ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Elem, konačno završila sa čitanjem.

Jocina priča mi je bila jako dobra, mada mi se čini da je za potpuno uživanje poželjno biti isto godište kao i autor i imati izvestan staž u potrošnji mnogo vremena i energije po klubovima; od Joce sam malko mlađa, a klubovi su mi uglavnom bili smor, eventualno zgodni za skupljanje anegdota o likovima koji se tamo okupljaju i muvaju devojke.

Kuća ljubavi mi je delovala kao popriličan kliše, što i nije problem kad se radi o urbanoj legendi, nedovoljno vešto ispričana, i sa prilično neuverljivom postavkom da su od četiri lika tri mentalno poremećena.

Manastirište mi je bilo slabo i prilično zbrkano.

Noćna kretanja su me zabavila. Ćirić nesumnjivo ume da vodi priču. Patnje matorca koji krizira i jurio bi klinke me u principu ne dotiču nešto posebno, ali ovo je jako zabavno ispričano.

E, baš nisi odabrala priče za kraj čitanja.

Odlična zbirka!
O izdanjima ,,Fraktali'' pravio sam priloge za radio Beograd 2. Ne zna se da li je jači ,,Beli šum'' il' ,,Isatinite laži''.
Nije lako napisati analizu, koji ne sme premašiti 5 minuta radijskog čitanja, za delo sa toliko autora i dobrih priča. Jedino rešenje je upakovati srž svake priče u jednu rečenicu, čisto radi osnovne reklame.
Pastujem....

ISTINITE LAŽI

Zbirka ,,Istinite laži – Priče o urbanim legendama'' , koju je priredio Goran Skrobonja (Izdavačka kuća Paladin) nešto je što vraća veru u budućnost domaće literature. Gotovo da nema loše pripovetke. One, koje i nisu izdašne u fabulativnom pogledu, to nadoknađuju dobrim stilom i dočaravanjem nesvakidašnje atmosfere.
Kao u svakoj dobroj literaturi, čitaocima ,,Istinitih laži'' poruke neće biti date na tanjiru.
Biće im prepušteno da sami procene jesu li ,,Šejtani'' Darka Tuševljakovića, realne, izgladnele šumske zveri il' duhovi rata, čije proganjanje traje večno.
Da razmisle ima li generacija, koja je s početka 90-tih izlazila u KST, ikakve perspektive, osim da se kolektivno pretvori u zombolike utvare, što se i dogodilo u priči ,,Godine u magli'' Jovana Ristića.
Da utvrde je li vremeplovna storija Ilije Bakića ,,Kula u ruži vetrova'' pesimistična s obzirom da predviđa apokalipsu il' umereno optimistična jer ljudima budućnosti ipak polazi za rukom da reanimiraju poneki davno izgubljen miris, ukus il' oblik života.
U prošlost nas vraća i priča ;,Manastirište'' Marijana Cvetanovića, koja pored ostalog otkriva ponešto i o hajdučko-turskom kanibalizmu.
Ko pročita ,,Muziku srca'' Vladimira i Miroslava Lazovića, uživaće u dobrom humoru, ali i slediti se nad krvavim mogućnostima, koje se kriju iza naručivanja neproverenih stvari putem inerneta. Od iste, virtualne pošasti beže i majka s maloletnim sinom u pripovetki ,,Odrazi u retrovizoru'' Ivana Nešića.
Poznavaoci mitova o sirenama, koje presreću mornare, moći će da ih uporede s legendom o devojci u belom, koja u priči Nikole Petrovića susreće izgubljene beogradske taksiste.
,,Trideseti dan košave'' Milivoja Anđelkovića zagolicaće nam um, žedan mistike, podstičući nas na razmišljanje jesu li vetrovi uistinu tek neživo kretanje vazduha, koje nastaje kao posledica različitih atmosferskih pritisaka.
Priča Vesne Ilić, po kojoj se i zove zbirka, dočaraće nam rašomonsku atmosferu, u kojoj će neko više verovati ženi, neko mužu, a neko ljubavniku.
,,'Ajde dobro'' Petra Petrovića humorističko je osveženje za one, koji bi da preispitaju izvikane vrednosti jugonostalgije i famoznih 80-tih. Priču ne preskačite čak i da ste Bosanac, ponosan na muzičku scenu svoje republike. Ne strahujte da će vas storija terati da gutate knedle gazeći sve na šta ste dični jer na kraju sledi obrt u vašu korist. Glavnom junaku, megamrzitelju ,,Bijelog dugmeta'' niko drugi do lično Brega nikog drugog do rođenu majku, ništa drugo nego obljubljuje i nikako drugačije nego bukvalno.
A ono šta Petar Petrović radi Bregi, Oto Oltvanji u priči ,,Lepše nego ptice'' čini Bati Živojinoviću, odnosno najvećem glumcu u partizanskim filmovima, čije se ime doduše nigde ne spominje.
Šta to žvakuće bakino mačence, saznaće onaj ko pročita ,,Čeljust, koja drži prst'' Ivane Milaković, priču sa nesvakidašnjim preokretom.
Dela Aleksandra Žiljka ,,Jura'' i Adrijana Sarajlije ,,Abrakadabra'', koje zbirci daju multinacionalni karakter, otkrivaju kakve se nemani i prokletstva mogu naći na zagrabačkoj Adi Ciganliji (Jezero Jarun) i Drinskom jezeru i šta im najviše zadovoljava apetit.
,,Kuća ljubavi'' Dejana Mujanovića upozoriće pisce da se ne igraju traženja inspiracije na svakom mestu, a ,,Tajna koliba od pečuraka'' Zorana Pešića Sigme, otkriva šta se krije iza velikog kamena u dvorištu i postoje li košulje, koje omogućuju da i duhovi samoubica budu vidljivi.
,,Noćna Kretanja'' Zorana Ćirića nam kroz raskošna literarna poređenja, dočaravaju muke s kojima se susreće matorac, nagovoren da popije tabletu za potenciju.
Da priče mogu imati i mirise dokaz su Marko Pišev i Dejan Ognjanović. Dok Piševljeva utvara, prilikom presretanja tramvaja miriše na pepermint bombone, glavni junak Ognjanovićeve ,,Sekte prljavih'' nudi jedan krajnje interesantan, alternativni koncept dostizanja sreće. Pri tom čitaoca baca u dilemu šta je realno prljavije? ,,Pristojan'' birokratski svet, koji nam usisava bit il' izolacionističko carstvo deponija, šahtova, škatora i gnojnih rana.
Spomenka Stefanović Palulu u priči ,,Mara'' pita može li se u tajnim podzemnim hodnicima Beograda zaglaviti i samo vreme izvršivši pretumbaciju samog sebe tako da  događaje poveže po stepenu ukletosti, a ne hronološki.
Priređivač zbirke, Goran Skrobonja predstavio se ,,Pokladama'', izvrsnom pričom o postapokaliptičnoj civilizaciji, u kojoj najveću šansu da prežive imaju nosioci maski.
Ukoliko vam se dopadnu pripovetke u ovoj, zbirci o urbanim legendama, ne propustite da pročitate i predhodno izdanje serije ,,Fraktali'' – Beli šum, antologiju priča, čija je glavna tema televizija.

