ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Hoćeš da kažeš da ipak postoje anarhisti koji ne bi prvo da ukinu države, pa da onda vide šta će se desiti?

Quoteza mene je anarhizam upravo program bez programa, njegova značajna karakteristika jeste da nema "suštinu", da je pluralistički, decentriran, proizvoljan, i da može funkcionisati taman kroz kontekst tipa "anarho termodinamike".

+

Quoteopet ja tebi da je u povijesti bilo organizovanja anarhističkih zajednica

uviđaš li ti proturječje između ove dvije izjave?
ili, ako je proturječje prejaka riječ, onda nek bude - temeljnu grešku koja ti stalno izmiče?

ako je značajka anarhizma da nema suštinu, da je proizvoljan, po čemu onda zaključuješ da su baš te zajednice bile anarhističke?
koja je razlika da su one anarhističke, a neke druge koje su postojale nisu?

ono što nema suštinu, ili kako ti elegantno kažeš program bez programa, i što može funkcionirati kroz bilo koji kontekst (tako ispada, po tebi) je - što god mu drago!
nacistička Njemačka je također anarhistička zajednica (možda je, možda nije, tko bi ga znao)

ali, dobro, da se ne natežemo u beskraj, kao zaključno: providim kroz tebe (hehe), vidim tvoja imanentna ograničenja (koja su formalno-logičke prirode) i vidim tvoje krasne strane (evo jedna konkretna , povijesno-zbiljska, je da ti je solidno smiješna završna fora gdje fingiraš bojazan da ću te oderati za robu svih roba, za tog Mamona koji gospodari)

ps - moj anarhizam se zove anarho termodijalektika (a ne -dinamika) ; ljudi su ostajali bez glave i za manje propuste

Quote from: Ella on 23-07-2010, 00:34:16Mene ledja bole.

zanimljiv slucaj. ja sam navikao da se sve zene koje sretnem tuze da ih boli glava...

Quote from: PingvinPatuljak on 23-07-2010, 15:46:00
ako je značajka anarhizma da nema suštinu, da je proizvoljan, po čemu onda zaključuješ da su baš te zajednice bile anarhističke?

po anarhističkom kontekstu u kom se pojavljuju.
ajmo sad opet u krug.

Dobro, ajmo ovako: šta anarhisti u suštini hoće?

da se ne peru

okej, ajmo još po anarhizmu
dobra stvar je što je žika napokon uvidio (ili bar naslutio) petitio principii

ajmo sad probati svesti sve te anarhizme i anarhizme, njihove žikovske kontekste, na nešto zajedničko. neko uporište ipak moraju imati, inače je taj pojam nebuloza

je li suština anarhizma da svatko živi na način kako ga volja, kako osjeća da mu paše?
porazmislite o tome, pa ako je to prelud zahtjev, eliminirajmo ga

tja. ne ide nam ova ljubavna veza, pošto si ti, je li, esencijalist, i postavljaš malecko pitanje, moliš za premisu, da postoji suština pojma anarhizam, i još pretpostavljaš da se ona može pronaći. no, to bi bio manji problem da ne primenjuješ esencijalizam na društveni pojam anarhizma koji je, rekao bih, uslovljen kontekstom. i kako ćemo onda razgovarati? ne vredi, moramo se, kao Sokrat i Protagora u Platonovom Protagori, složiti da su nam stilovi drugačiji, da ne meremo funkcionisati po istim pravilima igre, da smo čudan par apsurdan, i onda da popričamo malko o poeziji.

ali kako ćemo to po ovako vrućem danu? pa glej, čak i da prevladamo naše male razlike zarad hedonističkog tjelesnog uživanju u hladovini i pjesmi ptica, i da ja pristanem na tvoje uslove - opet ne bih rekao da je suština tamo gde je tražiš, već da je taj princip "odbacivanja sustava" samo jedan od principa koji ulaze u neku pretpostavljenu suštinu anarhizma koju bismo mogli pronaći. no, tu opet imamo problem jer ja pretpostavljam drugačije stvari od tebe: anarhizam je heterogen socijalni pokret koji se prepoznaje po kontekstu, nastaje od raznorodnih političkih praksi, najčešće ga karakteriše zahtev za ukidanjem vlasti i hijerarhije, najčešće oličenih u državama (ali i u drugim oblicima moći), i težnja ka prevladavanju takvih autoritarnih principa organizovanja društva putem vizija anarhističkih društava bez vlasti. metode kojima anarhisti pokušavaju da ostvare ovakva društva takođe su raznorodne, a jedna od njih je i to tvoje "odbacivanje sustava", "ravnodušnost prema svetu kapitala", koje opet može imati različite vidove. neke koje nisi naveo (organizovanje sindikata na anarhističkim principima, generalni štrajk, formiranje ekonomskih zajednica koje nisu vođene kapitalom i eksploatacijom), neke si naslutio (život u siromašnim komunama), a neke si pomenuo (povratak prirodi i primitivnom uređenju društva, individualno odmetanje, terorizam).

al pošto ja neću, kao ni ti, da slušam, vreme nam je da pričamo o poeziji.

Quote from: mac on 23-07-2010, 15:41:05
Hoćeš da kažeš da ipak postoje anarhisti koji ne bi prvo da ukinu države, pa da onda vide šta će se desiti?

pa... da. i to mnogo njih. postoji jaka linija u anarhističkoj misli koja put ka anarhizmu posmatra kroz postepeno prevladavanje sadašnjih okolnosti državne vlasti i hijerarhijski organizovanih zajednica. tako imamo formiranje anarhističkih komuna koje prvenstveno usmeravaju pažnju na organizaciju odlučivanja i proizvodnje, i smatraju da je važnije organizovati se na principima direktne demokratije i participativne ekonomije nego, recimo, odbaciti gradski prevoz koji nas prevozi od divne komune do ostarelih roditelja koji su i dalje zarobljeni u neslobodnom svetu.  

takođe smo videli da postoje i anarho-sindikalisti, kojima pripada beogradska šestorka. oni smatraju da radnici treba da se organizuju u sindikate na principima direktne demokratije i da će takav tip samoupravljanja dovesti do reforme društva koja će biti anarhistička.

sve to ima da se pročita, ali neće da čita autohtoni pingvin koji voli čvrstu logiku svoje anarho-termoforistike. evo, ratibor priča o svojemu anarhističkom polazištu:

http://www.slobodnifilozofski.com/2010/04/ratibor-trivunac-asi-revolucionarni.html

a ovako kažu o anarho-sindikalizmu, meho dao linkove, nisu loši:

In his article Anarchism and Anarcho-Syndicalism, Rocker points out that the anarcho-syndicalist union has a dual purpose, "1. To enforce the demands of the producers for the safeguarding and raising of their standard of living; 2. To acquaint the workers with the technical management of production and economic life in general and prepare them to take the socio-economic organism into their own hands and shape it according to socialist principles." In short, laying the foundations of the new society "within the shell of the old." Up to the First World War and the Russian Revolution, anarcho-syndicalist unions and organizations were the dominant actors in the revolutionary left.

Noam Chomsky was influenced by Rocker, writing the introduction to a modern edition of "Anarcho-syndicalism: Theory and Practice". A member of the Industrial Workers of the World (IWW), Chomsky is a self-described Anarcho-Syndicalist, a position which he sees as the appropriate application of classical liberalist political theory to contemporary industrial society: "Now a federated, decentralized system of free associations, incorporating economic as well as other social institutions, would be what I refer to as anarcho-syndicalism; and it seems to me that this is the appropriate form of social organization for an advanced technological society in which human beings do not have to be forced into the position of tools, of cogs in the machine. There is no longer any social necessity for human beings to be treated as mechanical elements in the productive process; that can be overcome and we must overcome it be a society of freedom and free association, in which the creative urge that I consider intrinsic to human nature will in fact be able to realize itself in whatever way it will." [7]

dakle, problem ove vesele rasprave jest u tome što je pingvin navalio da je suština anarhizma da sad mi lepo odbacimo državu i sistem kompletno, a to znači da se ne kupamo, da ne nosimo cipele, da ne radimo nigde, da živimo u nedođiji, i onda, pošto mi ne živimo u čardaku ni na nebu ni na zemlji, već u krajnje zaoštrenim okolnostima kapitalističkog društva koje nas stalno drži u protivrečnim stanjima, u nelagodnosti, on zaključuje da je anarhizam nemoguć i da moderni anarhisti koji koriste automobil da bi se prevezli do mesta sastanka svoje organizacije nisu pravi anarhisti nego neki šašavci. sad, pazi, meni je to blisko, poimanje anarhizma kao povratka primitivnom društvu, odbacivanja sustava i predavanja beskrajnom bludničenju, ja se zapravo umnogome slažem sa pingvinom (mada je moja pozicija malko modifikovana, anarho-invalidska), ali to jednostavno nije jedini anarhizam i ne može se tek tako povezati njegova prepostavljena "odmetnička" suština sa njegovim autkamom - jer nas praksa i istorija demantuju.

