ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: Albedo 0 on 26-08-2010, 12:42:22
da me neko pita (a ne pita me) snimio bi čitav jedan Dirty Srbin serijal, a što ne i jebenog Ramba.
Ja to i ne krijem. Uostalom, spomenuh da podržavam snimanje srpskog rimejka Apocalypse Now.

Mislim da ne postoji ni jedna osoba na ovom forumu, srpska ili nesrpska kojoj srce ne zakuca malo brže na pomisao o Dirty Srbinu ili Srpskom Rambu.

Quote from: crippled_avenger on 26-08-2010, 01:40:17
U tom smislu, ako imamo u vidu da SRPSKI FILM po rečima autora ima nameru da nešto kao objasni (što ja lično ne posmatram kao glavni adut ovog filma, ali ko sam ja da protivurečim autorima) on se eventualno može osporavati kao žižekovski materijal upravo na osnovu vlastite pretenzije koja guši spontanu znakovitost popularne kulture a ni nema neku širu komunikativnost sa narodom.

moramo protivrečiti autorima - jer služimo narodu.  

pazi, iz mog ograničenog iskustva, s kim god sam pričao o srpskom filmu - taj je imao žestok otpor. i uvek se završavalo pričanjem o suštini svemira, o tome šta je umetnost, da li umetnost treba da prikazuje takve užase ili da priča lepe i dobre priče koje će nas oplemeniti, i zašto "srpski film", šta to govori o nama, koja je suština srba i srpskog društva tu ukačena itd. otpor naroda je ogroman - doduše, nakon pogledanog filma (što možda i nije loše po autore, ne znam). bilo kako bilo, dosad sam razgovarao samo s ljudima iz običnog naroda koji odbacuju srpski film. zapravo je dobro pitanje zašto taj film u srbiji gubi znakovitost pop kulture - da li zbog izjava autora, da li zbog samog sveta koji je prikazao, da li zbog marketinga, okolnosti distribucije ili zbog društvenih okolnosti u kojima se pojavio. verovatno zbog svega toga.

sad, tu je zanimljivo da i kritičari koji odbacuju film, kao i oni koji se trude da ga pohvale, rade istu stvar - pričaju o životu i smrti, o kapitalizmu i socijalnoj teoriji, uglavnom se fokusirajući na priču/narativ, i često je pogrešno prepričavajući. primetio sam kod ljudi koji pretenduju na neko ozbiljno pričanje o filmu nekoliko velikih previda u shvatanju same priče (dočim je o drugim filmskim elementima retko ko išta progovorio), što mi govori da ljudi nisu pažljivo gledali film. nešto im je, dakle, odvlačilo pažnju. možda upravo ta pretenzija na "objašnjavanje" upakovana u žanrovsko ruho, pa još horora/trilera - pa se neko uhvatio za prvo (pretenzija na objašnjavanje srbalja, srpskog društva, zapadne civilizacije i štatijaznam - i to mu se dopada ili ne dopada, u skladu sa političkim predubeđenjima), a neko se uhvatio za drugo (kasapljenje i guženje, pa mu se to sviđa il mu se ne sviđa, u skladu sa tipom perverzije za gledanje ove ili one vrste filma ).  

time "srpski film" definitivno gubi jednu znakovitost pop kulture koju valja da mu vratimo, uprkos željama autora - zarad obimnije i temeljnije analize koja će nam omogućiti korak ka opredeljivanju za, skriveno ili vidljivo, političko-žanrovsko značenje tog filma. ja nemam ništa protiv da albedo sad blogerskim teoretskim stilom analizira kritiku kapitalizma i socijalnu teoriju, meni je to super, ili da kolarić tamo u "naučnom radu" vrti dekadenciju, hajdegera i sve što mu padne na pamet, ali zemaljski savet kaže da to prvo treba zaslužiti jednim "close readingom" filma, čitanjem koje neće biti tako otprilike, paušalno. tu znakovitost "srpski film" može dobiti samo onim što je ovde zanemareno, a što čini taj film različitim od štrajka radnika, političke rasprave ili "izdvojenog slučaja" za psihoanalitičke zaključke o prirodi oca, sina, svetoga duha, jezika, simboličnog, sintoma i ostale zabave, tj. što ga čini delom pop kulture ili filmske umetnosti.

to su moji perverzni motivi.

sad, albedo, glej, ja sam u stvari sa filmadžijama i onima koji ih kritikuju iz pozicije filmske teorije. jebi ga, žalim slučaj, tako mi je  isto važi i za književnost. ima da se tučem s tim sociolozima, psiholozima i naročito filozofima koji ne bi da se spuste u blato umetnosti i nauče nešto o kadriranju i montaži pre nego nam saopšte Veliku Istinu o svetu i društvu. za mene je teorija takođe vrsta prakse koja se mora suštinski uvezati sa predmetom u koji bi da nam pruži uvid (i u tom smislu sam delezovac).

evo ti primer: kada se pričalo o sceni "newborn porn" došlo se nekako do toga da je veoma bitno iz kog ugla je sve snimljeno i čiju tačku gledišta uzima kamera u tom trenutku. i tu su svi odustali, kao, ne znamo mi to, neka to kompetentniji pričaju. ali koji kompetentniji, ako ćemo svi to da odbacujemo zarad filozofske istine koja se ne bavi tako trivijalnim stvarima?

pa ja te zato i pitam šta nam to novo daje analiza montažnog postupka u SF? Mislim, nije to Kubrikova Odiseja pa da kost postaje svemirski brod, i da je taj rez vrlo značajan za ostatak filma. Naravno, ja nisam sa FDU-a i ne mogu da se upuštam u finese, ali opet - ne vidim šta novo te finese donose (čitao sam npr Arnhajma, ali meni je to dosadno i nepotrebno za nekoga ko nije montažer).

