ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

QuoteSal probirač.

Veliki probirač. Sal bi sve, sve da proba...

Kakva atmosfera linča ? Ko govori da Dinko treba dobiti batine ?
Govorim o čoveku koji je napisao ružan, rasistički tekst, i koji je maltene prošao bez ikakve društvene osude. Taj čovek je javna, medijska ličnost. Govorim da u društvu ne vlada jednakost, jer bi drugi za tako nešto pretrpili debelu , makar profesionalnu osudu, ako ne i krivičnu. Nemoj mi stavljati u kontekst ono o čemu nisam govorio, Meho.

Quote from: Eriops on 28-07-2010, 12:08:39
Znači, ovaj njegov tekst, o fizičkoj nakaznosti srpskih devojaka, je sasvim
ok ?

Heh, evo mene, Srpkinjicu, nije uvredio.

"Gledam onda djevojke, jer je Banjaluka nekad bila nadaleko čuvena ne samo po njihovoj brojnosti (sedam na jednoga, veli legenda, a ja se "udao" u Vojvodinu, od silnog izbora!), već i po ljepoti. Ima ih sređenih, što jest - jest. I na štikle se odvaže, mada im hod baš nije ko u srne. Ali nema onih lijepih, dugonogih, dugovratih, suptilnih, mističnih gradskih ljepotica koje oduzimaju dah. I to nam je fašizam donio. Od grada u kojem su nekada živjeli svi, pretvorio se u etnički čistu naseobinu, gdje me, pogotovo ovi mlađi, čudno gledaju kad kažem da se zovem Dinko. U takvom gradu, u kojem žive samo jedni, ni ženske ni muške ljepote neće biti. Noge će biti sve kraće, a pogledi sve tuplji. Sem pred kamerama Radiotelevizije Republike Srpske, javnog servisa svijetle koljačke tradicije! "

http://dinkogruhonjic.blogspot.com/2010/05/za-televizijski-dom-spremni.html

A da je Banjaluka danas u odnosu na Banjaluku pre 20 godina, nesto drugo - to je fakat koji moramo da prihvatimo. Kao i Beograd, Novi Sad, Zagreb, Sarajevo...Nekome je ovako bolje, nekome gore, neko zivi tamo, neko ne zivi, etc.
Inace, mama mi je Banjalucanka, a i dan danas ima lepe noge.  

haha, koji lik, morat cu ga cesce citati:

"... zašto su posjekli glavnu aleju, sve one divne kestene, koje optužiše da su se razboljeli pa da bolest ne pređe na ljude ...
...
... dođete li danas u blentitet čiji je glavni grad moja Banjaluka, vidjećete u praksi šta biva kad fašizam pobijedi.
...
... sad opet treba da prođu najmanje dvije generacije da se koliko-toliko naviknu na asfalt i na pristojno ponašanje. E, moji laloši, ne znate vi šta su "pravi" dođoši! ..."
http://www.e-novine.com/stav/37057-televizijski-dom---spremni.html

jest da trabunja neke gluposti o ndh, ali lik je stvarno zanimljiv. kako je samo lijepo isprofilirao brdjane u gradu. samo jos fali ona kad iz skole istjerivaju vraga.

Quote from: lilit_depp on 28-07-2010, 13:07:55


Inace, mama mi je Banjalucanka, a i dan danas ima lepe noge.  

Ovo je vise za "Meho, reaguj". Potencijani GILF na vidiku. 

Ja sam Lilitinu majku video i uživo, hvala lepo. Imam je na radaru.

Ne kažu džaba da su kerovi mešanci pametniji, izdržljiviji i lepši od onih rasnih!

A ti Eriopse, nemoj se praviš blesav!!! Kamo empatija za čoveka napadnutog na javnom mestu? Kamo makar zgražavanje nad time da niko nije reagovo? Jok nego odmah "A i onaj Gruhonjić piše protiv Srba i nogu njihovih žena!! Hrvat!!!" Mislim, pa nismo mi ovde slepi da ne vidimo šta radiš!!!

E ovako - u svakoj civilizovanoj državi jedini kome je dozvoljeno da prebija njene građane - po pravnoj definiciji - jeste policija. Ovde nije pitanje da li je Pančić dobio mnogo ili malo batina, da li mu je neko pomogao ili nije, već da li ga je tukla policija ili neko drugi. Ako ga je tukla policija, onda je sve u redu (pravno gledano). Ako ga nije tukla policija, onda te koji su ga tukli policija valja da pretuče. Stvar čista kao suza.

Quote from: Maršal Mito on 28-07-2010, 13:12:03
jest da trabunja neke gluposti o ndh, ali lik je stvarno zanimljiv. kako je samo lijepo isprofilirao brdjane u gradu. samo jos fali ona kad iz skole istjerivaju vraga.

Ma tip debilno pise, opservacije su mu na nivou osnovne skole, al ne vidim uvrede, posebno vezano za NDH.  

Meho, vidimo se na caju i kolacicima.  

Quote from: Nightflier on 28-07-2010, 13:19:43
E ovako - u svakoj civilizovanoj državi jedini kome je dozvoljeno da prebija njene građane - po pravnoj definiciji - jeste policija. Ovde nije pitanje da li je Pančić dobio mnogo ili malo batina, da li mu je neko pomogao ili nije, već da li ga je tukla policija ili neko drugi. Ako ga je tukla policija, onda je sve u redu (pravno gledano). Ako ga nije tukla policija, onda te koji su ga tukli policija valja da pretuče. Stvar čista kao suza.

Najtflajer se malo zaneo. Naravno da pravno gledano nije sve u redu ako te prebiju ljudi koji se ne legitimišu i ne pruže ti niti (pismeni i sudski overeni) razlog za prebijanje niti mogućnost da prebijanje izbegneš, samo zato što su možda policija.

Lilita: Videćemo se... već. Ovo sam se ja za tvoju majku... šalio. Da, šalio...

A, da nije to malo namesteno kao np slucaj sa Dejanom A. ?

Mislim, ono kao, policija trazi bombasa a ceo grad zna ko je to uradio cak bio lik i na Tv-u, doduse malo kockast i sa izmenjenim glasom i tako to...

Quote from: Nightflier on 28-07-2010, 13:19:43
E ovako - u svakoj civilizovanoj državi

Pa pričamo o ovoj našoj, ne?  

Quote from: lilit_depp on 28-07-2010, 13:21:54Ma tip debilno pise, opservacije su mu na nivou osnovne skole ...

pise bez okolisanja, tocno onako kako stvari stoje. "drvece se razbolilo, ajd da ga posjecemo dok bolest nije presla na ljude", "u skoli je vrag, pozovimo popa", "pop: u skoli je vrag, istjerajmo ga!", "podjubrimo travnjake da budu ljepsi"

Meho, ne vrdaj , jasno vidiš šta u tekstu piše : ,, noge će biti sve kraće, pogledi sve tuplji ''.. Postoji milion načina da se osudi nacionalizam, i napiše tekst o proterivanju ljudi iz BL, a ne da se udara na fizički izgled ,, brđana '' ili kako ih već zovu. Ako tebi ovo nije rasizam, onda ne znam šta je. I nemoj mi se zaklanjati iza Teofila Pančića. Niste ,, vi '' naivni ? Pa, nismo ni mi. Što nije napisao tekst o jednonacionalnom Kninu, sve manje multietničkom Sarajevu ?

Mozda zato sto mu je Banjaluka, a ne Sarajevo ili Knin, rodni grad?   

U prenesenom značenju, Epi.

ma nije ni u kninu bilo nista bolje dok se fasisti brdjani nisu razbjezali '95.
koncert u kninu; kako je publika samo lijepo ushicena, milina jedna:
Riblja Corba & Mindusari - E, Moj Druze Zagrebacki

Po cenu da i opet dakćem za vrat - ako je ovde citiran txt stvarno Dinkov,napiso ga je pijan, jako ljut il nedojeban.Znam ga,donekle,zdrav i prav čovek,uopšte mi ne liči na njega. No,kad on dođe na 'red' da ga zbog reči lome i prevaspitavaju (ipak je Hrvat),ondak ćemo o njemu.Teofil je moj čovek,nevaspitan,prek i ispravan.Jebo državu ako i ovo prođe nekažnjeno.A oće.

Eriopse bre!!! Usredsredi se malo na problem. Na temi se priča o napadu na javnu ličnost koji (napad) nije bio preterano dramatičan ali opet koji niko od prisutnih, po rečima napadnutog nije ni pokušao da spreči niti da pomogne žrtvi. I sam smatram da je napad šipkom na čoveka posle koga taj isti čovek koristi mobilni telefon a sutra ode na put više neka karikatura napada, ali tvoj prvi post u vezi sa temom je bio nešto u smislu "a što bi ga iko branio kad on nas pljuje" da bi tvoj sledeći post bio "a šta reći tek o Dinku G.?"

Ja te podučavam civilizacijskim vrednostima: dakle, da nekog braniš kad na njega nasrnu šipkom nepoznati likovi čak i kad te taj neko pljuje (Spajdermen uvek radi BAŠ tako), a ti, naprotiv, sugerišeš da je manje-više OK, možda i poželjno da se dopusti ova vrsta kritike javnog izlaganja pa hitaš da ukažeš i na potencijalnu buduću metu.

Uviđaš li sopstveno zastranjenje? UVIĐAŠ LI?

Najtflajer se, naravno, nije malo zaneo. Pokušavao je da bude sarkastičan, ali mu to izgleda nije pošlo za rukom. Ali valjda mu se može oprostiti.