a i zato što bih voleo da pingvin prevaziđe tu uskogrudost i malo počne da razmišlja anarhistično, rizomski, protagoristično, upozna se sa anarhizmom i malo blagonaklonije gleda na ovu šestorku. ok su to likovi, čak i ako im biografije nisu tako revolucionarno savršene. namere su im dobre, pa eto, možemo ih skloniti sa puta u pakao.

recimo, jedan od tih anarhista ne može odbaciti sustav u pingvinovom smislu, jer je ozbiljno bolestan i zavisi od lekova i bolnica. ne treba ga sažaljevati zbog toga, ali kud ćeš anarhičnije polazište?

e pa bravo protagoro u hladu smokve, napokon si se raspisao
i sada smo na putu prema - pojmu!

viđe ti ovo:

Quoteanarhizam je heterogen socijalni pokret koji se prepoznaje po kontekstu, nastaje od raznorodnih političkih praksi, najčešće ga karakteriše zahtev za ukidanjem vlasti i hijerarhije, najčešće oličenih u državama (ali i u drugim oblicima moći), i težnja ka prevladavanju takvih autoritarnih principa organizovanja društva putem vizija anarhističkih društava bez vlasti

drugim riječima, i ti, kad anarhizam misliš iole jasno a ne nešto izmaštano bez ikakvog sadržaja, primjećuješ taj bitan zahtjev za ukidanjem vlasti, hijerarhije, autoritarnih principa organiziranja itsl.

i što nudiš? prevladavanje putem vizija društava bez vlasti. ključna stvar je tu - vizije društva.

i sada ti kažem, hic et nunc: ti si romantik, ti maštaš, gradiš si iluzije putem apstraktnih pojmova. dočim sam ja, koji sam eto do sada bio sluđeni esencijalist zapravo klasik političke misli i makijavelistički pragmatik.

kako funkcionira društvo bez vlasti? to mi o b j a s n i.
dakle, ili ljudi moraju biti atomizirane jednoobrazne jedinke ili pak ako nisu (a nisu), ako nema vanjske prisile, onda moraju imati onu pounutarnjenu, koju zovu moral, dok se frojdovski to zove superego.
da nemaju takav moral, da se čovjek nije tako ozbiljio u povijesti - i to je prilično očito.

dakle, kažem: nema nikavih oblika organiziranja bez nekakve prisile. bez organiziranja nema tehnološkog, kulturnog, ovog i onog napretka.
ono najrudimentarnije uređenje, gdje ljudi ne posjeduju vlasništvo, nisu organizirani ni u obitelj, nego u nekakve plemenske zajednice, koje doduše imaju nekakvu hijerarhiju makar je sve to ublaženo prema civiliziranim društvima - e to ti je najbliže tome pojmu društva bez autoritarne organizacije

...

ovo za anarho-sindikate,
pa to smo se već odavno složili scallop i ja: radničko samoupravljanje (pri tome ostaju svi antagonizmi svojstveni modernom uređenju, ostaje VLAST, ostaje POLICIJA, sve to je NUŽNO  da bi samoupravljanje funkcioniralo, a prevladavanje tog stanja i ukidanje sredstava prisile je samo fikcija, događaj koji će se navodno dogoditi u budućnosti. budućnosti koja se zapravo nikada neće dogoditi)

u neku ruku, onda smo mi već imali anarhizam, eto u Yu. to ti je bilo nešto slično.

u svakom slučaju, ja sam za: naprijed ili natrag u radničko samoupravljanje

eto, složismo se na samoupravljanju. lepo. žižek ima jedno interesantno predavanje:

1/13 Žižek: Zašto napustiti svaku nostalgiju za jugoslavenskim samoupravljačkim socijalizmom?

Nismo se složili oko radničkog samoupravljanja. Poznata forma mora da pretrpi žestoku kritiku. Ja sam samo insistirao da put kojim se ide ne vodi nigde. Suviše vlasti se nalazi u premalo ruku, a generali su uvek najdalje od bojišta.

zabavlja me tu i tamo Žižek.
dao sam si vremena i poslušao prva 3 dijela. gotovo sve te fore sam već čuo, jedino nisam čuo kritiku samoupravljačkog socijalizma. kritiku nostalgije mi ne treba davati nitko, a Žižek baš to počesto radi ko da je upravo on suludo fiksiran na prošlo (opravdava sam sebe?). ne da mi se dalje, ali može biti da će nabaciti onu o "istinskom etičkom činu", o ženi koja pred smrt ne zove muža da  mu izjavi volim te nego da je brak bio katastrofa (ponovo prevladavanje nostalgije? žižekovska fiksacija?) i o božanskom teroru revolucije itd...

najboja stvar je još intervju sa Titom kada ovaj odgovara da je najbolja zajednica - lov.
Tito - Žižek - Pingvin

a kišobranac mi nije vjerovao kad sam mu rekao

da bude sasvim jasno:
meni je fantastično-šmantastično Marxovo poglavlje o otuđenom radu, grlim-šmrlim fore o ozbiljenju čovjeka, obožavam Marcusea i krasna-šmasna je njegova teza o Erosu kojim će čovjek zapravo prevladati smrt (neće imati potrebe umrijeti) i sve je to krasno zamišljati u spekulativnom umu.

dok u praksi sam čak prinuđen obavljati otuđeni rad - naime, biti u radnom odnosu za nadnicu (jes da je bolje nego Marxovi primjeri mrvljenja radnika u predionicama pamuka, ali za mene je i ovo = gnjavaža)
i ne vidim drugu alternativu tome, osim da odem u šumu i budem traper.

da, to je super fora sa titom u lovu. mislim da bi cripplea oduševila.
evo, za one kojima se ne da gledat: u komunistu objavljen 1976. intervju sa Titom di on priča razne neverovatne stvari, već je star i može mu se. i sad, pitaju ga koji je za njega najbolji oblik društvene zajednice. a on veli: lov. jedan naređuje, drugi pucaju, i niko ništa ne pita.

na šta žižek kaže da mu to uopšte ne smeta, jer tako nešto pravi diktator nikada ne bi rekao.

ma lov je car
ima tu nešto erotičko, ljudi se zbližuju, podvikuju, bodre, stapaju u masu
Tito kao veliki erotičar

Svaki put kad vidim ovaj topik pročitam "Beogradski antihristi". Hm.

nego, evo malo konkretne radničke borbe sa smislom, malo pragmatične politike, da se prenemo iz ovih maštarija:

Osvrt na borbu pojedinih radničkih grupa

Dovoljno je prelistati bilo koje dnevne novine, ili samo prošetati ulicom u radno vreme državnih organa, pa da zaključite da radnički protesti i štrajkovi ni izbliza nisu onako brojni kao prošlog leta. To, naravno, ne znači da je rešen problem koji ih je prouzrokovao, čak ni da su u većini slučajeva zadovoljeni kratkoročni radnički zahtevi (plate, otpremnine, povezivanje staža, tu i tamo raskid ugovora o privatizaciji...). Iako nekima jesu («Ravanica», «Zastava elektro», u izvesnoj meri «Ikarbus», ,,1. maj" iz Lapova, ali uvek bez naznaka trajnijeg rešenja), pretežna većina je ovo leto dočekala u odustajanju, razočaranju i daljem nagomilavanju problema za koje sa zebnjom moramo da se zapitamo kako li će sledeći put eksplodirati (nije nam cilj da bilo kome stajemo na muku, pa u ovom delu nećemo javno izlaziti sa dugom, predugom listom primera). Šta je, međutim, sa onima koji istrajavaju, i retkim novim grupama koje ove godine stupaju u proteste? Kakvi su izgledi da urade nešto za sebe, a kakvi da njihovo iskustvo uradi nešto protiv opšte depresije?

