ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

TAS = Tvornica akumulatora Srebrenica?

Molim vas da se obrati paznja na ovu bolest, dakle necuveno, snimite taj bezobrzaluk i bahatost, ja i dalje ne verujem da oni veruju da im je taj zahtev OK 

http://www.mondo.rs/s169726/Info/Odlaganje_finala_Mundijala_zbog_Srebrenice.html

QuoteS obzirom na to da se odluke Predsedništva BiH moraju doneti jednoglasno, šanse da ovaj predlog stigne do FIFA su nikakve.

Taj rad, ispada da su to pokrenuli samo da bi pokazali kako su Srbi zli i nece da podrze to

Dvevni avaz,šega radi šege.

Quote from: Harvester on 14-05-2010, 15:39:27

QuoteS obzirom na to da se odluke Predsedništva BiH moraju doneti jednoglasno, šanse da ovaj predlog stigne do FIFA su nikakve.

Damn! Ta užasna FIFA podržava genocid! Možda oni kriju Mladića? Predlažem da se protest protiv ove sramne odluke radikalizuje i da majke i žene Srebrenice počnu ritualno da se spaljuju, svaki dan po njih pedeset, do odluke o pomeranju datuma!

Gospodin Srđa Trifković razmišlja o Srebrenici.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/66945/Trifkovic-U-Srebrenici-nije-bilo-genocida

Trifković: U Srebrenici nije bilo genocida

Direktor Fondacije lorda Bajrona za balkanske studije, politički analitičar iz Čikaga Srđa Trifković smatra da tvrdnja da je u Srebrenici ubijeno oko 8 000 muslimana nema uporište u postojećim dokazima, dodajući da su u Srebrenici počinjeni ratni zločini, ali ne i genocid.

U tekstu pod naslovom "Mit o genocidu: upotrebe i zloupotrebe Srebrenice", Trifković navodi da su obim gubitaka u Srebrenici i sami događaji rutinski zloupotrebljavani u zvaničnim izveštajim promuslimanskih vlada, kvazi nevladinih institucija i u medijima...
..."Godinama se smatralo da je veoma važno da prvobitni približan broj onih koji su ubijeni u Srebrenici odgovara listi `nestalih` od 7 300 ljudi koju je sastavio Međunarodni komitett Crvenog krsta (ICRC)", kaže Ruper i dodaje da te rane procene nisu bazirane ni na čem drugom osim na jednostavnoj kombinaciji od 3.000 muškaraca koji su zadnji put viđeni u bazi u Potočarima i 5.000 ljudi koji su napustili enklavu pre pada.
...On podseća da je muslimanski general Sefer Halilović potvrdio tokom svog svedočenja u Haškom tribunalu da je bilo najmanje 5.500 vojnika bosanske armije u Srebrenici nakon što je ona dobila status enklave ili utočišta, i da je on lično rukovodio velikim brojem isporuka sofisticiranog oružja helikopterima.

Jel gledo neko emisiju pre neki dan na B92 o stanovitom Batku koji je senlucio po Grbavici ?  Ajme meni, zivot mi se smucio...

Batko je klinički slučaj.

Ni Noam Čomski ne smatra da se u Srebrenici dogodio genocid, tako da je to odavno što se istine tiče gotova stvar.

http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/svedocenje-insajdera-protiv-nasera-orica.html

QuoteТако, на пример, овај инсајдер наводи стравичне детаље убистава након напада на српско село Кравицу на Божић 1993. године. " Знам лично да су пет заробљених Срба убили, заклавши их ножем, Насер Орић и један по надимку Кезо из Глогове, који је био заменик Ејупа Голића из Глогове(вођа локалне јединице, касније погинуо,оп.а.), а сада живи у Тузли. Лично сам видео када су они заклали петорицу заробљеника, а после тога направили голове и играли лопте главама које су одсекли. Убили су их у месту Кајићи на улату у Кравицу. Знам да је један од тих убијених био конобар у Братунцу, радио је у кафани 'Ловац'(...). Видео сам и у Кравици доста покланих цивила, али нисам видео ко их је побио. Међу њима је било и жена у црнини", навео је сведок у исказу. Као болничар у једној од Орићевих војних формација, он наводи да је видео и чуо како су убијани Срби, међу којима и жене и деца, који су бежећи пливали реком Дрином према Љубовији у Србији, описујући да су припадници "Орићевци" пуцали из снајпера у цивиле који су покушали да пређу реку. У исказу који се односи на напад на село Лозничка ријека крајем лета 1992. године, овај инсајдер наводи како су злочинци убијали и старе и непокретне људе.

"Знам лично да је Насер Орић наредио да се запале две куће у којима су се, у моменту паљења, налазила лица српске националности која су тако изгорела жива. У једној кући је било четворо деце и једна старија баба. У другој кући су изгорела два стара непокретна човека и једна жена непокретна, с тим да је један од тих мушкараца ту донесен жив из неке друге куће, па онда запаљен са ових двоје. Куће су запаљене тако што је запаљен намештај и гардероба у кући. Ја сам својим ушима слушао кад је Насер наредио да се та лица у тим кућама запале(...) За Насера могу рећи и то да је говорио да се убијени Срби не закопавају, већ да се оставе на земљи како би брже трулили", испричао је, између осталог, инсајдер А.С. У својој "књизи" на 102 стране - како још назива свој ратни дневник - овај инсајдер тврди да је Орић у Лозничкој ријеци убио и једну трудну Српкињу. "Насер јој је забо нож у стомак, и то отприлике на месту где је желудац, а затим је нож свукао низ стомак у пределу ногу, расекавши је целу, услед чега је из ње испало све, па и кеса, како бих је назвао, у којој се дете нерођено налазило у њеној утроби. Жена је јаукала и помињала имена неких Срба и у таквом стању је остала а да нико у њу није пуцао да би јој скратио муке(...) То је Насер урадио у присуству нас многих. С обзиром на питања која јој је пре тога постављао, у смислу "где ти је човек, што ми није донео паре, што ми је остао дужан" и слично - закључио сам да је он ту жену и њеног мужа од раније познавао. Тако нешто је Насер исто урадио и једној трудној жени у Кравици", тврди у свом исказу инсајдер А.С.