Pavle Teofilović
- za radio emisiju ,,Kulturni krugovi''.

No pored ove gore diplomatske analize, mogao bih i da konstatujem neke ... recimo i mane. (Ali samo ovde)

Čini se da Cvetanovićevo MANASTIRIŠTE većim delom liči na puku hronologiju.
Na slaganje činjenica, kojima fali subjektivna nota.
Umesto DOGAĐAJA potrebni su i DOŽIVLJAJI, nešto što će nas češće odmoriti od podataka i dati malo dinamike u dijalogu il' subjektivnom opisu.

- Bakićeva KULA U RUŽI VETROVA me je na početku idejno oduševila. Karte postapokaliptičnog perioda otvaraju se pred nama polako.
Posebno me je obradovao spontan susret naučnice iz postvremena i vanzemaljca sa Alfa Kentaurija.
Međutim na jednoj tako važnoj temi - šta će GROF DRAKULA?
Čemu na toliko prostora i to na završnom delu priče?

Pokušavam da zamislim da sam naučnik iz neke 3000. godine i da je pored mene kolega s kim pokušavam da oživim neke davno izumrle omorike i ostale biljne i životinjske vrste. Da imamo metode da vidimo prošlost, ali da ljudi iz prošlosti ne vide nas.
Još mogu i da zamislim da me kolega na tom radnom zadatku posle apokalipse natera da mu pričam sve šta znam o Vladu Cepešu, ali ne mogu da zamislim sebi da mu izlazim u susret.
Rekao bih mu: - Kolega, da l si šašav?
Pola sveta izgorelo! Mi jadni preostali nalazimo se na zadatku reanimiranja izumrlih vrsta posle teške apokalipse. Situacija alarmantna, a ti me ovde teraš da ti pričam naširoko mitove o nekakvom grofu Drakuli - nepostojećem vampiru iz loše literature od pre 11 vekova.
Pa nemoj me zajebavati!
   Malo li je što smo izgubili nepovratno pola onog, što je stvarno postojalo nego treba i vampire da stvaramo u periodu posle pucanja akceleratora?
   Ne. To ćeš možda čuti od mene, ali nekog drugog dana i to ne na poslu.
(U nekoj drugoj priči)