Posle dvomesečne pauze, radnici «Trudbenik gradnje» ponovo su ispred Ministarstva ekonomije. Proteste su privremeno obustavili krajem marta, započevši, na predlog Agencije za privatizaciju pregovore o ,,socijalnom zbrinjavanju radnika u štrajku i protestu" (formulacija Agencije). Na ovaj korak su, kako objašnjava Štrajkački odbor u saopštenju od 15. juna, pristali «samo zato da ljude više ne bi izlagali dodatnim naporima. Nismo očekivali da će Ministarstvo ekonomije zloupotrebiti našu dobru volju da probleme rešimo pregovorima. Na žalost, ispostavilo se da Ministarstvo nikada nije imalo nameru da isplati socijalni program. U pregovore su ušli samo da bi produžili agoniju radnika Trudbenika, u nadi da ćemo naposletku odustati (...) Ministarstvo ekonomije i Agencija za privatizaciju, koji su nas i doveli u ovu situaciju, i dalje odbijaju razgovor sa nama, zbog čega smo juče bili primorani da blokiramo ulaz u zgradu Ministarstva ekonomije (...) Proteste ispred Ministarstva ekonomije ćemo nastaviti do ispunjenja naših zahteva. Današnji protest počinje u 11 časova. Nikakva obećanja više nas neće skloniti sa ulice, a Ministarstvo daljim ignorisanjem samo rizikuje radikalizaciju protesta», navodi se u saopštenju.

Rečeno – učinjeno. Tog dana, pri temperaturi od preko 30 stepeni (bar 40 na asfaltu), pedesetak radnika «Trudbenik gradnje» zatvorilo je po ko zna koji put Bulevar Kralja Aleksandra, instantno vrativši publicitet koji su bili izgubili dugim odsustvovanjem sa beogradskih ulica i trgova. Ministarstvo je odjednom pristalo na razgovor, uljudno zamolivši za malo vremena da osmisle način isplate otpremnina. Neuobičajena osetljivost na javni skandal ispod uobičajene arogancije, između ostalog je ocrtala šta bi se tek desilo da je protest bio masovniji.

U skladu sa eksplicitnom najavom da prazna obećanja više ne pale (vidi saopštenje u prilogu), protest je nastavljen i naredne nedelje, s tim što je u utorak 22. juna trebalo da im se priključe radnici fabrike vijaka «Gradac» iz Valjeva.
Međutim, u ponedeljak uveče iz Ministarstva ekonomije su javili da će Nebojša Ćirić primiti delegaciju iz ,,Trudbenika" i da nema potrebe da se sutradan okupljaju.

Glad u medijskom mraku

Zabarakadirani u glavnoj upravnoj zgradi, šestoro radnika fabrike vijaka "Gradac" iz Valjeva, među kojima i jedna osoba sa invaliditetom, mesec dana je štrajkovalo glađu. Ostalih 150 radnika, koji od 12. aprila protestuju ispred fabričke kapije, poslednjih dana retko su ih viđali, jer je ovih šestoro odlučilo da potpuno prekine kontakt sa spoljnim svetom. Kako nam, sa suzama u očima, kaže sagovornica koja želi da ostane anonimna iz straha od odmazde vlasnika, jedna od štrajkačica, koja ima samo 36 godina, izjavila je da hoće da umre. Rukovodstvo fabrike je štrajkačima glađu ukinulo dotok vode. Elektronski mediji, među kojima i javni servis, o ovom štrajku nisu rekli ni reči.

Radnici "Gradca" su ušli u štrajk jer im doprinosi nisu uplaćivani pune 2 godine, a poslednju platu primili su u septembru 2009. Nemaju zdravstvene knjižice i ne mogu da se leče. Početkom juna, odbornici Gradske skupštine podneli su zahtev tužilaštvu za organizovani kriminal da ispita poslovanje "Gradca" u periodu nakon privatizacije u februaru 2006. godine. Ukoliko se utvrde nepravilnosti, odbornici zahtevaju da se ugovor raskine. Dušan Sekulić, većinski vlasnik (navodno sestrić Mirka Marijanovića, a posigurno njegov naslednik na mestu direktora "Progresa", danas živi i krade iz Moskve), u pismu gradonačelniku Valjeva i predsedniku gradske skupštine preti tužbama svima koji daju podršku radnicima u štrajku, jer ga time "diskvalifikuju nanoseći mu štetu poslovanju". Rešenje koje Sekulić nudi je reorganizacija fabrike pod kojom podrazumeva otpuštanje 150 radnika, verovatno baš onih koji su sada u štrajku. Deo štrajkača već je dobio otkaze, ili rešenja o prinudnom odmoru zbog nedostatka posla.

U pismu podrške koje je Međunarodna federacija metalskih radnika uputila štrajkačima "Gradca", pored ostalog stoji da su zaprepašćeni i razočarani ponašanjem nadležnih organa u Srbiji, zbog načina na koji radnici moraju da se ponižavaju kako bi im bile isplaćene zarade i druge prinadležnosti po osnovu zakona o radu.

U subotu 16. juna, vlasnik "Gradca" održao je Skupštinu akcionara (u kojoj ima apsolutnu većinu od preko 75%), na kojoj je doneo odluku da uvede stečaj i sprovede reorganizaciju preko svojih povezanih firmi koje su najveći poverioci valjevske fabrike vijaka. Ovaj model je, setimo se, najpre viđen u zrenjaninskim firmama BEK i "Šinvoz", pa ima cinične simbolike u tome što je Sekulić istovremeno premestio sedište "Gradca" u Zrenjanin, računajući da će pred tamošnjim Privrednim sudom lakše realizovati svoj naum. Odluka o stečaju bila je povod da 22. juna tri autobusa radnika (oko 130 ljudi), zajedno sa potpredsednikom opštine i drugim lokalnim zvaničnicima, krene na protest ispred Ministarstva ekonomije, gde bi se pridružili radnicima "Trudbenik gradnje". Međutim, u Lipovačkim šumama, Žandarmerija je presrela autobuse, sprovela ih da beogradske autobuske stanice gde im je rečeno da postoji odluka Grada Beograda o zabrani protesta bliže od 300 metara on zgrade Narodne skupštine u dane skupštinskog zasedanja. Na odgovor da će radnici u tom slučaju otići pred američku ambasadu da zatraže azil, žandari su popustili i sproveli radnike do zgrade Agencije za privatizaciju na Terazijama. Agencija je, prema obrazloženju glavnog žandara, više od 300 metara udaljena od skupštine, a tamo i jeste adresa na kojoj radnici treba da traže ispunjenje svojih zahteva. Ispred Agencije, policija je duplim kordonom okružila demonstrante iz "Gradca", ne dozvolivši da im iko priđe.

Na sastanku u Ministarstvu ekonomije, predstavnici radnika "Trudbenika" postigli su dogovor da Ministarstvo pod hitno pripremi predlog za isplatu socijalnog programa, koji će Vlada usvojiti na sednici 1. jula.

Agencija za privatizaciju je odbila mogućnost da raskine ugovor o privatizaciji "Gradca", ponudivši radnicima da posreduje u pregovorima sa Sekulićem da im se isplate zaostale zarade i da napuste fabriku kao tehnološki višak, sa pravom na otpremninu.

Štrajk u «Geci Kon»

Iako je nedvosmisleno utvrđeno da Dejan Pantović nije ispunio većinu odredaba iz ugovora o tenderskoj prodaji IP «Prosveta», da je otuđio, prodao ili stavio pod hipoteku pretežni deo imovine, uključujući i upravnu zgradu u Čika Ljubinoj, Agencija za privatizaciju je 17. juna kupcu po treći put, za još 30 dana produžila rok za ispunjenje obaveza. Ipak, predstavnice oba reprezentativna sindikata, koje zajednički vode štrajk u knjižari «Geca Kon» u Knez Mihajlovoj ulici, tvrde da ih bahato ponašanje Agencije i ministra Dinkića samo još više tera na upornost. «I nakon drugog produženja roka koji je trajao 60 dana, i koji je istekao 31. maja, Agencija mu je još jednom produžila rok. Pritom su nakon isteka prethodnog čekali 17 dana da se sastanu i donesu odluku o novom roku. Teško je poverovati da uprkos brojnim dokazima o nezakonitom poslovanju Pantovića, Agencija i dalje nastavlja da ga štiti. Država mora da postupa po zakonu i mi smo odlučni smo da istrajemo u borbi sve dok se vlasti ne dozovu pameti», kaže Ljubica Stjepanović Muhić predsednica Saveza samostalnih sindikata Srbije u IP «Prosveta».

