ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Odlično, skoknuću sutra preko bare.
Uzeo bih još neki broj (po sajtu, imaju #6-#15), da li da uzmem 14-icu ili preporučujete neki drugi?

Što ljudi vole da šire dezinformacije... Beopolis je pun petnaestice i treba biti ili autističan ili Homer pa promašiti je.

Quote from: "Boban"Što ljudi vole da šire dezinformacije... Beopolis je pun petnaestice i treba biti ili autističan ili Homer pa promašiti je.

Zaboravio si da kažeš: 'dragi čitaoci...'

Na ovim, izeditovanim postovima...

stajaše dokazi moje gluposti...

te sam ih zbog toga izbrisao.


Naime, ja sam nesvesno "pohodio" BEO IZLOG!!!  
Moja dezinformacija nije bila namerna, ali se ipak izvinjavam.


@Boban
Ne znam zašto se ti odjednom uzbuđuješ. Da nisi naprasno odlučio da se brineš za prodaju ZS?

beoizlog... dobro nisi tražio u pekari "Toma"...

Naravno da se brinem za svoja izdanja.
A Znak sagite sam proglasio za jedan od tri strateška projekta moje firme tokom narednog perioda, dakle, tiraž je udvostručen, distribucija podignuta na mnogo bolji nivo (80 prodajnih mesta u Srbiji), nema više besplatnog rada, svi tekstovi i prilozi će biti honorisani po cenovniku... i tako.
Još samo da se vas nekoliko zamajanih kupaca nauči da raspozna knjižaru od cvećare i gde će nam biti kraj.

Jel ima u Neoplanti?

Quote from: "Boban"beoizlog... dobro nisi tražio u pekari "Toma"...

E sad baš se*eš! Pa u Beoizlogu ima ZS10.

Quote from: "Boban"treba biti ili autističan ili Homer pa promašiti je.

Quote from: "Boban"Još samo da se vas nekoliko zamajanih kupaca nauči da raspozna knjižaru od cvećare i gde će nam biti kraj.

Duhovito nema šta ali, što ono reče Ghoul Zaboravio si da kažeš: 'dragi čitaoci...'.
Šta ću, ovo je Srbija, ovde ljudi još uvek trpe i nadrkane šalteruše.

Quote from: "Boban"80 prodajnih mesta u Srbiji

Pa update-uj sajt, to bar nije teško.

Bobane, ovaj novi ZS ti je pun pogodak. Već su se ljudi pokrvili oko njega.

ZS 15 se mogao kupiti u Beopolisu, tokom citave prosle nedelje.
No, ja cekam autorski primerak od druga Bobana.  

Nakon dužeg lutanja, nabavio sam ZS15 na lokalnom stovarištu.  

Korice su odlične! Ilustracija (bolje reći: slika) izgleda mnoooogo bolje u rukama nego postovana negde na ovom topicu.

Više o tome posle čitanja.

Quote from: "Boban"Znak sagite sam proglasio za jedan od tri strateška projekta moje firme tokom narednog perioda.

Zaboravih da pitam: Koja su to druga dva? - ako nije tajna.

1. O izgledu 15-ice i ZS uopšte

Naslovna strana izgleda odlično. Neverovatno je da slika kojom potpuno dominira jarka boja izgleda toliko sablasno/mračno (Naslovnica 14-tice je potpuna suprotnost). Ako ovo BoBovo delo prizivamo u glavi dok čitamo onaj odlomak (šta li je?), koji se provlači kroz Congreve-ov Uvodnik, dobijamo mnogo upečatljiviju verziju teksta. Drago mi je što je broj na novom logou slabo vidljiv, u suprotnom bi samo pokvario izgled.

Sve ilustracije su pravi izbor osim jedne. Ako se oko nekih možemo sporiti da li dočaravaju atmosferu priče, oko one za Slova ne možemo – ilustracija je potpuno neodgovarajuća.