   E to je bila greška Ilije Bakića po meni.
   Ako je već na početku uveo u ozbiljnu temu, mitu o prelaženju vampira preko Banata u ovoj priči nije bilo mesta.
  Čak i ratovi s Turcima gube bitnost kad se apokalipsa desi, a kamoli vampirske legende.
  A ako je i bilo vampirima, ne na tolikom prostoru i ne na samom kraju priče. (Osim ako su postvremenski ljudi nastali od vampira, ali to nisam video ovde već u delu Viktora Peljevina).
   Ne bih da mi Ilija Bakić zameri. Odličan je pisac, ali neozibljnog Drakulu iz postapokaliptične storije IZBACITI.


NOĆNA  KRETANJA Zorana Ćirića su priča, toliko bogata poređenjima, da obara s nogu, no ova priča nema ničeg što pripada fantastici. Matorac je popio cijalis a splanuće penisa rešava u toplom porodičnim razgovorima s ženom i naročitom kćerkom.

GODINE U MAGLI Jovana Ristića pored svih vrlina (fan sam njegove Barbare iz predhodne zbirke ,,Beli šum) imaju previše likova. Oko 50-tak, što se jako teško prati.

Vesna Ilić je u interesantnoj priči pak mogla stvari da ostavi rašomonske do kraja. Čini se da bi efektnije bilo da ne znamo da li je u pravu muž ili žena. No dati su možda suvišni korpus delikti, koji pojašnjavaju da je muž umišljeno ljubomoran, a žena u pravu. Možda je to moglo malo zamagljenije, mada i ovako nije loše.

Ostalim pričama nemam zamerki, a favoriti su mi Skrobinjina, Petrovićeva (pravi hit), Ognjanovićeva i Milankovićkina (meni i najdraža).

Gore sam hrabro izjavio da je Oto Oltvanji pisao o Bati Živoinoviću, možda nevino optuživši čoveka, ali i dalje stojim iza toga. Ne modu da zamislim nikog drugog čitajući priču o slavnom partizanskom glumcu, koji upada u horor.

odvratna i degutantna ilustacija na koricama, s ciljem da privuce paznju trendovskih fanova horora, dakle mlade publike, jer kako kaze kineska poslovica : u sedamnaestoj i dzavao je lep. u svakom slucaju, izdavacka kuca malog kapitaliste iz paladina ne stoji lose.

procitala sam zbrzanu otoovu pricu. on je pisac romana i zahteva sirine u mnozini da se iskaze. obecava mnogo kao talenat za kriminalisticki roman intelektualne snage. jos se trazi i jos je mlad jer, dobar roman zahteva pozniju zrelost.
druga je prica "sekta prljavih" od dejana ognjanovica. odmah se zapaza nesumnjiv uticaj lavkraftove proze iz price : snovi u vesticijoj kuci, pri cemu pisac neprikriveno krade citav jedan  uzasno mracan patoloski motiv :decoubistvo. ovde je devojcica ne samo ubijena vec i rastrgnuta i silovana.
mozda bi neki dobricina ovu pricu okarakterisao i kao dobar, gnojav horor, a omladina iz tabora new adge, laicki pomirili sa hinduisticki, sivaisticki, kaliisticki nastrojenom, novom filozofijom o inicijaciji duse kroz crnu rupu u svemiru:)
ovaj srpski lotreamon, zvani jos i lavkraft, de sad, oziris i gul ima prljavu i iskvarenu mastu.
prica za one koji polazu na nju vise ozbiljnije paznje, izaziva teskobu i nemir.

prica "nocna zbivanja", pisana je sa namerom da se dopadne. nafrakana silnom sminkom maestralnih reci i intelektualne snage, kao i svaka dobrodrzeca namigusa, vesto prikriva da pokaze slabost svojih osnovnih i neophodnih kvaliteta, pa je tako poruka negde ispustena u korist vestog i iskusnog verbalnog opsenarstva. ipak, ova zabavna, cak kojejude i lucidno duhovita pasija penisa u klimaksu po zoranu ciricu, ostavlja utisak da nije za izbegavanje, isto koliko nije ni za pohvalu.