Описујући напад на српско село Подравање у лето 1992. године, овај сведок је испричао и шта је било са више од 20 заробљених Срба, међу којима је било и жена и деце. "Након заробљавања, били су доведени до једног камиона у Подравању, где им је Насер одржао говор: причао им је како ће жене и деца бити одведени у Сребреницу, а одатле на размену у Братунац, док ће мушкарци остати у Подравању и са српском војском бити ту размењени. После тог говора, жене, деца и три мушкарца одведени су у Сребреницу у општину на други спрат, а мушкарци су на лицу места побијени, а са њима је био остао Насер са својом групом људи. Они Срби што су одведени у Сребреницу, следећи дан су предати Зулфи Турсуновићу, а после сам чуо да их је Зулфо побио са своја два момка(...) Није се смело причати по Сребреници да је Зулфо побио многе Србе цивиле из Подравања, јер у противном не би дочекао зоре жив. Зулфо је тада проглашен за највећег кољача", испричао је сведок А.С. Као "највећи кољач", Турсуновић се, према тврдњама сведока, "прославио" и након напада на српско село Залазје, такође у лето 1992. године."Тада је заробљено 8 Срба, од чега је Зулфо седам заклао, а Насер је осмог убио одсекавши му главу, а прво му је извадио оба ока ножем. Насер је након тога, гледајући у нас присутне, рекао ' Ево, видели сте шта је с њих овде урађено, овако треба сваки Србин да прође' ", изјавио је сведок А.С.

http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/svedocenje-insajdera-protiv-nasera-orica.html


Eh, ti insajderi...

Pogledaj poruku odmah pre tvoje

 A-ha! Pa preteko me covek...

Истина и помирење на ex-YU просторима 

Хаша Омеровић – једно другачије лице Сребренице       
Слободан Дурмановић     
уторак, 01. март 2011. 
(Нови Репортер, 2.3.2011.)

Хаша Омеровић из Сребренице у јулу 1995. године изгубила је мужа, оца и брата. То што су јој, како каже, припадници Војске РС убили најмилије, није је подстакло ни на мржњу, ни на освету, већ је одвело на пут потраге за правдом и разобличавања манипулација бошњачким жртвама у Сребреници. Управо због оштрих критика упућених на рачун представника свог народа, остала је сасвим маргинализована у ФБиХ, у мери да тамо није могла добити чак ни помоћ за сахрану свог мужа. Скромна помоћ јој је стигла из Бањалуке, одакле се, како каже, најмање надала.

Сарајевска ,,брига" за Сребреницу

Све је почело када Хаша Омеровић није дозволила да у Меморијалном центру у Поточарима буду сахрањени посмртни остаци њеног мужа Мехе, који је као цивил настрадао 12. јула 1995. године приликом покушаја пробоја из Сребренице према Тузли. Након што су јој отац и брат сахрањени у Поточарима, она је одлучила да мужа сахрани на гробљу у Тузли, пошто се, како истиче, уверила у разне манипулације жртвама и њиховим породицама од стране оних који су обећавали да ће их заштитити, а не препустити судбини. ,,Када су ми јавили да су ми нашли мужа на неком брду код Каменице, отишла сам у ИЦМП. Када сам дошла доле, један момак ми је рекао овако: ' Хашо, жао ми је што ћу Вам рећи, али ми морамо сачекати да Амор Машовић пошаље из Сарајева неког свог ко ће одобрити да Ви сахраните мужа у Поточарима. Не можете га сахранити у Тузли, пошто ми имамо образац који се попуњава за сахрану у Поточарима'. Ја кажем да ми је то муж и питам га: зар ја немам право да га сахраним где ја хоћу ?! Онда је избила фрка, али они мени и даље не дају да сахраним мужа где ја хоћу. Тражила сам да фотографишем кости мога мужа и када је дошао један човек да то учини, онда су ми други рекли да ни то не може. Значи, нису ми дозволили ни да сликам кости мога мужа, да знам шта стављам у сандук. Можете ли да замислите какво је то понижење !? ", прича Хаша Омеровић за ,,НР".

Пошто се, ипак, некако изборила да мужа сахрани у Тузли, суочила се са чињеницом да од институција ФБиХ не може да добије новац да му подигне споменик. Писала је многима, али сви су се проглашавали ненадлежнима. ,,Знам да за Меморијални центар у Поточарима велики новац даје и РС и Европска унија, а посебно Холандија. На крају сам из Меморијалног центра добила одговор да за споменик мом мужу у Тузли немају новца. Када сам добила те одбијенице, онда сам се обратила премијеру РС Милораду Додику и он ми је послао тај новац на рачун да саградим мужу тај споменик. Хвала му на томе. Није то морао учинити, али учинио је то из неких хуманих разлога", каже Хаша Омеровић.

