ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pavle Teofilović
Tehno vilajet
roman

Beograd, 2009. 133 str. : 21 cm. Broširano. Latinica.
ISBN 978-86-7974-122-6
Likovno rešenje: Milan Beštić (?)
http://tehnovilajet.mojblog.rs/
http://www.facebook.com/group.php?gid=113329454308

U ranom detinjstvu čitali ste bajke.
Kao školarac divili se epskoj fantastici.
I danas biste rado na izlet u carstvo imaginarnog,
ali vam je dosta predvidivih priča, u kojima već
posle par stranica znate da će mač glavnog,
izrazito moralnog junaka
(u patrijarhalnoj matrici ispravnosti)
saseći sve dušmane i aždahe na putu.
Upravo za vas je ,,Tehno vilajet''
– parodija junačkog epa na srpski način.
– Roman u kome se pojavljuju vile, ali vrlo erotizovane i fensi.

Autor je Pavle Teofilović (ovde prisutan )
Ilustrator Bane Petrović
Izdavač ,,Alma''.
Knjiga ima 120 strana.
Može se naći u Platou, Domu Omladine i knjižari
,,Aleksandar Belić'' kod Kolarca po ceni od 320 dinara.

ilustracije

U Domu Omladine?

E tu sam...

Da. Taj mini roman je ušao u uži izbor na konkursu Politikonog Zabavnika (najbolja tri romana za decu i mlade na srpskom jeziku 2009.

Inače pisan je namenski za TEEN publiku (ciljna grupa su oni od 13 do 16 godina).
Tako da ne verujem da bi stariji bili naročito fascinirani.

SADRŽAJ:
U paralelnim dimenzijama iznad svih krajeva sveta žive obične vile i vilenjaci, koji ne odstupaju ni pedalj od svoje vilinske tradicije.
U paradimenziji iznad Balkana napravljen je eksperiment -
Tehno vilajet, u kome je vilinskim bićima dozvoljeno da koriste vilomobilne telefone i ostala čuda tehnika. Čak štaviše, čuda tehnike prvo nastaju tu (kidnapuju se ljudi, kojima se omogućuva nesmetan rad u tehno vilajetu), da bi novi izumi tek tad stekli pravo da dođu i na Zemlju, među smrtnike...
Ipak u centru pažnje je ljubavna priča s relativnim hepiendom.

Da ne davim ... evo dva odlomka

ODLOMAK 1 ...

    Pravilnik, od kog se ne odstupa, nalagao im je da svoju omiljenu igru ,,slepi vilovoz'' praktikuju isključivo u noći proslave nečijeg punoletstva, što prema vilokalendaru iznosi tačno stodvanaest leta. Slavljeniku bi stavili povez preko očiju. Na njegova leđa nakačilo bi se drugo vilobiće, na čijim leđima bi bilo sledeće. Predvodnik bi vodio niz sa jednog na drugi kraj šume, pazivši da ne udari ni u jedno drvo čime bi prouzrokovao pad svih učesnika, poznat kao vilodomino efekat. Sudar u ovoj igri različito bi se odražavao na vilenjake i na stabla. Dok bi viloglava bolela neznatno, na sirotu biljku udar bi ostavio dalekosežne posledice. Normalno drvo (po vilinskim kriterijumima), koje se pre udara viloglave zelenilo, počelo bi da rađa ljubičaste listove, koji nakon otkidanja padaju na gore, sve do Meseca. Umesto krušaka, jabuka il' trešanja, na njemu bi procvala vuna, gumeni medvedići, šećerna pena, krilca...
    Zato je drveće iz vilodimenzije činilo sve da do tih udara ne dođe. Puštalo bi korenje da saplete pomalo prozirna i po njima vrlo besprizorna vilostvorenja. Stabla bi se savijala da izbegnu udar, a granama lupkala po zadnjici vile. Poneko drvo panično bi zagnjurilo i ispod , gde mu je do tog trena bio koren i ostajalo tu dok vilovoz ne prođe. Čak se dešavalo da se drvo iščupa iz zemlje i samozakopa kilometar dalje!
    Mislili su da ih je saplela grana. Bila je to ljudska noga!