dopao mi se "trideseti dan kosave". posteno i znalacki odradjena prica. milivoj andjelkovic, divno i sofisticirano pise. prica nije nametljiva, daje se citaocu u nagovestaju, ubedljivo docarava atmosferu i paznju cini poslusnom. ne bi valjalo da se na kraju pokazala kao sasvim jasna, jer to bi je ucinilo nezgrapnom kao balerinu u martinkama. ovako, ona moze imati vise znacenja jer daje tu slobodu da je hiljadu cudi razume na hiljadu nacina. 

dobar je nesic pisac i dobra je njegova prica, ali mnogo dugo i nepotrebno traje ta voznja yugom. junakinja se mogla mnogo ranije suociti sa istim cudom i u svom stanu, samo da se autor nije dosetio da je sa sinom posalje na toliki put i od price, koja bi bila mnogo uspesnija da je kraca, nacini pomalo zamornu i praznjikavu radnju. mozda je prvo smislio naslov, "odraz u retrovizoru", koji je svemu tome kriv:).

"mara" je izvrsna prica, strasna i ubedljiva. citav dan mi se motala po glavi i podsetila me na strahove iz detinjstva, koje sam narocito imala od podruma, u staroj zemunskoj kuci u kojoj sam odrastala. spomenka je to odlicno docarala, jednim jezikom u kojem nema samolaskanja. dopada mi se i doza crnog humora kojom ona vesto barata.

"celjust koja drzi prst" je predvidiva i detinjasta prica, ali ima u sebi neceg dirljivog i dragog. ivnino pisanje me je podsetilo na andersenove bajke ili tacnije na srpski prevod istih, u izdanju prosvete iz 1991.
mislim da bi spisateljica bila veoma uspesna da se posveti knjizevnosti za decu.

Meni je ,,Čeljust'' bio potpuno nepredvidiv.
Nisam sanjao da će mace biti preparirane, osim jedne, a baka tolko odsutna.

decko moj, problem je tvoj sto ne poznajes dovoljno prirodu macaka. samo preparirane nece izaci kroz ponudjeni izlaz na slobodu, i jedino kao takve, moci ce spokojno da drze zalogaj u celjustima.
prica je neubedljiva isto koliko i "nocna zbivanja", gde iskusni svaler, i vrlo obrazovan profesor, uzima cilijus pred odlazak na zurku.

?? Šta je neubedljivo u uzimanju cijalisa pred žurku? Mislim, u redu da ti se priča ne sviđa jer je više u pitanju jezička bravura a manje priča koja nešto značajno želi da kaže, ali nisam siguran da shvatam optužbu za neubedljivost, pogotovo što je priča više koncentrisana na jezik nego na karakterizaciju or sumthin...

Pročitaš ceo Asjin post i shvatiš da nije napisala da su "Noćna zbivanja" neubedljiva. Tri posta ranije vidiš šta je za tu priču zaista napisala.

    I ja sam primetio da je Ćirićeva priča više jezička bravura nego zaokružena priča s poentom, ali ta bravura je toliko dobra i ubedljiva da sam zinuo par puta oduševljen rešenjima.
   
    Inače ja znam devojku, koja je nekoliko puta htela da ostavi mace na slobodu, ali one lepe kandže za odeću kad ih izvede napolje, kad ih ostavi na zemlju, trče za njom i grabe je. Neće sve mace slobodu. Nekima je draža sigurnost.

    Joj jedva čekam da završim nekoliko knjiga, koje sam namenio za ovo leto, pa da se bacim malo na domaće pisce (Scallopa recimo).

Nemoj da se bacaš na mene. Ne mogu da izdržim veliki teret.

meho, ni najveci degenerik a kamoli iskusni prof. sociolog - svalerolog, nece uzeti cijalis pred zurku. zasto? pozovimo u pomoc farmakologiju.

skalope, sta ste zapravo hteli da kazete? tri posta ranije sam izjavila sta o prici mislim, a u zadnjem nisam napisala da su "nocna zbivanja neubedljiva"? jesam li ili nisam po vama rekla to sto sam rekla? pojela maca sabranost.

lomljavino, ima li i tvoja drugarica 13. macaka? da nisu i one, kojim slucajem preparirane? ajde, dve, tri da vise vole sigurnost od slobode, ali 13. tesko da ce me bilo ko uveriti u to.