Тражила је, такође, и да са споменика њеном оцу и брату у Меморијалном центру у Поточарима буде уклоњен део текста у којем се говори да су погинули ,,на Алаховом путу", што, иначе, стоји записано на сваком надгробном споменику у овом центру.

,,Када су написали на споменицима да су изгинули на 'Алаховом путу', то значи да су они изгинули као неки муџахедини, а ја се томе противим. Мој отац никада није узео пушку, а ни мој брат. Зашто онда неко тако да пише ? Они који су тако одлучили, искористили су оне неуке жене које су направиле разна сребреничка удружења која заступају данас политичаре у Сарајеву, а не породице жртава. С друге стране, једва да имамо од чега да живимо и школујемо и запослимо своју децу. Има деце којима су изгинули очеви 1995. године, а која нису уписана у матичне књиге рођених. Има деце која нису завршила ни основну школу, а толики новац се сливао и даље слива у Меморијални центар у Поточаре. Зашто? Само да би се све оно организовало 11. јула сваке године. Новац се даје за 'марш мира', клањање џеназе и тако даље. Па, погледајте иронију: кости се нађу у околини Сребренице, возе се у Тузлу, а одатле за Високо, јер морају да камионима прођу кроз Сарајево пред 11.јул да се види како то наводно они нас жале и како тугују за тим погинулим људима. То је чисти циркус, то је исмејавање мртвих људи. Неправда је што се тако чини. Неправда је и према тим убијеним људима и према нама, њиховим породицама. Има жена којима су страдала деца 1995. године или деце којима су очеви убијени , а који немају никаква примања. И сви су од њих окренули главу. А сви политичари се бусају у прса кад дође 11. јул како они помажу породицама, како ће школовати децу, како ће помоћи мајкама и све тако", огорчена је Хаша Омеровић.

Политичка манипулација жртвама

Ова жена без икаквог устезања прича и о свему другом о чему се у ФБиХ ћути када се о Сребреници говори, наводећи да у Меморијалном центру у Поточарима нису сахрањени само Бошњаци страдали у јулу 1995. године, већ и многи други, раније умрли или погинули у борбама или у међусобним окршајима. ,,Има још породица које јавно неће да говоре, а тихо су, о свом трошку, сахраниле своје најмилије на другим местима, ван Поточара. Такође, има људи који су сахрањени у Поточарима, а нису страдали 1995. године, који су били неки борци и неки команданти. Они су, дакле, сахрањени у Поточарима и направљени су им исти нишани к'о и оним људима који су страдали у јулу '95. Има ту и страдалих у међусобним и свакаквим другим сукобима. Ту је био најпрљавији рат, и тај рат су водили мафијаши, а нису га нормални људи водили", препричава Хаша Омеровић.

Знајући све оно што зна и о чему прича, Омеровићева је дигла свој глас и против доношења декларације о Сребреници, коју су бошњачки политичари покушали да ,,прогурају" у Парламентарној скупштини БиХ. ,, Када су прошле године тражили да се усвоји декларација о Сребреници у парламенту у Сарајеву, ја сам написала писмо парламенту у коме сам рекла да би боље било да, уместо те декларације, омогуће деци из Сребренице да се образују. Мени је стварно доста тих њихових декларација, док људи из Сребренице умиру у беди и сиромаштву. Породице жртава немају ништа од тих резолуција и декларација, ни европске, ни српске, нити би имале шта од босанске. На основу досадашњих резолуција, наше породице су само искориштавали и њима манипулисали разни политичари, верске вође, као што су Мустафа Церић, Харис Силајџић и многи други бошњачки политичари из свих странака. Уз њих профитирају жене које су узурпирале право да представљају породице жртава и које, у ствари, воде своја приватна удружења, као што су Мунира Субашић, Хајра Ћатић, Хатиџа Мехмедовић и разне борачке организације", закључује наша саговорница.

Након свега, Хаша Омеровић склонила је свог сина јединца у Беч, што због бојазни да му се нешто непријатно не догоди у БиХ, што због немогућности да га школује у овој земљи. ,,Помоћи није било ни од кога, а сина сам склонила уз помоћ једне католичке хуманитарне организације, јер ако се мени нешто лоше деси, не желим да се и њему било шта слично догоди. Ја добро знам како је још мој брат, током рата у Сребреници, био претучен од неких људи Насера Орића само због хуманитарне помоћи", објашњава Хаша Омеровић.

Каже да је поносна што се њен син данас школује, иако се издржава не бирајући послове, а она данас живи као подстанар у Тузли. У Сребреницу понекад дође да обиђе споменике оца и брата, али се ту никада неће вратити да живи. Као што никада, како напомиње, неће одустати ни од своје приче.

QuoteDuboko saučešće i poštovanje gospodji Haši Omerović. Na mnogim portalima iz BiH može se
pročitati dosta toga o jednoj potpuno drugačijoj
osobi, koja je obišla svijet u funkciji propagande "genocida u Srebrenici", o polupismenoj
Muniri Subašić, predsjednici Udruženja "Majke
Srebrenice". Najčešće se citiraju njene izjave u
emisiji "60 minuta" Federalne televizije u Sarajevu
(08.09.2008. godine). Tada je "ožalošćena" Munira
javno priznala da ima, izmedju ostalog, u svom
vlasništvu dvije kuće u Sarajevu (predratnu i novu,
sa tri sprata i potkrovljem) i kuću u Srebrenici.
Džip koga su Udruženju donirale UN parkira se pred
njenom kućom i vozi ga njen sin, jer nema svoje auto. Mjesečna plata joj je 4000 KM (oko 2000 eura). Predsjednica "Majki Srebrenice" nije u toku
rata boravila u Srebrenici, živi su joj i muž i sin, kao i kćerka, koja je na spisku srebreničke
djece bez roditelja i prima pomoć u to ime. Dovoljno je u Guglu ukucati njeno ime i prezime za
provjeru navedenog.