ODLOMAK 2

- U protekloj godini – uozbilji se Dobrila – imali smo dosta novih izuma.
    - Al' nagradu od milion viloevra i titulu ,,Inovator godine'' može da ponese samo jedan...
    - ...Ili grupa vilodaraca, ukoliko su zajednički radili na projektu – precizira starija.
    - Pošto vilosavet, na čelu s nama, nije bio jednoglasan kome uručiti to najveće priznanje, odlučile smo da od izbora napravimo vilorijaliti šou i pozovemo na glasanje sve građane vilodimenzije pomoću prošlogodišnjeg izuma godine, merača oduševljenja! Sve što treba da radite, kako vi na stadionu, tako i prisutni kraj viloekrana je da se iskreno oduševite jednom od dve kandidature, koje su ušle u veliko finale.
    - Prvi finalisti su vilodarci iz ,,Grupe 4''. Jedan je zadužen za unapređenje informatike, drugi književnosti, treći muzike, a četvrti slikarstva – predstavila je Dobrila momke koji se popeše na binu, noseći veliki kompjuter na točkiće. – Pomenuta grupa stvorila je mašinu ,,Artomer''. Pitamo ih o čemu se zapravo radi?
    - Čovečanstvo vekovima muči isti problem. Ukus! – poče izlaganje lider
,,Grupe 4''. – Ljudi nikako da se slože koja knjiga, slika ili pesma je vrednija od drugih. Ono, šta je umetnost za jedne, drugima je kič, dok im je kvalitet nešto sasvim peto. Katkad se događa da u prvi plan ispliva nešto što ne zasluži, a propadne pravo remek-delo. A da se to ne bi dešavalo i dalje, naš tim je izumeo baš ovu čarobnu mašinu. Kolega zadužen za unapređenje književnosti uneo je sve moguće validne kriterijume vrednovanja pisane reči. Slično su učinile kolege muzičar i likovni stvaralac, dok sam ja, genije informatike, sve to sklopio u jedan program. Svakom, ko samo poželi da do tančina odredi kol'ko ima zbilja umetničkog u onom, čim se bavi, dovoljno je da ovom savršenom kompjuteru prinese svoju pesmu, priču ili sliku. Za manje od minuta dobiće ocenu. Najsavršeniju kritiku od kako je sveta!
    - Vauuuu – publika je uzdisala u neverici.
    - Nema subjektivnosti. Nema prevare! – euforičan beše lider grupe – Ukoliko Artomer bude proglašen za izum godine, prođe proveru našeg tehno vilosveta pa stekne pravo egzistencije među samim smrtnicima, biće to prava revolucija! Od tog časa u umetnosti će se tačno znati koliko šta vredi, a doba subjektivnih ocena postaće prošlost!
    - Ooooo! Kako je to divno! Au kako je to samo krasno! – uzrujaše se obe vilocarice, a na meraču oduševljenja naglo podiže strelica.
    - Ja ne mogu da izdržim! Ne. Ne mogu da odolim da ne obratim se toj čarobnoj mašini. Tom revolucionarnom stroju. Ne zadržavajte me! Hoću odmah da isprobam! – viknu Kontrila, pa stade pred Artomer i zapeva:

    - Iskreno mi reci o mašino voljena,
da li dobro, da li dobro tebi pevam ja?
O da li sam ili nisam baš darovita
il' sam jadna sa glasom i sluhom rovita?

Aaaaaa iiiiiii
hajmo sada svi!

Iskreno nam reci pemetna mašino ti,
da li dobro, da li dobro, pevamo ti mi?
O da li smo ili nismo baš daroviti
il' smo možda sa glasom i sluhom roviti?

O da li smo ili nismo baš daroviti,
il' smo možda sa glasom i sluhom
Roooo-viiiii-tiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!?

    - Aplauz! – naredi Kontrila, posle završnice, na kojoj joj ne bi pozavideli i ni najveći muzički amateri – Kod publike, to se vidi, prolazim fantastično, a da čujem kako će me oceniti i ona, najsavršenija međ mašinama svim? Kakvo li će mišljenje imati taj, nad strojevima stroj, tehnološki heroj? O kako sam samo uzbuđena! Gde treba da pritisnem?!
    - Ovo ze...ze...dugme zeleno – gutao je knedlu poluvilanjak koji je u mašinu ugradio kriterijume za muzička vrednovanja.
    - Solo pevanje za dva. Horsko za tri. Kvalitet teksta sedam. Melodija osam. Scenski nastup pet. I prosečna ocena je 5.00 – deklamovao je artomer.
    - Petica, petica! Znala sam. Aplauz za našu mašinur. Hvala! – oduševi se mlađa vilokraljica.
    - Nema na čemu, ali maksimalna ocena je sto – nastavi stroj – što znači, da je sveukupni dojam, koji ste pružili par svetlosnih godina udaljen od prave umetnosti. Hvala!  
    - Molim?!
    - Oprostite – izvinjavao se lider ,,Grupe 4''. – Ovaj nehumani stroj je... znate... još u fazi izrade. To je tek ideja za istinsko usavršavanje...
    - Zar je moguće da mi tako slabo pevamo? Ovaj stroj je uvredio ceo stadion. Sve vas! – Kontrila teatralno ošamari artomer, da bi Dobrila ispratila ,,Grupu 4'' sa bine, pogledavši strelicu, koja je na meraču oduševljenja pala vrlo nisko.  
    - Došli smo i do druge kandidature za titulu inovatora godine – vadila je stvar starija bliznakinja. - U pitanju je ...

