ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

sad još da domaći to ukapiraju

Ангела Меркел: Покушаји изградње мултикултурног друштва у Немачкој "потпуно пропали"            
недеља, 17. октобар 2010.

Немачка канцеларка Ангела Меркел оценила да су покушаји изградње мултикултурног друштва у Немачкој пропали, јер странци не желе да се интегришу.

Покушаји да се у Немачкој изгради мултикултурно друштво су "потпуно пропали", изјавила је немачка канцеларка Ангела Меркел, додавши да досељеници треба да учине више како би се интегрисали, укључујући учење немачког језика.

Ови коментари изнети су у атмосфери растућег непријатељства према странцима у Немачкој, где, према недавној анкети, преко 30 одсто људи верује да је земља преплављена странцима.

Налази анкете такође показују да скоро исти проценат људи сматра да је већи број од 16 милиона људи страног порекла у Немачкој ту дошао због немачких социјалних повластица.

Ангела Меркел је, на скупу младих чланова њене Уније хришћанских демократа (ЦДУ), рекла да је почетком 60-их Немачка позвала стране раднике, који су сад остали да живе у земљи, додавши: "Неко време смо заваравали себе да ће једног дана отићи, али то се није обистинило".

"А покушај да се изгради мултикултурно друштво где би сви задовољно живели једни поред других је пропао, потпуно пропао", рекла је гђа Меркел.

Она је, у свом говору у Потсдаму, ипак јасно ставила до знања да су имигранти добродошли у Немачкој.

Дописници кажу да је гђа Меркел под притиском сопствене странке и њених савезника да заузме оштрији став према странцима и затражи од њих да се боље прилагоде немачком друштву.

Раније ове недеље, Херст Зихофер, лидер сестринске партије ЦДУ-а, баварске странке ЦСУ, изјавио је да имигранти из другачијих култура, попут турске и арапске, имају више тешкоћа да се интегришу.

(BBC)

To me podseća na mišljenje nemalog broja ljudi ovde da bi oni koji su u velikom broju došli sa sela u Beograd, a nisu se prilagodili gradskom životu nego samo zagađuju, trebalo da se vrate na svoje njive. Kao i da bi sve one silne izbeglice koje su pohrlile u Srbiju mogle da se vrate odakle su došle.

Samo kažem da liči.

Nije ovo nista! Kada u EU udju Srbija i Turska, e tek onda su na*ebali!

    U prošklonedeljnom razgovoru sa Austrijancem - uvoznikom jednog našeg proizvoda, za koji sam radio marketing,  rekao je (ne znam da li zaista tako misli ili se šlihta domaćinima) da se Jugosloveni (svi) vrlo dobro integrišu u Beču, što s Turcima nikako nije slučaj.

    Razlika je enormna. Jugosloveni nauče brzo jezik, sklapaju mešovite brakove. 
    Turci se privatno druže isključivo međusobno, ako neko želi mešoviti brak, nailazi na veliki otpor familije.
    Jezik teže savladaju, žive u getima.

    Druga generacija Turaka je za nijansu bolja, dok se računa da je tek treća asimilizovana za ocenu dovoljan 2.

Lomi, nadam se da znaš razliku između multikulturalizma i asimilacije. Nadam se...

U načelu, exjugovići već u trećoj generaciji imaju fakultetski obrazovane ljude, a već u drugoj prestaju da se bave lošim poslovima na kojima su njihovi roditelji zaradili penziju. To naročito dolazi do izražaja sada, kada te mlađe generacije gube svaku ideju povratka u Srbiju. Čak i stariji prestaju da ulažu u nekretnine u Srbiji, već kupuju stanove po Nemačkoj ili Austriji, ako to već nisu učinili.

Sad, ne znam da li je ta sklonost ka asimilaciji prednost ili mana ovdašnjeg življa, ali svakako potvrđuje da postoje zajedničke nadnacionalne crte ljudi iz ovih krajeva.

Sa druge strane, Sloveni inače poprilično liče na Germane, tako da imaju sličnije estetske sklonosti. Pretpostavljam da je lakše Nemici da se uda za Srbina nego za Turčina, makar samo zato što Srbin neće da štrči na žurkama dok ne otvori usta.  

Na trećoj strani, da se osvrnem na ovo što je Edži pomenula: Za ovih deset godina koliko sam on and off u Beogradu, naslušao sam se tih priča o unakažavanju glavnog grada od strane dođoša. Bilo je tu svakakvih zamisli: da se digne zid oko Beograda, da se uvede prijemni ispit - a uglavnom su mi to pričali ljudi koji pripadaju prvoj generaciji Beograđana. Njihovi roditelji su redovno bežali od bede iz nekih vukojebina. Ali to je valjda normalno u situaciji u kojoj živimo, otkud znam...