QuoteAlija Izetbegović i Haris Silajdžić mesec dana posle masakra u Srebrenici pred članovima ratnog predsedništva tzv. Republike BiH priznali su da je u toj enklavi poginulo najviše 5.000 ljudi! Izetbegović je na sednici održanoj 11. avgusta 1995. ustvrdio da je poginulo oko 3.000 Srebreničana, dok se 2.000 vodi kao nestalo.

Silajdžić se složio s njim i rekao da je cifra od 5.000 mrtvih tačna i realna budući da je to razlika između broja stanovnika pre napada na Srebrenicu i onih koji su uspeli da se izvuku živi i stignu do Tuzle ( ... )

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/republika_srpska/story/155639/U+Srebrenici+je+poginulo+3.000+ljudi!.html

Dobro, dokle Srbi treba da budu veći katolici od Benedikta XVI ???

http://www.pecat.co.rs/2011/06/norvesko-videnje-srebrenice/

Norveško viđenje Srebrenice
Mara Knežević Kern | jun 16, 2011

"Norveški reditelj i nezavisni novinar-istraživač Ola Fluum uzdrmao je ,,politički korektan" deo norveške javnosti dvodelnim dokumentarnim filmom o Srebrenici, nedavno prikazanom na norveškoj TV. Srbija ne želi da otkupi film, a nijedan naš medij ne sme o tome da napiše ni slovo...
...Iako je do sada snimio tridesetak dokumentarnih filmova boraveći u Africi, SAD i Rusiji, čini se da je najviše odjeka imao ovaj balkanski – verovatno najkontroverzniji. Iz svedočenja stranih vojnih lica na ,,privremenom radu" u ratom zahvaćenoj Jugoslaviji, kao i snimaka u kojima se vidi ulazak generala Mladića u praznu Srebrenicu, ruše se etablirani tabui o ,,nenaoružanoj" vojsci Alije Izetbegovića i 8.000 ,,ubijenih" civila.
Ovaj dokumentarni film u dva dela (,,Grad  koji se može žrtvovati" i ,,Tragovi iz Sarajeva") već je uzdrmao norvešku javnost, a muslimani koji su sarađivali na filmu su se naknadno – posle pretnji smrću – ogradili od filma i učešća u njemu..."

http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/7780-norveko-vienje-srebrenice-koje-srbiju-ne-zanima.html

NORVEŠKO VIĐENJE SREBRENICE, KOJE SRBIJU NE ZANIMA
sreda, 06 jul 2011 10:28
"Ola Flum uzdrmao je ,,politički korektan" deo norveške javnosti dvodelnim dokumentarnim filmom o Srebrenici..."


http://www.vesti.rs/Drustvo/Norvesko-vidjenje-Srebrenice-VIDEO.html

Norveško viđenje Srebrenice (VIDEO)  
 
12.07.2011. - Srbija ne želi da otkupi film
"Norveški reditelj i nezavisni novinar-istraživač Ola Flum uzdrmao je ,,politički korektan" dio norveške javnosti dvodijelnim dokumentarnim filmom o Srebrenici, nedavno prikazanom na norveškoj TV.
Srbija ne želi da otkupi film, a nijedan naš medij ne smije o tome da napiše ni slovo..."[/u]


Ako ukucate  NORVESKO VIDJENJE SREBRENICE, iznenadite se sta sve pocne da ispada na Guglu...

sto bi ga srbija otkupila? pa financirala ga je poput ostalih slicnih gluposti koje nas uveseljavaju.
tako i treba. mi se smijemo glupoj propagandi, a vama fali za radnicke place.

Dirljivo je da B92, koji komentariše šta rade pobunjenici u Libiji, još nije prokomentarisao norveški film.

Нису плаћени за то.

Jahanje na antiglobalizmu može biti i veće zlo od globalizma. Kako sam se samo obradovao kad sam čuo za 'The Weight of Chains', a onda sam ga (nažalost) i odgledao. Fuj!
Naravno da ću iskopati i ovog Ola Fluma, ali se bojim da mu sa čela lako ne spadne brend markica 'genuine antiglobalist'.

BEOGRAD - Ja klečim i tražim pomilovanje za Srbiju zbog zločina koji je izvršen u Srebrenici. Izvinjavam se za zločine koje je u ime naše države i našeg naroda učinio bilo koji pojedinac, izjavio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić u intervjuu bosanskoj TV BHT.

Ma materi se izvinjavaj

Tomislav Nikolić: Srbi iz Republike Srpske su za mene Bosanci

Quote from: Alexdelarge on 25-04-2013, 15:09:52
Tomislav Nikolić: Srbi iz Republike Srpske su za mene Bosanci

leave your stupid comments in your pocket

Quote from: Alexdelarge on 25-04-2013, 15:09:52
Tomislav Nikolić: Srbi iz Republike Srpske su za mene Bosanci

jao!!!

da sam znala kako ce da se ponasa, glasala bih za sns!!! 

Питам се шта су Срби из Херцеговине...

