunisti.


VRSTE SOCIJALISTA



SOCIJALISTI se dele na tvrdo krilo - KOMUNISTE, srednje - KLASIČNE SOCIJALISTE i meko krilo - SOCIJALDEMOKRATE.
KOMUNISTI  smatraju da ne treba da postoji privatna svojina osim osnovnih potrepština. Sve treba da je u okviru javnog sektora. Dele se na klasične (patriot) komuniste i anarhokomuniste.

KLASIČNI KOMUNISTI (komunisti, koji uvažavaju državu) - misle da sve treba da bude u vlasništvu javnog sektora, a pod javnim sektorom podrazumvaju državu. Protive se višestranačkom sistemu, ali jesu za biranje u okviru jedne – komunističke partije.

ANARHOKOMUNISTI – takođe smatraju da ne treba da postoji privatno vlasništvo, ali ne treba da postoje ni država, pa samim tim i državno vlasništvo. Javni sektor za njih ne znači i državni već komunski. Umesto države i njene hijerarhije i vlasti, po anarhokomunistima ljudi treba da se organizuju u okviru dobrovoljnih komuna. Svako bi odabrao komunu koja mu odgovara, radio prema svojim mogućnostima, a uzimao prema svojim potrebama. Ekonomija bi bila usmerena u mreže volonterskih udruženja. Svaka komuna određivala bi svoja pravila i svoja sredstva plaćanja. Članovi komuna donosili bi zajedničke odluke i birali svoje rukovodstvo.

Srednje krilo socijalista su KLASIČNI SOCIJALISTI
Od komunista se razlikuju jer ne insistiraju na ukidanju višestranačkog sistema niti na tom da se privatna svojina baš potpuno uguši. Za njih je bitno da glavne faktori – zdravstvo, školstvo, finansije i ključne institucije budu u okviru javnog sektora. Kod ostalih subjekata, klasik socijalisti prihvataju i privatni sektor. Istog ekonomskog opredeljenja su i SOCIJALDEMOKRATE. Razlika je u tome što KLASIK SOCIJALISTI insistiraju na tome da je država prioritet. Ljudska prava i demokratija jesu vrednosti, ali takve da treba da se prilagode/podrede državi i njenim interesima, a ne obrnuto.
SOCIJALDEMOKRATE smatraju obrnuto. Da su ljudska prava i demokratija prioritetne vrednosti, a da država treba da se prilagodi njima.

SOCIJALDEMOKRATI se takođe dele. Njihova podela je sofisticirana i često svedena samo na praksu.
Jedni su KLASIČNE SOCIJALDEMOKRATE – Bore se za socijalizam sa obaveznom demokratijom, ali u pogledu ljudskih prava ne insistiraju toliko na pravima manjina. Njihov stav je da je demokratija ipak vladavina većine. Manjinama treba dati što je moguće veća prava, ali dotle da se demokratska većina sa tim slaže.
SOCIJALDEMOKRATE  INDIVIDUALISTI su takođe za socijalizam sa demokratijom, ali pošto sama demokratija nije dovoljna jer u teoriji obezbeđuje interese samo većini, SD Individualisti zalažu se za posebne programe maksimalnih manjinskih prava. Ne prihvataju običnu demokratiju i volju većine ukoliko ta većina nije dovoljno emancipovana da prihvati i maksimalna prava manjina.

Jao, kako lepe i šarene sličice!

Obožavam, prosto obožavam diferencijacije i preklapanje skupove.

Kucnuh na SOCIJALDEMOKRATE  INDIVIDUALISTI pre nego što sam pročitao deo o manjinskim pravima. Nekako mi ne ide izdvajanje manjinskih prava iz individualnih prava. Te grupne forme, ranije ili kasnije, nasrću na individualna prava. Turi jednu tačku u žuto, da znam gde sam. Negde ispod Z gde mi je zrno prašine na ekranu.

Jes, lepe, Mac.

A evo kako bi u praksi izgledale razlike između SOCIJALISTIČKE i NEOLIBERALNE VLADE.

KONTROLA TRŽIŠTA

- SOCIJALISTIČKA VLADA će, ukoliko primeti da građani kupuju samo strane proizvode. Recimo Milka čokolade, dok propada domaći Soko Štark, radi opstanka domaće firme, da uvede ograničenje stranih proizvoda.
U nedostatku Milki na tržištu, građani će biti prinuđeni da kupuju Štarkove čokolade, pa će domaća firma, ma koliko ova firma, ma koliko ovaj vid privrede bio veštački dirigovan, opstati.
Na sličan način opstaće i domaći automobili, bela tehnika itd.

- NEOLIBERALNA VLADA smatra da nema potrebe veštački zatvarati tržište. Ako je neki domaći proizvod tako loš da ga niko ne kupuje, čemu spašavanje? Po neoliberalima nije tragedija raditi i za stranu firmu. Ukoliko ovdašnji zaposleni građani imaju dobre plate, nije bitno da li je vlasnik firme/fabrike ovdašnji il' stranac kao ni da li je proizvod potekao od nas ili iz sveta.


POREZI

- SOCIJALISTIČKA VLADA proklamuje što veće penzije, kao i što veću pomoć nezaposlenima i ugroženima. Pošto penzioneri i nezaposleni ne privređuju, jedini način da se to postigne je uvođenje velikih poreza za zaposlene.  Od tih para novac odlazi u fond penzionera i ugroženih.
Ovaj koncept funkcioniše bolje ukoliko u državi ima više mladih i radno sposobnih od penzionera. U protivnom manjina radi za većinu, koja ne radi. U zemljama sa slabim natalitetom, ovaj koncept može da opstane samo zbog velike emigracije. (Francuska zahvaljujući dolasku mladih Arapa održava dobar procenat mladih)


- NEOLIBERALNA VLADA bi da podstakne rad. Oni su protiv velikih poreza, jer što su porezi veći to je radnih mesta manje.
Ukoliko vlasnik firme/fabrike mora više da plati, njemu se neće isplatiti da ima mnogo radnika. U obrnutom slučaju, bez velikih poreza, zemlja će imati više zaposlenih ljudi, ali zato penzionerima i nezaposlenima neće biti tako dobro.
Umesto da penzija iznosi 75 % plate, procenat će se smanjiti do 50 % ili niže.
Neoliberali smatraju da penzionerima ne treba toliki novac kao zaposlenima jer su oni svoju decu već odhranili i iškolovali. Ne putuju svakodnevno itd.