Elem, pokušao sam da parafraziram onu staru narodnu "Vas niko ne sme da bije osim vaše milicije" - što je, naravno, pravna istina. Bar bi trebalo da bude. Takođe, po toj istoj definiciji, ničije nije da nekom priskače u pomoć u gradskom autobusu ako će time, možda, ugroziti svoj život, zdravlje ili sreću. Ne bih ni ja. Razmislio bih šta ja imam od toga. Dovoljno bi bilo da mi neko tom motkom slomi prste, pa da mesecima ne mogu da radim i zarađujem. Od čega bih se prehranjivao, od čega bih plaćao kiriju? Naravno, moralno jeste priteći u pomoć, ali moral je bio na snazi dok je postojao čuvar morala, to jest Partija. U demokratiji moral ustupa pre načelom svaka vaška obaška. To ide jedno s drugim i tako je u svim društvima gde je kolektivni identitet podređen individualnom. Sada svi imamo slobodu izbora da pomognemo bakicama da pređu ulicu ili ne. Ja ne ustajem u autobusima, ne sklanjam se živim zidovima baba na pešačkim prelazima i izbegavam da nerviram, sem osoba koje su mi drage, samo one koji su jači od mene. I to ne zato što sam nešto posebno loš čovek, već zato što živim u društvu u kojem se od mene očekuje da budem takav i u kojem ću ne samo ispasti budala ako se ne ponašam na taj način, već bih takvim svojim postupcima u nekom trenutku mogao da naškodim interesima svoje porodice - a na to nemam pravo.

Dakle, pošto živimo u kapitalističkom, demokratskom i individualističkom društvu, napad na Pančića i ostale novinare stvar je države a ne naroda, zato što narod više ne snosi nikakvu odgovornost, već ju je kroz Ustav preneo na državu.

Inače, potpuno nepovezano s ovim, i meni se čini razumnim da Pančića nisu (ovoga puta) prebili srpski nacionalisti, pošto mi se čini da ih nije skoro čačkao. Sad, da li su ga prebili bošnjački nacionalisti, ili muž neke žene s kojom se možda švaleriše utvrdiće (ne verujem) istraga...

Da su ga u tom busu naterali da im popuši svima pa da mu ni dlaka s glave nefali,dal bi bio manji zločin?Poslužio se mobilnim?Otišao na put sutra?Jel poželjnije da je u komi možda?!

Ma, Najtflajere, shvatio sam ja nego sam računao da je to što si napisao super šlagvort da pametujem na temu funkcionisanja pravne države itd. Izvinjavam se ako je delovalo kao da te prikazujem kao zabludjelog u oblacima mašte.

A inače, moje isticanje da niko nije reagovao na napad ne treba ljude da posrami zato što nisu spajdermenovski skočili glavačke u tuču koja, na kraju krajeva nije njihova stvar, nego zato što ni POSLE nje niko nije uvatio telefon i zvao policiju/ hitnu pomoć. E, tu se već zapitaš, ako ih zabole falus za fellow mana, kako se ne štrecaju što im se okruženje pretvara u ovako nešto i što ne preduzimaju higijenske aktivnosti.

QuotePoslužio se mobilnim?Otišao na put sutra?Jel poželjnije da je u komi možda?!

Pa, ne, ali kad čuješ vest koja kaže da su nekog "pretukli metalnom šipkom" očekuješ nešto malo ozbiljnije. Zar ne? Ovako deluje kao, hmmm, "kreativno izveštavanje" a u određene, hmmm, političke svrhe.

Quote from: wg on 28-07-2010, 14:02:47
Da su ga u tom busu naterali da im popuši svima pa da mu ni dlaka s glave nefali,dal bi bio manji zločin?Poslužio se mobilnim?Otišao na put sutra?Jel poželjnije da je u komi možda?!

Mene pitaš? Ne, zločin bi bio još gori, pošto je masovno silovanje daleko gori zločin od prebijanja. Za razliku od većine demokratskih prvoboraca, ja ne smatram da je napad na novinara posebno gora stvar od napada na ma koga drugog, sem na nosioce državno-pravosudnih funkcija. Smatram da bi te ljude trebalo uhvatiti, osuditi i poslati u Zabelu da prave društvo Legiji.

Ali ne smatram da su putnici bili u ma kakvoj moralnoj obavezi da priteknu Pančiću u pomoć. Živimo u državi čiji najvažniji politički činioci sa obe strane promovišu nasilje i nepoštovanje zakona kao oblik razračunavanja s protivnicima. Zašto bi običan svet bio dužan da se ponaša drugačije?

pa dobro, bez sale, tko normalan ce braniti covjeka u drzavi u kojoj pri ovakvim premlacivanjima uvijek postoji najmanje 80postotna sansa da su izgrednici pod kontrolom drzave. u pravilu nema premlacivanja, atentata, demonstracija bez db-a.

Quote from: Meho Krljic on 28-07-2010, 14:07:27
Ma, Najtflajere, shvatio sam ja nego sam računao da je to što si napisao super šlagvort da pametujem na temu funkcionisanja pravne države itd. Izvinjavam se ako je delovalo kao da te prikazujem kao zabludjelog u oblacima mašte.

A inače, moje isticanje da niko nije reagovao na napad ne treba ljude da posrami zato što nisu spajdermenovski skočili glavačke u tuču koja, na kraju krajeva nije njihova stvar, nego zato što ni POSLE nje niko nije uvatio telefon i zvao policiju/ hitnu pomoć. E, tu se već zapitaš, ako ih zabole falus za fellow mana, kako se ne štrecaju što im se okruženje pretvara u ovako nešto i što ne preduzimaju higijenske aktivnosti.

QuotePoslužio se mobilnim?Otišao na put sutra?Jel poželjnije da je u komi možda?!

Pa, ne, ali kad čuješ vest koja kaže da su nekog "pretukli metalnom šipkom" očekuješ nešto malo ozbiljnije. Zar ne? Ovako deluje kao, hmmm, "kreativno izveštavanje" a u određene, hmmm, političke svrhe.

Ma da, razumeli smo se. Ali opet, ti ljudi su u suštini nesigurna i uplašena marva. Otkud oni znaju ko je tu koga zašto tukao i ko će da ih pozove da svedoče na nekom suđenju?

Quote from: Maršal Mito on 28-07-2010, 14:14:39
pa dobro, bez sale, tko normalan ce braniti covjeka u drzavi u kojoj pri ovakvim premlacivanjima uvijek postoji najmanje 80postotna sansa da su izgrednici pod kontrolom drzave. u pravilu nema premlacivanja, atentata, demonstracija bez db-a.

Ti zaista veruješ da je ma koja država Zapadnobalkanije išta bolja?

Quote from: Nightflier on 28-07-2010, 14:22:12Ti zaista veruješ da je ma koja država Zapadnobalkanije išta bolja?

ne. bivsa jugoslavija usavrsila je rad sa kriminalcima u sve moguce svrhe; vladajuca garnitura nije se promijenila, osim djelomicno u sloveniji. doktrina je ista, ne postoji struktura koja nije pod kontrolom.

Teofil Pančić, "Vreme"
Zašto sam pretučen metalnom štanglom

Dan kasnije, sedim na obali i zurim u more. Kolega mi, zavitlavajući me, javlja da tamo, u Srbiji, ispadam "iz pegle i iz rerne", eno me u TV dnevnicima i još kojekude; sutradan osvanjujem na vrhu naslovne strane "Politike", "Danasa" i drugih dnevnih novina. Predsednik države zanima se za moje rane, i svi živi koje znam i koje ne znam. Petnaest minuta slave? Hvala lepo, ako mi neko zavidi, neka ih slobodno preuzme. Heroizam? Nisam zainteresovan za taj žanr. O sebi nikada nisam razmišljao kao o nekakvom heroju ili bilo čemu sličnome. Ja sam samo čovek kojem glava ne služi tek za nošenje kape, a srce mu ne služi tek za merenje pulsa, that's all. U nekim vremenima i u nekim društvima, to je izgleda veliki greh

Neki ljudi požive dugo i srećno, a da im glava nikada zapravo ne zatreba ni za šta osim za nošenje kape. Dobro, možda još i za urlanje iz onog otvora ispod nosa. Takvi su u ogromnoj komparativnoj prednosti: glava koju ni sam vlasnik ne upotrebljava u neke složenije svrhe ujedno je glava koja nikome ne smeta: razbiti takvo šta nema nekog osobitog smisla, i niko se ne bi baktao time. Zato te i takve glave obično nisu ni u kakvoj opasnosti, a čak i ako u neku frku dospeju, to je tek slučajnost, ništa lično.

Kada, međutim, živiš od glave, onda su stvari malko složenije. Osim što ti je svojevrsno sredstvo za rad, ona je zapravo i centar tvog postojanja, motrište iz kojeg gledaš na svet, pokušavajući da razabereš i njega i sebe u njemu. Glava, dakle, upija svet i saznanja o njemu, prerađuje ih i proizvodi nešto što bi, bar načelno, trebalo da bude novi kvalitet: mišljenje, stav, vrednovanje, ceo jedan weltanschauung, štono bi se reklo na onom jeziku filozofske moderne koji je tako dobar s tim dugačkim, long-plej rečima.

Ima, odmah priznajem, nečega možda i oholog u tome da se centar egzistencije jednog smrtnog ljudskog bića postavi tako visoko; mora da to neke naše biološke srodnike silno nervira. Šta, recimo, fali stomaku, dupetu, veseljku i ostalim nešto prizemnije lociranim delovima "pojedinstva čovekovog"? Ne fali im ništa, štaviše, veoma su mi dragi i držim da zaslužuju svoje male i velike radosti. Pa ipak, ne mogu protiv svoje naravi, ja sam od onih koji prevashodno glavom (i srcem, koje nije drugo nego njezin prirodni saveznik) osećaju svet i ljude u njemu. U tom su smislu ona dva mala zakapuljačena brabonjka uradila nedvosmisleno pravu stvar: nisu okolišali, gađali su me u Centar. A dobacili su onoliko koliko su mogli, iz svoje gmazovske, suterenske perspektive.