Turci. Svi ste vi Turci.

Mislim turci.

J el misliš na hrvatsko cvijeće ili na nas,obične, turske pravoslavne cigane?

Dočekasmo i ovo. 
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/1558/Vikiliks+otkriva/1345382/%22Vikiliks%22+o+uticaju+SAD+na+Hag.html

Vikiliks: Meronove veze sa Vašingtonom

Tvrdnje danskog sudije Frederika Harhofa da je predsednik Haškog tribunala Teodor Meron pomagao ciljeve američke administracije podupire američka diplomatska prepiska koju je objavio "Vikiliks". Depeše pokazuju da je Meron imao bliske odnose sa američkom vladom.

"Američka diplomatska prepiska koju je objavio "Vikiliks" izgleda podupire tvrdnje danskog sudije Frederika Harhofa da je predsednik Haškog tribunala Teodor Meron pomagao ciljeve američke administracije pri oslobađanju visokorangiranih osumnjičenih, piše danski levičarski nezavisni dnevnik Information...
...Harhof je prošle sedmice izneo tvrdnju u pismu njegovim kolegama i pustio informaciju u danskim medijima da je predsednik Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji Meron vršio pritisak na sudije da puste vodeće hrvatske i srpske oficire, podseća AFP....
..."Većina slučajeva vodiće do toga da oficiri komandiri slobodno išetaju odavde. Tako da američki (i izraelski) vojni lideri mogu da odahnu", napisao je Harhof, a prenosi francuska agencija."

Ово би могло значајно да пољуља моје повјерење у хашки трибунал!!!!111

Quote from: Harvester on 20-06-2013, 13:21:59
Ово би могло значајно да пољуља моје повјерење у хашки трибунал!!!!111

+1

Quote from: Harvester on 20-06-2013, 13:21:59
Ово би могло значајно да пољуља моје повјерење у хашки трибунал!!!!111

+1

Upozoreni smo na to odavno:


Или Карлин сведок или смртИсторија је пребогата примерима да где су оружани сукоби, ту се по правилу врше и ратни злочини. Вероватно је тако и са дугогодишњим оружаним сукобима, на пример, у Ираку. Ако се пред судовима спроводи правда и искуство Хашког трибунала намеће као међународни стандард, онда је стварно интересантно питање како би стандарди Хашког трибунала били примењени на питање одговорности оних који врше ратне злочине, рецимо, у Ираку?
[/color]http://www.vseselj.com/files/books/Ili%20Karlin%20svedok%20ili%20smrt.pdf[/font][/color][/font]

Novo je to da sudije ogovaraju  jedn drugog. 

Stižu li zločince kletve bošnjačkih majki


Kada je regionom odjeknula informacija da je Slobodan Medić Boca, komandant zloglasnih ,,Škorpiona", jedinice pod kontrolom Državne bezbjednosti Srbije, u novogodišnjoj noći poginuo u saobraćajnoj nesreći na lokalnom putu Sremska Mitrovica - Veliki Radinci zajedno sa suprugom Ljiljom i sinom Dražom, najčešći komentari glasili su: "Stigla ga suza i kletva onih kojima je pobio djecu"!

Porodične tragedije

Sve me podsjetilo na jednu televizijsku emisiju od prije dvije godine kada sam s Munirom Subašić, predsjednicom Udruženja majki enklava Srebrenice i Žepe, nakon projekcije filma ,,Daleko je Tuzla", gostovao uživo na jednoj televiziji u Novom Pazaru i kada je Munira, komentirajući TV snimak na kojem ,,Škorpioni" pod Bocinom komandom u drugoj polovini jula 1995. godine u Godinjskim barama kod Trnova mučki strijeljaju šestoricu srebreničkih Bošnjaka, Smaila Ibrahimovića (35), Safeta Fejzića (17), Azmira Alispahića (17), Sidika Salkića(36), Saiba Salkića (20) i Dinu Salihovića (17), na kraju emisije kazala:

- Kad pronađemo sve naše ubijene i bude 10.000 bijelih nišana u Potočarima, mnogi će zločinci izvršiti samoubistvo jer neće moći spavati od onolike bjeline koja će im udarati na savjest. Vremenom će naši šehidi ustati, a tada će mnogi srpski zločinci dignuti ruku na sebe ili će i oni i njihovi najbliži doživljavati tragedije. Ja mislim da će svi oni koji su organizirali i klali našu djecu biti ukleti i prokleti do devetog koljena.

I, zaista, pitam se ovih dana stiže li to zločince kazna i na ovodunjalučkom proputovanju? Kad pogledamo lične i porodične tragedije koje su zadesile neke od zločinaca, možemo zaključiti da ih kao najteža kletva stižu suze bošnjačkih majki.

Retrospektivom tragedija koje su zadesile zločince moglo bi se zaključiti da je ovodunjalučka kazna za njih nekako započela samoubistvom kćerke zlikovca Ratka Mladića, Ane Mladić, 25. marta 1994. Ova 23-godišnja studentica završne godine Medicinskog fakulteta u Beogradu ubila se u Mladićevom stanu u beogradskom naselju Banovo Brdo iz pištolja kalibra 7,65 milimetara, na kome je bila posveta Nikole Ljubičića Ratku Mladiću kao najboljem polazniku Komandno-štabne akademije.

Šest mjeseci nakon samoubistva Mladićeve kćerke, misteriozno je ubijena porodica Branislava Puhala, šefa obezbjeđenja Ratka Mladića, supruga Dušanka i trogodišnji sin Nikola. Sve je u šturim informacijama predstavljeno kao ,,nesretan slučaj".