Newborn porn scena je u suštini ''normalna'', to jest silovatelj i porodilja nisu uopšte u istom kadru kad započinje horor. Ona se smije kao i svaka majka koja je donijela dijete na svijet, i mogli su montažom ubaciti tako bilo koji snimak porođaja.

Scena samo na najgori mogući način simbolizira početak disciplinskih diskursa od rođenja, penis nam tu dođe kao doktorske slušalice, kao prvi kontakt bebe sa objektom i početak ''oblikovanja'' bebe u skladu sa medicinskim ''idealom'' iz udžbenika.

Klasična egzistencijalistička filozofija (to što je ona u SF estetski radikalna ne čini je neklasičnom), ''pad'' čovjeka u ovaj ''zli'' svijet, dosadila je i Bogu i Titu.

Da upotrijebimo jedan Makijavelijev izraz, svemu tome treba malo varvarskog zdravlja.

znaš kako, mislim da je tu slična stvar kao u jednoj diskusiji cripplea i pingvina. ja i "srpskom filmu" prilazim kao i kjubrikovoj "odiseji", jer sam kao neki filmski profesionalac i gledalac kome su značajne te zanatske stvari, i kad vidim da mi je film ideološki problematičan, neretko se desi da mi se dopadaju njegove estetske strane, kao što je slučaj u "srpskom filmu" (što ne znači da sam njima zaveden toliko da zaboravim ideologiju, ali to se valjda podrazumeva). u smislu ovog zdravlja koje pominješ, ovo jeste bolestan pristup, da tako kažem, invalidski pristup (kad već pičimo po grčkoj mitologiji, sigurno znaš da je hefest, kovač-zanatlija, bio kripl), dakle, manjinski pristup iz ugla puzavog dolaska do značenja, a ne hodačkog, autoritativnog. očigledno se nešto kao ložim na teoriju (mada je ne razumem najčešće), i sad smatram da su teorija i praksa umetnosti neodvojive i da ih treba povezati zarad ambivalentne prirode umetnosti i složenog uvida u filmsko mišljenje i bla bla bla. ali da ipak ostavimo tu stranputicu na raskršću.

mislim da ono što mene zanima i nisu baš finese: način montaže, građenja zapleta, kadriranje, pa i neka dramaturška rešenja, ipak smeštaju "srpski film" u jedan određen filmski kontekst koji bi mogao biti presudan za neko dodatno razumevanje. i čitava stvar oko "srpskog filma" malo bi se otreznila. sad, nažalost, autori filma ne pomažu tom otrežnjenju, jer više pričaju sve drugo osim o nekim režijskim postupcima punim nerešenih pitanja i zanimljive problematike, tipa digitalne kamere koja milošu prikazuje šta se dogodilo dok je bio drogiran, ili zapleta zavere čiji je mogući/najverovatniji pokretač milošev brat, tj. kako se taj motiv postavlja u filmu (a postavlja se vrlo zanimljivo, uglavnom vizuelnim sredstvima), šta je u samom scenariju skriveno i kako se otkriva, potom o likovima i načinu na koji je građen njihov karakter (kakvi su zapravo ti likovi, o čemu ovde pričamo  uopšteno i bez pokazivanja, a tu je interesantno, recimo, zašto je miloš građen uglavnom vizuelnim sredstvima, putem akcije i neverbalne glume, tipa pritiskanje daljinskog upravljača da bi nastavio sa gledanjem sopstvenog pornića, dok je vukmiru data reč i najveći deo njegovog lika upoznajemo putem monologa), ili veze svih tih postupaka sa određenom filmskom tradicijom, koja bi nam opet omogućila smeštanje u neki kontekst i omogućila nam poređenja, alat kojim bismo mogli prići fenomenu prijema "srpskog filma" u Americi i Kanadi...

cripple zna da je moja perverzija zapravo vraćanje na filmski teren, ali i on ima neke motive kojima bi sad da produži ovu vašu analizu "srpskog filma".

da se razumemo, nemam ništa protiv te analize, samo napred i navalite, nego glumim umirujući glas koji brani esnaf i podseća na mnogoznačnost, čisto da se ne zaboravi.

da, ali mnogoznačnost je delezovsko oboljenje

On je to sasvim otvoreno uzeo od Umberta Eka i njegovog ''otvorenog teksta'', ali se nije složio sa Ekoovom čisto semiotičkom tvrdnjom da tekst otvoren za sva moguća tumačenja treba nazvati zatvorenim tekstom. Takav tekst obogaljuje analizu. Mnogoznačnost je u stvari zatvaranje značenja.

Poenta je, po Eku, ista kao kod Ajnštajnove teorije relativiteta - sve je relativno osim samog univerzuma (opet taj univerzum), dakle , ako posmatraš univerzum kao jedno kompaktno polje, nikakav relativistički proces ti ne može ''izbjeći''. U semiotičkom smislu, nikakvo značenje ti ne može izbjeći.