Štrajkači kažu da se Pantović u knjižari poslednji put pojavio 25. marta. Od tada nisu imali nikakve kontakte s njim, iako im 30. juna ističe zdravstveno osiguranje. «Pre nekoliko dana poslali smo mu dopis da je u sadašnjoj situaciji dužan da nam omogući pravo na lečenje, ali on se ne odaziva. Pomoćnik ministra kulture Zoran Hamović je preko medija 11. juna najavio je posetu resornog ministra Nebojša Bradića Prosveti. Mi smo tog dana, kada je poseta najavljena bili u mraku i bez struje, ali smo je istog poslepodneva iznenada dobili. Kasnije smo saznali da je Pantović nastavio sa rasprodajom imovine Prosvete da bi platio deo duga za struju. On sada očigledno ubrzano otuđuje našu imovinu, ne bi li uzeo što više pre raskida ugovora. Iako smo se nadali poseti ministra Bradića ona se nije dogodila. Iako bliži 150 dana od kada smo u štrajku, iako je ovo navodno godina knjige i pisma, ministar kulture još nije našao za shodno da poseti najstariju knjižaru u Beogradu koja proživljava svoje najteže dane posle 165 godina postojanja – objašnjava Mirjana Nardin iz sindikata «Nezavisnost».

Javnu podršku štrajkačima nedavno je uputio Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata, koji je okrivio državu za propadanje «Prosvete», označivši ministra Dinkića kao glavnog krivca. «Orbović je zatražio hitno raskidanje ugovora o privatizaciji i obećao nastavak logističke podrške štrajkačima. Mi smo 8. juna bili na Odboru za privatizaciju Narodne skupštini, na kome je na predlog nekih poslanika prihvaćeno da na sledeću sednicu Odbora budu pozvani prestavnici oba sindikata «Prosvete», kupac Dejan Pantović i direktor Agencije za privatizaciju, ne bi li sve strane iznele svoje argumente», ističe Muhićeva.

Štrajkači kažu da ih ministar Dinkić više nije obilazio nakon poslednje posete, kada im je zapretio kako su se on i predsednik Tadić dogovorili da u «Prosveti» neće biti raskida ugovora. Štrajkači su Dinkića kako u šetnji Knez Mihailovom ulicom u širokom luku obilazi knjižaru «Geca Kon». Svakako mu nije prijatno. Prošlo je pet meseci od kako su radnici «Prosvete» poslednji put primili platu.

Banat

U "Jugoremediju" upala policija i zaplenila preko 600 dokumenata tragajući za slovnom greškom koja bi Zdravka Deurića strpala iza brave. Poseban predmet istrage su ugovori o izvođenju građevinskih radova na rekonstrukciji proizvodnih pogona, projektu koji je zrenjaninsku fabriku lekova uveo u Evropu, i planovi grupe od četrdesetak akcionara, mahom nekadašnjih štrajkača, da zajedno sa "Jugoremedijom" uđu u zajedničko ulaganje – izgradnju fabrike za proizvodnju antibiotika. Krajnji cilj je osuda bravara Deurića koji se drznuo da postane uspešan privrednik.

U Vršcu se radnici "Vršačkih vinograda" bore, i traže podršku za ono što radnici akcionari "Jugoremedije" već imaju, i žele da prodaju. Sindikat "Nezavisnost" u "Vršačkim vinogradima", bio je 24. aprila domaćin sastanka radničkih aktivista iz Zrenjanina, Beograda, Rače, Ćuprije, okupljenih oko Koordinacionog odbora radničkih protesta u Srbiji. Na ovom sastanku, doneta je odluka da Koordinacioni odbor formira udruženje Radnički pokret Srbije. Nastao iz okupljanja trezvenih inicijativa u prošlogodišnjem talasu radničkih protesta koji je često imao obeležja histerije, Radnički pokret Srbije sada mora da odgovori na izazove depresije. Dosadašnja iskustva i perspektive radničke borbe u okviru Koordinacionog odbora radničkih protesta biće tema konferencije "Borba za rad", koju Pokret za slobodu 13. jula organizuje u bioskopu REX, uz učešće aktera radničkih protesta okupljanih oko KORPS. Konferencija će početi emitovanjem dokumentarnog filma pod nazivom "Od –18 do +30", autora Ivana Zlatića, o prošlogodišnjim radničkim borbama. Zatim otvaramo razgovor sa ciljem da razumemo kroz šta smo prošli, i dane koji dolaze.

Pokret za slobodu
Siniša Jelovac, Milenko Srećković i Ivan Zlatić
http://pokret.net/cms/index.php?page=pregled-ovogodisnjih-radnickih-borbi

žižek zapravo ima dobru poentu: da li je levici ostala samo ova histerija pritiska na socijalnu državu, zahtev za welfare state, za jačanjem nacionalne države koja će se odupreti MMF-u i zahtevima kapitala i spasti što se spasti može (u srpskom slučaju, državnu imovinu koja se pljačkaški privatizuje)? čak i da nam je samo to preostalo, u srbiji ni tome ne možemo da se nadamo.

a to je fakat zato, kad smo već na terenu pragmatične politike, što radnici u srbiji nemaju mnogo izbora. jeste, lepo bi bilo da se razvija klasna svest, da se svi suočavamo sa dijalektikom i kontradiktornostima vlastitog položaja u kapitalizmu, te da iz sudara s tim antagonizmima uvidimo svoju otuđenost i postanemo komunisti, čekajući dan Samoupravljanja i pripremajući teren za njega, ali dok to čekamo - treba platiti struju, treba detetu kupiti knjige za školu i dati mu džeparac za marihuanu. iz radničke borbe u srbiji nekako se vidi da levica radnicima ne može da ponudi ništa realnije i bolje od radnika-akcionara, pritisaka na državu i u najboljem (i najmalobrojnijem) slučaju - preuzimanja fabrika i pokretanja proizvodnje. meni je to najbliže razumu, i eto, iako sam maštar i sanjam nejasne anarhističke utopije bez suštine, u ovom slučaju sam potpuno na liniji pragmatične borbe Pokreta za slobodu, zrenjaninske Ravnopravnosti i radnika-akcionara.

Problem koji ja uviđam je da su radnici različitih država prinuđeni da se međusobno nadmeću. Čak i kad bi se svi radnici jedne države međusobno solidarisali, i uveli neku pravednu nadnicu, opet zavise od uvoza i izvoza i globalne ekonomije, to jest od radnika s druge strane granice.

Mac, zato sam i napisao da se mora zastati. Globalizacija na način koji se sprovodi je idiotski put. Neka vrsta samoupravljanja i nije.

Pre frtalj veka SFRJ je učestvovala u borbi za globalne poslove. Recimo, u Iraku smo gradili više aerodroma, svaki investiciona vrednost od milijardu dolara. Projekat, izvođenje radova, nadzor. Dovodili smo i naše radnike. U trenutku kad sam ja tamo imao posla nedelju dana, sa čuđenjem sam primetio da na zatvorenom, vojnom aerodromu ima pasa lutalica! Kad sam to pomenuo, rekli su mi da ih je bilo tušta i tma dok naše radnike nismo zamenili kineskim radnicima. Kako su bili bedno plaćeni, polovili i pojeli sve pse.

Znači, globalno nadmetanje dovodi u istu poziciju i radnike. Posla ima jeftiniji. Konačan izvod globalizacije - veoma mala manjina kontroliše svetsku privredu i zarađuje, svi ostali su beskonačno jeftini. To je konfliktni i neodrživ koncept. Ispada da je Stari, pominjući lov, bio beskrajno u pravu.

Priču o kerovima i Kinezima mi ispričao brat (naftaš) ove godine kad se vratio iz Turkmenistana.Kamp šljakatora odavde,kerova mašala,s druge strane ograde Kinezi i ni paščeta.A roštilj im mastan.Samouprava je vrlo blizu pameti,ali šta sa svešću tih samoupravljača?Sa ovakvim školstvom...