Ja nisam shvatio da si napisala da je neubedljiva. Napisano je da "ako je 'Čeljust' neubedljiva, onda su i 'Noćna kretanja' neubedljiva." To sam video kao komentar na Lomljavinin post. Uostalom, neka svako shvati onako kako želi.  Negde se pomešalo "predvidljiva" i "neubedljiva".

cika skalope, rekoh li ja da cemo mi jesti sarme kad dodjem u svoj rodni kraj. ima ubedljivo da pojedemo pun lonac i to sa sve fino istranziranom kolenicom! pa vi ste glumili u celavoj pevacici u buhi! pa za to ima da nazdravimo viljemovkom tri puta!!! jeste li letovali u postirama? sta se desilo sa ludim zikom?

Sve male greške se ne računaju: "Ćelava pevačica" u Teatru Levo, u "Buhi" neke druge uloge. Postire nikad. Žikom? Kum Žikom? Ili nekim drugim? Sumnjiva si ti meni već neko vreme.

ja sam sumnjivo lice!

Quotemeho, ni najveci degenerik a kamoli iskusni prof. sociolog - svalerolog, nece uzeti cijalis pred zurku. zasto? pozovimo u pomoc farmakologiju.

Indid, pozovimo u pomoć farmakologiju. Cijalis oslobađa azot monoksid koji opet stimuliše proizvodnju cikličnog GMP-a (sigurno postoji neko ko zna šta je to, pretpostavljam da se radi o enzimu?) a koji pak onda potpomaže lokalnu prokrvljenost i time pojačava erekciju. Ali cijalis ne izaziva erekciju i potrebno je, da tako kažemo, "pravo" uzbuđenje da bi proces započeo. Za razliku od "tradicionalnih" akcija kao što je bio Johambin, cijalis deluje u sadejstvu sa stimulacijom (vizuelnom, psihološkom, fizičkom) i ne izaziva erekcije bez nje.

Drugim rečima, zašto ni najveći degenerik ne bi uzeo cijalis pred žurku? Zaista ne razumem. Kako cijalis ima duže dejstvo od vijagre (vele i do 36 sati), on se obično i uzima pred početak vikenda itd.

Izvinjavam se na oftopiku, naravno.

Quote from: Meho Krljic on 24-06-2010, 11:29:05

Quotemeho, ni najveci degenerik a kamoli iskusni prof. sociolog - svalerolog, nece uzeti cijalis pred zurku. zasto? pozovimo u pomoc farmakologiju.

Indid, pozovimo u pomoć farmakologiju. Cijalis oslobađa azot monoksid koji opet stimuliše proizvodnju cikličnog GMP-a (sigurno postoji neko ko zna šta je to, pretpostavljam da se radi o enzimu?) a koji pak onda potpomaže lokalnu prokrvljenost i time pojačava erekciju. Ali cijalis ne izaziva erekciju i potrebno je, da tako kažemo, "pravo" uzbuđenje da bi proces započeo. Za razliku od "tradicionalnih" akcija kao što je bio Johambin, cijalis deluje u sadejstvu sa stimulacijom (vizuelnom, psihološkom, fizičkom) i ne izaziva erekcije bez nje.

Drugim rečima, zašto ni najveći degenerik ne bi uzeo cijalis pred žurku? Zaista ne razumem. Kako cijalis ima duže dejstvo od vijagre (vele i do 36 sati), on se obično i uzima pred početak vikenda itd.

Izvinjavam se na oftopiku, naravno.

OT:
Nije enzim (enzimi su, samim tim sto su proteini u pitanju, ogromni molekuli) vec se radi o prostom nukleotidu koji je ustvari aktivator intracelularnih protein kinaza (enzima). Sustina se svodi na to da regulise vazodilataciju i povecan protok krvi u glatkim misicima.

     Asja, da li si sigurna da kao žensko s takvom sigurnošću možeš znati u kojoj meri i kada muškarci uzimaju tablete za potenciju?

    Ja teško mogu da zamislim onog ko će ijednoj ženi (a da mu nije psihijatar) tako nešto rado priznati. Čak ni najboljem drugu jer je seksualna disfunkcionalnost muškarcu često jako bolna.
   Jedino dede umeju da se šale na svoj račun oko toga.
   Sad zamišljam situaciju da neko skine žensku na žurci, da im bude super u hotelu. Ona mu posle svega kaže: Mmmm. Svaka čast.
   A on na to: - Farmacija rules!

    U Ćiriućevoj priči bilo bi nemotivisano da čovek uzme vijagru jer ona ipak deluje 2-3 sata. To se uzima samo kad sa sigurnošću znaš da ćeš tako reći odmah imati seks. Dakle nije za žurke jer one nisu nikakav garant skorog umakanja.
    Međutim cijalis, koliko znam deluje slabije (nek me neko ispravi ako grešim), ali čitava 2-3 dana. Tu je već logično popiti ga u petak da ti poboljša cirkulaciju tokom celog vikenda, pa šta bude bude. Kao neka procena na duže staze.

