ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

šta fali sponzorušama?

Quote from: Boban on 26-04-2010, 17:23:31
šta fali sponzorušama?

sponzori?

Biljo, super je biti na marginama u zemlji gde su Bjelica, Mojsilović, Habjanović, i da ne nabrajam ZVEZDE

Biti na margini ne podrazumeva kvalitetno kontriranje pomenutim imenima.

Quote from: libeat on 01-05-2010, 15:41:00
Biti na margini ne podrazumeva kvalitetno kontriranje pomenutim imenima.

Ne umem kvalitetno ni da kuvam, ni da strikam u emisijama.

Vidi, ono je bila onako, generalna opaska, svakako ne upućena sa namerom da akcentira išta uvredljivo po tebe lično.
Htela sam samo da naglasim kako smatram da i u "centru" i na "margini" ima i dobre i loše proze, pa mi sama "lokacija" stvarno ne garantuje kvalitet.

Mislim da kontriranje takvim piscima nije nacin. Pisci koji pisu na jedan drugaciji nacin, malo otrgnuti od te zavicajnosti, sa iskorakom iz nje, prosto se nekako nuzno nadju na marginama.

A brine me nesto drugo. Sad cu ja verovatno malo zarezati granu na kojoj sedim Brine me cinjenica da u Srbiji od Isidore Sekulic ne postoji kvalitetan zenski pisac i jednostavno me niko nece uveriti u suprotno. Ignorisuci cinjenicu da nijedna od tih dama koje se bave pisanjem (osim Isidore Sekulic) ne sedi u Akademiji, prosto se jedna takva zenska figura jos nije pojavila. Naravno, ne mislim da je Akademija neko jako pozeljno mesto, ali ako se neko seti i jedne zene pisca koja pise na srpskom jeziku, a da se njen knjizevni opus moze porediti sa Isidorom Sekulic, nek me uputi. Ja je do sada nisam srela.

U Hrvatskoj bi to mogla biti Dubravka Ugresic, ali to je, sto bi sami Hrvati rekli dulja prica. Ona vec vise od 15 godina i ne zivi u Hrvatskoj i poznatija je u Holandiji, Italiji, Nemackoj, Americi, pa cak i Srbiji i prihvacenija, nego u rodnoj Hrvatskoj. Ne, mi definitivno nemamo taj format zenskog pisca. Tako da ove sto strikaju i kuvaju mogu biti ponosne, jer ce jos jako dugo to moci da rade, mozda neka (npr. Habjanovic, sto osvestava rukopise) doceka i Nobela 

Neće se protivim za tvrdnju iz prvog pasusa, verovatno si u pravu – ja slabo čitam domaću prozu, van žanrovske – ali meni je Mirjana Novaković trenutno vrh. I to tvrdim samo na bazi jednog pročitanog romana – čekam nestrpljivo drugi – nego i zato što u njemu prepoznajem kvalitete koje smatram neophodnima u autora: zrelost izraza, zavidna snaga teksta i vrlo dobro savladan zanat pripovedanja. Ostalo su, naravno, finese koje spadaju u domen afiniteta, ali mislim da bi mi "legao" svaki njen roman, bez obzira na tematiku.  
 
Za ostatak po pitanju štikačke nepravde... eh. Tu nema leka. Ali kapiram da se dobra knjiga baš i ne zanemaruje tako lako. Jes' da malko potraje, ali... sve to na kraju nekako dođe na svoje. Bar donekle.

Quote from: libeat on 04-05-2010, 10:29:55
Neće se protivim za tvrdnju iz prvog pasusa, verovatno si u pravu – ja slabo čitam domaću prozu, van žanrovske – ali meni je Mirjana Novaković trenutno vrh. I to tvrdim samo na bazi jednog pročitanog romana – čekam nestrpljivo drugi – nego i zato što u njemu prepoznajem kvalitete koje smatram neophodnima u autora: zrelost izraza, zavidna snaga teksta i vrlo dobro savladan zanat pripovedanja. Ostalo su, naravno, finese koje spadaju u domen afiniteta, ali mislim da bi mi "legao" svaki njen roman, bez obzira na tematiku. 
 
Za ostatak po pitanju štikačke nepravde... eh. Tu nema leka. Ali kapiram da se dobra knjiga baš i ne zanemaruje tako lako. Jes' da malko potraje, ali... sve to na kraju nekako dođe na svoje. Bar donekle.

