ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Kao prvo, odmah 2 disklajmera; NE postavlja se ovim nikakvo pitanje kvaliteta - pretpostavićemo za ovu priliku da su SVE priče jednako kvalitetne i da bi prevod svake od njih BIO vrhunski, u svakom pogledu.

Kao drugo, ovo je dilema za koju se s pravom može reći da je u domenu i pisanja i čitanja, tako da su, po ovom pitanju SVI jednako kompetentni.

Uopšteno govoreći, svaka priča može da se prevede, ali neretko se u prevodu gubi ono što je zapravo najjači adut same priče; direktna komunikacija sa ciljnom grupom koja sa pričom deli idejni i kulturni milje.

Bilo je na ovom forumu rasprava o tome da li je uopšte moguće prevesti, recimo, Fipinu prozu, to sa svim onim detaljima kojima se on poziva na soc/kulturni i politički okvir? 

To je više od pukog igranja rečima, to zadire u takvu vrst "lokalnosti" (ovde upotrebljavam "lokalnost" u najboljem smislu te reči) kakvu je strancu skoro nemoguće dešifrovati, prosto zato jer stranac nema istinsko i dovoljno duboko poznavanje istog tog soc/kulturnog i političkog miljea. (Pa ni sam prevodilac neće biti u stanju da sa tim suptilnostima izađe na kraj, ako nije produkt istog tog miljea, pa zato pri tako zahtevnim prevodima neretko trebaju najmanje 2 ruke i 3-4 savetodavca do finalnog produkta. )

A sama priča to neće objasniti, zašto bi? Dovoljna je samo jednostavna insinuacija od strane autora, pa da "pravom" čitaocu sve bude u trenu jasno.

(meni je svojevremeno trebalo dobrano objašnjavanje svih nijansi Fipine proze; recimo, ja nisam znala da Fipa podrazumeva kako je smrtna uvreda kad ti kelner prinese kafenu tacnu ispod razine stola, a ni posle iscrpnog objašnjenja mi i dalje nije bilo najjasnije zašto ...)

A tek sva ona indirektna pozivanja na istoriju i mitologiju, pa čak i na neka krajnje specifična viđenja savremenih političkih i nacionalnih aspekata u "službi" zapleta... pa, sve to bi, pri prevodu,  iziskivalo nebrojene fusnote, to neretko obilnije nego što je sama proza koju objašnjavaju.

I tu je dilema; izgleda mi da što je priča bogatija lokalnim koloritom, to će neumitno biti više hendikepirana prevodom.

S druge strane, neke "neutralne" priče - da tako kažem u nedostatku nekog praktičnijeg izraza - relativno će bezbolnije "preživeti" taj prevod i zadržaće velik deo originalne snage samog zapleta. Neutralne situacije i likovi, to u smislu "izmeštenosti" iz prepoznatljivog miljea, svakako će biti prijemčiviji nego striktno lokalizovana varijanta. Tu za primer mogu da ponudim mnoge Živkovićeve priče, recimo, pogotovo one iz "Biblioteke".

A treća grupa bi tu bila priče koje već jesu izmeštene iz lokalnog, domaćeg miljea, kao kod nekih mlađih autora, recimo: priča koja je smeštena u Južnu Ameriku ili Afriku zaista ne priziva iste probleme pri prevodu, bar ne na prvi pogled. Istina, ne znam koliko bi ti lokalni južnoamerički i afrički čitaoci bili razočarani samom tom pričom, ali to u ovom kontekstu nije ni važno, pošto govorim primarno o engleskom govornom području, da ne kažem "trulom zapadnom svetu".

I tako, sve se opet svodi na dilemu koliko kompromisa istrpeti prilikom prevoda; da li je fer prevesti priču za koju se unapred zna da će tim prevodom biti poprilično hendikepirana?

A u drugoj krajnosti, kakve vajde ima od prevoda onih priča koje, same po sebi, nisu prava "slika" upravo tog soc-kulturnog miljea u kom su nastale,  pa stoga i nisu očigledno reprezentativne za domaću produkciju kao takvu?

(Namerno ne nudim konkretna dela u ilustraciju, za mene je ovo više generalna dilema, ali ilustracije po daljim razmatranjima te dileme su  svakako dobrodošle.)
   

jebem ti forum koji mi je progutao ogroman post.

Podsetimo se Južnoamerikanaca i njihovog magičnog realizma koji je u mnogim svojim aspektima potpuno nerazumljiv ostatku sveta. Ali nametnuli su stilom, rečenicom, lepotom pripovedanja, sjajnim atmosferama koje grade. Dakle, primarno je da to budu dobro napisane priče. Bojim se da će taj problem izuzetno kvalitetnih prevoda biti teško rešiv.

Ako ovaj topik ne dobije dodatne okvire, veoma rado bih se uključio u ispravljanje krive Drine. Postavljeni u uvodnom topiku sasvim su jasni i dovoljni, otvorena pitanja i dileme su dobro izabrane. Istovremeno, zamolio bih Bobana da ponovo napiše svoj post, ali i da napusti ton kojim smo svi inficirani. Naravno, priča mora biti dobro napisana.