Ma, mislim, cijalis ne moraš da uzimaš jer imaš erektilnu disfunkciju, nego zato što želiš da budeš aktivan duže vreme. To jest, da imaš više dužih erekcija u kraćem vremenu nego što bi imao "prirodnim" putem. Znam dosta ljudi koji su normalno funkcionalni a uzimaju cijalis da bi imali jači "edge". Praktično svi glumci u pornićima uzimaju vijagru ili cijalis.

I ne znam što bi sad to bio problem reći ženi??? Kako rekoh, sa cijalisom ne dolazi do "veštačkog" uzbuđenja, već on "stvarno" uzbuđenje samo dovodi do jačeg mehaničkog efekta.

QuoteOT:
Nije enzim (enzimi su, samim tim sto su proteini u pitanju, ogromni molekuli) vec se radi o prostom nukleotidu koji je ustvari aktivator intracelularnih protein kinaza (enzima). Sustina se svodi na to da regulise vazodilataciju i povecan protok krvi u glatkim misicima.

Eto, nagađao sam da ćeš se javiti da me ispraviš. 

Nego, on topik, nije sve ovo mnogo bitno, kako smo se svi složili, Ćirina priča je više jedna akrobatska predstava nego ispitivanje hjumen kondišna. Ali na mene je ostavila svakako najjači utisak u zbirci jer je zaista na jezičkom planu najjača i najinteresantnija. Pitanje jeste spada li ovako nešto čak i u najprošireniju definiciju fantastike/ slipstrima. Ili je ovo "običan" glavni tok kalkulantski udenut u zbirku da bi joj se podigao profil?

meni je super situacija u kojoj tip saopštava ribi da je uzeo neku farmaciju pre seksa, ona mu kaže: znači, ti se ne ložiš na mene i nisi neki ljubavnik, ovo je sve veštački izazvano? na šta on kaže: ne, cijalis oslobađa azot monoksid i...

Ako je ona takva sitna duša, onda se nadam i da je glumila sve orgazme. 

Fantastično! Rasprava o vijagri i cijalisu na topiku o urbanim legendama.
Carevi!
Pogodili temu.

Ja pokušavam da vratim stvari na raspravu o književnosti svojim pitanjem o tome je li Ćirina priča zapravo žanrovski obojena. Ali za sada svi mudro šute.

nije

Ne razumem kakvo je sada ovo prozivanje oftopika?
Imamo Ćirinu priču i imamo asocijacije na nju, nemojte se kontrolisati i usmeravati, prepustite se naplavu utisaka i osećaja.
Sem toga, zanimljivo je videti razliku između ženskog i muškog pogleda na istu stvar.
Ako Meha sa njegovim mlitavim palamuđenjem uopšte možemo računati u muškarce.

Hajde da se zadovoljimo. Negde kad je ova knjiga bila aktuelna za komentarisanje mislim da sam i ja napisao da se radi o verbalnoj akrobaciji. Sada, kad ste se okupili oko jedne takođe verbalne akrobacije preostaje jedino pitanje je li ta priča fantastika ili ne. Složiću se da je "ovo 'običan' glavni tok kalkulantski udenut u zbirku da bi joj se podigao profil?" To je Skrobonja uradio i sa Kecmanovićem i Pisarevim, ali se pokazalo da oni "fantastičnom" pristupu nisu vični. Jedina dobra okolnost je da su oni sad spremni da se "udenu" u "trivijalnu" književnost. Ipak, postoji jedan element zbog koga bih bio spreman da Ćirićevu priču posmatram kao fantastiku. Naime, svojevremeno smo oko "tvrdog SF-a" više raspravljali "plauzibilnost novuma" nego "umetnički dojam". I sada, važnije je da li se i kako od cijalisa ili vijagre diže, nego da li nas je mnogočasovno lomatanje oko erekcije glavnog junaka priče držalo u priči. Mene jeste, mada sam više voleo film "Sedam godina priželjkivanja".

Koliko sam ja shvatio, Skrobonjine zbirke (posebno ova o urbanim legendama) nisu a priori fantastika, tj. fantastika nije uslov ni potreban ni dovoljan.