Sledeće utiske iznosim iz ugla čitaoca-laika koji nema nikakvu predstavu o odnosu troškovi/tehnička izvodljivost/cena:
- Nemam zamerki na kvalitet papira – naprotiv: upravo takav papir volim da osetim pod jagodicama.
- Format nije loš, mada preferiram klasičan A5 format.
- Nedostatkom (relativno)praznog papira na pocetku i na kraju, ZS gubi na eleganciji (izgleda zbudženo).
- Latinica mi ni malo ne smeta, ali bih koristio neki retro font (tipa pisaće mašine), za priče koje se premijerno objavljuju u ZS.
- Strana 2707 je suvišna. Crni cvet i Priče s one strane su recenzirane, dok se naslovnice knjiga: Naživo i Mi nismo bolesni nalaze i na 2697. strani.
- Neki tekstovi nisu editovani. Uvod u australijsku fantastiku je na pogrešnom mestu, ili je bar trebalo izmeniti rečenicu: na sledećim stranicama čitaćete njegove predstavnike – predstavnici su na prethodnim stranama. Bakić: ugravirani grad je u izboru za Fantasy Award za 2004. (2006 je! – bio je u izboru i nije dobio). Text o Konstantinu je mnogo zakasnio itd.
- Još 50 str. priča (domaćih ako ima dovoljno kvalitetnih, ako nema – ubaciti prevode) bi zadovoljilo moj ukus. Za ovakav časopis od 250-300 str. bio bih spreman da izdvojim 450 din. (da bih smirio Urednika, ubacujem onu narodnu: 100 ljudi – 200 mudi )

Da ne pomislite (zbog silnog zakeranja) da mi se 15-ica ne sviđa, ističem da bih je i posle ovog čitanja kupio i još više platio.

@Boban
Da li si radio (najgrublje) proračune o potrebnom (prodatom) tiražu koji bi omogućio da npr. ilustracije za priče (bar) budu u boji? Taj podatak me baš interesuje.

2. Esejistika i sl.

Za svakog ponešto. Na neke tekstove nisam odreagovao ni pozitivno ni negativno, pa ih neću ni spominjati.

Hazarski rečnik (SF viđenje) – kratak uvod, zatim citat za citatom do samog kraja. Po meni je tekst potpuno suvišan: ko to tvrdi da Rečnik nema elemente SF?

Recenzija Crnog cveta je odlična iako je propušten da se spomene povod recenzije romana iz 1993. (reprint, anglosaksonsko izdanje, mogućnost snimanja filma). Da ne zaboravim: u sadržaju je naslovljena Ogrezlo u realizam (?)

Bakićevi Filmofili su vrlo dobri. Nedostaje još koja stranica (tema je obimna) za 5+.

Velesova knjiga je intrigantan esej (bar za mene koji ne znam ništa o tome) čemu doprinose i fotokopije i prepis teksta (pun pogodak).

Žicina preporuka (Modžo) me je zainteresovala za zbirku, ali je malo više spoilovao nego što bih priželjkivao. Koristim priliku da pohvalim Izlet, kao i prelom te dve strane.

Ghoulova lestvica. Biću potpuno subjektivan jer je ovo jedan od mojih omiljenih filmova: oduševljen sam. Ne samo zbog teme, već i zbog vrlo sličnog mišljenja o mnogim aspektima tog filma. Paralela sa Birsom mi je proletela kroz glavu (jednom davno) kada sam prvi put odgledao film. Da ne hvalim mnogo: možda je trebalo ubaciti vinjeticu Ghoul preporučuje, ali je to moglo izazvati i kontra-efekat.

3. Priče

Moram priznati da sam prijatno iznenadjen činjenicom da su mi domaće priče prijale mnogo više od prevedenih.

Aleksandar Marković: Rešenje je priča koja je na mene ostavila najjači utisak (pre svega zbog stila). Ima jednog Elvisa viška za moj ukus, ali se lepo uklopio u priču.
Milan Urošević: Iskreno, ovu priču sam taman hteo da preskočim nakon prvih nekoliko rečenica, ali me je biblijsko pripovedanje ubrzo zarobilo i potpuno savladalo. Imao sam osecaj da sam je procitao u trenu. Hrabar izbor.
Ilija Bakic: Jato je vrlo dobra prica sa upečatljivim krajem, ali ima prespor početak. Možda 2-3 stranice viška.
Uros Petrović: Slova, vrlo lepa priča za sve uzraste. Svako slovo je na mestu. Ilustracija je pun promašaj.
DRF: Odlagao sam je, preskakao, na kraju uspeo da pročitam, ali sam ostao uskraćen za bilo kakav utisak.
Dimitrije Vojnov: U početku samo glupava priča, pripovedana jednostavnim (da ne kažem prostim) stilom, mada je to opravdano likom (nisam ranije čitao Vojnova, ne znam da li mu je stil zaista takav te se ovde vešto sakrio iza fudbalera). Nije dosadna, ali ni intrigirajuća, a onda poslednja stranica: nepredvidivi obrt i genijalan kraj bacaju senku na sve nedostatke priče i ona ostavlja snažan utisak.