Kad se to postavi kao semiotičko polje mogućnosti (ili mnogoznačnosti), dovoljno je samo postaviti pitanje da li je bar jedno značenje ovog filma ''revolucionarno''. I odgovor je koliko vidim da nije. Ni estetika nije ''revolucionarna''.

Sad, ako uzmeš kadriranje i montažu i dramaturška rješenja, činjenica je da su one upravo sredstva da se mnogoznačnost ograniči. Poenta Ekoovog ''otvorenog teksta'' jeste da se tekst predstavi kao nezavršen, ali da autor gledaoca ili čitaoca opet dovede do svog, a ne njihovog zaključka. Autor eventualno može da proširi značenje, ali sve te mogućnosti su već usmjerene upravo kadriranjem, montažom, građenjem zapleta itd...

A kad su usmjerene onda ostaje samo pitanje izbora metoda.

Zato i pitam gdje to može da nas odvede SF ako se koncentrišemo na filmski jezik? Jer koliko ja vidim on nas vodi na isto mjesto.

Da se poptuno neuko zapitam: Da li je filmski jezik negdje ''skrenuo'' sa kursa o kojem mi ovdje govorimo?



i da, nije ovdje pitanje da li je Hefest bio invalid, nije ni važno da li je fizički nesposoban. Miloš je navodno fizički ultrasposoban pa je opet ''bolestan''.
Ne kažem da trebamo da snimamo Avatar, ne daj Bože... samo fali tu neka energičnost, zato smo i spominjali penzionerčinu Istvuda, on je fizički otupio ali to je opet jak film.

Quote from: Zika Kisobranac on 26-08-2010, 12:19:11

Quote from: crippled_avenger on 26-08-2010, 01:40:17
Naravno, Žika sve ovo zna, ali je iz nekog svog perverznog motiva želeo da ubaci klip u točkove ove zahuktale analize.

E sad, analiza sama po sebi, ne čini suštinski ništa dobro ili zlo ovom filmu u nekom širem estetskom smislu, jer ima puno velikih filmova vrhunskog estetskog dometa čija je ideologija izuzetno sporna, psihoanalitička slika krajnje nedosledna, čak konfuzna, pa ih to ne čini manje dobrim filmovima.

ove dve izjave suštinski su povezane i u njima se krije moj odgovor na albedovo pitanje šta bismo dobili analizom značenja filmskog jezika.

naravno, zna i cripple da nemam ništa protiv žižekovskog poligona i jurenja na njemu dok svi ne popadamo od umora i zaboravimo šta smo uopšte pričali. no, kao što gledaš na percepciju srpskog filma u inozemstvu kao negativnu, tako je i meni sa žižekom kod nas. sad bi svi da budu slavojko, i da im u inozemstvu kažu: vidi ove ludake iz nekadašnjeg posebnog socijalizma, sad su smislili još luđe i smešnije primere da objašnjavaju kapitalizam i film, dugme u lfitu, veliko drugo, lakana... kao što ti veliš za jocu jovanovića, tako i ja za žižeka. iako je beskrajno zanimljiviji od jovanovića, nije ni žižek sveta krava, i smatram da je, kako si rekao za jocu, "potencijalni kancer za mlade teoretičare". dovoljno je harizmatičan i zavodljiv da ljudi odustanu od nekih drugih metoda čitanja filma koje su više vezane za filmski jezik, koje daju složeniju sliku, koje više stavljaju na test prethodna ubeđenja samog teoretičara i omogućavaju kritiku i tih ubeđenja, i čak su, eto, možda, i produktivnije od žižekovskih/psihoanalitičkih/lakanovskih/levičarskih razonoda.

osim toga, kao čovek sklon delezu, moram da pozovem na ispitivanje onoga što je ontologija filma, i na opasnost čestih promašivanja i zanemarivanja značenja koja proizilaze iz vizuelne organizacije vremena i prostora u filmu, kao i narativa (tj. prostoje rečeno, organizacije priče u montažnom, fotografskom i režijskom smislu), jer se ovako analiza zatvara sama u sebe i svoju metodologiju, i više se raspravlja o tome šta znači ovo a šta ono kod lakana, često hvalisavo i konfuzno, nego što se bavimo filmom i njegovom politikom/estetikom.

ne znam zasto suprotstavljas psihoanalizu i filmski jezik. jos od druge semiologije ovo dvoje je povezano. tu je upravo iskoriscen Lakan koji je prvi poceo da kombinuje Frojda sa lingvistickim istrazivanjima (jakobson, benvenist...) upravo je lakan iskoriscen da se utvrdi spona gledaoca sa filmskim jezikom, mesto njegovog upisa u tekst. nije zizek odjedanput banuo. baudry, metz, comolli, narboni, heath, dayan... sve je to deo filmske teorije i to upravo one na kojoj ti insistiras (specificnost filmskog jezika, montaza, point of view shot, identifikacija gledaoca...) zizek je deo struje nove lakanovske teorije koja zastupa milerovsko tumacenje lakana sa akcentom na realnom. pogledaj njegovo tumacenje suture-a u The Fright of real tears i tekstove Joan Copjec pa ces videti da filmski jezik uopste nije negiran ovim pristupom.ovoj filmskoj teoriji fali doduse jedna sistematicnost jer nijedan teoreticar nije striktno filmski teoreticar, ali svejedno ovi tekstovi su vrlo sugestivni.obrazuje se jedna nova grupa teoreticar koja upravo tezi ka takvoj sistematizaciji. i ona nema veze sa balkanom.