JOŠ JEDARED KROZ CELU STVAR: Dobro, ali "šta se zapravo dogodilo"? Otkud ja znam, "nisam ništa video, samo sam osetio", da parafraziram jedan radijski džingl. Ali, uozbiljimo se, hajde, naštanglirani autoru, igraj se malo "pravog novinara", ma koliko ti ta uloga nikada nije bila mnogo zanimljiva... Međutim, može li se uopšte "novinarski" pisati o nečemu što se događa baš tebi? Nije li novinar svedok, a ne učesnik, kamoli objekt radnje? Uostalom, sve sam to već mnogo puta prethodnih dana izgovorio i ispovrteo, prvo policajcu, pa inspektoru, pa onda svima redom koji su me pitali, uglavnom vaskolikim kolegama... Posle sam čitao i slušao njihove medijske interpretacije tog događaja: u bitnom su tačne. Da li da, ipak, onako crno-na-belo, autorizovano prođemo još jedared kroz celu tu stvar? Okej, možda bi i trebalo, naći će se tu kanda još poneki živopisan detalj.

U subotu poslepodne vratio sam se sa Palića, a već u nedelju sabajle valjalo je krenuti na more, karta već uveliko kupljena. Elem, u Beogradu i Zemunu trebalo je da budem svega petnaestak sati, tek koliko za protrčavanje kroz neke uzgredne poslove. Muvao sam se po gradu, svratio do redakcije, a onda pravac Zemun, sa Zelenog venca, jedan autobus, pa drugi, pa čekanje na treći, tamo ispod Muhara. Čekao sam ga, recimo, više od pet a manje od deset minuta, na stanici je bilo još nekoliko ljudi, ništa neuobičajeno, kamoli suspektno, je li. Ulazim u harmonika-bus na trećim vratima; ne uočavam da ima slobodnog mesta za sedenje, i priparkiravam se blizu prozora naspram vrata na koja sam ušao. Istog trenutka osetim da me neko – utrčavši za mnom u autobus – vuče, cima, bubeca, a onda počinju da pljušte udarci, iz dva čovekolika izvora, sa leve i sa desne strane. Sve je do te mere em naglo em nadrealno da valjda i ne reagujem odmah; đavo, međutim, odnosi šalu, tipovi lemaju sve jače, osećam jake udarce (uglavnom) po glavi, ne znam čime – docnije će se ispostaviti da je u pitanju nekakva metalna šipka iliti štangla, a možda i još nešto. Otimam se i džilitam, branim se ručno i nožno. Sve se odigrava u tišini, ne progovaramo ni oni ni ja ni Treća Lica (bar koliko mi dopire do svesti), i traje – opet, ako je meni verovati – možda petnaestak sekundi, šta znam. Autobus (po vozačevim rečima ne GSP-ov nego "Lastin", policajcu sam kasnije izdiktirao prve tri cifre njegovih registarskih tablica) sve vreme stoji na stanici, otvorenih vrata, sve na izvol'te za slobodno obavljanje teškog fizičkog posla & neometano napuštanje poprišta. Kadar okolnih putnika u mom unutrašnjem bioskopu je zamrznut: niko se ne pomera. U magnovenju uočavam da su stvorenja koja su me napala po svoj prilici mladunci, samo toliko mogu da nazrem ispod kapuljača kojima su bar delimično zaklonila svoje ekvivalente onoga što se među pripadnicima ljudske vrste obično naziva licem. Bubecaju me kako dospeju da me dohvate, mislim da im je namera da me obore na pod i lepo izgaze, ali im to ne polazi za rukom jer sam dosta nepristojna i neuviđavna žrtva, pa pružam aktivan otpor. Na kraju istrčavaju iz autobusa i udaljavaju se "u pravcu celog sveta" (kako zna reći Miloš Vasić), a za početak u pravcu zemunske apoteke i Madlenianuma. Izlazim za njima iz autobusa i nemoćno gledam kako im landaraju repovi u trku niz Glavnu ulicu. Vozač i još jedan mladić prilaze mi, pitaju kako sam, mladić kaže da zna ko sam, tako nekako. Putnici se beskrajno polako odmrzavaju, neki izlaze iz autobusa i udaljavaju se na bezbednu distancu (da koga ne ugrizem?) i vrlo ubrzo počinju da poulazuju u pristižuće autobuse, ne pitajući mnogo kuda voze – važno je samo pobeći sa poprišta Nemilog Događaja. A ponekome sigurno i milog, jebiga... Ovo je važan momenat: jesam li ja mogao dobro videti napadače? Naravno da nisam. Jesu li bar neki od obližnje stojećih i sedećih mogli dobro da ih vide i znatno bolje od mene da ih opišu? Naravno da jesu. Pa, je li to bilo ko od njih učinio? Naravno da nije.

Vozač na podu pronalazi metalnu štanglu, uzima je krpom i spušta na asfalt – lepo od njega – te prazni autobus od lica i stvari, saopštavajući mi da on sad, eto, baš mora hitno u garažu, da li beše da odnese tetki lek, ili se opsetio da je ostavio uključenu rernu, pa da mu ne zagore šufnudle. Uzalud ga zadržavam i kumim da sačeka policiju koji minut, pa neka posle ide gde 'oće, a onda shvatam da ja, bog te veselio, ni ne znam da li je bilo ko od jbnih milion putnika, od kojih je svaki opremljen jbnim mobilnim telefonom uopšte pozvao policiju?! Ne, nije... Na kraju to ja činim, prethodno smešno vičući na razilazeći se svet: "jebote, je l' moram sve sam da uradim?!" Trebalo je da dodam bar još i "pizda li vam materina", ali sam to valjda zaboravio, biće da je svemu kriva moja nepopravljiva prečanska vaspitanost... Ubrzo ostajem sam kao kuče na stanici, neko vreme nema doslovno nikoga, samo štangla i ja (kao Sadista i Mazohista posle burne ljubavne noći) čekamo policiju neznani, a nemali broj minuta.

Dalje je sve procedura, da ne gnjavim: prvo dva uniformisana mladića, ja pričam, oni se iščuđavaju i zapisuju, onda "uviđajna ekipa" (ako sam dobro zapamtio stručan termin) sa inspektorima koji već dobro znaju ko je taj što ga je naštangliralo, pa im je i mnogo jasnije zašto li bi to moglo biti; nakon toga, očigledno, počinju da rade Neki Telefoni, i tretman našipkanog građanina se bitno popravlja, voze me u bolnicu (posle i kući), tamo me dežurni neurohirurg šije i krpi, rentgenišu mi glavu, a u međuvremenu se hol bolnice puni novim policajcima, u drugačijim uniformama (žandari?), etc. Kada me je zdravstveno saniralo koliko se moglo, pitam glavnog među policajcima ima li Vlast nešto protiv da ja ipak otputujem na more, a isto pitam i lekara. Pošto niko nema ništa protiv, dapače, smatraju da bi to bilo dobro, nekoliko sati kasnije to i činim.

ELEM, ZAŠTO: Sutradan prepodne obaveštavam kolege iz "Vremena" šta se dogodilo, oni obaveštavaju sve ostale, i kreće Haos: doslovno stotine telefonskih poziva i SMS-ova, za manje od 24 sata sasvim puna baterija telefona prazni se namrtvo. No, ja sam već daleko.

Kažu da nema zločina bez motiva. U krimićima je uvek tako, a i u stvarnosti je najčešće tako. Elem, zašto? Ako slušate anonimnu fašističku stoku sa forumoblogova, odgovor je jasan: zato što sam sâm to tražio i potezao đavola za rep. Ali kako, čime?! Odgovor potražite u prvom pasusu ovog teksta. No, da nije u pitanju pokušaj pljačke? Ne, napadači nisu baš delovali zainteresovani za moju, njima ionako bezvrednu imovinu. A neka osveta, prebijanje dugova etc.? Kako već negde rekoh: ne bavim se nikakvim "biznisom", legalnim ili nelegalnim, nikome ništa ne dugujem, nemam privatnih neprijatelja (osim valjda onakvih kakve ima ama baš svako), i ne može postojati nikakav drugi motiv osim, što bi se reklo, lika i dela. Pa dobro, ali nije li moguće da je sve puka slučajnost, samosvrhovito iživljavanje huligana na spontano i proizvoljno odabranoj žrtvi o kojoj inače ne znaju ništa? Da, moguće je, baš kao što je nesumnjivo moguće da vas, dok šetate parkom, tresne meteor. Ali, da li je verovatno? Ne, nije verovatno. Da li je, recimo, vas nekada tresnuo meteor dok ste okopavali krompir, krčili strnjiku ili naprosto landrali Knez Mihailovom ili Dunavskom? Elem, nije verovatno. Zašto? Zato što baš sve okolnosti događaja upućuju na nameran, ciljan, organizovan napad.


Hvala

Ovih dana kontaktiralo me je, pismeno i usmeno, na stotine prijatelja, poznanika, kolega, i raznih drugih dobrih i dobronamernih ljudi, iz Beograda, Novog Sada, Zagreba, Sarajeva, Ljubljane, Rijeke, Splita, Osijeka, Vukovara, Podgorice, Budve, Ulcinja, Subotice, Zrenjanina, Kikinde, Pančeva, Sremske Mitrovice, Niša, Kragujevca, Valjeva, Novog Pazara, Priboja, Leskovca, Vranja i ko-zna-sve-još-odakle. Velikoj većini njih nisam bio u mogućnosti neposredno da odgovorim. Ovim putem se svima znanima i neznanima iskreno zahvaljujem na pažnji, ljubavi i ljudskosti.

Fino, to mu je to.

QuoteOvo je važan momenat: jesam li ja mogao dobro videti napadače? Naravno da nisam. Jesu li bar neki od obližnje stojećih i sedećih mogli dobro da ih vide i znatno bolje od mene da ih opišu? Naravno da jesu. Pa, je li to bilo ko od njih učinio? Naravno da nije.

E, to i jeste valjda najgori deo. Mislim, shvatam ja sve pomenuto u topiku do sada: "šta ljudi znaju, da ne uvale sebe u probleme", "možda je to policija" itd., ali zato to tako nama i ide... Ne samo nama nama, nego dobrom delu zapadnog sveta, da ne bude zabune...