Dilema SOCIJALIZAM vs NEOLIBERALIZAM postala je večna, ali nijedno rešenje nije idealno.
Dok SOCIJALIZAM više odgovara penzionerima, ugroženima i studentima, koji bi da se školuju što jeftinije, po mogućstvu besplatno,
NEOLIBERALIZAM više odgovara radno sposobnim ljudima i onima, koji traže posao.

Dok jednom ne smrne, drugom ne svane i zato su rešenja često negde na sredini.
Totalni socijalizam doveo je do propasti SSSR-a i mnogih komunističkih država, dok je SFR Jugoslavija bolje prošla zahvaljujući prodavanju proizvoda na tržište nesvrstanih (gde je imala prednost u odnosu na kapitalističke zemlje) i zbog zaduživanja.
Totalni kapitalizam (neoliberalizam) dovodio je do kršenja prava radnika i raslojavanja stanovništva. Do toga da su pojedinci iako pametni morali da odustanu od školovanja jer nisu imali novca za fakultete, do situacije da je nekom lečenje potpuno nedostupno i ostalih nepravdi.

Quote from: Lomljavina on 12-04-2010, 12:30:59Totalni socijalizam doveo je do propasti SSSR-a i mnogih komunističkih država, dok je SFR Jugoslavija bolje prošla zahvaljujući prodavanju proizvoda na tržište nesvrstanih (gde je imala prednost u odnosu na kapitalističke zemlje) i zbog zaduživanja.

A jebaga što je bolje prošla! Što nas nije zaobišlo to bolje prolaženje...

Quote from: scallop on 12-04-2010, 12:20:03
Obožavam, prosto obožavam diferencijacije i preklapanje skupove.

Kucnuh na SOCIJALDEMOKRATE  INDIVIDUALISTI pre nego što sam pročitao deo o manjinskim pravima. Nekako mi ne ide izdvajanje manjinskih prava iz individualnih prava. Te grupne forme, ranije ili kasnije, nasrću na individualna prava. Turi jednu tačku u žuto, da znam gde sam. Negde ispod Z gde mi je zrno prašine na ekranu.

Jes, lepe, Mac.

Problem je u tome što ne može da sa napavi trodimenzionalni grafikon.
Inače bi sve bilo jasnije.

Stvar je u stepenovanju.

Kad čuješ da neko stalno naglašava prava Roma, GLBT-ovaca, Albanaca, Bošnjaka itd. on je onda taj SD KRAJNJI IDNIVIDUALISTA. Njemu nije dovoljna obična demokratija jer ona je samo vladavina većine, a on hoće garancije i za manjine.

S druge strane KLASIČNI SOCIJADLEMORKATA smatra da je demokratija bitna, ali zna se šta demokratija znači. Većina da se pita.

KLASIČNI SOCIJALISTA ne uviđa značaj ni demokratije - vladavine većine. On može biti i za prosvećeni apsolutizam.

KLASIČNI SOCIJALISTA je recimo Čavez. Zemlja mu ima višestranačke izbore. On nije protiv toga, dakle nije komunista nego samo klasični socijalista, ali može biti jednaki diktator kao i predsednik komunističke države.

U Srbiji obične socijaldemokrate su DEMOKRATSKA STRANKA i Rasimov SDP.
A SD individualci su recimo SDU i LIGA SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE.

Od DS-a nećemo čuti kritiku onoga, šta podržava većina (kritika crkvenih poglavara, nacionalističkih izjava, antiromskih ili homofobnih pokliča itd), ali će zato Nenad Čanak, Žarko Korać i stotinak NVO uvek dići glas.

LDP takođe, ali oni su partija neoliberalnog ekonomskog koncepta pa su van šeme.

No ipak ova tema treba da je generalna. O uopštenim konceptima, a ne o Srbiji, gde se sve i svja otrcalo.

Quote from: mac on 12-04-2010, 12:17:47
Jao, kako lepe i šarene sličice!

Ja pravio,
ja i definisao

A sto tako malo o konzervativizmu? Ja koliko vidim, na ZS sve sami konzervativci ...

PS

Evo pocetna stanica:

http://desnica.info/index.php/konzervativizam/nacela

Eto, možeš odma' da izvlačiš zaključke: niko neće sa aktuelnom političkom scenom. Pošteno. Niko neće bagru.

Eto Scallop, i ja i Vi ispadosmo na istom, socijaldemokratskom polju, a pre se tol'ko prepirasmo.

Vi'te kako je lakše kad se naprave grafikoni i definicije. 

A gde je granjanje konzervativaca ?

Konzervativci se po pravilu granaju po religijama.

a) Konzervativci katolici
b) Konz. pravoslavci
c) konz. šiti
d) konz. suniti
e) Konz. budisti
Itd.

Zatim se granaju jesu li za republiku ili monarhiju.

Interesantna stvar je da se levičari, bilo da su levičari u okviru socijalista ili u okviru neoliberala (tu se levičar biti samo u ograničenoj meri, po pitanju ljudskih prava) lako povezuju međusobno i vrlo lako slažu i kad su u pitanju dve problematične nacije. To ne važi za konzervativce.

Individualista iz Srbije lako će naći zajednički jezik s istomišljenikom Hrvatom.
Kolektivisti (konzervativci) se neće složiti, već će se po običaju gložiti.

To je vaše prokletstvo, a naša velika nada

E sad učitavaš svoje tripove! To jest, sad je to očigledno. Pogledaj na Vikipediji šta je to konzervativizam, mislim pa čak i Kinezi imaju konzervativiste, koji nemaju ama baš nikakve veze s religijom.

Pa nisam rekao da je obavezno konzervativac takav.
Navodio sam najčešći slučaj u praksi.

Konzervativac u mom uvodnim izlaganju gotovo da je identičan definisanju sajta ,,desnice''.
Bitni su KOLEKTIVIZAM i NEOLIBERALNI ekonomski koncept.

Konzerve misle da je idnividualac slab bez kolektiva i zato svoje interese treba da podredi kolektivu, ali kom tačno (religiji, naciji, porodici, državi ili ideji) nigde se ne precizira.

Od trenutka kad se odrekne neoliberalnog koncepta i počne da se zalaže za društvenu svojinu, samim tim prestaje da bude konzervativac i potpada pod deficiniju komuniste ili klasičnog socijaliste.