Eh, moj Wg, svest je problem i kod kapitalističke globalizacije. Kad bi globalizacija bila mondijalizacija (ove se zezam jer je jedan naš poznanik jednom izjavio da je on mondijalista protiv globalizacije  ), onda niko ne bi imao ništa protiv kapitalizma. U ovakvom svetu je lako biti anarhista.

Kapitalistička globalizacija...

Hm...

Jedna od čestih prevara kod nekih tzv ,,antiglobalističkih'' režima je ta da oni u stvari nisu protiv monopola već su protiv toga da neko gduri ima monopol.

Josip Broz Tito je držao monopol nad nesvrstanom Afrikom pa su postojale godine kad je pola Nigerije moralo da nosi obuću SIMPO VRANJE.
Pa je bilo vreme kad je pola Iraka kupovalo oružje iz naše zemlje.

Ceo Varšavski pakt je morao da letuje u Bugarskoj, a ceo SSSR na Krimu i u Sočiju.

Ja ne vidim da je rešenje ako ti nešto MORAŠ da kupuješ.

Sećam se petioda mog detinsjtva kad nismo ni imali čokolade već smo morali da kupujemo šećerne table jer jedino one su bile domaće.

Kad bismo sad imali takav režim, Srbi ne bi smeli da kupuju Milku već bi morali Soko Štark ili bonžitu ili proizvod neke zemlje s kojom nam se vlasti dogovore.
Umesto Šanela 5 morali bismo, što reče Isidora Bjelica s gnušanjem, da kupujemo privatan parfem Verice Rakočević.

Zašto ne bi pobeđivao najbolji proizvod, a ne onaj nametnuti?

Nije sve tako crno u tom kapitalizmu.
Da jeste u Melburnu i Sidneju bi ljudi umirali od gladi jer trenutno je Australija na poziciji najkapitalističkije  države na svetu. 

Quote from: Zika Kisobranac on 24-07-2010, 00:24:29
nego, evo malo konkretne radničke borbe sa smislom, malo pragmatične politike, da se prenemo iz ovih maštarija:

Osvrt na borbu pojedinih radničkih grupa

.....

Pokret za slobodu
Siniša Jelovac, Milenko Srećković i Ivan Zlatić
http://pokret.net/cms/index.php?page=pregled-ovogodisnjih-radnickih-borbi

Btw, oni su prepoznati od strane nemackih (austrijskih & svajcarskih) pokreta slicnog profila (i sa mnogo vecim iskustvom).
Ovde imas intervju sa PzS: http://www.labournet.de/internationales/yu/index.html
A i ovde: http://www.lunapark21.net/archiv/archiv_lp21.html

Heft 9 - Frühjahr 2010

Quartals-Lüge   Griechenlands Schulden: Nicht höher als die Italiens – halb so hoch wie die Japans (PDF)
LunaLuna    Peter Bach & Willi Hajek · Vor einem Jahr: Generalstreik auf Guadèloupe
Kolumne   Winfried Wolf · Zug um Zug: Das andere Schachspiel

Welt & Wirtschaft
Lucas Zeise · Griechische Farce · Es geht um den Euro und deutsche Exporte
Lars Petersen · ,,Ring of Fire" – Neue Finanzkrise. Neue Wirtschaftskrise.
LunArt · Thomas Kilpper
Anna Leder · Serbien – Ökonomie der Verelendung
Interview · Milenko Sreckovic (Serbien): Betriebsbesetzungen & Streiks
Hannes Hofbauer · Dem Öl geschuldet, auf Sand gebaut: Wunderwelt Emirate

Nije sve crno, naravno. Lepo je biti moderni Rimljanin, odnosno kapitalista, imati privatni avion, vile, jahte, ljubavnice. No, bojim se da polurobovi iz Indije, Pakistana, Meksika, koji crnče za tog kapitalistu za 50 dolara mesečno, imaju sasvim drugačije mišljenje o kapitalizmu. I globalizaciji.
Nemam ja taj zort da neću kupiti strani proizvod ako je bolji, ali stvar je u onom što je Scallop ispravno primetio, Lomi. Ne pobeđuje bolji proizvod danas, već jeftiniji, onaj koji je proizveden sa manje troškova.
Slobodno tržište je bajka za široke mase, kao što je bilo i samoupravljanje. Koje slobodno tržište, gde to postoji ? Veća riba guta manju. Svetom, i svetskom ekonomijom vladaju monopolisti, a ne slobodno tržište.

Hm...Ne bih rekao.

Meksiko je zemlja, koja trenutno ima bolj istandard od Srbije.
Prosečan Meksikanac danas ima oko 500 evra platu.
U SAD uglavnom dolaze ostali hispanosi, ali ne u većoj meri oni iz Meksika, Čilea, Argentine i Urugvaja.

Ove 4 zemlje defititivno ne spadaju u siromašne.

Dok je Meksiko bio povezan s Kubom bilo im je loše. Sad im je maltene bolje nego ikad. Akapulko i Kankun postali su brendovi svud u svetu.

Što se Indije tiče, ona je takođe napredovala više nego ikad. Svake godine rast BDP-a.

Međutim Indija je zemlja, koja ima toliko stanovnika (Svaka žena u proseku po 4 dece) da njoj ne može pomoći ni kapitalizam ni komunizam ni bilo kakav sistem da se uzdigne potpuno...

Tek kad smanje natalitet može nastati neki red. Trenutno ih ima oko 1116 miliona.

Inače Eriops, na žalost naseo si na populizam.

Pogledaj malo bolje, u kapitalizmu koji je uređen (a ne korupcionaška tranzicija kao što su Balkan i Kolumbija) ne uživaju samo vrhunski bogataši već svaki građanin može da ode i na odmor i da ima za kola.

U Americi i Kanadi imali su po 2 auta na jednu četvoročlanu porodicu.
Skoro svaki Amer i Kanađanin ima za letovanje na Havajima, Floridi il' Bahamima.

Za razliku od te otvorene i tržišne privrede, na nekim drugim krajevima sveta imaš po 5 % ultra bogataša i ostatak, koj ije sirotinja (Rusija je takva), dok su u Kini bogataši uglavnom samo istaknuti članovi partije.

Hm, pa postoje mesta koja su brendovi u Meksiku, svakako. Ali makni se malo iz uređenih letovališta bogatih, naći ćeš siromašna predgrađa, vladavinu narko kartela, jad i bedu.. Mislim i Egzit i Guča su brendovi, ali to baš nije pokazatelj standarda i bogatstva.
Države uređenog kapitalizma,kako ih ti zoveš,  za koje se slažem da su odlično organizovane i pružaju svakom šansu ( prvenstveno mislim na Kanadu i zemlje Skandinavije ), po meni su više socijalističke ( ne komunističke ) nego kapitalističke. Uostalom, i Kina ti je zemlja sa faktički kapitalističkom privredom. Amerika je nešto drugo, ona ima ogromnu moć, ali tamo ima veliki broj siromašnih, mnogo više nego u Kanadi ili Evropi. Ima njih mnogo tamo koji samo mogu sanjati Bahame.
U tržišnu privredu ne verujem ; ona postoji samo formalno, u suštini i zapadnim privredama drmaju monopoli. A činjenica koju ne možeš oboriti jeste da velike zapadne firme izmeštaju poslove u zemlje trećeg sveta, gde iskorištavaju jeftinu, polurobovsku radnu snagu.

Pa da, ali za ekonomiju ne može se reći da postoji jedno određeno rešenje.
Rešenje je zapravo u kombinaciji NEOLIBERALNOG i SOCIJALISTIČKOG principa u zavisnosti od interesa.

Ukoliko naša zemlja ima bollje čokolade od svih ostalih zemalja (Što mož da kaže samo Švajcarska) onda joj je u interesu otvorena tržišna borba i otvorene granice (neoliberalizam).
Izvoz će im biti odličan a konkurenciju će potući.

Međutim ako dođe vreme da drugi imaju bolje čokolade, onda je u interesu zemlje da malo zatvori granice i ogrnaiči uvoz. Tako će stanovništvo biti NATERANO da kupuju domaću čokoladu jer će strana, iako bolja biti u manjoj količini uvezena, a samim tim i mnogo SKUPLJA.