Quote from: Meho Krljic on 28-07-2010, 13:55:54
Eriopse bre!!! Usredsredi se malo na problem. Na temi se priča o napadu na javnu ličnost koji (napad) nije bio preterano dramatičan ali opet koji niko od prisutnih, po rečima napadnutog nije ni pokušao da spreči niti da pomogne žrtvi.
...
Ja te podučavam civilizacijskim vrednostima: dakle, da nekog braniš kad na njega nasrnu šipkom nepoznati likovi čak i kad te taj neko pljuje (Spajdermen uvek radi BAŠ tako), a ti, naprotiv, sugerišeš da je manje-više OK, možda i poželjno da se dopusti ova vrsta kritike javnog izlaganja pa hitaš da ukažeš i na potencijalnu buduću metu.
...
Uviđaš li sopstveno zastranjenje? UVIĐAŠ LI?

Gle sad!
Ovde je  bilo raznih izjava - nacionalističkih, evrooptiistčkih, mondijalističkih, fašističkih, teoloških, ekoloških, ljotićevskih, ustaških, globalističkih, rusofilskih, prozapadnih... Negirao se Jasenovac, holokaust, tradicija, žrtve i razlozi ratova, zakon gravitacije... Nije još bilo vehabija i mudžahedina, ali očekuju se u najskorije vreme.
A ti našo baš za ovo da prozivaš.
Inače, Teofila bih lično tukao, na primer  zbog izjava o fašizmu u Srba... ali prođe me pola sata  posle TV emisije, šta ćeš!

  Pa, ja reagujem na ono na šta drugi neće. Plus Eriops je razuman čovek i sigurno će razmotriti ovo rečeno.

Quote from: Meho Krljic on 28-07-2010, 13:55:54

Ja te podučavam civilizacijskim vrednostima: dakle, da nekog braniš kad na njega nasrnu šipkom nepoznati likovi čak i kad te taj neko pljuje (Spajdermen uvek radi BAŠ tako), a ti, naprotiv, sugerišeš da je manje-više OK, možda i poželjno da se dopusti ova vrsta kritike javnog izlaganja pa hitaš da ukažeš i na potencijalnu buduću metu.

Uviđaš li sopstveno zastranjenje? UVIĐAŠ LI?

Možda ne bi trebalo da ovo sad izvlačim iz polumraka zaborava, ali... čini mi se da je upravo to bila suština onog đinđovog spotčitavanja o strateškom nemešanju u konfliktne situacije.

I naravno da sad ne poređujem prebijanje metalnom šipkom sa forumskim agresivnostima, ali princip se više odnosi na suštinu samog delovanja a manje na procenu povoda & okolnosti, zar ne?

Tako da, ako se tvoji princip dade nazreti iz onog stava strateškog nemešanja u situaciju u kojo bi, u najgorem slučaju, popio 'u kaznu' malko emotivne patnje, zašto misliš da bih ja očekivala da bi me ti u RL branio od teslačenja metalnom šipkom?

(namerno ti ovde nudim sebe za primer, jer dobro znam koliko bi ti lakše bilo da Teofila za takvo spasavanje preko mene izabereš...   )

Mislim da sam i Džindžeru rekao istu stvar: ne mešam se tamo gde ne mislim da imam da doprinesem išta. To jest tamo gde će moje mešanje dati ništavan ili negativan rezultat. Kao što rekoh Barbarinu, Eriops je jedan od ljudi koji verovatno čak ni ovakve poluzajebantske natuknice s moje strane neće automacki ignorisati i daće im malčice sopstvenog mentalnog vremena pa to po mojoj proceni nije zaludno mešanje. Dakako da je moguće da sam i onda a i sada napravio pogrešnu procenu.

Inače, otkada se kaže "teslačenje"? Ja sam mislio da je izraz "taslačenje".

Quote from: Meho Krljic on 29-07-2010, 14:27:04

Inače, otkada se kaže "teslačenje"? Ja sam mislio da je izraz "taslačenje".

Otkako širim fond reči pod tvojim mentoratom...   

za ostalo; pa rekoh da govorim o principu, a ne okolnostima. Kako znati unapred da li se ima šta za doprineti i koliko? Po toj logici, ne bi reagovao ni u incidentu sa Teofilom, jer kakve šanse ti goloruk imaš protiv dvojice sa metalnim štangama?

Pa ja sve vreme i pričam da je sasvim razumljivo da niko nije skočio da se fizički umeša ali da je manje prijatno što niko ni posle nije izvadio telefon da makar zove hitnu pomoć ili policiju ili društvo za zaštitu životinja (hahaha, aj kil mi!!!). Tu bi negde trebalo da je linija principa...

Eh, sad me opet zbunjuješ... ja sam mislila da govoriš o civilizacijskim vrednostima a ne zatečenom stanju ukakanih stvari. 

No dobro, šala ustranu, razumem ja (i prihvatam) sve oprečne stavove po tom pitanju.

Quote from: Meho Krljic on 29-07-2010, 14:27:04
Kao što rekoh Barbarinu...

Prosvjedujem!!!  Varvarin, molit ću  lijepo!!! 

  Video sam da je Scallop napisao da si ijekavičar pa rekoh da te akomodiram da se osećaš kao u svojoj kući 

Inače, potpuno nevezano za topik, ali da ne ispadne da sam neki obesni balavac koji zajebava starije od sebe: rispekt za recentni spisateljski rad koga sam neredovno i epizodno trošio.

Dobro, ne preteruj sad s godinama!  
I ja  sam čitao tvoje prikaze, kad god mogu.

Tebi je bilo mnogo teže. 

Džon i Najtflajer objasnili

Quote from: John Reynolds on 27-07-2010, 20:21:06
Nije mi baš jasno o čemu raspravljate? Bogoljub više puta udaren šipkom u glavu i posle uspeo da izađe i vrti telefone? Ne glupirajte se, ljudi, očigledno je da niste videli učinak dobro zamahnute šipke. Još uvek bi ga krpili, morao bi da leži, a svakako ne bi mogao da putuje u Hrvatsku na more.

Teo je očigledno medicinski fenomen.15 sekundi ga dva tipa štanglama odvaljuju po tintari a on samo par minuta posle toga detaljno diktira ceo događaj pandurima,popravlja frizuru, stavlja flaster i odlazi u lijepu njegovu da osunča svoje zmijsko tijelo na otocima. Mogao bi da snimi prilog za Discovery ili bar Jackass don't try this at home spot.
Ljudi,nemojmo se zajebavati,pa da je imao makar ijedan podliv na faci svi domaći kanali i novine bili bi preplavljeni njegovim mučeničkim fotkama uz adekvatne naslove:
MILOŠEVIĆEVA SRBIJA I DALJE UBIJA 
OVAKO SE SPC OBRAČUNAVA SA SVOJIM KRITIČARIMA
ANTIHAŠKI LOBI JOŠ UVEK NIJE PORAŽEN 
MUČKI NAPAD RETROGRADNIH SNAGA NA PERJANICU SLOBODNE MISLI EVROPSKE SRBIJE....

Quote from: John Reynolds on 27-07-2010, 20:21:06
Postaje malo smešno da čitam ove senzacionalističke članke. Napadači u autobusu mlate Bogoljuba. Ajde. A nije im bilo lakše da to urade negde ispred, gde ima manje svedoka i gde šipkom može propisno da se zamahne, a potom da se još propisnije izgazi. Ili je baš štos da svedoka bude,

Moguće je da su Švarm i on to iscenirali jer su im iz inostranstva utanjili donacije za Vreme, ali je moguće i da nikakvog napada nije ni bilo već samo neko dobacivanje ili eventualno neko koškanje jer je vozač dao izjavu da u samom busu nije video nikakvu tuču već samo neku gužvu, a da je po izlasku, na stanici zatekao Teofila kako sakuplja neke papire po zemlji i da mu je ovaj na njegovo pitanje da li mu treba pomoć odgovorio da mu nije ništa već da je samo pod stresom.

Quote from: John Reynolds on 27-07-2010, 20:21:06
Sve i da je istina to što se piše, još dve stvari o Bogoljubu. Kako seješ, tako i žanješ. Bogoljub je jedan od onih koje, da ih zateknem kako na ulici poslednjom snagom zovu u pomoć, preskočio bih ih.

Jebiga,nama izgleda neverovatno, ali Teo očigledno živi u ubeđenju da ga Srbi doživljavaju kao neku vrstu duhovitog i urbanog mesije i prosvetitelja,simpatičnog kritičara koji im dobronamerno ukazuje na njihove mane i da je stoga u narodu popularan i voljen;zato mu je i bilo toliko teško da shvati kako je moguće da  putnici zemunskog autobusa koji su baš tipični predstavnici te prve Srbije o kojoj on stalno piše, nisu svi  istog trenutka skočili u odbranu njegovog lika i dela.
Umesto da se iznenadi što se nisu pridružili "napadačima"

Quote from: Nightflier on 28-07-2010, 14:02:44
Takođe, po toj istoj definiciji, ničije nije da nekom priskače u pomoć u gradskom autobusu ako će time, možda, ugroziti svoj život, zdravlje ili sreću...
U demokratiji moral ustupa pre načelom svaka vaška obaška.Dakle, pošto živimo u kapitalističkom, demokratskom i individualističkom društvu, napad na Pančića i ostale novinare stvar je države a ne naroda, zato što narod više ne snosi nikakvu odgovornost, već ju je kroz Ustav preneo na državu.
Ali ne smatram da su putnici bili u ma kakvoj moralnoj obavezi da priteknu Pančiću u pomoć. Živimo u državi čiji najvažniji politički činioci sa obe strane promovišu nasilje i nepoštovanje zakona kao oblik razračunavanja s protivnicima. Zašto bi običan svet bio dužan da se ponaša drugačije?