Quote from: Lomljavina on 12-04-2010, 20:06:34
Pa nisam rekao da je obavezno konzervativac takav.
Navodio sam najčešći slučaj u praksi.

E vidiš, takva je logika na kraju došla glave Jevrejima u Nemačkoj. Premisa 1: Većina bogatih su Jevreji. Premisa 2: Bogataši su krivi za stanje u društvu. Zaključak: Jevreji su krivi za stanje u društvu.

Kloni se generalizacije, nema od toga dijalektičkog hleba.

Kod tebe Lomljavina, sve apsoluti, crno-belo.
Ekstremi ne valjaju ni u jednom pravcu. Čoveku je potreban i individualizam, i kolektiv.
Svaki čovek je ličnost za sebe, mora se poštovati njegov individualizam, i pravo na različitost. Opet, to pravo ne sme ugrožavati druge- videli smo do čega dovodi apsolutna sloboda, neoliberalni pristup u privredi. Dovodi do monopola, i lažne jednakosti, gde ista pravila važe za sve, ali će veće ribe progutati manje ; a onda ti te veće ribe mogu prodavati šta i kako hoće, jer manjih neće biti.
Čovek bez osećaja pripadnosti, je kao iščupana biljka. On je društveno biće.
Evo ti primer dece. Može neko generalno voleti decu, ali svoje dete sigurno više voli ; za njega bi rizikovao život sigurno, za tuđe moguće da  ne bi. Dakle postoji nešto čemu se više pripada. Porodica, nacija, vera, udruženje, itd.

A to ko može s kim.. svi mogu sa svakim, u politici i materijalističkom svetu.
Pogledaj neoliberale i individualiste u Srbiji ( NVO, LDP, itd ). Koliko vidim, oni su rado viđeni gosti u Prištini, nemaju nikakav problem  u komunikaciji sa tamošnjim izrazito kolektivistički nastrojenim vlastima ( izvođenje naroda na ulice i njegova upotreba u političke svrhe, mahanje zastavama bratskih država, itd.. ).

Quote from: Eriops on 13-04-2010, 14:44:10
Kod tebe Lomljavina, sve apsoluti, crno-belo.

Hello?!
Izvini ali odakle ti ovo?
Na osnovu čega zaključuješ da sam sav u krajnostima?
Sasvim sigurno je da nisam i da je to samo tvoje učitavanje mojih postova.
Ja krenem 2 metra, a ti konstruišeš gde ću se nalaziti na 2.kilometru.
Zar misliš da bi osoba, koja voli ekstreme imala živaca da crta grafikon?

Moj gornji post o načinu rešavanja problema socijalista i neoliberala, gde ne pljujem ni jedne ni druge, upravo govori o tome da za sve imam razumevanja.
U ekonomiji sam više LEVO, ali ne ekstremno levo već vrlo blizu
centra s velikim razumevanjem i za neoliberalni koncept.
Upravo me politički identiteti toliko i zanamaju jer znam da sam i sam imao vrlo veliki problem da se OPREDELIM.

Pre 2000. prezirao sam sve što ima SOCIAL kao prefiks. Kasnije sam shvatio da socijalizam ipak nisu Sloba i Mira već su samo tu ideju ogadili narodu. Ukapirao da socijalizam (naročito onaj umereni) može biti vrlo dobar.
Ipak ne mogu da sporim i da su zemlje s neoliberalnim konceptom u 20.veku, doživljavale najveći napredak. Koliko god taj sistem surovo izgledao, često se ispostavi da je narod zaista najvredniji, azemlja najnaprednija, kad ga malo i na silu nateraš da radi, svestan da drugačije neće opstati.


MAC, dosad sam komentarisao na mnogim sajtovima tekstove, a i učestvovao na par foruma. Često naletim na primedbu GENERALIZUJEŠ! AH GENERALIZUJEŠ!

Ali hej, šta GENERALIZACIJE nisu bauci već samo zaokruživanje decimala iza broja na okruglu cifru.
Kad je nešto 5,6 zaokružiću na 6 što baš i nije tačno, ali je najpribližnije.

Osim toga javna polemika i lepo vaspitanje ne dopuštaju nam da iznosima puna imena i prezimena i privatne stvari.
U takvoj sitauciji UOPŠTAVANJA su jedino rešenje, ako uopšte hoćemo da se pozabavimo nekim problemom, a da ne ćutimo.

Da nastavim s političkim identitetima...
- Jedan od zanimljivih fenomena je pojava LABURIZMA.
Ne znam da li je iko proučavao nastanak ovog pokreta.
Meni se čini da u Britaniji laburizam postoji samo zato jer Englezi ne mogu da podnesu termin SOCIJALIZAM.
U praksi dodje na isto, (laburizam se zasniva na radničkim pravima) ali kao da je termin iskopan da sami laburisti ne bi bili napadani i omraženi, da ih ne optuže da rade za SSSR, Kinu, Kubu, a protiv monarhije i slobodnog tržišta.
Moja dilema je:
Da li je LABURIZAM u stvari socijalizam, ali kako je ova reč kod Engleza omražena i definisana kao identitet ideoloških neprijatelja, izbegnuta, ili je LABURIZAM u stvari prerušeni liberalizam, prevara za narod, koga je sam britanski vrh smislio prateći logiku: - Ako već u svakoj zemlji ima onih, spremnih da se okreću levici, bolje da mi sami smislimo levicu, koja će nas biti prihvatljiva i koju ćemo mi kontrolisati i nazvati je LABURIZAM nego da nam se zapati pravi SOCIJALIZAM, čiji će predstavnici biti povezani sa socijalistima Azije i Latinske Amerike i raditi protiv interesa Britanije.
Ako se neko razume u britansku politiku, voleo bih da čujem mišljenje o ovoj dilemi.

Inače Britanija, Irska, Australija i Novi Zeland su najkapitalističkije (najneoliberalnije) zemlje na svetu.
Kanada (naročito Kvebek) ima mnogo veće socijalne programe, kao i Francuska i skandinavske zemlje.
SAD je podeljena. Većina stejtova u neolib.koncepciji, ali ima i onih, koji su u praksi krajnje socijalistički. Britanska levica mi je nedokučiva i pod velom tajne.