dobro, Žižek i sam tvrdi da filmove koristi kao sredstvo da ilustruje nešto van filma. Jest da onda negdje kaže da su filmovi ''realniji od same realnosti'' ali u suštini ih on koristi kao sredstvo. Oni nisu nikad, ili vrlo rijetko, jedinica analize.

u tom smislu to još nije dovoljno sistematizirano, bar ne ono što se od Žižeka očekuje (a što on vjerovatno nikad i neće uraditi), ali Žika nije ni rekao šta imamo bolje od toga....

Ja rekoh kako god okreneš Džejmson je tu.

Ne znam ni ja šta je tačno Žika želeo da kaže.

Niti ja mislim da je Žižek jedini teoretičar niti ima iko ko je skloniji analiziranju strukture i forme filmskog dela od mene. Mene to zanima ne samo kao teorija nego i kao primer iz prakse jer se tom praksom vrlo intenzivno bavim. Ali, koliko ja vidim Albedo i Pingvin se ne bave time u svojim analizama već kreću iz jedne potpuno druge vizure koja sigurno ima veze i sa njihovom vokacijom. U krajnjoj liniji, njih više zanima taj aspekt filma. I oni nisu teoretičari filma niti pretenduju da njihovo blogovanje i forumašenje bude nauka.

Da li je Žižek kancer za teoretičare? Svakako da jeste. Doduše, ne bih ga poredio sa Jocom Jovanovićem jer se za Žižeka može reći da je zavodljivi šarlatan dočim je Joca samo duševni bolesnik, i dok se za Žižeka može reći da se oslanja na izvesne naučne tekovine, da ne kažem standarde, da ne kažem diskurse, Joca je klasična budala čiji se kontinuitet bazira na tradiciji budalaštine pre, a sudeći po Kolarićevom "naučnom tekstu" i posle njega.

S druge strane, kao neko ko se u svom inicijalnom pisanju isključivo bavio pitanjima filmske i zanatske tradicije u kontekstu SRPSKOG FILMA, odnosno pokušavao da ga smesti u zanatske koordinate, na kraju sam bio bezmalo ismejan zbog toga i optužen za površnost od strane Pingvina, jer nisam ušao u "suštinu" filma (doduše, njih dvojica vide tu suštinu na potpuno drugačiji način), ali tada nije bilo Žike da "oglasi" ovaj veliki "povratak filmu" , zanatu, pripovedanju, kao smernicu za dalje analize. Doduše, tad Žika nije još pogledao film pa možda nije znao da ga treba sagledavati iz tog ključa. Verovatno je mislio da je ovaj film u formi teksta koji izlazi na ekranu sa fusnotama, iako su trejleri govorili drugačije (no znamo da ne treba verovati trejlerima).

Kako god bilo, pošto se sada "vraćamo filmu", Žikini postovi su kao cue sa Bregom u BORATu, ja svakako mislim da je "jača strana" SRPSKOG FILMA, odnosno da se on može mnogo bolje braniti kada mu se odatle priđe, štaviše da mu je to glavni kvalitet.

E sad, pošto smo došli nazad na teren filma, tu se otvara pitanje iznuđenih poteza i rešenja, postupaka koji proističu iz greške, nužnosti i sl. čime se ne mogu automatski poistovetiti sa autorskom namerom.

No, u načelu, mislim da SRPSKI FILM spada u kontrolisane produkcije u kojima je reditelj uspeo da iskontroliše stvari i da film realizuje bez previše ustupaka.

U širem formalnom smislu, intencija je svakako bila da se snimi film mejnstrim kapaciteta i to u ključu euroamerikane, pod čime ne podrazumevam novotalasovsko-novonemačko polemisanje sa američkom filmskom tradicijom već pre svega pokušaje proizvodnje konkurentnih trilera za svetsko tržište koje je svojstveno recimo Špancima. Tu se film u startu pozicionirao na jednu liniju koja je kod nas tek poluprihvaćena, ako ČETVRTOG ČOVEKA možemo smatrati svojevrsnim uspehom filma tog tipa. U određenom smislu, upravo na nivou postupka, estetizacije junaka, ambijenata, same fetišizacije nasilja, SRPSKI FILM se postavio nasuprot BANDE jer BANDA govori o "prljavoj temi" na "prljav način" a SF na mejnstrimizovan, čist, zanatski usavršen način.

Od te paradigme odstupa sama dramaturgija filma, odnosno prelom na polovini kada priča počinje da se odvija u flešbeku i gubi svoju progresiju i pripovedački zamajac iz prve polovine, a gledalac ostaje vezan za film samo izvesnom radoznalošću šta se desilo u međuvemenu, a koja može da varira od čoveka do čoveka. To rešenje u dramaturškom smislu je zbunjujuće. Da li je reč o simulaciji nekog rešenja iz asortimana ABRE LOS OJOS ili je pak reč o nameri da se publika distancira od priče, ostaje veliko pitanje? U svakom slučaju, nije reč o trendy rešenju jer su takve stvari ispale iz mode još pre više od deset godine. Čak se i INCEPTION smešten u svet snova izlaže hronološki. Načuo sam neka objašnjenja šta je znakovitost ovog rešenja, ali mislim da na to tek treba dati ubedljiv odgovor.