Ti ljudi su u suštini nesigurna i uplašena marva. Otkud oni znaju ko je tu koga zašto tukao i ko će da ih pozove da svedoče na nekom suđenju?

Igzekli.A zvati policiju u takvim situacijama i svedočenje na suđenju često je i veći rizik nego da se umešate u tuču.I posle se pitaju režimski novinarčići zašto niko sem jedne žene nije sprečio onog Rumuna koji je pokušao da kidnapuje klinku u autobusu pre nekoliko meseci.Što da rizikuju ljudi,možda služba skuplja slatke devojčice za neki novi Serbian film za specijalne projekcije u Američkoj ambasadi. 

Quote from: John Reynolds on 27-07-2010, 20:21:06
Jadna je Srbija, to jeste tačno. Jadna je čim se ovakvav zlobni stvor smatra nekakvim relevantnim novinarem, a ne frustriranim marginalcem. ... Samo se ti lijepo odmori. Kako reče Praziluković kad ga je pred kamerama odvalio onaj DSS-ovac? Morao je posle da ode da se smiri uz lijepo dalmatinsko vino. I ti isto tako, Bogoljube. Vidaj rane junačke!

Pravda za Tea!



A što se Gluhonjića, pa stvarno je nejasno kakvog razloga ima jedan Hrvat koji izgleda kao Dinko,da mrzi lepe srpske žene.




Banjalučanke.







Dinko



Pošto nisam nikad bio u Banja Luci,nisam kompetentan da ocenim u kojoj su se meri ratne i poratne migracije stanovništva (bekstvo Ivana Ljubićića iz Banja Luke u Beograd) odrazile na lepotu Banjalučanki ali evo tu je Harvi pa on može objektivno to da oceni.

Ma, da, za zvanje hitne pomoći sa mobilnog telefona potrebna je zaista vanserijska odvažnost.  

Edit: I uzgred, da ne bude zabune, ovde je sasvim nebitno je li Teofil ZBILJA napadnut sa namerom da ga se fizički anihilira i koliki je stepen njegovih ozleda, bitno je da nas ima koji mislimo da je OK da bilo ko zbog javno iznesenog stava bude fizički ugrožen od strane anonimnog napadača na javnom mestu. To nije dobro u ovoj priči. (Pa makar taj stav bio i "volim da jebem tuđu decu u kolevci" ili nešto jednako neprihvatljivo za prosečnog građanina. )

Auh, ja treba uskoro da idem poslovno u Banja Luku, i koliko vidim, neće mi biti dobro...

Quote from: Meho Krljic on 29-07-2010, 18:54:06
Ma, da, za zvanje hitne pomoći sa mobilnog telefona potrebna je zaista vanserijska odvažnost.  

Edit: I uzgred, da ne bude zabune, ovde je sasvim nebitno je li Teofil ZBILJA napadnut sa namerom da ga se fizički anihilira i koliki je stepen njegovih ozleda, bitno je da nas ima koji mislimo da je OK da bilo ko zbog javno iznesenog stava bude fizički ugrožen od strane anonimnog napadača na javnom mestu. To nije dobro u ovoj priči. (Pa makar taj stav bio i "volim da jebem tuđu decu u kolevci" ili nešto jednako neprihvatljivo za prosečnog građanina. )

Mislim da ljudi koji javno iznose stavove, a tu je temu Flajer ovde dotakao, moraju imati na umu da svaki taj izneseni stav ima i svoju reakciju. Recimo, priđeš nekom tebi nesimpatičnom na ulici i izvređaš ga po više osnova; kažeš mu kako izgleda glupo i ružno, kako mu je ukus ništavan i smrdi do neba, itd itd itd. I šta sad? Da li je za očekivati da će taj čovek prihvatiti tvoj stav, otići kući i preispitati se, ili će ti odvaliti dandaru da ti zvoni u glavi, SVE I DA SI TI U PRAVU?!

Čak bi neki goreopisani postupak imao neko opravdanje ukoliko, recimo, ta individua zaista smrdi a ti si osuđen, recimo, da se pored nje gnjaviš u prevozu. Ali ipak treba imati na umu jezik kojim se iznosi takozvani stav. Stav je kao šupak, jelte. Svako ima po jedan, ali je ipak velika razlika da li neko prdi u javnosti ili to čuva u sebi ili se trudi da prdne tako da drugima najmanje zasmrdi.

Neko gore napisa da mu dođe da odvali Bogoljuba i njemu slične zbog objavljivanih primitivizama. Potpuno se slažem sa time, meni govno na ulici jeste odvratno ali neću se zaleteli da ga šutnem čak ni u nameri da odleti u slivnik. Nevezano za temu, mnogo su mi ogavnije cirkuske čivave koje radosno kevću i skakuću na zadnjim šapicama na Bogoljubove "tekstove novinara sa stavom".

Šta hoću da kažem pre nego što odlutam konfuznim lavirintom razmišljanja? Ako pustaš svoju ideju u javnost, moraš znati da će ta neka javnost na neki način odreagovati. Čivavice će kevtati, ali će neka džukela ujesti. Nadam se da sam jasan.

Iskreno mislim da je sve ovo naduvano i da ozbiljnih batina nije bilo. Neko od ovih građanoida kaže - da li je trebalo da Bogoljub završi u komi? Neka me pravnici isprave, ali da, velika je razlika između nanošenja lakih i teških teleskih povreda, ČAK SE NE IDE NA ISTI SUD. Lakima sudi sudija za prekršaje, a teške idu krivično. Ne znam da li je to menjano, ali tako je bilo u neko doba dok sam takve informacija smatrao korisnim.

I dalje, da li smatram da je Bogoljub, ukoliko je priča o tuči istinita (a sumnjam, gore sam obrazložio) požnjeo ono što je posejao? Smatram. Da li smatram da počinioce treba kazniti? Smatram.

Čini li se nekome da je ovo gore u nekakvom nesaglasju? Pa, nije. Zakoni države postoje i svako od nas mora biti svestan da činjenjem ovoga ili onoga može sebi da navuče kaznu za vrat. Samo je pitanje granice, praga tolerancije, sposobnosti da se udahne i izbroji do deset. Ima Đus neki stih o tome, zar ne? Ne mogu da se setim, nešto u stilu, ne treba činiti delo ako nisi spreman da oslužiš svoje... Kako beše?

"Nisam ja kriv, krivo je okruženje, ako planiraš delo, planiraj i odsluženje."

Ali to je umetnost. Ja taj stih shvatam kao satirični rif na sve ljude koji misle da ne treba da odgovaraju za svoje postupke.

E, sad, ovde dakle ne pričamo o tome da li je Bogoljub u pravu u svojim izjavama. I naravno da je mogao očekivati neprijatnosti. Bio sam vrlo precizan, problem je što se misli da je u principu OK da zbog toga on bude napadnut, fizički, na javnom mestu, od strane nepoznatih lica. To nije OK, to ne smemo da dozvolimo ako želimo da živimo u gradu. Ne Teofila, nego nikoga ne treba da iko napada na javnom mestu zbog bilo čega što je rekao i to treba da stalno ponavljamo. Definicija grada kao mesta "na kome prvi put srećemo neznanca koji nam nije neprijatelj" mi je bliska srcu i pokušavam da podučavam okolinu u tom smislu.

Quote from: Meho Krljic on 29-07-2010, 20:22:49
"Nisam ja kriv, krivo je okruženje, ako planiraš delo, planiraj i odsluženje."

Bio sam vrlo precizan, problem je što se misli da je u principu OK da zbog toga on bude napadnut, fizički, na javnom mestu, od strane nepoznatih lica.

Meho, ne treba vitoperiti iskazano. Ne misli se. Koliko sam ja primetio: ne čudi. Ako smo već toliko naklapali o anarhiji, onda je anarhizam i posledica nemoći da se iskaže drugo mišljenje. Naravno, tada je i reakcija radikalnija. Otprilike kako je napisao John. Plati pa klati. Ili obratno.

Ali ja nikad nisam video da su Teofil ili dve Cece iz Peščanika ikoga izvređali?

Nama se od strane DS-a i njihovih medija nameće da je Demokratska Stranka neka normala, a da pored nje postoje dve vrste ekstremista.

Jedni su kao nacionbalistički ekstremisti: Obrazaši, Pokretači 1389, Naši, Dveri-Zveri, radikali i De-Esesovci,
a drugi navodni ekstremisti su kao ,,Drugaši'', odnosno mondijalisti.

Na žalost naš narod to guta, ali meni i dalje nije jasno kako su to DRUGAŠi ekstremisti?
Gde su to oni ekstremisti.

Kad uvažavaš Roma, pa ga nazoveš Romom a ne inatiš se terminom ciganin,
kad uvažavaš Albanca pa ga ne zoveš šiptarom,
kad uvažavaš žene, koje te zamole da ih zoveš profesorKAMA, psihološkiNJAMA, dramaturškINJAMA a ne profesorima, psiholozima i dramaturima
ili kad geja zoveš gejem a ne pederom, onda si dakle EKSTREMISTA.

Pa nešto mi to ne pije vodu.

Ja jesam primetio žustre govore i Teofila i Bilje Srbe i žestoke uvode Ceca Peščanikovkinja, ali to je drugo.
Poenta njihove oštrine je ODRŽAVANJE PORETKA DOBRA...

Svi su bili agresivni prema Žilasu, ali kada?
Kad je Đilas bez najave Romima srušio kuće.
Dakle bili su agresivni i napadni, ali zato jer je Đilas prekršio humanistički princip.

Teofil je bio agresivan prema rasistima, prema onima koji podstiču mržnju, onima, koji spaljuju džamije i ambasade navodeći da se bore za Kosovo, prema onima, koji bi da tuku nekog samo zato jer je gej, prema onima koji raspiruju hrvatsko-srpsku mržnju.

Cilj nbejgove oštre kritike je MINIRANJE mrzitelja.
Prema tome on nema ni E od ekstremističkog.