Meni se čini, Lomljavino, da se ti mučiš da prepoznaš sebe u političkom galimatijasu. Nije utešno da ti kažem da je teško biti human. Otkako je sveta i veka atavizam pokušava da reši probleme koje mu nameće svesnost o potrebi da i zajednica opstane u senci alfa dominacije. Svaki društveni (ali i animalni) sistem u istoriji svodi se procenu vođe koliko da se odrekne ega u korist kolektiva (krda, stada, čopora) e da bi ga imao. Drugim rečima, muka je biti vođa a nemati narod. Odnosno, koliko hraniti stoku da ne crkne. Na terazijama su alfa mužjak i čopor, a kazaljka treperi između. Malo tamo, malo ovamo. Kad se pomeri ka vođi, njegov tas pretegne i narod se istrese sa svog tasa. I obratno. Još niko nije našao pravu meru.

Zato generalizuješ. Igranje sa punim linijama drastično menja boje unutar razdvojenih polja. Nikada nije ona koju bi izabrao. Kad se otera do piksela, više nema slike. Dovoljno daleko, da bi video sliku, može samo Bog, ako ga ima. A sa te daljine i nije važno da li slika postoji i da li bi je menjao. Za ovozemaljske identitete bitka je vremenska komponenta, posle mene potop, pa se ne može izolovati dovoljno uzak interval u kome je slika jasna. Sagledvanjje u nanosekundi bi možda bilo dovoljno, ali čemu, kad je već prošla.

Za terminološke dileme možeš uvek da koristiš Šekspira, jer ma kako je zvali, ruža će uvek isto mirisati. Ali, ima i drugih biljaka koje mirišu na ružu. Meni dobro ljuta papričica više miriši na ružu nego ruža. Mimikrija nas uvek zajebe pa nam posle bride usta. Recimo, neoliberalizam možeš posmatrati i kao sukob dve osnovne konfiguracije, političkog subverzivnog korpusa i globalnih, moćnih kompanija, koje su procenile da im politički korpus baš i nije potreban, da je parazitski, nepouzdan. Mnoga SF dela se bave upravo tom dilemom. Zapravo, današnji politički sistem se batrga pod pristiskom tog sukoba i pre poslednje ekonomske krize, koja je pokazatelj krize sirove globalizacije, neuspeha reganizma kroz koji je kompanijski kapital pokušao da pošalje prvu ozbiljnu najavu rata političkom društvu. Zapravo, verovalo se da do sukoba neće doći i da je moguće uspostaviti ravnotežu, i vuk sit i ovce na broju, odnosno, da je propala verzija "i ovce site i vuk na broju". Danas znamo da je to nemoguće i možeš da se pripremiš za novu rundu. Ako imaš stomak za to.

Mali primer sa domaće političke scene od pre neki dan.Da li si primetio ko je izašao na ulicu da podrži predavanje milion potpisa opozicionih strnaka,koje su po tvom grafikonu desničarske.Tu su bili i tvrdi komunisti sa tvog grafikona.Zlobnici bi rekli da se komunisti spremaju na povratak u velikom stilu.Jedo krilo im je u vlasti,već prilično dugo,a drugo podražava opoziciju. Tiganje im se greju u obe vatre.To nije ništa novo i najtvrđi samoupavraljači su u velikom broju popunili redove radikala,kada su shvatili da im je Milošević ukinuo samoupravljanje.

Quote from: scallop on 14-04-2010, 10:10:13
Meni se čini, Lomljavino, da se ti mučiš da prepoznaš sebe u političkom galimatijasu.

Nije baš da se mučim, ali se LOMIM i to je sigurno. I ne samo oko politike. (Ovaj nik nije slučajno izabran) Imam takozvani dualistički mozak i sposobnost da najpre potpuno razumem jednu poziciju, da bih u drugom razmišljanju skapirao suprotnu stavku kao takođe pozitivnu. To je jako teška situacija jer se čini da je često nemoguće doneti zaključak.

Biti s leve ili s desne strane od centra u ekonomskom smislu, jedna je od tih, nikad razrešenih dilema.

Srpska Napredna Stranka je neko, za koga ne bismo mogli da kažemo da je desničarka potpuno. Deso su samo u pogledu  odnosa prema DRUŠTVU jer kupe tradicionaliste, one, koji slave slavu, veruju u boga i koji ne bi tako lako progutali AD zakon, po kome su ljudska prava zvanično dibili i male verske zajednice i LGBT-ovci.
U pogledu EKONOMIJE SNS kupi gubitnike tranzicije. One, koji koji su ostali bez posla u ugašenim velikim državnim firmama, a kojima država nije našla alternativu. No veliko je pitanje da li bi ova partija bila za prodaju domaćih kompanija inostanstvu, za monopol domaćih tajkuna ili za zaista neke nove tendere i pronalaženje novih rešenja za izlazak iz krize. (Za sistem u kome je kupac dužan i da kupi i da počne s proizvodnjom, a ne samo da kupi fabriku)
Sve mi se čini da rešenja i nemaju. Njihove pristalice su oni, koji i ne razmišljaju o ekonomiji u formi definicija već ljudi, koji su, prateći žutu štampu ukapirali da Tommy Nick. nije kompromitovan nikakavom aferom. Da je pošten i kao takav po njihovom bajkovitom posmatranju politike, treba da vlada. A kako će rešiti ekonomske probleme ostaje misterija.

Lomljavino ti si jedinstven slučaj!!!!!!!!!
Zapatio si obolenje iz literature!Kod Kliforda Simaka,u knjizi GRAD ima ta tvoja situacija detaljno opisana i zove se Džuvejnizam po čuvenom Marsovskom filozofu.
Nadam se da posledice neće biti kao kod Simaka,mada sam ubeđen da bilo koja vrsta živih bića kada se preterano namnoži mora da doživi krah.

Ma, Slavko, nije jedinstven slučaj.

Lomljavina bi da se politički profiliše, a onda ne može da se "anfasuje". Veruje da postoji politički "difolt", stav by the book, nađe buk, a onda shvati da to nije to. To je sindrom "iskrenog političkog opredeljenja", što je oksimoron, kao što je pleonazam "neiskreno političko opredeljenje". Ljudi su najčešće zapanjeni kad shvate da je njihovo političko opredeljenje zapravo odricanje od sopstvenog mišljenja, antidatiran potpis na odricanju od poslaničkih dužnosti.