Australijance bih podelio u tri grupe bez opsežnog komentarisanja po veoma cenjenom kriterijumu: 1.sviđa mi se, 2. može da prođe, 3.ne sviđa mi se

1. Grizli na ledu (zar ništa nije sveto? Ne, nije.), Dobar momak, Priče iz prave pustinje.
2. Proročica, Paralaksna bašta, Umetnost umiranja
3. Dete iz Tara

Ne zaboravljam Lundbergov Ples sa duhovima koji bi svakako ušao u prvu grupu da je iz zemlje kengura-ljudoždera.

Quote from: "Kastor"Da li si radio (najgrublje) proračune o potrebnom (prodatom) tiražu koji bi omogućio da npr. ilustracije za priče (bar) budu u boji? Taj podatak me baš interesuje.

Nisam, jer takvo razuđeno ubacivanje kolora košta maltene kao da je sve u boji zbog toga što se štampa osam strana odjednom, i to po preciznom redosledu koji ne može da se tumba; npr, zajedno su strane 1,4,5,8,9,12,13 i 16 i ako jedna od njih treba da bude u boji, praktično bi bilo neznatno skuplje da budu svih osam.

Planiram da ubacim malo kolora u ZS, pokušavao sam da pronađem neki strip u boji koji bih štampao, ali ne uspevam da dobijem ništa suvislo.
Boja lepo izgleda, ali nije realno da bude redovna i potpuno prisutna; kolor postaje jeftin kada su tiraži petocifreni.

Quote from: "Boban"kolor postaje jeftin kada su tiraži petocifreni.

U današnjim okolnostima to zvuči vrlo SF.

Imam jedno pitanje: da li je B. Zivkovic radio sve ilustracije u ovom izdanju, ili samo ovu na naslovnoj strani?

Zaboravih da napomenem (uz rizik da me tvrdo jezgro gađa mutiranim paradajzom) da mi u 15-ici nedostaje neko trabunjanje u stilu ličnog stava iz ZS14.

Nedostaje i Bobanov uvod. Iako u novom broju imamo uvodnu reč, ona ipak dolazi iz Australije, a razlika između 14 i 15 je (nešto manje od) 2 god. Zar se ništa nije dešavalo u međuvremenu?

@Magrit
Ako je BoB radio ilustracije van naslovne strane "well, roll me in flour and bake me for 15 minutes."

Quote from: "Kastor"Ako je BoB radio ilustracije van naslovne strane "well, roll me in flour and bake me for 15 minutes."

Ako nije, zasto onda nije napisano cije su to ilustracije ? Bilo bi to isto kao objaviti pricu bez imena pisca.

Quote from: "Magrit"Bilo bi to isto kao objaviti pricu bez imena pisca

Iskreno, meni to uopšte ne smeta, mada ja nemam baš visoko mišljenje o ilustrovanju proznih dela. Mislim da je pogrešno čitaocu sugerisati atmosferu priče, ili čak i izgled nekih likova (realism not excluded). Za to postoji strip. Al' ajde, ovde sam verovatno u  vrlo sitnoj manjini, bolje bi mi bilo da se vratim u ćošak.

U 15-ici nema adrese www.znaksagite.com ?

Kastore, ajde reci iskreno, čemu mogu da zahvalim ovako detaljnu vivisekciju svega što radim i ne radim?

Kastor ima vremena...

Inače, govoreći o ZS 15, pomenuo bih dva kratka, provokativna teksta:
Gibsonov o tome kako traži inspiraciju u Tokiju, i Lavrekov koji prosto poziva na raspravu o Vles - knjizi. Ovi tekstovi legli su mi bolje od mnogih priča!
A  priče koje su mi se dopale... izdvajam Bakića (za moj ukus samo malčice duže od idealnog), DRF (imam prokleti utisak da TUTNJAVA prve dve trećine vozi savršeno, ali da je naglo presečena, kao da rok ističe za pet minuta...)  
I najzad - izgleda da su čitaoci dobro primili Uroševićevog KRALJA ... Ovo mi je drago, jer sam te sezone ja jedini u žiriju toj priči dao visoko mesto. Rekli su da sam  čudak!