Na žalost POLIKOR (politička korektnost) ideologija, koja je u normalnom svetu mejnstrim u Srbiji se doživljava kao ekstremizam.

Polikor.  To zvči tako novogovorno. Protiv čega se pametan bori...

Predugačak je ovo tekst za Lomljavine ovog sveta, a ostali su ga već pročitali, ali ipak...

QuotePRINCIPI NOVOGOVORA

Novogovor je bio zvanični jezik Okeanije, stvoren da bi zadovoljio ideološke potrebe englsoca, ili engleskog socijalizma. Godine 1984. još nije postojao niko ko je upotrebljavao, bilo usmeno bilo pismeno, Novogovor kao svoje jedino sredstvo opštenja. Novogovorom su bili pisani uvodnici u Tajmsu, no oni su predstavljali tours de force koje je mogao obaviti samo specijalist. Očekivalo se da će Novogovor konačno zameniti Starogovor (ili standardni engleski, kako bismo ga mi nazvali) otprilike do 2050. godine. U međuvremenu je on sve više osvajao, s tim što su članovi Partije nastojali da sve češće upotrebljavaju novogovorske reči i gramatičke konstrukcije u svakodnevnom govoru. Verzija koja je bila u upotrebi 1984. godine i sistematizovana u devetom i desetom izdanju Rečnika novogovora, bila je privremena; sadržala je veliki broj suvišnih reči i arhaičnih oblika koje je kasnije trebalo izbaciti. Mi ćemo se ovde baviti konačnom, usavršenom verzijom, sistematizovanom u jedanaestom izdanju Rečnika.

Svrha Novogovora je bila ne da samo da sredstvo kojim bi se izražavala filozofija i duhovne navike sledbenika englsoca nego da onemogući sve ostale načine mišljenja. Namera je bila da, kad Novogovor bude prihvaćen jednom zauvek a Starogovor zaboravljen, svaka jeretička misao — to jest, misao koja bi bila u neskladu s principima englsoca — bude doslovno nepomisliva, bar u onoj meri u kojoj zavisi od reči. Rečnik Novogovora je bio sastavljen tako da da tačan i često veoma suptilan izraz svakom značenju koje bi član Partije legitimno želeo da prenese sagovorniku ili čitaocu, isključujući pri tom sva druga značenja kao i mogućnost da se donjih dođe posrednim putem. To se postizalo delimično izmišljanjem novih reči, no pre svega izbacivanjem nepoželjnih reči i uklanjanjem neortodoksnih značenja iz preostalih reči; čak uklanjanjem svih sekundarnih značenja ukoliko je moguće. Navešćemo jedan primer. Reč slobodan je postojala i u Novogovoru, ali se mogla upotrebiti samo u rečenicama kao što su ,,Ovo sedište je slobodno" ili ,,Biću tako slobodan da vas zamolim za jedan žilet." U starom smislu ,,politički slobodan" ili ,,intelektualno slobodan" nije se mogla upotrebiti, pošto politička i intelektualna sloboda više nisu postojale ni kao pojmovi, zbog čega su nužno bile bezimene. Sasvim nevezano s izbacivanjem jeretičkih reči, sužavanje rečnika je bilo samo sebi cilj; nijednoj reči koja nije bila neophodna nije se dopuštalo da ostane u životu. Novogovor je bio zamišljen ne da proširi nego da suzi krug pojmova dostupnih ljudskoj misli, i toj svrsi je posredno koristilo smanjivanje broja reči na minimum.

Novogovor se zasnivao na engleskom jeziku kakav poznajemo danas, mada bi mnoge rečenice Novogovora, čak i kad ne bi sadržale novostvorene reči, bile jedva razumljive današnjem čitaocu koji govori engleski. Novogovorske reči bile su podeljene u tri posebne kategorije, poznate kao rečnik A, rečnik B (ili kombinovane reči) i rečnik C. Biće jednostavnije govoriti o svakoj kategoriji posebno, no gramatičke osobenosti jezika ćemo razmotriti u odeljku posvećenom rečniku A, pošto za sve tri kategorije važe ista pravila.



Rečnik A. Rečnik A se sastojao od reči potrebnih u svakodnevnim stvarima — jelu, piću, radu, oblačenju, penjanju i silaženju stepenicama, vožnji u vozilima, obrađivanju vrta, kuvanju i sličnom. Sastojao se gotovo u potpunosti od reči koje već imamo — udariti. trčati, pas, drvo, kuća, njiva — ali u poređenju s današnjim engleskim rečnikom njihov broj je bio izvanredno mali, dok su im značenja bila određena daleko strože. Sve dvosmislenosti i nijanse značenja bile su istrebljene. U onoj meri u kojoj je to uopšte moguće, novogovorska reč iz ove kategorije nije bila ništa drugo do jedan staccato zvuk koji izražava jedan jedini jasno razumljiv pojam. Rečnik A bi bilo nemoguće upotrebiti u književnosti ili u diskusiji o politici ili filozofiji. Njegova svrha je bila da izražava jednostavne, celishodne misli, koje su se obično ticale konkretnih predmeta ili fizičkih dela.

Gramatika Novogovora imala je dve jasno izražene osobenosti. Prva je bila gotovo potpuna univerzalnost svih vrsta reči. Svaka reč (u principu je to važilo i za vrlo apstraktne reči kao što su ako ili kad) mogla se upotrebiti i kao glagol, i kao imenica, i kao pridev, i kao prilog. Između imeničnog i glagolskog oblika, ukoliko su poticali od istog korena, nije bilo nikakve razlike. Ovo pravilo je samo po sebi uništilo veliki broj arhaičnih oblika. Reč misliti, na primer, u Novogovoru nije postojala. Njeno mesto zauzimala je reč misao, koja je služila i kao glagol i kao imenica. Ovde se nije primenjivao nikakav etimološki princip: u nekim slučajevima je zadržavan prvobitni imenični oblik, a u nekim glagolski. Čak i kad glagol i imenica srodnog značenja nisu bili etimološki povezani, često se iz jezika izbacivalo bilo jedno bilo drugo. Reč seći, na primer, nije postojala; njeno značenje je sadržala reč nož, koja se upotrebljavala i kao glagol i kao imenica. Pridevi, uvek srednjeg roda, obrazovali su se dodavanjem nastavka -asto imenici (koja je istovremeno bila i glagol), a prilozi dodavanjem nastavka -sno. Tako je, na primer, brzinasto značilo ,,brz", a brzinosno značilo ,,brzo". Neki od naših današnjih prideva — dobar, jak, velik, crn, mek — upotrebljavali su se i u Novogovoru, ali njihov broj je bio veoma mali. Za njima se osećala slaba potreba, jer se skoro svaki pridev mogao izvesti dodavanjem nastavka -asto. Nijedan od današnjih priloga nije se zadržao, sem onih koji se već završavaju na -sno; novogovorski pridevi su se bez izuzetka izvodili dodavanjem nastavka -sno. Prilog blizu na primer, glasio je blizinosno.

Sem toga, suprotnost svakoj reći — ovo je takođe, u principu, važilo za sve vrste reči — izvodila se dodavanjem prefiksa ne-, a pojačavanje dodavanjem prefiksa više-, ili, za još pojačanije oblike, dvaputviše-. Tako je, na primer, nehladno značilo topao (topla, toplo), dok je višehladno značilo vrlo hladan, a dvaputvišehladno značilo ,,izuzetno hladan". Takođe je bilo moguće, kao i u današnjem engleskom, menjati gotovo svaku reč dodavanjem predmetaka pre-, po-, pod-, itd. Ovim načinima bilo je moguće drastično smanjiti broj reči. Postojanje prideva dobar, na primer, činilo je izlišnim pridev loš, pošto se željeni smisao mogao izraziti isto tako dobro — u stvari, još i bolje — rečju nedobro. Svaki put kad su dve reči sačinjavale prirodan par suprotnosti, ceo se posao sastojao u tome koju odbaciti. Taman, na primer se moglo zameniti pridevom nesvetlo, ili svetao pridevom netamno, po želji.

Druga karakteristična crta gramatike Novogovora bila je pravilnost. Uz nekoliko izuzetaka, koje ćemo navesti niže, svi su nastavci bili podvrgnuti istim pravilima. Prošlo vreme svih glagola obrazovalo se dodavanjem nastavka -o na treće lice jednine. Prošlo vreme od ići, na primer, glasilo je ideo, od sresti sretneo itd. Množina se po pravilu obrazovala dodavanjem nastavka i, tako da je reč čovek davala čoveci, prut — pruti, a lav — lavi. Svi pridevi su se poredili po istom pravilu, tako da su komparativ i superlativ od dobar (u Novogovoru dobro, pošto su svi pridevi bili srednjeg roda) glasili dobrije i najdobrije.

Jedine nepravilnosti bile su dopuštene kod zamenica, pokaznih i odnosnih, i pomoćnih glagola. Bilo je takođe i izvesnih nepravilnosti u građenju reči, diktiranih potrebom da se govori brzo i lako. Reč teška za izgovor, ili reč koja se mogla pogrešno čuti, smatrala se ipso facto lošom reći; stoga se ponekad, radi eufonije, zadržavao arhaični oblik ili unosila naknadna slova. No ova se potreba uglavnom osetila u vezi s rečnikom B. Zašto se lakoći izgovora pridavala tolika važnost, videćemo u daljem tekstu ovog eseja.



Rečnik B. Rečnik B se sastojao od reči namerno sastavljenih u političke svrhe; naime od reči koje su ne samo u svakom slučaju imale politički smisao, nego i imale za cilj da onome ko ih izgovara nametnu željeni mentalni stav. Bez potpunog razumevanja principa na kojima je počivao englsoc, te reči je bilo teško upotrebljavati pravilno. U nekim slučajevima, one su se mogle prevesti na Starogovor, pa čak i na reči iz rečnika A, ali obično uz dugo parafraziranje i obavezno po cenu izvesnih finesa. Reči B predstavljale su neku vrstu verbalne stenografije, koja je često cele krugove ideja izražavala u svega nekoliko slogova, i koja je u isto vreme bila preciznija i imala veću udarnu moć nego običan jezik.