Nikola Koljević, prijeratni profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu, nekadašnji član Predsjedništva BiH i potpredsjednik Republike Srpske, 16. januara 1997. na Palama je pucao sebi u glavu. Umro je 25. januara 1997. na VMA u Beogradu. Mjesecima prije samoubistva Koljević je bio u teškom psihičkom rastrojstvu. Književnik Marko Vešović je ovo samoubistvo prokomentirao riječima: ,,Koljevića je ubila zločinačka ruka".

Predvodnici prijedorskih zločina Simo Drljača i dr. Milan Kovačević nisu doživjeli sudske presude za strašne zločine koje su naredili. Drljaču su ubili pripadnici SFOR-a tokom operacije ,,Tango" 10. jula 1997. u Gradini kod Omarske, dok je Kovačević umro 1. avgusta 1998. u haškoj ćeliji od posljedica srčanog udara.

Nepročitana optužnica

Fočanske zločince Peru Eleza, Dragana Gagovića i Janka Janjića Tutu također je stigla ovodunjalučka pravda. Elez se, prema policijskim izvještajima, krajem decembra 1992. ubio ispred hotela u Miljevini usljed nestručnog rukovanja oružjem (mada sam od nekih Srba čuo da ga je u obračunu ubio izvjesni Marko Lakić), a Gagovića i Janjića su ubili pripadnici SFOR-a prilikom pokušaja hapšenja i odvođenja u Haag.

Kada su 2000., u razmaku od šest mjeseci, ubijeni Željko Ražnatović Arkan i Ljubiša Savić Mauzer, mogli su se čuti komentari da su ,,ovu dvojicu zločinaca stigle suze bijeljinskih majki, očeva, supruga i djece, kojima su Arkan i Mauzer početkom aprila 1992. ubili najbliže".

Porodična tragedija zadesila je još jednog bliskog Karadžićevog saradnika, Jovana Joju Tintora, kreatora zločina nad Bošnjacima u Vogošći. Naime, 22. januara 2001. u Zvorničkom jezeru, prilikom krijumčarenja nafte, utopio se Jojin sin jedinac Aleksandar. Prema jednoj opciji, on se ugušio u hladnoj Drini, a prema drugoj, upucala ga je srbijanska granična policija jer nije htio zaustaviti čamac na njihovo upozorenje.

Na jutarnju prozivku šest pritvorenika u grupnoj sobi beogradskog centralnog zatvora 20. novembra 2005. nije se odazvao 42-godišnji Dušan Vučković Repić. Ostao je u krevetu hladan i ukočen. Umro je pod misterioznim okolnostima osam dana prije početka suđenja za ubistvo najmanje 22 i protjerivanje 1.822 bošnjačka civila iz zvorničke općine u proljeće i ljeto 1992. Repić je bio pripadnik zloglasne jedinice ,,Žute ose" pod kontrolom Službe državne bezbjednosti Srbije. Ovaj monstrum je 28. juna 1992. izvršio masakr nad 19 Bošnjaka iz zvorničkog naselja Divič u Domu kulture u Čelopeku. Repić je prisiljavao očeve i sinove zatvorenih civila, kao i osobe koje nisu u srodstvu da međusobno vrše protivprirodni blud.

- Neutvrđenog dana okrivljeni Dušan Vučković je naredio da očevi i sinovi izađu na binu u Domu kulture, da se potom skinu goli i vrše oralni seks, što su ovi morali i činiti... - pisalo je u optužnici protiv ovog zločinca koja nikada nije pročitana u sudnici.

Bivši predsjednik tzv. Srpske Krajine dr. Milan Babić, zbog čije su ratne uloge zaplakale mnoge bošnjačke i hrvatske majke, 5. marta 2006. izvršio je samoubistvo vješanjem najlon kesom u zatvorskoj jedinici Haškog tribunala u Sheveningenu nakon presude i javnog pokajanja.

Nakon što je odležao sedam godina u jednom španskom zatvoru poslije presude Haškog tribunala za zločine nad Bošnjacima u Bosanskom Šamcu, Stevan Todorović Stiv je nekoliko mjeseci po povratku u zemlju, u avgustu 2006., izvršio samoubistvo u svojoj kući u selu Donja Slatina kod Bosanskog Šamca tako što je sebi pucao u glavu iz pištolja kalibra 7,65 milimetara. Prije samoubistva žalio se kako ne može da nađe posao, da ga ljudi nazivanju ,,monstrumom", te da ne može da prehranjuje majku i sebe.

U beogradskoj bolnici, gdje je prebačen nakon što mu je pozlilo u zatvoru, pod misterioznim okolnostima 28. avgusta 2012. umro je Simo Bogdanović, vođa zločinačke grupe ,,Simini četnici" iz Rume, koja je 11. jula 1992. u selu Skočić kod Zvornika brutalno ubila 27 Roma, među kojima je bila i nerođena beba.

Na seoskom groblju Jošanica kod Foče, 27. marta 2013. sahranjen je Bojan Maksimović, sin Vojislava Maksimovića, jednog od najbližih saradnika Radovana Karadžića. Maksimovića su fočanski Bošnjaci optuživali da je u maju 1992. zajedno s Veliborom Ostojićem, ministrom informiranja u Karadžićevoj vladi, šutao odsječene glave ubijenih Bošnjaka. Maksimovićev sin je sebi oduzeo život skokom sa desetog sprata beogradske zgrade u kojoj je živio.

