ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Nisu Jevreji bili najveća žrtva, a nisu ni bili žrtva fašizma, nego nacizma. Svojstveno komunističkim zemljama (SFRJ, SSSR) je da govore za naciste da su fašisti. Što se tiče cifara žrtava u II sv. ratu - Jevreji nisu u vrhu. O, ne. Ostalo stoji.

e, moj harvi, pa tih pozivanja na sličnosti jevrejskog i srpskog naroda i njihovog stradanja imali smo tijekom devedesetih do mile volje. vuk drašković s tim nije prestao do danas.

Биће да си се нешто прерачунао, Жико. Вук Драшковић данас говори да би неко у Србији требало да прогласи независно Косово. Слоба је причао причу о Србима, Јеврејима и небеском народу, тачније, Слобини људи. Политика у Србији није као у 90'. Вук длаку мења...

nisam se preračunao. imam sabrana dela vuka draškovića i tu na nekoliko mesta imaš taj filosemitizam, izjednačavanje sudbine srba i jevreja, i tezu da srbi ne smeju biti "previše revnosni" jer je hristos rekao da previše revnosti ubija. ne sećam se tačno, ali otprilike je ideja da se srbi moraju, kao i jevreji, odupreti ponovnom rađanju nacizma, teroru koji nad srpskim narodom sprovode šiptari i povampirene ustaše, i da za srbe nije dobro da ponovo budu žrtve. u jednom intervjuu, na primedbu da se u njegovom romanu "ruski kkonzul" žrtve i dželati ipak pomire, drašković odgovara da se to on, kao novopečeni hrišćanin, molio za takvo izmirenje, ali ko je on da u ime žrtava oprašta, i da nije siguran da bi žrtve oprostile...

uzmi to pročitaj, "odgovori" i "koekude, srbijo", vrlo zanimljiva stvar.

mislim, to što vuk danas priča o kosovu ionako nije važno.

I ne samo o Kosvu.

apropo ovoga što žika pominje, ono malo doktora arona što sam se nakanio da pročitam sadrži referencu na draškovićevo viđenje tog odnosa. naime, kaže se kako se aron nije izjašnjavao o tome koji je i čiji je, sem što je govorio da nacionalno pripada srbima a da je jevrejima duhovno opčinjen. u stvari, evo tačnog citata. dr aron kaže da je

Quotezaražen jevrejsko-srpskim virusom patnje i stalnog stradanja kao božije nagrade.

Pre početka sukoba Hrvata i Srba devedesetih, u START-u je pušten intervju s Vukom Draškovićem i to je bila kap koja preliva.
Svi Hrvati koje sam posle toga sreo, čak i srboljubi pitali su me da li svi mi mislimo tako.
Bilo bi vrlo zanimljivo videti taj tekst danas i prepoznati u njemu osnove Slobine politike i početnih Vukovih stavova. mislim da ništa nije tako ujedinilo Hrvate kao ovaj intervju. Velika greška Srbije, da dopusti ovakva baljezganja.

Milošević se na suđenju nije branio da ga je Vuk zaveo,ali se Vukov kum svojski trudi na svom suđenju da ga dovede do Haga.

Vuk je živi dokaz da ljudi iz literature netreba da se aktivno bave politikom bilo da su Vuk,Havel ili Dragiša Vasić.

Vuk od Pardanja je živi dokaz da se netreba nositi duga brada.Smeta pri jedenju masne supe s dugim rezanicama.

Da i ti nisi bio konsterniran tim Vukovim intervjuom u "Startu"?

Quote from: slavko on 11-07-2010, 13:17:38
Vuk je živi dokaz da ljudi iz literature netreba da se aktivno bave politikom bilo da su Vuk,Havel ili Dragiša Vasić.

или Добрица Ћосић.

Naravno.

Ja se kornstrbrljbrljujem sam kad me rezanica supe opali podno brade,pa se praćakne a nestignem je,opizdi me po obrazu a nestignem je,pa i opet opali po čelu a ja bludno palacam jezikom a nestignem je.Za Zmajem ot Pardanja mi baš puče dugmić na kineskim kratkim čakčirama.Eto tako.