Isto važi za sve proizvode, kao i za odnos mladih i penzionera.
Neoliberalni koncept više odgovara mladima jer onda im se manje oduzima od plata za penzioni fond pa je mladost raskošnija.
Penzionerima je bolj isocijalistički koncept jer tako veći deo radno sposobnih dolazi do njih.

Za zemlje kao što je Srbija, gde su mladi iseljeni, pa je više penzionera, socijalistički koncpet je malo isuviše poguban za mlade jer svaka firma ima u proseku po jednog zaposlenog manje. Veliko broj zaposlenih im se ne isplati jer je onda i porez, koji ide u penzioni fond veći.

U svakom slučaj utreba kombinovati.

Od zapadnih uspešnih zemalja Kanada i neke Skandinavkske zemlje su više u tom socijalističkom konceptu,
Australija, Britanija i Novi Zeland su u neoliberalnom.
a stejtovi po SAD su podeljeni. Jedni teraju ovako, drugi onako...

U svakom slučaju biće mi jako zanimljivo da slušam anarhiste, koji će posle promena u SAD morati da pljuju australski kapitalizam.
No ipak ne verujem da će se to desiti. SAD je ipak trn u oku mnogima, bila ona krajnje ili poluneoliberalna.

Meni je trn u oku njihova imperijalistička spoljna politika, bombardovanja i okupacija drugih zemalja , dupli standardi ( primer Srbije i Gruzije, odnosno Kosova i Aphazije i Osetije ), uloga svetskog policajca, itd. Protiv njihovog naroda nemam ništa. Uostalom, i mnogi Amerikanci su bili protiv rata u Iraku.

Lomljavino, svaki tvoj pojedinačni pasus je netačan. Ranije sam mislio da si štetan, sad znam da si smešan. Gde si ti pomerio guzicu, pa znaš kako je? Meni su mnogi zamerali što SAD ocenjujem kako ocenjujem, jer su gledali šta tamo slikam. Naravno, trudio sam se da slikam lepe stvari. Kako da zaključe drugačije? Sad slikam i ono drugo, pa više ništa nije isto.

Anarhizam buja tamo gde za to ima razloga. Kad smeta stanje u društvu, pobuna je normalna reakcija. Nekako sam više za Patuljkova razmišljanja, traganje za suštinom osmišljava pojavu, selekcija, stratifikacija, diferencijacija i ostale statistike, uključujući i neutemeljeno postovanje tekstova koji se ni ne razumeju u potpunosti, služe razvodnjavanju i obesmišljavanju pojave.

Eriops, to što je neko imperijalsita nema nikakve veze s ekonomskom orijentacijom neke zemlje.

Imperijalista mož biti i komunistička imperija i monarhija.

To ne sme biti reper.

U svakom slučaju ja sam shvatio da ne voliš SAD, ali eto možeš Kanadu i Švedsku.
Ko ne voli SAD ne mora baš odmah da se opredeli za Rusiju.


SCALLOP, idealista ste i populista.
Bio sam u bar 15 stranih zemalja i znam kako je.
Međutim putovanja nisu najbolji reper da se vidi kako je.
Na hiljade ljudi putuju pa ne saznaju ništa suštinski o zemljama.
Ja sam više naučio o Portugalu i Španiji iz literature i dokumentaraca nego na Njihovim plažama. To je sigurno.

Pobuna jeste normalna reakcija, ali ANARHIZAM je bajkolika priča, koja nikad nije zaživala u praksi.
Bunite se što obesmišljavam nekakava bajkoliti koncept, koji je i sam besmsilen?
Što obesmišljavam njihov plan da je moguće stvoriti društvo bez države, a time i bez policije i valute?
Ha ha ha.

Kako se ti sećaš šećernih tabli? Ni Boban ih se ne seća, a on je zdravo mator. Čuo si od nekog pa teslimiš dalje. To i jeste tvoja muka. Ko, bre, nešto ceni po plažama? Ja imam pripreme da odem na crash racing u vukojebinu Oklahome. Ako nemam tragove A majice na leđima i vratu, ne mogu da prođem kao redneck, a tamo druge gledaju s podozrenjem.

Bome sredinom 80-tih bio je period šećernih tabli.
Inače samo hoću da kažem da u vremenu televizije, interneta i obrazovanja nije POKAZATELJ poznavanja neke zemlje to koliko je neko puta bio tamo.

Moj komšija bio u Nemačkoj 3 meseca. Radio u nekom kafiću i sad on treba bolje da poznaje Nemačku od nekog ko nije bio ali je pročitao mnogo knjiga i sajtova i tekstova o njoj.
Nekad se šuma bolje sagleda sa distance nego u samoj šumi, sklupčan u nekom grmu.

Ja otprilike vas shvatam. Vi kao jedan antiglobalista navijate za tu stranu.
Dakle na za zapad (SAD, EU, Kanada, Australija, Japan) već za alternativu.
Kao takav ste pristrasni i podržaćete sve što je protiv.
A šta ćemo s tim što je anarhizam neostvariv u praksi?
Šta ćemo s tim što antiglobo sile nemaju ništa zajedničko jedna s drugom osim što hoće da sruše zapad?

- Šta je zajedničko konzervativnoj kastinskoj Indiji i Kini u kojoj nema kasta već se baziraju na komunizmu?
- Šta je zajedničko liberalnom Brazilu u kome na gej paradu dođe 3 miliona ljudi, a gradonačelnik Sao Paola ih pozdravi s terase i recimo Rusiji, gde se skupi toliko protivnika, a gradonačelnik Moskve učesnike parade nazove bolesnicima?
Šta je tom Brazilu tej zajedničko sa Iranom?
Šta je Indiji zajedničko s Iranom ili Rusijom?
Da nemaju Iran i Rusija i Indija istu religiju?

No naravno. Pet najjačih antiglobalističkih sila (Brazil, Rusija, Iran, Indija i Kina) ne da nemaju ništa zajedničko nego im Amerika dođe na pola puta između tih 5 tačaka.

Jedino što im je zajedničko je ljubomora na dominaciju zapadnih sila i želja da ih obore?

A šta će posle baš se pitam?

Koji će to biti koncept koji će proklamovati ak osruše zapad živo me zanima?

Hoće l biti brazilski fazon da svi idu u kupaćim gaćama po gradu il iranski da su žene zabrađene?
Hoće l biti kineska komunistička navodna ravnopravnost ili indijske kaste pa da ona peta kasta nema ni osnovna prava?

Naravno da antiglobalističke članice BRIK-a nemaju ni jedinstven ekonsomk ikoncept, ni jedinstvenu civilizacijsku tekovinu, ni jedinstven pristup ljudskim pravima niti IŠTA....

E zato zapad i nema alternativu. I neće je još dugo ni imati.

Misliš zbog drveća?

Quote from: scallop on 24-07-2010, 12:20:05
traganje za suštinom osmišljava pojavu, selekcija, stratifikacija, diferencijacija i ostale statistike, uključujući i neutemeljeno postovanje tekstova koji se ni ne razumeju u potpunosti, služe razvodnjavanju i obesmišljavanju pojave.