Sve reči B bile su kombinovane(*). Sastojale su se od dve ili više reči, ili delova dveju ili više reči, stopljenih ujedno u obliku lakom za izgovor. Amalgam koji je odatle proisticao uvek je bio istovremeno glagol i imenica, i menjao se po uobičajenim pravilima. Da uzmemo samo jedan primer: reč dobromisao, koja je značila, u veoma grubom prevodu, ,,ideološka i politička ispravnost", ili, posmatrana kao glagol, ,,misliti na ideološki i politički ispravan način". Njeni oblici su bili: glagol i imenica, dobromisao; prošlo vreme i prilog vremena prošlog, dobromislio, prilog vremena sadašnjeg, dobromisleći; pridev, dobromisleno; prilog, dobromislenosno; glagolska imenica, dobromislitelj.

Reči B se nisu gradile ni po kom etimološkom planu. Mogle su se sastavljati od svih vrsta reči, poređanih bilo kojim redom i kresanih na bilo koji način koji ih je činio lakim za izgovor ne oduzimajući im pri tom smisao. Pošto je ovde bilo teže postići eufoniju, nepravilni oblici su bili češći nego u rečniku A. Na primer, pridevski oblici od dobromisao i zloseks glasili su dobromisleno i zloseksualno, jer bi praviIni oblici dobromisaoasto i zloseksasto bili nezgodni za izgovor. U principu, međutim, svim rečima B mogli su se dodavati praviIni nastavci, koji su u svim slučajevima bili jednaki.

Neke reči B imale su veoma istančano značenje, jedva shvatljivo nekome ko nije vladao jezikom kao celinom. Uzmimo na primer jednu tipičnu rečenicu iz Tajmsovih uvodnika: Staromislitelji ne trbuhosećaju englsoc. Najkraći prevod te rečenice na Starogovor bi bio: ,,Oni čiji je način mišljenja formiran pre Revolucije ne mogu u potpunosti emotivno shvatiti principe engleskog socijalizma." No to ne bi bio tačan prevod. Pre svega, da bi se potpuno shvatila gornja novogovorska rečenica, morala bi se imati jasna predstava o tome šta znači englsoc. Sem toga, samo onaj ko je dobro upućen u englsoc može do kraja shvatiti punu snagu reći trbuhosećati, naime slepo i oduševljeno prihvatiti, što je danas teško zamislivo; ili punu snagu reči staromisao, koja je bila neraskidivo vezana sa predstavom zla i dekadencije. Međutim, specijalna funkcija izvesnih novogovorskih reči, među njima i reči staromisao, nije se sastojala toliko u tome da izražavaju značenja koliko da ih uništavaju. Značenje tih reči, kojih je po prirodi stvari bilo malo, bilo je prošireno do te mere da su obuhvatale cele grupe drugih reči; te druge reči, pošto je njihovo značenje sada prenosio jedan jedini lako razumljiv izraz, mogle su se odbaciti i zaboraviti. Najveća teškoća koju su imali sastavljači rečnika novogovora nije bila u izmišljanju novih reči nego u tome da tačno utvrde šta novoizmišljene reči znače; to jest da utvrde koje grupe ostalih reči one ukidaju samim svojim postojanjem.

Kao što smo već videli na slučaju reči slobodan, reči koje su nekad imale jeretičko značenje bile su ponekad pošteđene, budući pogodne za upotrebu; no u tom slučaju bile su očišćene od svih nepoželjnih sekundarnih značenja. Bezbroj drugih reči — čast, pravda, moral, internacionalizam, demokratija, nauka i religija — jednostavno su prestale da postoje. Njihovo značenje je obuhvatala — i obuhvatajući ga, ukidala — šačica uopštenih reći. Sve reči koje su bile vezane za pojmove slobode i jednakosti, na primer, obuhvatala je jedna jedina reč, zlomisao (misaoni zločin), dok je sve reči vezane za pojmove objektivnosti i racionalizma obuhvatala reč staromisao. Veća preciznost bila bi opasna. Od člana Partije se zahtevalo shvatanje slično onome koje je imao stari Hebrejac: ovaj je naime znao, bez nekih detalja, da svi ostali narodi obožavaju ,,lažne bogove". Nije mu bilo potrebno da zna da se ti bogovi zovu Vaal, Oziris, Moloh, Astarot itd.; što je manje znao o njima, bolje je bilo za njegovu pravovernost. On je znao za Jehovu i Jehovine zapovesti; znao je, prema tome, da su svi bogovi sa drugim imenima i drugim atributima lažni. Na približno isti način, član Partije je znao koje je ponašanje pravilno, a u vrlo maglovitom, uopštenom smislu znao kakva su skretanja od njega moguća. Njegov seksualni život, na primer, u potpunosti su regulisale dve novogovorske reči: zloseks (seksualni nemoral) i dobroseks (krepost). Reč zloseks obuhvatalaje sve seksualne prestupe — blud, preljubu, homoseksualnost i ostale perverzije — kao i normalno seksualno opštenje ukoliko je samo sebi cilj. Nabrajati ih poimence nije bilo potrebno jer su svi predstavljali jednaku krivicu i, po pravilu, svi kažnjavani smrću. U rečniku C, koji se sastojao od izraza koji se koriste u nauci i tehnici, moglo je biti potrebno da se izvesnim seksualnim skretanjima daju specijalni nazivi, ali običnom građaninu nije bila potreba da ih zna. On je znao šta znači dobroseks — naime, normalni seksualni odnos između muža i žene, s jedinom svrhom da se začnu deca, bez fizičkog zadovoljstva po ženu; sve ostalo je bilo zloseks. U Novogovoru je retko bilo moguće ići za kakvom jeretičkom misli dalje od saznanja da je ona jeretička; dalje od te granice nisu postojale reči da tu misao izraze.

Nijedna reč iz rečnika B nije bila ideološki neutralna. Među njima je bilo mnogo eufemizama. Reči logodmor (logor za prinudni rad) i Minimir (Ministarstvo mira, tj. Ministarstvo rata) imale su značenje gotovo potpuno suprotno od nominalnog. S druge strane, neke reči su izražavale otvoreno i prezirno shvatanje prave prirode okeanijskog društva. Primer ovoga je reč prolokljuk, koja je označavala zabavu niske vrste i lažne vesti kojima je Partija kljukala mase. Bilo je zatim i dvosmislenih reči, koje su bile pohvalne kad su se odnosile na Partiju, a pogrdne kad su se odnosile na njene neprijatelje. No pored ovih, bilo je i reči koje su na prvi pogled izgledale ništa drugo do obične skraćenice, a kojima ideološku boju nije davalo značenje nego sama njihova konstrukcija.

Koliko je to uopšte bilo moguće, u rečnik B se ubacivalo sve što je imalo ili moglo imati bilo kakvog političkog značenja. Nazivi svih organizacija, svih grupa ljudi, svih doktrina, svih zemalja, svih ustanova i svih javnih zgrada bili su bez izuzetka kresani da dobiju željeni oblik — jednu jedinu reč, laku za izgovor, koja sadrži najmanji mogući broj slogova potreban da ukaže iz kog korena potiču. U ministarstvu istine, na primer, odeljenje dokumentacije, u kome je radio Vinston Smit, zvalo se dokodel, odeljenje proze prozodel, odeljenje za tele-programe teleodel itd. Cilj ovoga nije bio samo da uštedi u vremenu. Još u prvim decenijama dvadesetog veka, ,,teleskopirane" reči i izrazi bili su jedna od karakterističnih crta političkog jezika; primećeno je bilo da je sklonost ka upotrebi ovakvih skraćenica najizraženija u totalitarnim državama i organizacijama. Primeri za ovo su reči Naci, Gestapo, Kominterna, Inprekor, Agitprop. U početku je ta praksa prihvaćena gotovo instinktivno, ali u Novogovoru se ona sprovodila svesno. Primetilo se naime da se tim skraćivanjem naziva sužavalo i na suptilan način menjalo značenje izraza, utoliko što su se tim postupkom od njih otkidale sve asocijacije koje bi inače povlačili. Izraz Komunistička internacionala, na primer, stvara kombinovanu sliku opšteg ljudskog bratstva, crvenih zastava, barikada, Karla Marksa i Pariske komune. S druge strane, reč Kominterna stvara samo sliku čvrsto sastavljene organizacije i precizno određenog doktrinamog programa. Ona se odnosi na nešto što se raspoznaje gotovo isto onako lako kao sto ili stolica, i što ima isto tako suženu svrhu. Kominterna je reč koja se može izgovoriti skoro bez razmišljanja, dok je Komunistička internacionala izraz na kome se čovek mora zadržati bar na trenutak. Na isti način; asocijacije koje priziva reč Ministin su daleko malobrojnije i lakše ih je kontrolisati. Otuda navika da se izrazi skraćuju kad god je moguće, ali i gotovo preterana pažnja koja se posvećivala lakoći izgovora.