Pošto smo se vratili filmu, prvo pitanje koje treba razmotriti jeste upravo ta nelinearna dramaturgija u drugoj polovini? Je li to greška iz pripema koja se nije mogla popraviti u postprodukciji ili nešto drugo?

Da, i Četvrti čovek ima to ''flešbekujem te do ludila'' temu, izgleda da to postaje popularno.

Isto je i sa Lepim selima, filmu koji je, što je lijepo primijetio Tirnanić, posvećen kinematografiji zemlje koja više ne postoji (što i piše na početku). Onda Tirnanić tu registruje klasične SFRJ junake koji su sada zatvoreni u jazbini i tako dalje, znate to sigurno bolje od mene...

Pokušao sam da pratim SF na taj način, kad već namjerno stavljaju tetovažu na poglavini onog ćelavca, i može da se pohvata 4 čovek, Klopka... u tom smislu SF može biti samo metafilm srpskog filma - metamazoh.

Najnovija informacija 
‎'Srpski Film' od septembra u domaćim bioskopima. Tačan datum će biti objavljen USKORO!

A nije ga do sada bilo ni u jednom?

Upravo maknut sa repertoara FrightFesta u Londonu. Razlog klasika, BBFC, cenzura etc.

Više informacija:
http://www.horrorhr.com/srpski-film-radi-cenzure-maknut-sa-repertoara-frightfesta/

BBFC su zajebani igrači. Oni su i iz Ichi the Killer isekli nekih 5-6 minuta.

Ichi the Killer? Ali ono je cartoonish nasilje, da li seku i pticu trkačicu?

U principu BBFC su kul, u smislu da ne zabranjuju prikazivanja filmova, ali kompromis je seča. Pošto se oni bave i ocenjivanjem igara, u karijeri su zabranili samo dve igre za prodaju u UK: Carmageddon i Manhunt 2 (pre nego što se pojavila cenzurisana verzija). Za nekih petnaest godina samo dve zabranjene igre su sasvim solidan rezultat. Koliko mogu da se setim, nisu zabranili ni jedan film. Ali sijeku.

Pa, i seča je...

Čuj, i ja sam načelno protiv cenzure, ono, kao, ideološki, ali za jedno nacionalno uspostavljeno telo, koje odgovara nacionalnom parlamentu, BBFC se ponaša prilično razumno i ima sluha za nove trendove...

"Srpski film" od septembra u srpskim bioskopima

Pretpostavljam da ponavljanjem onoga što je rečeno nekoliko postova iznad izražavaš svoje oduševljenje.

Hm, ali zar nije BBFC kao odobrio SRPSKI FILM? Ja sam čuo bio tu neku priču. Ovo su za mene novi momenti... Kao bio je odobren sa rejtingom 18.

Pa oni odobre sve, kako rekoh, ali ponekad tako što odobravanje uslovljavaju sečom.

Ja sam načuo da su ga odobrili bez cutova ali sa rejtingom 18 što je realno fair deal. Ali, vidiš ti sad ovo...

Pritvorni britanski cenzori... Zna se da od njih potiče ona "ne znam da definišem šta je pornografija al umem da je prepoznam kad je vidim u filmu i to ima da se seče".

Nego, bek on topik. Mislim da nije ljudski što Cripple odriče svaku težinu mojim tezama o tretmanu srpske pseudomitologije u Srpskom Filmu jer ja u tom tretmanu vidi umetničku vrednost filma i nekakvu originalnost u kojoj se uobičajen tragički postupak ironizira, pa makar sam film bio isporučen sa potpuno ozbiljnim namerama, ta ironijska subverzija mita i tragičk/nog heroja koji na kraju strada i biva kažnjen/ viktimiziran iako je saučesnik i sve to, meni je to OK. Ali ajde nema veze, to na stranu.

Drugo nešto što me je ponukalo da se javim, a to reakcije koje se poslednjih dana pojavljuju na mom blogu ispod teksta o Srpskom Filmu koji sam napisao. Otkad je SF leakovao na Internet primećujem uvećane količine ljudi koji do mog bloga dolaze pretragom koja se bavi Srpskim Filmom, a poslednja dva komentara koja su ostavljena su dosta signifikantna i ako već ne sažimaju totalitet reakcije onda barem solidno reprezentuju mišljenje jednog, verujem, povećeg dela srpskog nacionalnog korpusa:

QuoteUnapred se izvinjavam svima na mom prostackom recniku koji cu ovde upotrebiti. Inace nisam prosta ali Srpski film je u meni pokrenuo osecanja koja jedino na taj nacin mogu da izrazim. Ne proseravajte se sa tom kvazi intelektualnom kritikom za najgore moguce kinematografsko ostvarenje u istoriji svetske kinematografije. Film je bolestan,morbidan i to je slab opis. Za ono kakav je film mislim da ne postoji rec koja ga opisuje. Ne sporim da je sa te glumacke iliti umetnicke strane dobar. Ali sam iskreno zabrinuta za psihicko zdravlje gospodina Aleksandra Radivojevica scenariste gore pomenutog filma.Kao i za gospodina Srdjana Spasojevica reditelja za koga se iskreno nadam da vise u zivotu ni ja ni Srbija a ni svet necemo cuti. I da se ja pitam,a sreca pojedinaca sto se ne pitam odgovarali bi pred sudom za svoje kinematografsko ostvarenje. A sto se tice naslova i pouke filma to je posebna prica. Da se radi o ponizenju srpskog naroda i inzvarednih glumaca koji ce za ,,saku dinara" pristati na svakojake bolescine-bar ja to tako shvatam. Sto u prilog govori da je Sergej Trifunovic pristao da igra u filmu a da predhodno nije procitao scenario. I zato ne vadite kestenje iz vatre sa uplitanjem politike i Bog te pita kojih zanrova,kad je film propalo sranje,a njegovi autori psihopate i sociopate koje bi trebale biti u nekoj ustanovi a ne na festivalima. Eto ja sam samo glas iz naroda,majka dvoje dece od 2 i 3 godine,fakultetski obrazovana,preduzetnica,sirokog shvatanja i seljackih korena. Ali dajte ljudi sto je mnogo-mnogo je.

QuotePogledao sam film i potražio neko mesto na kome bih pročitao šta o njemu misle oni koji o sedmoj umetnosti znaju više od mene, koji su mu spremnije pristupili i koji su bolje razumeli suštinu projekta... tek da mi bude lakše. Mehov tekst je prepun (što potrebnih, što bespotrebnih)intelektualizacija, doziran estetskim i etičkim procenama, ali, nažalost, sa vrlo slabim osvrtom na efekte koji ,,Srpski film" ostavlja na 90 odsto gledalaca. A upravo je to stvar koja ovaj film izdvaja od svih ostalih... Dakle, nije mi lakše. I ja sam intelektualac, i nije mi teško da shvatim šta je pesnik hteo da nam kaže, i horor mi nije stran, i znam šta je snuff, i, uopšte, volim film... ali je ovo zaista previše.
Žanr postoji, to je istina... ali, postoji i mera. Ne razumem kako silni filmofili koji se vatreno zauzimaju za ovo ostvarenje nisu primetili da ovaj film nema meru, nema obzira prema bilo kome i bilo čemu, i potpuno poništava ideju o ljudskosti?! Ne, ne... nemojte mi reći da je sve to u službi nekog višeg (umetničkog) cilja. Ma, nije. Vođen željom da nas emocionalno razori i tako skrene pažnju na sebe, autor nije vodio računa ni o čemu. Preterao je, i tu nema zbora.
OK, mogu da shvatim i tu čudnu sortu ljudi koja je uspela da apstrahuje sve pojavne grozote, ili čak da pronađe zadovoljstvo u njima (što iskreno smatram bolešću), pa da sa intelektualne visine sagleda blistavu, osvežavajuću, filozofsku suštinu, ali ja svojoj deci ne bih dopustio da se igraju sa decom tih ljudi.
Pa, molim vas, kakav je to izgovor (ne citiram, ali sam stekao utisak da je to poruka koju nam autori šalju): ,,Mi snimamo filmove o najcrnjim zverstvima, prikazujemo svetu hiperrealnu sliku ljudske izopačenosti, idemo do kraja (jer meni stvarno ne pada na pamet bilo šta odvratno ili užasno što nije ,,udenuto" u film) – ali mi nismo psihopate i sociopate! Mi smo vrhunski umetnici koji se na suptilan, metaforičan način bave stanjem u jednoj zemlji... ili svetu, svejedno. Jedino smo malo preterali i u istom filmu, gradaciono iskoristili SVE postojeće motive ljudske bede i nesreće, ne štedeći sočne scene ekstremnog horora, da bismo malko skrenuli pažnju na sebe. Uostalom, nismo vas mi terali da gledate!" E, jedino se sa tim poslednjim slažem. Žao mi je što sam gledao (mada tokom poslednjih desetak minuta više nisam ,,bio tu".) i svima ću od srca preporučiti da ne gledaju.
Naposletku, ne znam da l' su autori (i oni koji su oduševljeni delom) ludi il' odviše mudri, ali potpisujem da čovečanstvo još nije zrelo za ,,Srpski film". Ako bude sazrelo – to će verovatno biti dan – dva pre kraja sveta.

Dakle, verujem da je ovakve reakcije svako i mogao da predvidi, ali užasno me zanima šta će se desitikada/ako film uđe u bioskope. Porno banda je tu prošla dosta nezapaženo ali drugo je ovo...

nikada se nećemo složiti

SF nije ironijska subverzija tragičkog heroja, jer ne postoji hibris, hibrisa nikad nema jer je Miloš ''iskupljen'' fakdrogom.

Nema ni subverzije tragičnog heroja jer tragični likovi i nisu heroji, samo su tragični, i ne znam kako ih možemo subverzirati.

Na kraju je SF mnogo buke od lupanja u stare šerpe, presuo samo novo porno-vino u stare (egzistencijalističke, vulgarnomarksističke, viktimizacijske (to jest Bodrijar koga pominješ), eksploatacijske) mijehove, a nit' je vino valjalo prije sipanja, nit' su stari mijehovi bili od neke koristi.

Vi ste se baš raspričali. 