Eto, Lomljavino, to ti je "difolt" jednog socijaldemokratskog individualca, ako si to tako nazvao. U haosu janusovskih političkih fizionomija jedina dosledna politika je politička nedoslednost tipa "u se i u svoje kljuse".

Quote from: Lomljavina on 15-04-2010, 02:04:55
Nije baš da se mučim, ali se LOMIM i to je sigurno. I ne samo oko politike. (Ovaj nik nije slučajno izabran) Imam takozvani dualistički mozak i sposobnost da najpre potpuno razumem jednu poziciju, da bih u drugom razmišljanju skapirao suprotnu stavku kao takođe pozitivnu. To je jako teška situacija jer se čini da je često nemoguće doneti zaključak.

to, za što ti misliš da se zove "takozvani dualistički mozak"  je zapravo poznato kao dijalektika.
doživljavanje svijeta na takav način, nije nešto opskurno niti endemno niti nepoznato. već su Stari razmišljali dijalektički, a mega-popularnost je u novije doba promovirao Hegel.
kod nas je posebno bilo popularno, preko marksizma, praxisovaca i sl.
je li to posebno teška situacija, na svakome je pojedincu da odluči, no promatrano u širem kontekstvu društva - ispada da nije (budući da su mnogi i u svim vremenima slično razmišljali)
zaključak nije nemoguće donijeti, štoviše njega se uvijek donosi; nemoguće je doći do Istine, budući je ona u dubini

...

nakon ovih par opaski, htio bih reći da ne znam koji je moj politički identitet u 21. stoljeću, ako je to tema topica.
vidim da je gore ponuđena jedna šablona, no kako sam prokleto slobodarski tip, ne mogu se šćućuriti ni pod jednu opciju: moja oštrica moguće ide kroz sve ove te još i one neponuđene.

Quote from: scallop on 15-04-2010, 09:04:44

Ljudi su najčešće zapanjeni kad shvate da je njihovo političko opredeljenje zapravo odricanje od sopstvenog mišljenja, antidatiran potpis na odricanju od poslaničkih dužnosti.

Eto, Lomljavino, to ti je "difolt" jednog socijaldemokratskog individualca, ako si to tako nazvao. U haosu janusovskih političkih fizionomija jedina dosledna politika je politička nedoslednost tipa "u se i u svoje kljuse".

Lepo rečeno. Čak bih bio smeo da kažem da i samo novo ZNANJE skoro uvek ima posledicu odstupanje od dotadašnjeg mišljenja.
Kako nešto saznamo, tako se promenimo.
A možda tako i treba. Možda je i formula uspešnog bivstvovanja u večitom prilagođavanju novoj situaciji.

Švedska beše primer humane države, u kojoj niko nije dugo bio gladan. A onda primetiše velik pad u rastu privrede nekoliko godina za redom.
Greška je bila u tome da su nezapsoleni dobijali čak 60 % primanja od prosečne plate. Sasvim dovoljno za život. U takvoj atmosferi iz godine u godinu sve više ljudi odustajalo je od rada shvativši da im je i ovako dobro. Pare su dovoljne za solidan život, a nema mučenja. Tu je ekstremno ekonomsko levičarstvo pokazalo svoje mane.

Za razliku od njega ekstremno levičarstvo u pogledu ljudskih prava (što bi po skali došlo kao ekstremni individualizam) još uvek nije pokazao slabosti.
Nijedna od zemalja koje su uvele gej brakove (Holandija, Belgija, Holandija, Norveška, Španija, Kanada) nije pokazala nijedan znak propadanja društva zbog toga. Niti smanjenje nataliteta, niti porast glbt populacije. Holandija i dalje rastura sve žive u fudbalu i ostalim muževnim sportovima, kao i Kanad u hokeju na ledu.
Nijedna zemlja, koja je uvezla mnogo crnaca i Azijata još uvek nije pokazala slabosti.

Za razliku od ekonomije, gde se zaista ne zna šta je najbolje i gde je rešenje u kombinacijama, čini se da je u pitanju ljudskih prava šarolikost, odnosno individualizam, nema alternativu.

Će napravim ja od tebe, Lomljavino, ličan čovek, ali u taj tvoj slalom mnogo mi se kačiš za kapije.

Ispada da kad odgledamo gej paradu ima odma' da pobedimo u Južnu Afriku. Odnosno, da kad smanjimo penzije, mame i tate neće moći da pomažu svoju razmaženu decu, pa će ovi početi da rintaju.

E, pa, Holandija (dvaput) igra dobro fudbal zato što su muškiće zamenile crne muškarčine, a Kanada zato što su se tamo zapatili Rusi i ostala slavjanska braća. Sa druge strane, moglo bi se reći da kad države prestanu da se zamajavaju marginalnim rabotama odjednom se otvori politički prostor za rešavanje stvarnih problema. Ove naše muke neće rešiti gej parada, to je još jedno bacanje prašine u oči do nekog drugog bacanja prašine u oči koje će nam naneti više štete.

Događanja u Švedskoj, nevolje koje su pripisane visokoj stopi socijalnih davanja su krajnje neutemeljene. Za vreme boravka u Švedskoj, pre 39 godina, saznao sam za priču o jednoj velikoj ciganskoj porodici, po svoj prilici našoj jer je visprenost kojom su rešavali svoj problem prevazilazila prizemna rešenja snalaženja u Evropi. Ta porodica od dvadesetak članova, babe, dede, majke, očevi, stričevi, ujke, snaje... se registruje kao socijalni slučaj u nekoj opštini. Socijalna primanja, sa raznim namenama, dostizala su oko 3 prosečne plate što je za njih bilo - oho-ho. I tako oko 6 meseci, odnosno, dok opština ne pozove glavu familije i ne potkupi je iz nekog diskretnog fonda. Tako se familija teslimi susednoj opštini. E, ako je to pre toliko godina bilo realno stanje, treba se zapitati da li su za kretanja u poslednjih desetak godina krivi ti Cigani ili ipak nekritčki reganizam koji je tržišnu utakmicu i kockanje sa ovim svetom stavio ispred opstanka civilizacije. Moja individua je sklona ovom drugom.

Lomljavino, oprezno sa kapijama u slalomu. Ne treba proći ni sa leve, ni sa desne strane. Samo između ako bismo da završimo trku.

Ja znam za mnogo profitabilniji primer.