Skok u Drinu

U Višegradu, gradu u kojem su bošnjačka djeca i žene paljeni u kućama, te ubijani na mostu Mehmed-paše Sokolovića i bacani u Drinu, učestala je pojava samoubistava. Članovi porodica višegradskih žrtava spominju slučaj medicinske sestre Ljilje Živković, koja je, radeći u Domu zdravlja u Višegradu, imala priliku da često gleda unakažena tijela višegradskih Bošnjaka. Jednog dana je otišla u šetnju i svoj život okončala skokom u Drinu s Novog mosta.

Ilija Zečević, stražar u višegradskom logoru smrti Uzamnica, nakon što je ispratio kćerke na fakultet u Užice 16. novembra 2008., ubio se iz pištolja u prizemlju porodične kuće u višegradskom naselju Šeganje. Višegradskim zločinima rukovodio je Krizni štab općine Višegrad, a jedan od članova ovog štaba Dražan Knežević, direktor preduzeća ,,Hidroelektrane na Drini", njegova supruga Nataša, ljekar u Domu zdravlja u Višegradu, i Branka Pavlović, radnica općine u tom gradu, poginuli su 23. maja 2009. u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u mjestu Oštri vrh kod Višegrada kada je Kneževićev Golf 5 iz neutvrđenih razloga s magistralnog puta M-20 sletio u rijeku Drinu.

Nedavno sam prilikom boravka u srednjem Podrinju od bošnjačkih povratnika čuo da je i jedan od učesnika u genocidu nad Bošnjacima Srebrenice u julu 1995., Vladan Alempić, 13. februara 2013. poginuo u saobraćajnoj nesreći na magistralnom putu Zvornik – Milići, u mjestu Đevanje, nedaleko od poznate Kušlat džamije, kada se svojim vozilom Reno Clio sudario s kamionom. Alempić je došao na odmor iz Rusije, gdje je godinama radio, a Bošnjaci u Podrinju navode da su čuli priču o tome da je ,,u selu Raševo u julu 1995. Alempić zarobio nekoliko srebreničkih mladića, koji su se pokušavali probiti do slobodne tuzlanske teritorije i da ih je, navodno, pobio u ovom selu".

Oproštajno pismo sarajevskog snajperiste

Časopis ,,Zona sumraka" u Beogradu je 2000. objavio priču o srpskom snajperisti Predragu O. iz Sarajeva, koji se ubio u parku kod Željezničke stanice u Beogradu. U džepu snajperiste pronađeno  je oproštajno pismo u kojem je napisao da se ,,odlučio na samoubistvo jer ga je počeo proganjati lik devetogodišnje djevojčice Dijane koju je u avgustu 1992. ubio iz snajpera u Sarajevu".

Kameni krst usmrtio 14-godišnju kćerku Đorđa Ševića, pripadnika zloglasnih ,,Osvetnika"

Posljednjeg dana juna 2008. na kapeli Starog groblja u Rumi pao je kameni krst i usmrtio 14-godišnju Draganu Šević, kćerku Đorđa Ševića, koji je kao pripadnik formacije ,,Osvetnici" višegradskog monstruma Milana Lukića osuđen na 15 godina zatvora zbog otmice i ubistva 16 Bošnjaka iz Sjeverina. Šević je zajedno s Lukićem i još nekoliko zločinaca 22. oktobra 1992. godine u mjestu Mioče iz autobusa koji je saobraćao na relaciji Rudo - Priboj oteo ove nesretne ljude i odveo ih u višegardsku ,,Vilinu vlas", gdje ih je tokom mučenja fotografirao Milan Timotić, fotoreporter iz Zemuna, nakon čega su ubijeni i bačeni u Drinu.

Grujčića proganjali šehidi iz mezarja u Potočarima

Od Podrinjaca sam ovih dana saznao i priču o nedavnom samoubistvu Dalibora Grujčića iz srebreničkog naselja Soločuša. Grujčić se prije nego što je odlučio pucati u sebe žalio da ga ,,proganjaju Bošnjaci iz mezarja u Potočarima".

http://www.avaz.ba/vijesti/teme/stizu-li-zlocince-kletve-bosnjackih-majki1

Uh. Kakva karma.

QuoteVremenom će naši šehidi ustati, a tada će mnogi srpski zločinci dignuti ruku na sebe ili će i oni i njihovi najbliži doživljavati tragedije. Ja mislim da će svi oni koji su organizirali i klali našu djecu biti ukleti i prokleti do devetog koljena

Final Destination + зомбији, све на босански начин! Овај лик је будала што није то патентирао.

Quote from: Harvester on 13-01-2014, 11:34:46

QuoteVremenom će naši šehidi ustati, a tada će mnogi srpski zločinci dignuti ruku na sebe ili će i oni i njihovi najbliži doživljavati tragedije. Ja mislim da će svi oni koji su organizirali i klali našu djecu biti ukleti i prokleti do devetog koljena

Final Destination + зомбији, све на босански начин! Овај лик је будала што није то патентирао.

što budala - pa da moraš da mu plaćaš patent!
ovako, slobodno, je pa OŽEŽI!
naravno, čim završiš sa zmijama...