Mene je isto držalo, mada, ponavljam, najvećim delom zbog jezika koji je bio onako, drzak, sočan, razuzdan, ali sa dovoljno kontrole. Dobro, i tema je svakako doprinela, ali mislim da je u tom akrobatskom smislu Ćira pokazao šta zna i ume i, slažem se, daleko je bolje seo u Skrobonjine zbirke nego Kecmanović i Pisarević. Ja sam čak sklon ideji da Skrobonju treba podstaći da dovlači još više "nežanrovskih" pisaca u ove zbirke ako će da donesu uporedivo visok kvalitet pisanja ovome što je Ćirić isporučio jer se nadam da će to podstaći žanrovske pisce da se nateraju i sami zapnu da njihovi radovi budu književno jači.

Skrobonjine zbirke se programski ipak drže blisko fantastici i slipstrimu, zato ovo pitanje i pokrećem.

Ako si sklon da prihvatiš da neki "nežanrovski" pisci nisu "seli" u Skrobonjinu zbirku, a da Ćirić jeste, pitam se da li to isto važi i za "žanrovske" pisce koji su u istoj zbirci prilično dobro "sedeli" uz Ćirića, a bolje od onih za koje si i sam zaključio da nisu. Zbog čega onda misliš da ih i dalje treba "pozivati"? Da žanrovski pisci postanu jači? Sklon sam da zaključim da su dovoljno jaki, ali nekako izmiču pažnji čitaocima glavnog toka ili mi se to samo čini.

Pa, moj uvid u našu žanrovsku scenu je prilično skučen pa me ne treba preterano hitro citirati kad je reč o ovim temama, ali, čisto za moj ukus, iako mi se nekoliko priča iz obe zbirke dopalo, ja primećujem znatnu razliku u literarnom kvalitetu, dakle u lepoti, značenju i "težini" jezika između Ćirića na jednoj i ostalih na drugoj strani. Ili Milivoja Anđelkovića na jednoj i ostalih na drugoj strani. Anđelković je recimo dobar primer srećnog spoja žanrovskih interesovanja i klasičnog (ili klasičarskog) literarnog umeća kakvih će, nadam se, biti više ako se Skrobonja bude više orijentisao ka dobrim piscima bez obzira na žanrovsku pripadnost.

Ali, opet, ja tu špekulišem, ne znam da li drugi čitaoci misle kao ja. U ovim svojim godinama ja sam skloniji onome što smatram "dobrom književnošću" nego što sam sklon žanru. Pre dvadeset godina sam verovatno bio skloniji žanru pa bi mi možda u ovakvim zbirkama aktivno smetale nežanrovske priče bez obzira na njihove literarne kvalitete, jer bi mi najvažniji bio novum... Naravno, ne tvrdim da je ijedan od ova dva sistema preferenci superuioran u odnosu na drugi ali ipak sebično zastupam onaj koji mi trenutno paše...

Predajem se.

Nisam ni bio svestan da se hrvemo?? Onda... onda se i ja predajem.

Quote from: Meho Krljic on 24-06-2010, 17:12:08

... ja primećujem znatnu razliku u literarnom kvalitetu, dakle u lepoti, značenju i "težini" jezika između Ćirića na jednoj i ostalih na drugoj strani.

Eh, pa sad, lepota, značenje, "težina" jezika...

Okej sad, da ne ispadne da imam nešto protiv tebe (ili nedajbože Ćirića), ali da si ovde bilo šta drugo rekao nego ovo citirano... ajde što prepoznajem neku 'urbanost' u tim njegovim 'jezičkim akrobacijama', ali baš da u tome vidim neku značenje ili težinu – jebiga, to baš nikako ne mogu. Ja to nisam ni dočitala, upravo zbog tog i takvog jezika; da nisam videla Ćirićevo ime, stvarno ne znam kome bi 'pripisala' takvu jezičku akrobatiku. Možda nekom klincu koji se sve hihoće od sreće što će mu biti najzad štampana tako siiiilna erotska kontroverza u vidu škripanja talijanskih pločica od ištrcane sperme... phu.

Nemoj se sad uvrediš, nije to ništa lično, zaista, dopuštam da su u pitanju različiti ukusi, ali... svejedno – meni je to stvarno bilo uber-infantilno.  

Razumem, razumem i na nivou, recimo, energičnosti, strastvenosti i jeste infantilno i ja u tome baš i nalazim to značenje ili težinu, dakle, to neko izvlačenje na površinu primalnog dečaka kroz tjelesinu odrtavelog intelektualca, a sve posredstvom supstancije kojoj se pripisuju skoro magička svojstva. Ima tu te neke šamanske strategije - komadanje i kuvanje tela (ovde posredovano gubljenjem kontrole nad njegovim delovima) da bi se oslobodio duh koji je zatim obdaren uvidom u onostrano. Samo što je ovde onostrano zapravo unutrašnje i to se savršeno uklapa sa narativom koji je u stvari sav u unutrašnjem monologu dok su spoljašnje manifestacije, dakle "događaji" u priči skoro savršeno trivijalni.