U jednom švedskom gradu blizu luke, u kojoj stižu brodovi sa prehrambenim sadržajima, gadno su se sredinom osamdesetih, zapatili miševi i pacovi.
Gradonačelnik je odlučio da nagrađuje ljude, koji pobiju što više pacova. Izjavio je da će svako ko mu doense rep pacova, kao dokaz o ubijanju, dobiti neznamtačnokoliko kruna.

Jedan bračni par iz bivše Jugoslavije počeo je da donosi dnevno po desetak repova. Onda je u njihovu kuću došla insepkcija. Ispostavilo se da su ljudi odlučili da gaje pacove u svom podrumu. Množili su ih, sekli im repove i od toga jedno vreme dobro živeli.

Mogli su da gaje i dobermane.

Rekao bih da imaš nekoliko propusta u osnovnoj postavci. Pre svega, svoju podelu zasnivaš pre svega na ekonomskim činiocima. Lepo je to, ali Marks je malo prevaziđen. S druge strane, ja nemam gde da kliknem - ja sam konzervativni socijalista, Southern Democrat, što bi se reklo u SAD. A verujem da tu spada i većina stanovništva Srbije.

Quote from: Mark on 12-04-2010, 13:18:48
A sto tako malo o konzervativizmu? Ja koliko vidim, na ZS sve sami konzervativci ...

PS

Evo pocetna stanica:

http://desnica.info/index.php/konzervativizam/nacela

Mislim da si daleko od istine s tom tvrdnjom. Neki od najistaknutijih Sagitaša upravo su (nekakvi) socijalisti.

Pa da, konzervativni socijalisti...

Quote from: Nightflier on 18-04-2010, 22:19:54
Rekao bih da imaš nekoliko propusta u osnovnoj postavci. Pre svega, svoju podelu zasnivaš pre svega na ekonomskim činiocima. Lepo je to, ali Marks je malo prevaziđen. S druge strane, ja nemam gde da kliknem - ja sam konzervativni socijalista, Southern Democrat, što bi se reklo u SAD. A verujem da tu spada i većina stanovništva Srbije.

Kao, mogli bismo da prihvatimo i malo ropstva?

Quote from: scallop on 18-04-2010, 23:01:16

Quote from: Nightflier on 18-04-2010, 22:19:54
Rekao bih da imaš nekoliko propusta u osnovnoj postavci. Pre svega, svoju podelu zasnivaš pre svega na ekonomskim činiocima. Lepo je to, ali Marks je malo prevaziđen. S druge strane, ja nemam gde da kliknem - ja sam konzervativni socijalista, Southern Democrat, što bi se reklo u SAD. A verujem da tu spada i većina stanovništva Srbije.

Kao, mogli bismo da prihvatimo i malo ropstva?

Maločas sam pomislio da ćeš ti da se javiš sa tako nekom rečenicom.

Nightfliter, verovatno nisi pažljivo čitao sve.
Samo jedna linija podele je ekonomska.
Druga je po principu ljudskih prava (Individalizam ili kolektivizam kao vrednosti). Jedino obe podele daju kompletan identitet.

Inače KONZERVATIVNI SOCIJALISTA ne postoji!
Ne samo da to nemaš u mom grafikonu, već i na ovom sajtu desnica (tačno se navodi da konzervativizam podrazumeva poštovanje privatne svojine).
Tako je objašjeno i na svetskim sajtovima.
A takva su načela i konzervativne internacionale.

KONZERVATIVAC i LIBERAL su odrednice za takozvanog staromodnog i takozvanog modernjaka SAMO U OKVIRU KAPITALISTIČKOG (neoliberalnog) SISTEMA!
Odnosno samo u okviru socijalistički opredeljenih ljudi.

Dakle u periodu pre oktobarske revolucije, pre razvoja klasne svesti, stanovnici naše Kraljevine jesu bili KONZERVATIVCI ili LIBERALI u smislu sinonima tradicionaliste i modernjaka.
Od tog vremena ostali su ti termini kao sinonimi modernjaka i konzervativca iako to baš i ne odgovara istini.

CRVENI svojim dolaskom uvode potpuno novu terminologiju.
Tako je modernjak u okviru njih u stvari SOCIJALDEMOKRATA (pandan liberalu), dok je tradicionalista u okviru njih KLASIČNI SOCIJALISTA ili KOMUNISTA. (komunista je najtvrđi).

Verujem da su i u SSSR-u govorili za majku (socijalistkinju) koja ne da kćeri da se tetovira da je konzervativka, a onoj koja da, da je liberalka.
Iako je to odomaćeno u narodu, po strogoj definiciji političkih identiteta to je nepravilno i stvara konfuziju.

Dakle ako si tradicionalista u pogledu društva, a levičar u pogledu ekonomije, ti ne možeš biti konzervativac već samo KOMUNISTA ili KLASIČAN (srednji) SOCIJALISTA.
Mislim da si ovo drugo, tako da to možeš da klikneš.

A na anglosaksonske narode (I Amere i Engleze) ne treba se mnogo pozivati. Oni, zbog velike omraženosti socijalizma koji je usađen u njihovim narodima, imaju još posebniju terminologiju.
Tako Amerikanci svoje levičare zovu prosto DEMOKRATE,
a Englezi svoje levičare LABURISTI.

Kad bi ih nazvali SOCIJALISTI (iako to u praksi može biti potpuno isto), narod, koji je godinama slušao o ratu protiv komunističkog Vijetnama i komunističke Koreje i hladnog rata protiv SSSR-a) bi se uplašio i za takve ne bi glasao. Obama u suštini jeste socijalista, ali taj termin prilepljen njemu nosi loše predrasude u SAD pa se izbegava.

A šta si ako istovremeno poštuješ i privatnu svojinu i potrebu da država reguliše tržište da bi u njemu mogla da se poštuje privatna svojina?

U izem ti argument. Ti ćeš da mi kažeš da li postojim ili ne postojim. Ni ti ni ma ko drugi nema to pravo. A obaška što me boli uvo za konzervativnu internacionalu i sve sajtove ovoga sveta.  A tek na trećem mestu me boli uvo za to što se ne uklapam u nečiju kontracepciju i grafikon. A tek obaška što silno grešiš u svojoj terminologiji. (Na primer, Ameri svoje socijaliste zovu "liberali". )

Ne možeš tako da vodiš raspravu - naročito ne ovde. 'Ajde sad mi lepo navedi izvore na koje se pozivaš u izradi svoje terminologiji (budi ljubazan, pisce i knjige a ne sajtove), pa mi onda reci zbog čega si otpočeo ovu temu, šta ti je cilj i zašto te zanima šta sam ja po političkom opredeljenju, pa ćemo onda da popričamo. Ovako je besmisleno.