Ćeraćemo se onda zanavek. Ja sam već i u svom tekstu na blogu zamerio korišćenje droge kao redimejd rešenja ali Milošev hibris je ne-neophodan. On hoće da veruje u mit o sebi kao o protojebaču, jer mu taj mit potpaljuje Vukmir. Naravno da nikada ne može ZAISTA da ga i proživi. Otud i droga. Otud on i nije tragički heroj (iako nas film vara da mislimo da jeste dok ne shvatimo da je to samo pseudomit) nego tek čovek iz naroda koji kada uvidi da nije tragički heroj već tragični grešnik pokušava da se iskupi tako što će se predstaviti kao žrtva iako NI to nije u suštini bio. Bio je na kraju opotunista, ali ne može da živi sa tim malograđanskim teretom kad je već sebe ubedio da je mužjak i ratnik koga je izdao pokvareni zapadni saveznik.

Edit: O, dobrodošao Wille.

Obaveštenje s FB grupe SF-a:

'Srpski Film' će konačno stići u domaće bioskopske. Premijera krajem septembra, tačan datum će se objaviti USKORO!

Ako Obraz i ostala bratija ne pripreme neke direktne akcije protiv te premijere biću zdravo razočaran.

Quote from: Meho Krljic on 26-08-2010, 22:55:24
On hoće da veruje u mit o sebi kao o protojebaču

gdje si ti ovo vidio u filmu?

ne može hibris da se potpaljuje, njega ili imaš ili nemaš, ili jesi ili nisi

Nema Vukmira i sličnih ''demona'' u tragičkom djelu.

Vukmir je standardan lik od hrišćanstva pa na dalje, šejtanoliki konzumer duša.

SF nije tragički ni u jednom jedinom elementu

da se radi o ovoj mehinoj verziji (ja sam mislio da se on zajebava, a on zaista inzistira na jednom potpuno izmaštanom scenariju!?), onda je film trebao biti potpuno drugačije urađen. bez obitelji, bez te socijalne patetike

Quote from: PingvinPatuljak on 26-08-2010, 23:02:57

Quote from: Meho Krljic on 26-08-2010, 22:55:24
On hoće da veruje u mit o sebi kao o protojebaču

gdje si ti ovo vidio u filmu?

U Žikinoj mimici i telesnoj glumi.

Pa Miloš i jeste protojebač... samo izgleda Meho ne zna šta znači prefiks proto...

kad kažeš npr protofašizam to ti dođe kao neka preteča pravog, istinskog fašizma koji tek treba da dođe... proto ili kvazifašizam.

I Miloš sebe i prepoznaje kao kvazijebača, posprdno govori o svojim filmovima kad ih na početku gleda sa svojom suprugom u krevetu.

Sad, da li Vukmir potpaljuje kod njega tu mačo fantaziju the jebača, o tome se može razgovarati... ali to ne pripada tragičkom.

Lako ti je da se podsmevaš mojoj neukosti... kad je ona ogromna.

Ali ja i kažem, ovo nije tragičko delo, već u najboljem slučaju ironizira takvu percepciju.

Proto znaci prvi, prva, prvo. Dolazi iz grckog. Valjda...

Zar su proto- i kvazi- sinonimi?

da, dolazi iz grčkog i znači prvi, ali se koristi kao prvi, prvobitni, primitivni, ''nesavršeni''...

protojebač ili još-ne-jebač

tako da nisu baš sinonimi, ako bi cjepidlačili proto je ''još-ne'', kvazi nema ni tu mogućnost.

Quote from: Meho Krljic on 26-08-2010, 23:53:53Ali ja i kažem, ovo nije tragičko delo, već u najboljem slučaju ironizira takvu percepciju.

ma ti mene zajebavaš, ali ti opraštam

ne možeš ironizirati tragiku, osim možda kao komediju.

Ne cjepidlacim, samo pitam. Kvazi ima negativan prizvuk.

Protozoe su prazivotinje, ali je etalon pramjera. Ako ovo ima smisla...

ma ja cjepidlačim

kvazi definitivno ima negativan prizvuk

ali mislim da u slučaju Miloša proto i kvazi dođu na isto

Inače, čisto kao jedna od mogućih tema za diskusiju... Srpski film nije dobio nijednu nagradu za glumačka ostvarenja u Nišu.

Imam ja pitanje. Malo mi je neugodno, ali ipak cu pitati...

Da li je ono stvarno Zikin piso ili se i tu Warlock iskazao?

BWAHAHAHAHAHAHAHAHHAHAHAHAHHAHAH!!!!!!

Shame on YOU!!!!!!!11

Quote from: Ella on 27-08-2010, 00:32:39
Imam ja pitanje. Malo mi je neugodno, ali ipak cu pitati...


Da li je ono stvarno Zikin piso ili se i tu Warlock iskazao?

Hahaha dobro pitanje,mnogi se nisu usudili na takvo pitanje,slican slucaj kao sa Porno bandom ona scena sa konjem
Sa Zikom jedna scena kad seta sam go,jeste njeogov pravi spusten pimpo ,ona zavrsna scena seksa sa ljudskim okom,nalepljena je proteticka guma 

Ella, zavisi kako gde, kad se priprema jeste, kad ubija njime nije ali je pravljen po modelu. Porodica Todorović je poznata po tom kvalitetu.