"Госпођице Небојша, имам страшне вијести!"
"Говори, шта је у питању?"
"На оближњем мезарју јутрос је освануло неколико празних мезара."
"Па шта с тим? Неко је одлучио да опљачка неколико гробова, јака ствар."
"Бојим се да није тако једноставно. Као што по мјесту гдје се налазе крхотине стакла можете да закључите да ли је прозор разбијен споља или изнутра, тако смо анализирањем положаја земље око гробова дошли до стравичног закључка да су гробови прокопани ИЗНУТРА. Госпођице Небојша, бојим се да нема никакве сумње - становници тих гробова су УСТАЛИ!"
"Куку!"
"То није све!"
"Не?"
"Бојим се да није. У испражњеним гробовима (јер нису сви мртваци устали, само поједини) били су сахрањени војници Армије БиХ. За неке од њих смо провјерили, учествовали су у ратним операцијама у области у којој је дјеловао ваш отац. Анастазије, наш експерт за немртве, сматра да су кренули у освету."
"До ђавола! Шехидски зомбији! А још се ни змијске пријетње нисмо ријешили! Морам под хитно да обавијестим оца!"

Куку мајко, па тек сад сам мало боље погледао текст, па она будала ладно се позива на ЗОНУ СУМРАКА!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

nije loš taj odlomak, ali šteta što nijedna rečenica ne počinje sa "ako ne požurimo, ova prokleta zombi napast će..."

Quote from: Ghoul on 13-01-2014, 18:05:13
nije loš taj odlomak, ali šteta što nijedna rečenica ne počinje sa "ako ne požurimo, ova prokleta zombi napast će..."

Па ово је дио у коме се тек открива резурекција мртваца, а послије кад се ситуација загужва доћи ће и до историјске реплике.

Quote from: Harvester on 13-01-2014, 14:20:17
Куку мајко, па тек сад сам мало боље погледао текст, па она будала ладно се позива на ЗОНУ СУМРАКА!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Боље да су ставили само "из поузданих извора сазнали смо..."

Него, могу ли се шехид-зомбији икако повезати с босанским пирамидама и Семиром Османагићем?

http://www.6yka.com/novost/49527/sasa-radulovic-dobrovoljacka

Eh, ali to je iz vremena dok još nije bio visoki državni činovnik. Danas verovatno drugačije gleda na distinkciju između države i društva 

Quote from: Джон Рейнольдс on 14-01-2014, 02:03:16

Quote from: Harvester on 13-01-2014, 14:20:17
Куку мајко, па тек сад сам мало боље погледао текст, па она будала ладно се позива на ЗОНУ СУМРАКА!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Боље да су ставили само "из поузданих извора сазнали смо..."

Него, могу ли се шехид-зомбији икако повезати с босанским пирамидама и Семиром Османагићем?

Што да не, увијек може да се смисли неки ритуал за оживљавање мртвих који у дјело спроводе Сем Османагић и екс реис-ул-улема Мустафа еф. Церић, на наговор Фатмира Алиспахића и организације Жене у црном!

Biciklisti na putu ka Srebrenici napadnuti u Valjevu

08/07/2014 | 20:34
Piše: Kontrapress   

Grupa biciklista, koja je u utorak ujutro krenula iz Beograda ka Potočarima, gde su trebali da se pridruže obeležavanju godišnjice genocida nad Bošnjacima u Srebrenici, napadnuta je u Valjevu. Prilikom napada četvoro je povređeno.




Grupa biciklista, koja je u utorak ujutro krenula iz Beograda ka Potočarima, gde su trebali da se pridruže obeležavanju godišnjice genocida nad Bošnjacima u Srebrenici, napadnuta je u Valjevu, kada su se na glavnom gradskom trgu okupili sa Ženama u crnom u znak sećanja na žrtve srebreničkog genocida. Kako saznaje Kontrapress, tom prilikom četvoro aktivista je povređeno, prekinuli su akciju i odlučili da se vrate u Beograd.



Kako javlja Radio Slobodna Evropa, povređeni su Staša Zajović, Ljiljana Radovanović, Miloš Urošević i Dejan Gašić.

Prema rečima Vladimira Jevtića, jednog od učesnika biciklističke memorijalne vožnje u znak sećanja na žrtve Srebrenice, u Valjevu ih je dočekala grupa od dvadesetak ekstremista koji su uzvikivali ime haškog optuženika Ratka Mladića, vređali ih, dobacivali, psovali i pretili. U jednom trenutku, deo njih je probio policijski kordon i nasrnuo na aktiviste i aktivistkinje Žena u crnom i na bicikliste, a prema rećima Jevtića, četvoro ih je povređeno.

,,Uz prećutno odobravanje policije odlučili smo da prekinemo akciju i da se vratimo za Beograd jer se u Valjevu ne osećamo bezbedno", kazao je Jevtić za Kontrapress.

Desetak biciklista krenulo je u utorak ujutro iz Beograda put Srebrenice, gde su 11. jula trebali prisustvovati komemoraciji žrtvama genocida, a dan pre, 10. jula, susresti se sa biciklistima koji su krenuli iz Bihaća i zajedno stići u Potočare.

Na ovaj način su hteli da iskažu solidarnost sa žrtvama i da pokušaju da podignu svest o ovom zločinu u Srbiji.

Prošlogodišnja akcija je prošla bez incidenata.

Biciklistički aktivizam...inače ,,Marš mira'' u Bosni, ove godine predvodi poznati pacifista i humanista Naser
Orić. Baš me zanima hoće li se beogradski humanisti sresti s tim istaknutim pacifistom i građanskim aktivistom.

neće.
neočekivani animozitet prema njihovom 'mirotvorstvu' vratio ih je nazad u bg.