vidi se da Minervina sova izlijeće u sumrak
scallop stvar gleda daleko mudrije, zrelije, a naposljetku se to prelije i u praktičnije od recimo Lomljavine

moguće da Lomljavina ima dobre namjere (ali one vode u pakao)
kakav Meksiko ili pak američki san; da je u Meksiku iole divna situacija, ne bi se gosponi kauboji ograđivali; pa oni tamo rade ili planiraju zid, kužiš - sprječavanje imigranata, meksičke sirotinje (koja naravno da u 'prosjeku' sa njihovim tajkunima zarađuje 500 dolara: ovi milijune, iznimna manjina, dok gomile recimo 20$)

to da države Prvog svijeta (a jedno proturječje koje je tu zajeb za nekakvu univerzalnu klasnu svijest je što i radnici 'unutar' tog svijeta) žive na grbači onih koje zovemo Treći svijet, proizlazi kao logičan zaključak
greška Lomljavine, pa i mnogih, čak i anarhista, komunista, sindikata itd. je što zaboravljaju uključiti tu okolnost u račun: istrgnu jednu partikularnost iz cjeline, kao npr. uzmu svoju državu kao cjelinu (zatvoreno) dok je to zapravo otvoreno - kontekst su druge države, pa i one na drugom kraju svijeta

stoga je to izuzetno zajeban problem; ne trpi polovična rješenja dugoročno (pa i sam žika je negdje na liniji polovičnog rješenja, "razumnog")

možda će sad biti malo jasnija nit koja me vodi da, u praksi, zbilji, vidim nekako identitet anarhizma i primitivnog uređenja društva, urušavanje tehnološke civilizacije

ako ne idemo do takvog ekstrema, SVAKA BITKA za ravnopravnost, vodi ka SNIŽAVANJU LUKSUZA, opadanju životnog standarda u uobičajenom smislu; eto Lomljavina bi čokoladice Milke, patike Nike umjesto šećerne table i Borova
i radnici bi, pa i sindikati, da imaju bezbroj artikala, robe svake fele i da si sve to mogu kupiti = to su varke uma, svojevrsni contradictio in adjecto

zato kažem, ravnopravnost (kakva-takva, neka apsolutna je nazamišljiva u svijetu kakav je do sada ozbiljen, povijesno dan) se ne postiže pokušajem restrukturiranja unutar postojećeg sustava, kao "sad ćemo mi malo preuzeti uređenje društva, temeljno sve ostaje isto jedino ćete imati više luksuza", nego nazadovanjem iz ovoga stanja materijalnog hedonizma i pomicanjem granice svijesti: biti spreman odreći se dobara koje sada posjeduješ, e da bi /možebitno/ postigao zadovoljniji život

kako su neki i sada zadovoljni, dok pak drugi nisu, to je jedan zeznut problem
kao i uvijek u povijesti, odlučit će mase
drugim riječima, bojte se Trećeg svijeta, o svi vi uživatelji dobara, veleposjednici jednako kao i žike kišobranci, pa i portiri po ambasadama i radnici Atlantic grupe

e da bismo se pripremili na taj scenarij, već sada moramo promišljati o bitima, o bitku, o suštini, razmišljati radikalno, u ekstremima pojmova (anarhizam i rodovsko društvo ) kako nas ne bi zateklo; uostalom, ne kaže Evanđelje uzalud: BDIJTE!

Aha, ne vidi šumu.

Morao sam da pređem na Mozillu zbog posta. Mnogo si opširan. Problem je što bi ti da svakog sa kim komununiciraš staviš u jednu tačku, pa da reaguješ. Jednostavno, nisam u tački. Moj hobi je da svuda gde putujem prvo odem na lokalnu pijacu. Tamo se vide ljudi, a ne statistike. To govori mnogo više. Kad ne gledaš oko sebe, bukvalno, ne vidiš ništa.

Problem SAD je što je skoncentrisan na "biznis". Proizvodnja je u drugom planu i smatra se da je manje kumulativna. Zato se zelenaši sa privrednim ulaganjem u drugim zemljama, što dovodi do proizvodnje jeftine radne snage u trećem svetu i osiromašenja sopstvene radne snage. Ne može se očekivati da ta jeftina radna snaga bude zauvek jeftina (a to je cilj bez koga nema uspešnog Zapada), niti da će sopstvena sirotinja biti zadovoljna sa ogriscima sa bogatog stola. Na primer, evropski Zapad, u ovom trenutku seli tehnologije iz zemalja koje su malo "izrasle" u zemlje gde se još može jeftino proizvoditi na račun lokalnog standarda. To nije proces koji može beskonačno da traje. Civilizacije su na tome nestajale. Na drugoj strani, imaš lokalnu socijalnu sirotinju koja i sama ide ka buntu, recimo da je anarhizam jedan od primera.

Dodatnu muku predstavlja globalna komunikacija koja svojim informacijama dodaje ulje na vatru. Dok nismo znali, bilo nam je svejedno. Kad sam saznao, preko medija, da se za 25.000 dolara može kupiti sladoled posut "jestivim" zlatnim prahom i da je to proizvod koji se i kupuje, nisam mogao da iz mozga oteram sliku dece u Darfuru. Da li je to uopšte blisko tvojoj pameti. Samo zbog toga bih mogao da budem anarhista. Sreća za političke sisteme što anarhizam, po difoltu, iskuljučuje visoku organizovanost.

Sve to zajedno ni za nokat ne odmiče od katara i patarena kojima se u XIII veku smučilo papinsko orgijanje u zlatu i kadifi. Jesu tada njih iskorišćavali bogati protiv drugih bogatih, ali je taj društveni nered u kontinuitetu već par hiljada godina i jasno govori šta znači koncept nejednakosti. Ja ne znam kako bi se koncept jednakosti uspostavio, ali sam ubeđen da nije veća utopija od demokratije kojom se tako predano bavimo.

Eto, jedan duži post, bez citata i pozivanja na časna imena koji bi trebalo da budu bolji svedoci od mene, a posebno bez Wikipedije, koja je nekima i štap i kanap. To ne znači da i ja nisam pročitao mnogo knjiga, samoi teže primam zdravo za gotovo.

Patuljak, vidim da si postovao duži tekst, ali njega treba prvo da pročitam.

Vidim da si napisao isto, pa neću odgovarati.

evo ruka
praktički smo scallop i ja postali isto promišljanje, neovisno jedan od drugome

Ja odbijam da vjerujem da Lomljavina postoji. Stvari koje on piše naprosto su... sjajne.

Anarhizam ne da ne isključuje visoku organizovanost nego je zahteva. Samo ako se svi organizujemo možemo da poboljšamo standard svih, a samim tim i svoj standard.

Uzgred, možda je ipak moguće premeštati fabrike u nedogled, na isti način na koji seljak rotira njive. Kad odu sve fabrike iz zemlje koje se malo izdigla onda će zemlja početi da pada. Kad padne dovoljno onda je spremna za novi ciklus fabričkih selidbi. Jedini način da ovaj ciklus eksploatacije radne snage prestane je da prestane selidba, a to će prestati kada svuda u svetu uslovi postanu isti. A postaće isti samo kombinacijom ekonomskom prisile i radničke solidarnosti.

Macutopija.

Nemoj, Will, poverovaće ti.

Quote from: mac on 24-07-2010, 13:56:51
Samo ako se svi organizujemo

mac, problem je što ti sam sebi mistificiraš pojmove

"svi se organizirati" = "jednoobrazni čovjek, neka vrsta stroja"

a ovi tvoji ciklusi, mac, pa to ti je zapravo ovo što govorim: ponavljanje povijesti
tako je, valjda to ide u beskonačnost, a historijski gledano se zove - nastajanje i nestajanje civilizacija
paradoks je da kada si na vrhuncu, kada se otromboljiš u užicima tjelesnim i duhovnim, tada si već zapravo na putu prema dolje - budi siguran da stižu Pravi Ljudi koji su spremni odreći se tog omamljujućeg stanja i dekadencije u koju su zapali Posljednji Ljudi (samo da bi ponovili isti put)
na to bismo mogli svesti osnovnu misao Nietzschea, dok jasnije o tome priča Le Bon

Što ne citiraš mene? Ja sam to jasnije formulisao.

Quote from: PingvinPatuljak on 24-07-2010, 14:13:20
a ovi tvoji ciklusi, mac, pa to ti je zapravo ovo što govorim: ponavljanje povijesti
tako je, valjda to ide u beskonačnost, a historijski gledano se zove - nastajanje i nestajanje civilizacija
paradoks je da kada si na vrhuncu, kada se otromboljiš u užicima tjelesnim i duhovnim, tada si već zapravo na putu prema dolje - budi siguran da stižu Pravi Ljudi koji su spremni odreći se tog omamljujućeg stanja i dekadencije u koju su zapali Posljednji Ljudi (samo da bi ponovili isti put)
na to bismo mogli svesti osnovnu misao Nietzschea, dok jasnije o tome priča Le Bon

Cenim sve mislioce, naravno – posebno Marksa, naravno, naravno – ali tvoja dilema PP je 'načeta' još u petom veku pre nove ere, od strane sofista; mislim to, da su moralne norme stvorene primarno društvenim konvencijama, pa je stoga i prihvatljivo da se iste osporavaju i vremenom mijenjaju.

Po logici stvari, anarhisti bi, valjda, bili pokretačka snaga koja stoji iza upravo tog i takvog procesa.