Moje lično mišljenje, naročito što se tiče ovog poslednjeg što si napisala, jeste da zapravo TREBA SKRENUTI PAŽNJU od strane stručne javnosti, dakle ljudi koji se bave ozbiljnom esejistikom, na dobre ženske pisce i hvala što si mi skrenula pažnju na Mirjanu Novaković. Već jedno duže vreme razmišljam o jednoj knjizi koja bi na objektivan, ali provokativan način (bez štedenja književnog smeća svih onih autorki koje su iskoristile svoje nekakve lične istorije, pa se samoprevazišle u samospoznaji, počele da štancuju silne opuse koji ne vrede ništa) obratiti dakle pažnju i na one autorke koje godinama pišu nešto što je kvalitetna proza. Sa Isidorom Sekulić sam to delimično uradila, ali o njoj su mnogi već mnogo rekli, nažalost nakon njene smrti, a ja mislim da stručna javnost MORA reći da imamo i autorki koje ne štrikaju i ne kuvaju, ne mašu sa bilborda i ne potpisuju brdo smeća na sajmovima, ali ipak postoje. Tu je recimo vrlo ezoterična proza Marice Josimčević, tu su detektivski romani (satire) Mirjane Đurđević, i tu je zajedničko izdanje beogradskog Samizdata i zagrebačkog Konzora sa kompletnim delima Dubravke Ugrešić, što prosto zaslužuje jednu zbirku eseja (o čemu sam pisala po raznim književnim časopisima) da dospe do šire javnosti.

To stoji, ali vidi; slutim da ti kupci koji reaguju na štrikanje, kuvanje i bilborde ipak slabo  reaguju na stručne eseje. A ovi koji dobro reaguju na stručne eseje ionako ne obraćaju mnogo pažnje na sve ono drugo, tako da se tu manje toga poklapa nego što se na prvi pogled čini.
Ali u principu se slažem sa svime što predlažeš, samo ne vidim jasne prečice da se to postigne, osim vremenom, kvalitetom i dobrim reakcijama kupaca. Tek kad se to troje složi i preklopi, onda se dobije taj krajnji rezultat koji pominješ.
A ta ideja koju imaš jeste dobra, ali samo ako ne bude u formi knjige. Bar ja tako mislim; zahtevne knjige se teško prodaju, to možda i jeste glavni problem. Recimo, razmisli o prednostima nekog drugog medijuma, poželjno elektronskog.

Meni se knjiga dopada, autorka još više. Ali, kao i svaki Dirty Old Man, ja sam subjektivan...

Cemu tolika strogost, pogotovo prema sebi, Nedo. Raznolikost u literaturi je pozitivna, i u smislu zanra i u smislu stila i nacina pripovedanja. Ne vidim zasto bi sebe stavila u inferiornu poziciju u odnosu na bilo kog pisca, i ne vidim razlog da se pravi podela na "zenske" i "muske" pisce, bar ne u smislu kvaliteta.
POstoji razlika u nacinu pogleda na svet, i taj aspekt smatram pozitivnim i osvezavajucim, ali ne bih se slozila da postoji samo zenska generalno losa spisateljska scena koja se prepoznaje po "strikanju, kuvanju i bilbordima". Postoje losi romani napisani od strane oba pola, samo sto zenskih pisaca, zasad, ima daleko brojcano manje, pa se naravno teze dolazi do kvaliteta (ali lako do bilborda ako imate para i dobre nogice).

Mmm... nogice. O, da.

Dirty, zapažam da besomučno naskačeš na postove ženskih članova sa ovakvim i sličnim upadicama, uglavnom bez veze sa temom.
Pokušaj da budeš fin ili idi da se igraš negde drugde.

Quote from: Bilja on 12-05-2010, 14:53:40
Cemu tolika strogost, pogotovo prema sebi, Nedo. Raznolikost u literaturi je pozitivna, i u smislu zanra i u smislu stila i nacina pripovedanja. Ne vidim zasto bi sebe stavila u inferiornu poziciju u odnosu na bilo kog pisca, i ne vidim razlog da se pravi podela na "zenske" i "muske" pisce, bar ne u smislu kvaliteta.
POstoji razlika u nacinu pogleda na svet, i taj aspekt smatram pozitivnim i osvezavajucim, ali ne bih se slozila da postoji samo zenska generalno losa spisateljska scena koja se prepoznaje po "strikanju, kuvanju i bilbordima". Postoje losi romani napisani od strane oba pola, samo sto zenskih pisaca, zasad, ima daleko brojcano manje, pa se naravno teze dolazi do kvaliteta (ali lako do bilborda ako imate para i dobre nogice).