Ali shvatam zašto to nekog iritira svojim insistiranjem na napetosti jezika.

Super što bar ti nešto shataš.

Misliš, za razliku od drugih koji ništa ne shvataju? Ili od tebe? Ili... šta?

Za razliku od mene.

Znaš, svaki put kad se sa tobom zateknem u ovakvoj konverzaciji, imam osećaj da se zajebavaš.

A ja ne umem tako da pričam, zaista; nemam ni mrvu smisla za humor. U pitanju je moja karakterna mana, garant.

Ma ne zajebavam se, nego je opseg mog vokabulara, ali i tematski opseg, kad je literatura u pitanju vrlo ograničen. Pa ja kao malo okrećem na šalu da se plitkoća mojih opservacija ne primeti baš odmah.. 

Quote from: Meho Krljic on 24-06-2010, 19:33:31
Ma ne zajebavam se, nego je opseg mog vokabulara, ali i tematski opseg, kad je literatura u pitanju vrlo ograničen. Pa ja kao malo okrećem na šalu da se plitkoća mojih opservacija ne primeti baš odmah..  

mda.  

Znaš, ponekad mislim da si previše intelektualan za sopstvene cipele. Previše tumačiš, previše učitavaš... previše se trudiš da sve intelektualiziraš, bemliga zašto. (Neka tvoja karakterna mana, garant.  )

Eto, pročitala sam taj tvoj post o Ćiriću i njegovoj vajnoj priči i naprosto sam morala da ti ovde zvocnem kako smatram da u tu priču učitavaš stvari koje Ćira garant nije tamo stavio.  

Ali opet, kontam i da nije fer da ti stalno tako zvocam. Ispada da smo gadna kombinacija, nas dvoje, i to verovatno ne samo tvojom krivicom.  

I ne samo tvojom krivicom, sigurno 

Moja potreba da stvari intelektualiziram verovatno se može objasniti mojim prazilukovićkim mentalitetom. No, da li eĆira nešto negde stavio uopše nije stvar o kojoj mi treba da brinemo. Ja baš i ne verujem da autor ima stopostotnu kontrolu nad svojim delom (pogotovo delom koje je haotično po prirodi kao ova priča) i svakako ne verujem da autor može diskurzivno da opiše sve slojeve svog dela, čak i ako je svestan većine tih slojeva i intuitivno oseća da je neke od njih namerno sam kreirao. Kako u književnosti ipak najveći deo vremena obrćeš nekoliko (ograničen broj, u svakom slučaju) arhetipskih motiva onda to učitavanje nije tako bezumna strategija kako se čini na prvi pogled. A pošto imaš taj broj arhetipskih motiva, onda "kvalitet" literature ocenjuješ ne toliko po samom motivu (sadržaj) nego više po načinu na koji je taj motiv obrađen (estetika). U tom smislu, meni je Ćirina napetost između nezrelog-telesnog-erotskog sa jedne i intelektualnog-analitičkog-socijalizovanog dobro upalila jer se prenosi ubedljivo napetim jezikom i dotiče se prepoznatljivih arhetipova a bez toga da ih samo nabraja.

QuoteMoja potreba da stvari intelektualiziram verovatno se može objasniti mojim prazilukovićkim mentalitetom

libe, ne nasedaj na provokacije - Meho samo 'oće da se opravda što igra igrice... 

Koja će biti tema sledeće Skrobonjine zbirke?
Zna li se?

Quote from: Mica Milovanovic on 24-06-2010, 21:10:04Meho samo 'oće da se opravda što igra igrice... 

Quote from: Lomljavina on 24-06-2010, 21:23:32
Koja će biti tema sledeće Skrobonjine zbirke?
Zna li se?

Apokalipsa.

Pa onda vampirska.

Ma što bi se iko pravdao što igra igre? Je li se Korčnoj pravdao, je li se Fišer pravdao, jesu li se Bjelica i Karpov i Spaski pravdali što igraju šah?

Nego se pravdam što sam odvuko stvari u farmakološkom smeru...

Ti ne igraš šah. Ti se igraš.

Zamišljam da mehova žena nema pravo da obiđe oko stola i pogleda u monitor, a on joj verovatno drži slovo kako se bavi teškom filozofijom.