Quote from: mac on 19-04-2010, 01:00:08
A šta si ako istovremeno poštuješ i privatnu svojinu i potrebu da država reguliše tržište da bi u njemu mogla da se poštuje privatna svojina?

Ma ova njegova kategorizacija je protivrečna. Obaška što je privatna svojina iluzija koja prestaje da postoji onda kada nastane država. Po definiciji, građani svoj suverenitet prenose na državu. Jedini način da budeš zapravo samostalan jeste da budeš apatrid - a to je poprilično nemoguće ako hoćeš da živiš normalno.

Ja bih samo hteo da malo pojasnim koncept individualizma.

Nije stvar samo u pravima manjina.
Ok je da niko ne maltretira geja što je gej, ili pristalicu Hare Krišne što je njihov član.

Juče je počelo emitovanje serije ,,Swingertown'' na Studio B.
U njoj se vidi koliko prava manjkaju i jednom sasvim običnom čoveku.

Jedan junak je seksualniji od svoje supruge, koja je tipična domaćica i majka. Hteo bi da se združi sa nekim svingerima. Dopada mu se komšoinica, koja je veoma šarmantna, ali opet ne može da povredi ni svoju ženu, koja mu ništa loše nije uradila.

Nude mu se 2 koncepta...

Po jednom, konceptu individualizma, on bi smeo da se upusti u novu avanturu gde ga srce i testosteroni vuku, a da se opet to ne učita kao povreda supruge i antiporodično ponašanje.
Po tom konceptu individualizma svaki čovek je pre svega POJEDINAC, a tek onda deo para, porodice itd.
Po tom konceptu seksualnost, ako je samo seksualnost, nije prevara.

Po drugom, kolektivističkom konceptu, on ne bi smeo da ode u Playboy klub, gde mu izlaze komšije (čije su žene sklonije individualizmu).

Dosadašnje epizode mi se jako dopadaju jer relativizuju moral i nude alternativni koncept. Jedan par svingera tvrdi da im je brak procvetao i izašao iz monotonije upravo kad su ga olabavili.

Dakle koncept ljudskih sloboda ne odnosi se samo na manjine. Na njih pre svega jer se oni bore tek za ono fundamentalno (gejevi se tek bore bar za tog jednog partnera, brak i nasleđivanje imovine), ali nije bezobrazluk ni kada se predstavnik većine bori za neke dodatne slobode (za legitimnu ljubavnicu pored žene recimo) itd.  

Ma ko te pita za koncept individualizma? Pitao sam te za izvore, ciljeve, namere i nakane.

Quote from: Nightflier on 19-04-2010, 01:09:26
U izem ti argument. Ti ćeš da mi kažeš da li postojim ili ne postojim. Ni ti ni ma ko drugi nema to pravo. A obaška što me boli uvo za konzervativnu internacionalu i sve sajtove ovoga sveta.  A tek na trećem mestu me boli uvo za to što se ne uklapam u nečiju kontracepciju i grafikon. A tek obaška što silno grešiš u svojoj terminologiji. (Na primer, Ameri svoje socijaliste zovu "liberali". )

Ne možeš tako da vodiš raspravu - naročito ne ovde. 'Ajde sad mi lepo navedi izvore na koje se pozivaš u izradi svoje terminologiji (budi ljubazan, pisce i knjige a ne sajtove), pa mi onda reci zbog čega si otpočeo ovu temu, šta ti je cilj i zašto te zanima šta sam ja po političkom opredeljenju, pa ćemo onda da popričamo. Ovako je besmisleno.

U što se odmah ljutiš?!  
Samo polemišemo.
Pronaći ću neke izvore. Ok.
(Inače ovo o idnividualizmu napisao sam pre tvog pisma, nije da vrdam!)
Za Amere i Engleze sam rekao da su izuzeci u pogledu terminologija.
Kod njih je sve posebno. Od jedinice za merenje dužine, do jedinice za merenje temperature.

No to ne znači da ostatak sveta treba da se prilagodi njima!
Da mnogo starija Evropa ukine i kilometre i celzijuse i sopstvenu definiciju LIBERALA i KONZERVATIVACA.

Pronađi mi ti gde Ameri zovu svoje socijaliste liberalima?
Koliko ja znam jedini jaki faktori u SAD su REPUBLIKANCI i DEMOKRATE.

REPUBLIKANSKA PARTIJA je unikatna,
dok je DEMOKRATSKA PARTIJA skup mnogo različitih frakcija.

(Na američki sistem može se gledati i kao na dvopartijski, ali i kao na višepartijski sistem gde su repulikanci toliko jaki, da su svi ostali morali da se ujedine u demokrate)

Trenutno tamo nema jake treće partije, a svi koji su opredeljeni, koliko toliko levo, po pravilu glasaju za Demokratsku Partiju.

Ne ljutim se. Ali ti zaista ne znaš šta pričaš. I republikanci i demokrate su skupovi jako različitih političkih opcija - zato smo se Skalop i ja šalili u vezi s južnjačkim demokratama. A to da je kod Amerikanaca izraz "liberal" prevodljiv kao "socijalista" može da se vidi u svakom malo boljem rečniku. Na kraju krajeva, posao mi je da znam šta nešto znači.

Sad, meni je ova tema relativno zanimljiva, pošto je bliska onome za šta sam se školovao, ako već ne onome što mi je vokacija, a i ljubitelj sam mlaćenja prazne slame. Ali tebi je pristup potpuno pogrešan - ne možeš da tek tako zadaš uloge i kažeš "Razvstajte se". To tako ne ide. Naročito što nemam predstave odakle ti crpeš tu svoju političku teoriju. Pošto ne daješ izvore za svoje tvrdnje, onda svaka kritika ne može drugačije a da ne ispadne lično tebi upućena. Dakle, lepo napiši šta sam te pitao, pa da se raspravljamo kano ljudi.

Pazi ovako...