Quote from: "Boban"čemu mogu da zahvalim ovako detaljnu vivisekciju svega što radim i ne radim?

Quote from: "Varvarin"Kastor ima vremena...

Upravo tako. Ako preterujem, samo kaži: "ne seri više" i prestaću.

ma, ne, samo napred...

Ali ja naprosto verujem da se nista ne desava tek tako i da sve sto radimo ima neki dodatni smisao. Možda pokušavam da dokučim taj smisao.

Nemam neki skriveni motiv (a ipak sam samo čovek).

Cenim ono što radiš i mislio sam da bi bilo lepo da dobiješ
kakvu-takvu povratnu informaciju od čitaoca čiji sud nije
pomućen poznanstvom - nije "prijatelj", nije neprijatelj.

Khm, khm, meni ipak niko nije odgovorio cije se ilustracije nalaze u casopisu .......

razni poljski, česki, ukrajinski i ruski autori uglavnom.
Ne znam im imena, poskidao sam bazu sa 48000 njihovih slika u velikoj rezoluciji, ali ne i njihova imena; imena se dobijaju kada im se pristupi kroz početnu stranicu, što bi trajalo 11 godina...

Da li na tom sajtu postoji odobrenje autora da se ilustracije objave bez ikakve naknade autorima, ili ti te ilustracije objavljuješ potpuno bespravno?

Ako je ovo drugo u pitanju, imaš sreće što su šanse da te uhvate u kršenju zakona o autorskim pravima minimalne.  

Ako svoje "sličice" kače po netu, mogu samo da budu zahvalni što su štampani u ZS.

Iako sam odavno procitala ceo ZS 15 tek da bude zabelezeno: najbolja prica za mene je domaca-Ilije Bakica a odmah za njim sledi Sale Markovic, pa  prazna mesta jedno dva tri pa drugi domaci autori, pa australijanci!
Ostali tekstovi su satnardno vise manje dobri jedino me nerviralo sto sam clanak omiljenog mi filmskog kriricara (izvini Dimitrije) Zozona tj Milosa Tomina vec odavno citala na sajtu kulturab92.

smuči mi se, kad gledam post od marta 2006. samo, da ga pokrenem. tako za neka 4 meseca.
inače gdje je Greg Egan? u antologiji australijanaca bi ga baš očekivao.
knjižice još nisam pročitao, to je umjesto mene uradila roseann, pa još uvek čekam izveštaj.

:oops:

Stari, kratki prikaz 15-ice na nekom australijskom dark fantazy blogu:

http://ozhorrorscope.blogspot.com/search/label/Znak%20Sagite

И? Кад ће следећи број?

Jeste prošlo mnogo vremena, ali naletim na prikaz broja 15 od strane ABN-a: http://static.astronomija.co.rs/razno/sf/sdfn/sdnf49.htm pa neka ga ovde, da se ne zaturi u vremenima koja nadolaze.

Časopis "Znak sagite" 15

(prikaz pripremio, 2006 04 27, A. B. Nedeljković)

Na njemu piše "oktobar" (a zapravo je izašao u decembru) 2005, sve je latinicom, imena pisaca navedena su u inostranom načinu pisanja (kao u hrvatskim publikacijama: u stilu John Smith), urednik je Australijanac (pa, eh, u australijskim pričama ima baš i kengura... ), ali on u uredničkoj reči jasno kaže da to, što je on sa sobom doneo i u ZS ugradio, jesu priče "tamne fantazije", i zaista to su fantazi i horor priče, ne SF. U celom ovom broju od oko 206 stranica, ima samo jedna jedina SF priča, od 15 stranica; jedan esej od 2 stranice o mogućem SF tumačenju Pavićevog Hazarskog rečnika; i jedan prikaz Eurokona 2004 na 8 stranica, dakle, ukupno 25 stranica, otprilike nekih 12 procenata, a oko 88% su horor i fantazija i članci (prikazi) o ta dva žanra.