Pa nisam još objavila toliko knjiga, da bismo mogli govoriti u bilo kom smislu o kvalitetu mogu ukupnog opusa. Moguće je da su moje esejističke studije vredne pažnje, samo, kao što sam rekla, osim pisaca koji objavljuju po tim časopisima, ja ne verujem da je to i urednik čitao.

Ovde se radi o nečem drugom. O naletu tzv. ŽENSKIH PISACA, izniklih iz raznih branši, sa raznim "bogatim ličnim istorijama", koje imaju zavidne opuse, a koji, ako mene pitaš, a ovo ne govorim samo zato što mi smeta što mašu sa bilborda, već i zato što sam ponešto od tog smeća i čitala, ne vrede ništa sa književno-teoretskog, pa ako hoćeš i estetskog i umetničkog aspekta. I to neko treba glasno da kaže! Mogu samo da nabrojim televizijske kuće: Pink, RTS, B92; BN i da odmah prepoznate o kojim "damama" je reč. Ne bih ovo govorila bez pokrića, kažem ponešto od toga sam bila prinuđena da pročitam, samo zato da kad o tome govorim, mogu jasno da kažem - to je što se mene tiče, kao nekog ko se od 1991. obraća stručnim tekstovima u književnim časopisima, TRASH.

Ne vidim zašto bi ja tu bila u inferiornoj poziciji. Možda samo kvantitativno. Nisam objavila godišnje jednu knjigu, jer nisam smatrala da je bilo vredno objavljivanja. Do sad bi ih možda imala 10. Samo, kada počneš da pišeš rano, pa se posle osvrneš na to svoje rano pisanje, izgleda ti otprilike one težine tipa Mome Kapora. A ja to nisam htela.

A što se tiče muških pisaca, naravno i tu postoji ono što je kvalitetno i ono što je smeće, samo što se o tome više govori. Bar koliko je meni poznato i po dnevnim novinama i po književnim časopisima.

Je li ti to pljuješ Momu Kapora?
Ima nas koji smo odrasli uz Beleške jedne Ane u Ilustrovanoj politici u vreme kada jedva da je bilo televizije, a telefon i internet još nisu bili ni u dugoročnom planu?

Quote from: Boban on 13-05-2010, 13:42:49
Je li ti to pljuješ Momu Kapora?
Ima nas koji smo odrasli uz Beleške jedne Ane u Ilustrovanoj politici u vreme kada jedva da je bilo televizije, a telefon i internet još nisu bili ni u dugoročnom planu?

Taman posla da ga pljujem. I ja volim neka njegova dela, npr. Unu. Ali potpuno je druga stvar šta ko želi od svog pisanja. Taj žanr
is definitely not my cup of tea.

Pogresno sam se izrazila. Nisam mislila da se postavljas inferiorno u odnosu na tu neku "kvantitativnu" literaturu, nego u odnosu na one koje smatras boljima od sebe. A to nema smisla jer se zanrovski i stilski razlikujete, a citaocima kvalitetne literature je potrebna raznolikost.
Licno, nemam nista protiv ni lakse literature, ali cak ni u tu kategoriju ne racunam literarne pokusaje bivsih sponzorusa i samozvanih novinarki/pevacica/glumica u stilu "ja i moj superzanimljivi zivot i moja superpametna filozofska zapazanja". Neciji egotripovi me ne zanimaju i zamara me odususto bilo kakve samokriticnosti u tim spodobama. U ovoj semikategoriji kvaziknjizevnosti ima i muskih autora cija literarna nedela zaobilazim u sirokom luku.

Slažem se sa Biljom. U laku literaturu bi strpao recimo neke detektivske romane, ili urbanu fantastiku Džima Bučera. Ono o čemu govorimo ovde nekoliko zadnjih postova, ne spada čak ni u to. Danas svako ko ima para ili sponzore, piše knjigu. I Marijana Mateus piše knjigu. I Boban Rajević piše knjigu, a to je pevač za koga ne znaš da li gore peva, ili se gore oblači. I Legija piše knjige. Verovatno će se uskoro pojaviti i Čumetovi i Šarićevi memoari.
Ali ne treba odustati. Nisu svi isti, i uvek će biti publike koja će pre dati šansu Bilji, Nedi, nego nekoj sponzoruši koja se stalno šetka po tv emisijama.