Ja ne doživljavam diskusije na forumima kao neke DOSLOVNE istine.
To što je neko postavio neku temu ili anketu, ne znači da je to uradio savršeno.
Čak može biti i obrnuto.
On je to uradio upravo zato što mu neke stvari nisu najjasnije i zato što se možda nada da će mu neko ovde još bolje pojasniti.

Ne znam zašto si shvatio da ja ovde ljudima hoću da solim pamet kad može biti upravo obrnuto.
Ja kapiram da ovde ima nekih, koji se razumeju više od mene u ovu temu, (ja se inače za ovo uopšte nisam školovao. Studirao sam dva fakulteta, a ni jedan ni drugi nemaju nikakve žive veze ni sa politikom ni sa sociologijom) a pošto mene ova tema zanima, postavio sam je možda baš zato da bi i meni neko tu nešto pojasnio.

Ukoliko znaš neke stvari samo izvoli.

Ja ću ti sad priznati da me više zanima ova tema, nego što sam znam.
Izvori su pored osnovnih udžbenika socijologije obične definicije LIBERALIZMA, KONZERVATIVIZMA ili SOCIJALIZMA, koje se mogu naći u svim udžbenicima i svim sajtovima.

Uzgred termini su ovde vrlo rastegljivi.
Ja čak i ne vidim neki naročiti sukob i neslaganje.
Ti si rekao da Ameri imaju termonologiju koja ne odgovara mom grafikonu,
a ja takođe priznajem isto. Da i Ameri i Englezi imaju sasvim drugačiju terminologiju skoro za sve.
(E sad ja tu njihovu terminologiju jednostavno nisam uvažio kao relevatnu)
I sam sam gore zapitao nešto o laburizmu, čija mi definicija nikad nije jasna.

Sve u svemu nadaš malo predirektno, a od 100 % ovog materijala, sigurno ne možeš da osporiš bar 90 %.
Nije mi cilj nikakvo vrbovanje već čista razmena mišljenja, ali i RAZMENA znanja.

A inače ovaj grafikon pravio sam mnogo pre učlanjenja na ovaj forum. Biće mi drago ako ga neko ovde usavrši.

Bre, Lomljavino, mnogo si mi iznervirao partijskog kolegu tribalobita Najtfrajera! Kad on skoči u reku obavezno pliva uzvodno do izvora. A ti samo pokušavaš da svoju doslednu nedoslednost spakuješ u neki prihvatljivi okvir. Jebeš okvire, lepše je umargo!

Ovo je dobro, legitimna ljubavnica pored žene  .
Muslimani ( neki ) su to lepo rešili, imaš četiri žene, i nemaš potrebe za ljubavnicom.

Quote from: Eriops on 19-04-2010, 11:08:59
Ovo je dobro, legitimna ljubavnica pored žene  .
Muslimani ( neki ) su to lepo rešili, imaš četiri žene, i nemaš potrebe za ljubavnicom.

Kod Muslimana postoji opcija maksimum 4 supruge, plus onoliko ljubavnica koliko si u stanju da izdržavaš.

Neka me Meho ispravi ako grešim.

I za žene važi da moraš svaku da tretiraš jednako u ekonomskom i emotivnom smislu. Ako ona dokaže pred sudom da je podređena u odnosu na druge žene ima pravo na razvod. Naravno, sve ovo u teoriji.

pravo na razvod... od...
glave?

Još nema Nightfliera da odgovori.

Zapravo ja se jesam pozivao na sajtove. Upisivao sam termine svih političkih profila i na srpskom i na engleskom, pa poredio definicije.
No ispod tih sajtova piše i literatura.

Ma koliko da izgleda amaterski, ja i ne kažem da sam politikolog. Da sam na mestu Nightfliera ili ikog drugog, ko je recimo predavač na sociologiji, pravima ili Fakultetu političkih nauka, ja bih, čak i kad vidim greške u definisanju i grafikonu nekog tamo amatera BIO PRESREĆAN što se neko uopšte i bavi POLITIČKIM IDENTITETIMA.

Samo treba pogledati mase ljudi po Srbiji, koji ne znaju ništa, niti žele da znaju, niti da nauče. niti da se konsultuju. Oni svoje političke identitete oblikuju preko grupe navijača, ispijača piva ispred drakstora, penzionera s kojim igrašu šah i afera o političarima, koje čitaju u žutoj štampi.

Kad znamo to sve potpuno je pohvalno da se iko uopšte i poželi da se posveti ovom temom.
Dakle u sledećem postu očekujem pohvalu Nightfliera što sam redak zver, koji bi ovu temu malo detaljnije da istraži.
Uostalom i ne videh da se nešto gadno sporimo sem američko-engleske terminologije.
Ali pošto oni ni milijardu dolara ne zovu pravim imenom (već bilionom) ja se ne bih oslanjao na pravilna imenovanja prekookeanaca.

Quote from: Meho Krljic on 19-04-2010, 11:55:40
I za žene važi da moraš svaku da tretiraš jednako u ekonomskom i emotivnom smislu. Ako ona dokaže pred sudom da je podređena u odnosu na druge žene ima pravo na razvod. Naravno, sve ovo u teoriji.

Kod nas vlasnik dobrih kola može da se oženi samo jednom ženom.
Čitao sam da je u Saudi Arabiji vlasnik vrlo bednog auta oženio 4 žene u jednom danu i to zahvaljujući krtniji!

A evo i kako:
Iz jednog sela, četiri neudate učiteljice putovale su u grad svaki dan na posao.
Gradski prevoz do tog sela ukinut je zbog premalo putnika i njih četiri su pronašle seljanina, koji će ih svaki dan voziti do grada.
Međutim, ubrzo su bile provaljene jer zakon u Saudi Arabiji jasno kaže da nijedno žensko ne sme da seda u kola s muškarcem, koji joj nije ni suprug ni rođak.
U nedostatku boljeg rešenja (odustajanje od posla) njih četiri su zamolile vozača da ih sve oženi, što je on učinio volje drage.

Zamisli da kod nas neki seljak dobije 4 ženske na osnovu krntije?!
U savremenoj civilizaciji alfa muškarci su često sputani.  

Ako su ti neophodna kola da bi našao devojku, i nisi neko muško.

Quote from: angel011 on 19-04-2010, 14:33:58
Ako su ti neophodna kola da bi našao devojku, i nisi neko muško.

Tako je.