Pročitah ovu knjižicu, i ne znam baš šta da mislim. Negde ide, negde ne ide. Kad ide, to je ok, kad ne ide, grčim se od loših šala... Jbga, to je mislim i najveća opasnost kad se piše humoristička književnost, da ono što je piscu bilo smešno, čitaocu ne bude.

Po koncepciji vilinskog sveta, Tehno vilajet je blizak Artemisu Faulu u smislu da je to tehnološki napredniji ali i magijski svet, ali tu sličnosti i počinju i završavaju. Naše vile, ali i likovi, su *naši*, po mentalitetu, a i po kulturi treša.

Smislenije, u recenziji knjige, Raša Popov via Art-Anima.

   Pa da.
  Mogu da se složim sasvim da bi bilo bolje da sam sačekao par godina i prepravljao, ali jednostavno nešto vam izađe iz glave i nemate želju da se ikad vratite, a ako se i namesti neki konkurs izdavanje u tom času, bolje pustiti pa nek je i niz vodu, a skoncentrisati se kasnije na nešto, što možda mislite da je ozbiljnije. U protivnom jedno isto delo može se pisati 100 godina.

  Inače, jako je teško smisliti nešto humoristično a da ne prelazi okvir zacrtane ciljne grupe, što su u ovom slučaju tinejdžeri.
  Ako odeš u pravcu seksualnog konteksta prerano im je. Ka vulgrnom, nije pristojno.
  Ako nemaš nijednu jedinu aluziju na seksualnost, onda se tinejdžeri bune da ih potcenjuješ. Dakle ne može ni to.

  Sve u svemu i nije bilo puno prostora za žešći humor od sms porukica, koje stižu vračari ili talentminera.

  T A L E N T M I N E R – slatka tečnost debilizma. Sok koji se dobija ceđenjem stidnog lista, koji raste na najnižoj grani kralja drvohoda, vođe celokupnog pokretnog bilja. Ko ga ispije, izgubiće svoj najforsiraniji talenat na čitavih 77 godina! Pisac će postati nepismen i krajnje nemaštovit. Glumac mucavac, muzičar antisluhista, a kulturni kritičar od ukusa - ljubitelj treša. Upotreba ovog soka i njegovo podmetanje drugom spada u takozvane sitne pakosti, pa se ne sankcioniše proterivanjem iz vilocarstva.  




 

Mneee, čekanje da još ostariš ti ne bi pomoglo Mislim da je ok što se ovo pojavilo, pa makar i nesavršeno kakvo jeste.

Nego ti sedi pa piši dalje.

од сада гледам Ломљавину другим очима...судећи по одломцима, далеко је од врхунског, али имајући у виду ком узрасту је намењено, морам да признам да је помало симпатично! 

Solidno je. Kažem ja da on ima stvaralačke energije, samo ne treba da je rasipa na nepotrebne stvari  .

Hvala

Slabo se osvrćem na te svoje rane radove.
Taj ,,Tehno vilajet'' pisao sam s 24 godine u dramskoj verziji za neku dečju predstavu (realizovana je bila samo prva proba, pa je reditelj umro), a tek prošle godine ga iskopah te preradih u romano verziji.

Sad tek radim dramu, koju definišem kao ozbiljnu i namenjenu starijima
(a da nije svesni treš)
Poslaću onome, kog bude zanimalo, al' ne smem dok se dramski konkurs zvanično ne završi.
Dakle tamo posle oktobra.

Не волим да читам одломке, прескочио сам их. Али сад схватам да сам се мало зајебао јер сам погрешно схватио да Ломљавин роман није објављен. Сад видим да јесте, те сам заинтригиран иако о аутору немам богзна какво мишљење. Цврц. Ово није техно вилајет, већ онај класични, тамни.