Naravno, skroz je zanimljiva koincidencija da iz istog perioda potiče i insistiranje kako je takva društvena konvencija (i moralne norme koje ona proizvodi, naravno) rezultat potrebe da se pojedinac zaštiti od bazičnih sebičnih prohteva ostalih pojedinaca, te se stoga radi o brizi za zdravlje celine, to kroz sankcionirana ograničenja koja država nameće pojedincima koji tu celinu sastavljaju.

Istina, jednom kad se pomene 'zdravlje', idući korak je totalno malen & lak; svi oni koji se protive ograničenjima (a pogotovo sankcijama koje utvrđuju ta ograničenja) su po difoltu namereni da rade na bolesti dotičnog organizma, pa su stoga i sami... eh.. bolesni?

Otud valjda i koren predrasude da se anarhisti uglavnom ne kupaju... pa su zato i prljavi... a prljavost je i čak i sofistima bila sinonimna sa bolešću. 

ne znam jesi li ispravno shvatila: ja, PingvinPatuljak, glavom bradom i malenim stasom gorostasno kličem i zastupam 'anarhično mišljenje'; dapače, onaj filozof svih filozofa, Hegel, je već to naznačio: um je negatorska sila koja mrvi činjenice,  'isitne', 'zdravorazumsko razmišljanje' itsl.

štoviše, još se najveći anarhist (forumski i salonski) pokazujem ja

druga stvar, koja je možebitno teška za razumijevanje diskutantima (pa možda ni to ne shvaćaš sasvim jasno) je: nepoklapanje pojma i predmeta - anarhije-kao-takve i anarhije kakva se praktično ispoljava (te u ovom našem slučaju, beogradski anarhisti)

dakle, ja odričem nekritičko, samo tako zdravo-za-gotovo izjednačavanje beogradskih anarhista kao anarhista

cake sa kupanjem nisu predrasuda nego prije humor vražićka, dapače autentični anarho humor

naravno da je sve što je Pingvin ovdje rekao već načeto, pošto Patuljak nije sam svoj uzrok nego obični produkt sveukupnosti stvari i pojava, obični crv ili pak misao u vječnom Božjem umu

itekako se, i sa štovanjem dakle, slažem sa zaključkom da "Po logici stvari, anarhisti bi, valjda, bili pokretačka snaga", a jedini je problem što se ne zna sasvim jasno - tko je anarhist: traper, sindikalni vođa, beogradski anarhisti ili crnci koji se izležavaju u hladu tropskoga pojasa

Quote from: scallop on 24-07-2010, 14:29:14
Što ne citiraš mene? Ja sam to jasnije formulisao.

macutopija , naravno

Quote from: PingvinPatuljak on 24-07-2010, 15:10:00
ne znam jesi li ispravno shvatila:

...

itekako se, i sa štovanjem dakle, slažem sa zaključkom da "Po logici stvari, anarhisti bi, valjda, bili pokretačka snaga", a jedini je problem što se ne zna sasvim jasno - tko je anarhist: traper, sindikalni vođa, beogradski anarhisti ili crnci koji se izležavaju u hladu tropskoga pojasa

Gotovo je sigurno da nisam dobro shvatila. 

A po pitanju onog boldovanog, mislim da te i dalje ne shvatam u potpunosti, zato što mi se čini da je Žika već nekoliko puta upravo na to odgovorio, tako da me dalje insistiranje zbunjuje.

Čini se meni da ono što ti zapravo tražis je nekakva generalna definicija 'univerzalnog' anarhiste, a tako nešto, naravno, ne postoji, bar ne van ovog dela koji pominjem u vezi sa sofistima; ako su konvencije te koje anarhistu definišu, onda se i njegov profil valjda menja u skladu sa datim konvencijama. Zato i mislim da "traper, sindikalni vođa, beogradski anarhisti ili crnci koji se izležavaju u hladu tropskoga pojasa" ravnopravno mogu definisati anarhistu, ukoliko se sa tim konkretno 'kvalitetama' pojavi u određenim okolnostima i određenim društvenim normama.

Ili, da se uprostim do nižih nivoa banalnosti: predednik ove zemlje trenutno ima tri zakonski venčane žene i dvadesetjedno legalno dete iz tih brakova, no insistiranje na poligamiji kao legitimnom lajfstajlu bi od tebe u Hrvatskoj garant napravilo nekakvog anarhistu. 

stvar je u tome da i žika i ja živimo u istim okolnostima i istim društvenim normama, a opet različito promatramo stvari

kužiš, ako se sad nas, primjera radi, nazove anarhistima i recimo da se obojica zalažemo za 'pokretanje stvari, bolje ustrojstvo društva', može biti sljedeća situacija:
a)obojica smo na istoj liniji, djelujemo po istom programu
b)na različitim smo linijama, programi su skroz drugačiji
c) i jedan i drugi program je u napetosti sa postojećim ustrojstvom društva, a svaki svoga konja hvali i promatra kao pokretačku snagu

ne zna se zasigurno:
a) tko je od nas anarhist
b) je li uopće netko od nas (ako anarhizam shvaćamo kao pokretačku snagu u pozitivnom smislu); može biti da smo snage reakcije, samo to ne vidimo, slijedimo zabludu dok se 'objektivna' povijesna situacija pokazuje baš kao ono protiv čega se zalažemo ili pak je to nešto treće, što tek trebamo domisliti

...

ali, ali, ali, libeat, sad nas ti opet vraćaš u sofistička cjepidlačenja, taman kad smo se malčice pokrenuli i počeli vrzmati oko samoupravljanja;)

a bez sofizama, sasvim konkretno: uopće ne simpatiziram beogradske anarhiste, na onoj 'ozloglašenoj' potjernici sam vidio da su slizani sa pederima, moguće feministkinjama, a kako ja uopće ne gladim perom po guzici ljudske idiosinkrazije koje se podmeću u politička pitanja niti se zalažem da cvjeta tisuću cvjetova životnih stilova, to ne podržavam ni njihove programe koji mi se, eto, ukazuju kao temeljno manjkavi

drugim riječima, ispada da su moji neprijatelji i kapitalisti-profiteri, menadžeri-varalice, bankari-kamatari i beogradski anarhisti i b.a.b.e. i Iskorak i narkomani i harekrišna i stručni skupovi pedagoga i fizikalisti na čelu s Dawkinsom i italo-krelci koji se furaju na Scarefacea i auto-praonice i kladionice pogotovo i pušači i mudžahedini i komercijalne televizije, tv-kvizovi, radnici koji šljakaju a onda tu crkavicu prosipaju na novi auto i mobitel, rječju - sva ta hipnotizirana gomila

ja svoje anarhiste, braću, čovjeka tražim - svijećom
(možda sam samo nenormalan, ni ta mogućnost nije isključena; ali se ne dam;))

Ja ne vidim gde je problem. Ti, zapravo, ne odstupaš od Patuljka. Svako "odstupanje" se može proglasiti anarhičnim, a da i dalje nemamo pojma šta je anarhija. Kako tvoj predsednik, tako i traper koji odvoji svoj život od civilizacije može biti viđen kao anarhista, što ne znači da oni to jesu, ali ni da nisu. I nekupanje je konvencija koja banalizuje pogled na anarhizam. Klasifikovanje ne rešava dilemu. Pojmovno ogoljavanje samo pokazuje da je laka definicija sakata. Proglasiti nekog za anarhistu isto je kao i reći za nekog drugog da je konformista. Jedino sigurno je da ta kategorizacija izvesno nije tačna. Nemoguće je definisati jednog jedinog čoveka, svaka simplifikacija radi komparacije je amputacija neke značajne karakteristike. Jel' sad jasno da je komplikovano manje vredno od jednostavnog?

joj ljudi, to su tako teška i zajebana pitaja, opće ili pojedinačno, to je problem univerzalija, pa to su se ljudi stoljećima sporili, čuvena skolastika i spor realista i nominalista, a da nema odgovora ni dan-danas, tako da sumnjam da je baš žika kišobranac odgovorio (i to nekoliko puta! dajte čovjeku Nobela) pa što god simpatična libeat mislila o tome;)

Kennedy je to razumljivo formulirao: politička odluka uglavnom nije jasna promatračima, a često ni onome tko odluku donosi.