Kad je reč o Mehovoj percepciji Miloša kao Srbina, ja moram da kažem da najiskrenije želim da se desi dan kada će srpska kinematografija proizvesti film dostojan takvog gledaoca kao što je Meho, odnosno film koji će svojom kreativnošću uspeti da nadmaši njegovu. I to kažem bez ikakve ironije jer i inače mislim da srpski filmovi odavno nisu na nivou srpske publike.

Što se te srpske dimenzije tiče, tu sam gotovo empirijski siguran da je reč o pronicljivom, sjajnom, duhovitom Mehovom učitavanju ali da je to apsolutno stvar njegovog tumačenja našeg mentaliteta i ličnog smisla za humor. Mislim da znajući samo autore njih ne zanima ta kovačevićevska finesa koju Meho priziva.

Dotle, ostaje nam da srpski filmovi služe kao stimulus za razmaštavanje.

Ni Princ Loran ne pomaže:

The cuts to A Serbian Film do not detract from the message of the film but remove the most problematic images of sexual and sexualised violence.  The section in the Board's Guidelines which lists the possible grounds for compulsory cuts also includes material which portrays children in a sexualised or abusive context.  Whilst the Board understands that these images are intended to make a political point, that does not remove the genuine harm risks to which they give rise.

Quote from: crippled_avenger on 27-08-2010, 01:56:17Porodica Todorović je poznata po tom kvalitetu.

Nesto za mene i moju mamu!

Quote from: Harvester on 27-08-2010, 00:42:29Shame on YOU!!!!!!!

Luzeru, vidis da je pitanje sasvim legitimno. 


Hvala Warlocku. Rijesili smo i tu miseriju.

Quote from: Ella on 27-08-2010, 02:32:47
Hvala Warlocku. Rijesili smo i tu miseriju.

Nema na chemu 

Bleedingcool u tekstu pod naslovom "The BBFC Spits On A Serbian Film And I Spit On Your Grave – Gives FrightFest A Flesh Wound" prenosi izjavu Dejvida Kuka, direktora BBFC:

QuoteIt is the Board's policy that at the adult category the Guideline concerns will not normally override the principle that adults should be free to choose their own entertainment.  However, there are cases where the Board will intervene, even at '18', where material or treatment appears to the BBFC to pose a credible potential harm risk to individuals or, through their behaviour, to society, and in particular where portrayals of sexual or sexualised violence might eroticise or endorse sexual assault or where children are portrayed in a sexualised context.

The cuts to this version of  I Spit on Your Grave, which the Board has required, remove elements that tend to eroticise sexual assault (for example, through the use of titillation), as well as other elements that tend to endorse sexual assault (for example, by encouraging viewer complicity by the use of camcorder footage, filmed by the rapists, during the various scenes of sexual assault).  With these cuts made, the film's scenes of very strong terrorisation and sexual violence remain potentially shocking, distressing or offensive to some adult viewers, but are also likely to be found essentially repugnant and aversive. The Board takes the view that, with these cuts, they are not credibly likely to encourage imitation.

The cuts to A Serbian Film do not detract from the message of the film but remove the most problematic images of sexual and sexualised violence.  The section in the Board's Guidelines which lists the possible grounds for compulsory cuts also includes material which portrays children in a sexualised or abusive context.  Whilst the Board understands that these images are intended to make a political point, that does not remove the genuine harm risks to which they give rise.

Quote from: crippled_avenger on 27-08-2010, 01:56:17
Ella, zavisi kako gde, kad se priprema jeste, kad ubija njime nije ali je pravljen po modelu. Porodica Todorović je poznata po tom kvalitetu.

svi su išli kod Warlocka na doradu?

daj bre, ono je lexingtonac, ja Pingvinu nešto zamjeram a ovi naši ubacili 15 (ali) inča na onog malog Žiku, lakše ga preskočit' nego zaobić'

što je čudno, Ella se ne pita da li je veličina normalna već da li je pravi...

Meni se moja percepcija Miloša kao Srbina prilično uklapa u moju viziju Srbina/Srbije/Srpstva kao autogenog i samoodržavajućeg mita (nasuprot nadirućim i sve brojnijim kontradokazima iz realnosti) i daje mi objašnjenje zašto film koji po svojim osnovnim narativnim svojstvima nije uopšte vezan za naše podneblje nosi naziv Srpski Film. Takođe se moje tumačenje motivacija i postupaka glavnog junaka meni prilično dobro uklapa u političku zabludu/katastrofu Srbije, srpsku tvrdoglavu vezanost za transcedentno uprkos nadirućim i sve brojnijim instancama imanentnog koje treba da podsete gde se živi a gde se sniva. Put od dobrog oca porodice koji bi samo da živi "kao i sav normalan svet", da bi bio zaveden kapitalističkim demonom koji obećava i novac i umetnost a divi se njegovoj autentičnoj (srpskoj/ balkanskoj) muževnosti/ virilnosti, pa da bi postao surovi mužjak koji pokrštava i ubija kurcem (iako mu treba droga jer on IPAK nije Srbin iz mita nego iz realnosti) i koji posle tvrdi da nije znao i nije kapirao šta se dešava i da su drugi sve to umutili i na kraju se histerično ubija jer drugi, eto ne kapiraju da je ON žrtva. Meni je to, ako želim da tražim političku metaforu u filmu (izvan diskurzivnog koje je stavljeno u usta Sergeju) sasvim uverljivo i prati jednu trajektoriju Srba i Srbije koja mi je bliska.