Ovo je, dakle, sa 88% pretežnosti, horor i fantazi časopis, a to je, verovatno, prilično tačan odraz i stvaralačkog, ideološkog i organizacionog odnosa snaga u klubu "Lazar Komarčić" danas. – U ilustracijama, kojih je (ne računajući fotografije, i ne računajući reklamu za striparnicu na Novom Beogradu, a računajući svaku tablu tj. svaku celu stranicu horor-stripova kao jednu ilustraciju) oko 70, proporcija je još mnogo više anti-SF, otprilike 96% prema 4%, jer zapravo samo jedna je SF (na str. 2673, a i ona je davno viđena, to je erotična robotkinja sa glatkom metalnom glavom, crtao je takve, u boji, i davao ih još "Siriusu" za korice, oko 1985. godine, jedan Jugosloven, Miroslav Sinovčić, za koga je u "Siriusu" 105 bilo najavljeno da će otići da radi u Americi). I, već četvrt veka neizbežno kod Bobana Kneževića, skoro sve ostale ilustracije osim stripova dao je njegov prijatelj Bob Živković.

Kad se odlučivao za Bobovu koricu u boji krvi, na kojoj iskeženi kengur ili kengurica (sa mitraljeskim redenikom na sebi) drži ljudsku glavu koju je upravo odsekao nožem, i iz koje još curi krv, Boban nije čak ni primetio da je to horor, smatrao je da je to baš vesela SF karikatura, laki SF humor; ovo znamo iz razgovora s njim na njegovom forumu.

Jedna greškica: naslov priče na str. 2573 je "Dobričina" ali u sadržaju je navedena kao "Dobar momak".

Pogledajmo priče i članke srpskih autora u ovom broju.

Dimitrije Vojnov, priča "Poslednji život u zavičaju" o provincijskom fudbaleru koji se vraća kroz vreme da bi ipak pogodio penal, jeste fantazija (nema naučnog), i jeste mračna (insistira se na depresivnim i negativnim elementima), ali nije mnogo udaljena od SF (nema čarobnjake itd). – Slično tome, i jedna od inostranih fantazi priča u ovom broju, "Dete iz Tara", nije mnogo daleko od SF.

Tu je i Fipina fantazija "Tutnjava u ritu" o smucanju nekih likova, pa čak i jednog pravog konjokradice, u ratovima raspada Jugoslavije 1990-tih godina; sadrži napomenu, na prvoj stranici, "što Škrba reče, predveče se nikako ne može" a to je interna šala za veterane srpske SF scene iz onog minulog, dvadesetog veka. Uglavnom stvar je fantazi, fantazi, ne može se ni čakljom prevući preko Drine u SF Land.

Uroš Petrović, "Slova"; u ovoj priči, sa jednim dečakom u sirotištu razgovara duh, tako što statičkim elektricitetom lepi iseckana slova (koja su na kvadratićima papira) za jedan češalj. Fantazi, ali moglo bi proći u nekoj domaćoj TV seriji u stilu Zone sumraka, kad bi iko bio sposoban i voljan da takvu seriju snima. Trag naučnosti sastoji se u tome što duh može da kontroliše, u materijalnom svetu, samo raspored malih količina statičkog elektriciteta; to je, kao ideja, šarmantno.

Ilija Bakić, "Jato", to je ta jedina SF priča u celom ovom broju! – jato gusaka, u Srbiji posle socijalizma, sada u Uniji; one lete, ali njih treba voditi tokom njihove migracije ka Sibiru i spasavati ih – kao i nas Srbe – od izumiranja. Divna priča, dirljiva, majstorska, odlična.

Pravo je pitanje: da li se ljubiteljima naučne fantastike isplati da za ovu jednu priču daju trista dvadeset dinara, tj. da kupe čitav ovaj broj u kome za njih nema (osim još i eseja Elene Lačok, i prikaza Eurokona) zapravo ničeg drugog, a raznih morbidija ima naveliko. To je kao da na kiosku morate uz novine, koje vam trebaju, svaki put da kupite i po jedan telefonski imenik Zimbabvea, koji vam ne treba, i štaviše morate i da ga odnesete kući i da mnogim takvim telefonskim imenicima Zimbabvea zakrčujete svoju radnu sobu, iz godine u godinu.

Pošto je proporcija ne-SF prema SF, u ovom broju ZS, približno 7,33 prema 1, to znači da sa stanovišta onog ko voli SF, cena jednog broja ZS koji bi bio pun SF iznosi 7,33 puta više, naime, iznosi oko dve i po hiljade dinara. Da formulišemo to i drukčije, malo jednostavnije: vi morate za ovaj Bobanov magazin da date, tokom godina, ukupno dve i po hiljade dinara da biste dobili JEDAN "Znak sagite" pun isključivo SF. Skupo! Preskupo. Mnogo humanije bi bilo da izdavač, Boban Knežević, izdvoji jedan separat, koji bi bio samo o SF, i sastojao se samo od 25 stranica, pa makar i bez ikakvih korica, i koji bi mogao da se kupi za 45 dinara. Ovako ispada da u nekoj suštini Boban prodaje SF fanovima SF tekstove po ceni oko sedam puta većoj nego hororistima horor tekstove. Nije fer...