Najpre, želim da podsetim na slučaj sa prevođenjem od pre više od 20 godina koji je bukvalno odgovor na dilemu šta je suvišni lokalizam. Tada je Sferina filijala u SF Worldu ili štagod izboksovala mesto za jednu domaću priču u godišnjoj zbirci SF priča. Ne ulazim u to da li je priča Gorana Hudeca bila najbolji predstavnik, da li je bila dobro napisana, ali, dogodio se maler u percepciji. Uredništvo nikako nije moglo da pojmi u čemu je fazon sa samoupravljanjem u SFRJ (tema i poenta priče), te su dali priliku Hudecu da napiše novu priču. Slično se dogodilo sa mojom pričom "Varnica", koja je, izgleda, bila dovoljno dobro napisana da mi je lično Elen Detlou odbije. Obrazloženje: "Omni" ne objavljuje religiozni SF! Bio sam zabezeknut viđenjem priče, ali sve mi je postalo jasno tek kad je ista priča objavljena u nekoj ruskoj antologiji. Kontraprevod prevoda je pokazao šta je izgubljeno, a šta "dobijeno" u prevodu. Moj kulovski izbor imena glavnog lika - Angel (prema mom prezimenu), odvukao je prevodioca ustranu i priča je dobila religiozni prizvuk, a izgubila poentu. Prevideo sam da je Angel i na engleskom i na ruskom - Anđeo.

Izgleda da bi trebalo razlikovati lokalni i lokalistički (ako se to može tako nazvati). Lokalistički ispis jeste izuzetno popularan u Srbiji, ali predstavljanje u svetu mora biti zasnovano na lokalnom. Ponovo ću pomenuti BoBov komentar kad smo razglabali antiantropomorfni pristup u SF koji je Klark tako zdušno sprovodio, a Z.Ž. gurao u prvi plan: "Šta me briga za muke stonoge kad polomi 46-tu nogu levo?" Isto se može reći i za domaće priče i reakciju stranog čitalaštva. Teško da će neko svariti priču koja se dešava u njegovom okruženju, ako ga sve vreme navodi da pomisli da to, jednostavno, nije tako. Dobra SF priča mora da bude smeštena u sredinu koju pisac poznaje bar toliko dobro koliko i čitalac. Zato će, iako sjajno napisane, neke priče Nešića naići na zbunjenost i odbijanje, kao i većina kasnije napisanih i smeštenih u tuđa okruženja. Lično sam oklevao skoro dvadeset godina da smestim priču u strano okruženje.

Ni smeštanje SF priče u lokalno okruženje neće otkloniti problem percepcije priče ako je tema lokalistička. Naime, godinama mi u SAD postavljaju pitanja koj nam je andrak i šta nas toliko razlikuje na Balkanu da stalno tako spremno ulećemo u sukobe. To se ne može objasniti jednom pričom, ako ni mi ne razumemo. A, onda, dobijemo tupavu horor priču engleskog pisca (?) koji sukobe na Kosovu vidi kao tribalni, golemovski sukob bez mozga. Tako nas vide spolja. Kao što mi nekada vidimo društvo izvan naše zemlje, pa nadrljamo priču u kojoj se može prepoznati samo neka druga pročitana priča ili odgledani film. Džaba sam ja govorio Bobanu da Ameri znaju da voze u rikverc, on mora tako da napiše, a Ameri će da se zabezeknu.

Mislim da bi Jakšićev opus (ako zanemarimo neke kasnije, prilično lokalistički obojene priče) naišao na sjajan prijem, meni je, tako, bredberijevski. Neću da nabrajam dalje, jer ću neke autore predvideti, ali takav stil je meni svuda prihvatljiv.

Pitanje prevoda je ultimativno. Prema urbanoj legendi dela Z. Živkovića su prošla tek uz sjajnu asistenciju tri žene (tako on navodi) u prevodu, lekturi i naknadnoj lekturi. Često sam zamišljao profil prevodioca mojih objavljenih rukopisa. To bi morao da bude neki exYU rođeni Amer, sa svršenom slavistikom i izraženim apetitom za SF. Taj biser nisam našao, a nemam novaca da prođem Zoranovu Golgotu.

Evo reakcije urednika Interzona na moju priču "Dolina neupaljenih sveća" kada je naišao na rečenicu: "Ili su Amerikanci, nekako znam da je film američki mada se ničeg drugog o njemu ne mogu setiti, smislili nekakav genijalni trik da se sve ovo izvede." bacio je priču s komentarom: "Amerikanci! Zašto sve genijalne stvari moraju da smisle Amerikanci?" i naravno priča nije prošla.

Jel' ti to stvarno ili izmišljaš? Moj dojam je da taj urednik nikada nije video tvoju priču. Ni moju.

imam nekoliko mejlova razmenjenih s njim... pre pet godina.

Promeni da film bude britanski...

... i da trik nije genijalan nego lukav. Britanci vole da su lukavi.

I have a cunning plan.

"...so cunning you could put a tail on it and call it a weasel!"

Nedavno je završen prevod Dorkasa na engleski. Prosleđen je u jednom profesoru na Oxford da izglanca a zatim ide na čitanje. Reakcija se očekuje u sledećih mesec, dva.

Mislim da u našoj fantastičnoj književnosti (fantastičnoj = pridev + odrednica) ima dovoljno odličnih dela koja zaslužuju prevod. Nije neophodno da obrađena radnja bude izmeštena iz Srbije da bi bila interesantna i drugom delu sveta. Bitan je kvalitet priče i dobar prevod.

Volela bih da Ljubin roman: Vi što maštate o sreći neko prevede na engleski i da se pokuša sa plasmanom te knjige.