U Novogovoru, eufonija je nadjačavala sve ostale momente sem preciznosti značenja. Njoj je uvek žrtvovana gramatička pravilnost kad se to smatralo potrebnim. S pravom, jer je cilj bio, i to pre svega u politici, imati kratke i odsečne reči oko čijeg značenja ne može biti zabune, koje se mogu izgovoriti brzo i koje proizvode najmanje odjeka u govornikovoj svesti. Reči iz rečnika B čak su dobijale u snazi zbog toga što su međusobno bile veoma slične. Skoro bez izuzetaka, te reči — Minimir, zloseks, logodmor, prolokljuk, Polmis (Policija misli) i bezbroj ostalih — bile su dvosložne ili trosložne, s tim što je naglasak pravilno padao na prvi i poslednji slog. Upotrebljavati ih značilo je govoriti blebetavo, načinom koji je istovremeno bio staccato i monoton. A to se upravo i tražilo. Cilj je bio odvojiti, u najvećoj mogućoj meri, govor — osobito ako su u pitanju bile stvari koje nisu bile ideološki neutralne — od mišljenja. U stvarima svakodnevnog života bilo je bez sumnje potrebno, ili bar ponekad potrebno, razmisliti pre nego što će se nešto reći, ali član Partije koji se nađe u situaciji da treba da iznese sud o nekom pitanju politike ili etike morao je biti u stanju da izbacuje pravilna mišljenja isto onako automatski kao što mitraljez izbacuje metke. Vaspitanje koje je dobio osposobljavalo ga je za to, jezik mu je pružao gotovo nepogrešiv instrument, a samo tkivo reči, njihov oštri zvuk i izvesna namerna ružnoća koja je bila u skladu s principima englsoca, pružala mu je dalju pomoć na tom putu.

Tu mu je i pomagala činjenica što je izbor reči bio vrlo mali. U odnosu na naš, rečnik Novogovora je bio krajnje skučen, s tim što su se neprestano stvarali novi načini pomoću kojih se mogao još više suziti. Novogovor se razlikovao od većine ostalih jezika upravo po tome što mu se rečnik svake godine sužavao umesto da se širi. Svako sužavanje je predstavljalo dobitak, jer što je izbor manji, manje je i iskušenje da se razmišlja. Tvorci Novogovora su se nadali da će se konačno dospeti do artikulisanog govora koji bi tekao samo iz grkljana, bez ikakvog učešća viših moždanih centara. Taj cilj je otvoreno priznavala reč patkogovor, koja je značila ,,gakati kao patka". Kao i razne druge reči iz rečnika B, ona je imala dva značenja. Ukoliko su mišljenja izražena tim gakanjem bila politički ispravna, smisao je bio pohvalan: rekavši za jednog od partijskih govornika da je dvaputvišedobar patkogovoritelj, Tajms mu je napravio srdačan i dragocen kompliment.



Rečnik C. Rečnik C je dopunjavao prva dva, i sastojao se samo od naučnih i tehničkih izraza. Oni su bili slični naučnim izrazima koje mi danas upotrebljavamo i poticali su iz istih korena, s tim što se i u njihovom slučaju po običaju vodilo računa da se nepoželjna sekundarna značenja izbace. Za njih su važila ista gramatička pravila kao i za reči iz prva dva rečnika. I u običnom i u političkom govoru upotrebljavalo se vrlo malo reči C. Svaki naučni radnik ili tehničar mogao je naći sve potrebne reči u spisku koji se odnosio na njegovu užu struku, ali mu je retko davano više od šačice reči sa drugih spiskova. Broj reči zajedničkih za sve liste bio je vrlo mali, a ni u jednom rečniku nije postojala reč koja bi izražavala funkciju nauke kao navike duha ili metoda mišljenja, nezavisno od pojedinačnih grana. Štaviše, ni sama reč ,,nauka" nije postojala, pošto je svako značenje koje bi mogla imati bilo već u dovoljnoj meri sadržano u reči englsoc.

Iz prednjeg se vidi da je u Novogovoru bilo gotovo nemoguće izraziti kakvo jeretičko mišljenje, sem na veoma niskom nivou. Razume se, bilo je moguće izgovoriti vrlo grube jeresi, neku vrstu vulgarnih izraza. Moglo se, na primer, reći Veliki Brat je nedobro. No takva jedna izjava, koja pravovernom uhu sama po sebi predstavlja besmisao, ne bi se mogla podržati logičkim rezonovanjem, jer potrebnih reči nije bilo. Anti-englsoc misli mogle su postojati samo u nejasnom obliku bez reči; mogle su se izraziti samo veoma uopštenim rečima koje su spajale ujedno i osuđivale čitave grupe raznovrsnih jeresi a da ih pri tom nisu bliže određivale. Novogovor seu stvari mogao upotrebljavati za jeretičke misli samo ponovnim prevođenjem nekih reči na Starogovor. Na Novogovoru bi, na primer, bilo moguće reći Svi čoveci su jednaki, ali samo u onom smislu u kome bi se na Starogovoru moglo reći Svi ljudi su riđokosi: ta rečenica naime ne bi sadržala nikakvu gramatičku grešku, ali bi izražavala očiglednu neistinu — da su svi ljudi jednakog rasta, težine ili snage. Pojam političke jednakosti više nije postojao, tako da je iz reči jednak bilo izbačen o to sekundarno značenje. Godine 1984, kad je Starogovor još uvek predstavljao normalno sredstvo opštenja, teorijski je postojala opasnost da se čovek koji upotrebljava novogovorske reči seti i njihovog prvobitnog značenja. U praksi, nikome ko je bio dobro upućen u dvomisao nije bilo teško da to izbegne, no za nekoliko generacija nestala bi čak i sama mogućnost da se pogreši. Čovek koji je odrastao govoreći Novogovor kao jedini jezik za koji zna ne bi znao da je jednak nekad značilo ,,politički jednak" ili slobodan značilo ,,intelektualno slobodan", upravo kao što čovek koji nikad nije čuo za šah ne može znati za sekundarno značenje reči kraljica ili top. Mnoge greške i zločine taj čovek ne bi mogao počiniti prosto zato što bi mu bili bezimeni, dakle i nezamislivi. Ovde treba imati u vidu i to da bi karakteristike Novogovora vremenom postajale sve naglašenije — reči bi bilo sve manje a njihova značenja bi bila sve oštrije omeđena, čime bi se smanjila i sama mogućnost da se upotrebe u nedolične svrhe.

Kad Starogovor bude jednom zauvek prevaziđen, biće prekinuta poslednja veza s prošlošću. Istorija je već bila prerađena, ali su odlomci književnosti iz prošlih vremena, nepotpuno cenzurisani, ovde-onde još uvek postojali, te ih je neko ko bi i dalje pamti o Starogovor mogao pročitati. U budućnosti bi takvi odlomci, čak i kad bi kojim slučajem ostali neuništeni, bili nerazumljivi i neprevodivi. Sa Starogovora na Novogovor se nije mogao prevesti nijedan pasus, ukoliko se nije odnosio na kakav tehnički postupak ili kakvu vrlo jednostavnu svakodnevnu radnju, ili već sam po sebi bio politički u skladu s principima englsoca (dobromisleno, kako bi se to reklo na Novogovoru). To je praktično značilo da se nijedna knjiga napisana pre otprilike 1960. godine nije mogla prevesti u celini. Predrevolucionarna književnost se mogla podvrći samo ideološkom prevodu — to jest, izmenjivanju kako smisla tako i jezika. Uzmimo na primer onaj dobro poznati stav iz Deklaracije nezavisnosti:

    Za očigledne istine držimo da su svi ljudi jednaki stvoreni, da ih je Tvorac nekim neotuđivim pravima obdario, i da se pravo na život, slobodu, i traženje sreće meždu tim pravima nahode. Da se radi ostvarenija tih prava meždu ljudima vlade postavljaju, čija moć potiče iz saglasnosti onih kojima vladaju. Da je, kad god koja vlada počne tome na štetu raditi, pravo narodno da izmeni je ili ukine, i novu vladu postavi...

Ovaj stav se nikako ne bi mogao prevesti na Novogovor, a da se pri tom očuva prvobitni smisao. Najpribližniji prevod bi se sastojao u tome da se ceo taj stav sažme u jednu jedinu reč, zlomisao. Prevod celog stava mogao bi biti samo ideološki, i on bi Džefersonove reči pretvorio u panegirik apsolutizmu.

Veliki deo književnosti prošlih vremena već je u stvari bio izmenjen na taj način. Iz razloga prestiža bilo je poželjno sačuvati uspomenu na izvesne istorijske ličnosti, uskladivši pri tom njihova dostignuća s filozofijom englsoca. Stoga su se u to vreme sa Starogovora na Novogovor prevodili Šekspir, Milton, Svift, Bajron, Dikens i neki drugi pisci; po obavljenom prevodu, njihove prvobitne tekstove, kao i sve što je preostalo iz književnosti prošlih vremena, čekalo je uništenje. To prevođenje se odvijalo sporo i s teškoćama, te se nije očekivalo da će poduhvat biti gotov pre prve ili druge decenije dvadeset prvog veka. Bilo je takođe čisto utilitarne literature — neophodnih tehničkih priručnika i sličnog — u velikim količinama; s njima je takođe trebalo postupiti na isti način. Uglavnom je iz tog razloga — da bi se ostavilo dovoljno vremena za ove prethodne prevode — bilo određeno da se Novogovor konačno prihvati tek 2050. godine.

1949. g.

    ____

    *) Kombinovane reči, npr. diktograf, nalazile su se, razume se, i u rečniku A; no to su bile samo pogodne skraćenice koje nisu imale ideološke boje.

Quote from: scallop on 29-07-2010, 20:37:22

Quote from: Meho Krljic on 29-07-2010, 20:22:49
"Nisam ja kriv, krivo je okruženje, ako planiraš delo, planiraj i odsluženje."

Bio sam vrlo precizan, problem je što se misli da je u principu OK da zbog toga on bude napadnut, fizički, na javnom mestu, od strane nepoznatih lica.

Meho, ne treba vitoperiti iskazano. Ne misli se. Koliko sam ja primetio: ne čudi. Ako smo već toliko naklapali o anarhiji, onda je anarhizam i posledica nemoći da se iskaže drugo mišljenje. Naravno, tada je i reakcija radikalnija. Otprilike kako je napisao John. Plati pa klati. Ili obratno.

Ah, pa to "ne čudi" je očigledan eufemizam. Nemojmo se gađati kreativnim tumačenjima kada je moje očigledno tačno!!!  Ja se ovde zalažem za princip koji je razuman i svima prihvatljiv. Svako ko se protivi treba da se pripazi kad uđe u autobus.