Da se vratimo, posle ovog verovatno uzaludnog protesta, srpskim pričama.

Milan Urošević, "Kralj nasmejanog naroda", fantazi.

Aleksandar Marković, "Rešenje", fantazi, o razočaranom urbanom pijancu samcu kome dolazi Elvisov duh i...

Dušan Žica, pesma "Izlet", to je horor poezija, nije SF; vreće ljudske kože se pune crevima itd.

To je to. Zatim, članci, eseji, prikazi, srpski i inostrani:

Do kraja ovog broja, Ilija Bakić se pojavljuje još četiri puta, na razmacima od po tridesetak ili pedesetak stranica, sa člancima, prikazima, intervjuima: o horor-fantazi-erotskom stripisti Grabovskom; zatim članak "Odrastanje pod znakom usuda, svetovi epske fantastike" a oni su nam potrebni "da nas bar zakratko uteše"; pa članak "Filmofili – nova tema domaće književnosti", kako su video-rikorderi pa zatim i kompjuterski laserski diskovi pobedili bioskopsku dvoranu, i kako se to odrazilo u knjigama Ratka R. Radunovića Mi nismo bolesni i Dejana Ognjanovića Naživo; i najzad članak "Katarza u tajanstvenom gradu", prikaz fantazi romana Ugravirani grad Australijanke K. DŽ. Bišop.

Gibsonov esej "Moj lični, privatni Tokio" više je turistički, lični putopisni, nego što nešto važno kaže o Japanu.

Jovanka Maksimović, "Fantastika u srpskoj umetnosti XIII veka", članak o iluminiranim prvim slovima na srpskim rukopisima, gde ima tih fantastičnih životinja.

Elena Lačok, esej "Naučnofantastično viđenje Hazarskog rečnika", interesantna teza.

Andrija Lavrek, članak, "Velesova knjiga – istorija, falsifikat ili fantastika", ovaj članak je neka vrsta popularizacije nauke, mogao se lako naći i u "Planeti" ili u nekadašnjoj "Galaksiji" ili u nekom sličnom časopisu, a zastupa tezu da, iako je Vles knjiga falsifikat, što naučnici o njoj kategorično kažu, barem je privlačna kao fantastika, kao jedna alternativna istorija Slovena.

Ljiljana Pešikan Ljuštanović, profesor sa filologije Novosadskog univerziteta, članak "Krhke granice realnosti", o knjizi Uroša Petrovića Priče s one strane čiji je ona i recenzent; tekst članka se potpuno podudara sa recenzijom, to ustvari i jeste recenzija, samo je (koliko smo videli) jedna jedina reč prepravljena.

Ratko R. Radunović, članak "Ogrezlo u bajku i realizam", ovo je prikaz Bobanovog Crnog cveta.

Dušan Žica, "Modžo: priče prizivanja, uredila Nalo Hopkinson", prikaz te fantazi knjige.

Miloš Tomin, "Pion u borbi dobra i zla", prikaz o stripu (i filmu) Konstantin.

Dejan Ognjanović, "Džejkobova lestvica košmara", prikaz tog horor filma.

i, na kraju,

Pavle Zelić, "Eurokon 2004", članak (godinu dana zakasneo) o tom događaju, 8 stranica.

Zadnju koricu čine neki oglasi isključivo na engleskom. Možda je to nagoveštaj budućnosti. Možda će kroz pedeset ili sto godina Beograd biti značajan izdavački centar naučne fantastike – na engleskom...

Počeo sam da čitam ZS 15. Prva priča, o onoj nekakvoj ženturači što se nateže oće li ili neće da odapne, nije mi se svidjela. Stil pisanja predstavlja sve što u pisanju ne mogu da podnesem, a i previše sam glup da uočim poentu (if any) i kakve ovo dođavola veze ima sa fantastikom (bilo kojom). Naravno, priču je pisala žena. Nisam šovinista ali skoro sve što je u posljednjih nekoliko brojeva izašlo iz ženskih tastatura bilo mi je nesnosno dosadno.