Nekako se tu uvek gleda, po meni nepravedno, samo jedna strana medalje. Npr. Nemačka, SAD itd su omogućile useljenicima dobar život i standard, mnoge pogodnosti itd. Zaboravlja se međutim i povratno delovanje- da su i ti ljudi itekako učestvovali u izgradnji tih društava, da plaćaju poreze itd, na kraju te zemlje su dobile i veliki broj visoko obrazovanih ljudi u čije školovanje nisu uložili ni jednog evra ili dolara. Tako da je veliko pitanje ko je tu kome više od koristi. Naravno, kad je socijalno-ekonomska kriza, onda iz Evrope slušamo ovakve izjave o strancima.

Pa pored ostalog razlika je u tome što asimilacija nacionalistima predstavlja nešto negativno.
Kao: - Otiš'o u beli svet, pa zaboravio ko je i odakle je.

Multikulturalnost je da svaka nacija ma gde da je održi svoje posebnosti, a opet da bude uklopljena.
Meni lično to ne znači mnogo jer me FOLKLOR ne zanima.

Na HRT-u bila emisija o nac.manjinama, pa svaka nacija predstavljena folklorom.
Ja sebe ne poistovećujem sa opankama, šajkačom i žikinim kolom.

Uguravanje u takozvane nacionalne identitete takođe je antiindividualistička, tako da nisam pobornik.

Quote from: Nightflier on 17-10-2010, 18:12:02
U načelu, exjugovići već u trećoj generaciji imaju fakultetski obrazovane ljude,

Čak i u prvoj! Jugović (nema potrebe više da pišemp EX jer to se podrazumeva) završi fakultet kod nas i pokaže se u Nemačkoj kao veliki stručnjak.
S druge strane tursko obrazovanje nije tako reprezentativno. Bar po mišljenju Švaba.

Srbi su pokušali da asimiluju sebe i druge u Jugoslovene u sopstvenoj zemlji, i može se reći da imaju iskustva s asimilacijom.

Tolerancija (tolerare) znači - patiti. Pa sad ti vidi šta su oni mislili pod "multikulti".
Nema šanse da se dve kulture slože. To je uvek borba. Postoji asimilacija, jedna kultura asimiluje nešto od druge, itd. ali to onda podrazumeva promenu i stvaranje nove kulture.

Jugoslavija je bila pokušaj da se stvori jedinstveni identitet za te razne "kulture", šajkače i gojzerice, ali prevladli su idijoti. Zato je sada mnogo bolje nego pre.

Quote from: Lomljavina on 17-10-2010, 18:17:10Uguravanje u takozvane nacionalne identitete takođe je antiindividualistička, tako da nisam pobornik.

Lomi, ako si ti individualista kupus je najveća planina na Zemlji.

Po čemu nisam individualista?
Po tome što prepoznaješ mnogo ljudi, koji imaju slična razmišljanja kao ja?

Tačno je da se po većini pitanja slažem sa 10 % ljudi,
ali brojnost istomišljenika nema veze.

Bitno je da se mi zalažemo za individualistički koncept - Živi kako želiš i pusti druge da žive.

to nije individualistički koncept

Lomi, teško je videti kao individualistu nekog ko večito priča o Nama i Njima i trpa ljude u koševe propuštajući da primeti da se ljudi koje je strpao u isti koš međusobno zapravo po mnogo čemu razlikuju.

Ne vidim da to ima neke veze.

LIBERALIZAM = koncept po kome su invidualne slobode i ljudska prava, važniji od interesa države. Država mora da se prilagodi njima.

KONZERVATIVIZAM = koncept po kome su država i njeni interesi iznad individualnih ljudskih prava i sloboda. Ljudska prava i slobode treba da se prilagode interesima države, a ne obrnuto.

Dakle, kada nas podelim na liberale i konzervativce, (ti si recimo liberalka, a Albedo konzervativac) ne vidim gde grešim.
Zašto bi analize i klasifikacije bile zabranjene ikom, ko je liberal?

Dobro znam da se svi mi međusobno razlikujemo i kada imamo sličnosti, ali neka klasifikacija mora da se izvrši jer ne može se pričati o 7 milijardi ljudi.
Pošto je to nemoguće mora da postoje tipovi ljudi (I psihologiji imaš osnovnu podelu na kolerike, melanholike, sangvinike i flegmatike).

Ne vidim zašto bismo morali da budemo protiv generalizacija, ako znamo da generalizacije nisu ništa drugo do zaokruživanje decimalnih brojeva na okrugle.
Pogrešiću ako kažem da je 6,495678433561 = 6,
ali je nemoguće baviti se svim decimalima, a od istine biti manje daleko nego kad bih rekao da je to broj 7,8 ili 5.

LIBERALIZAM <> INDIVIDUALIZAM

KONZERVATIVIZAM <> KOLEKTIVIZAM

Čuvajte se, Lomaljavina je ušao u petu brzinu.

Dajte, bre, samo nemojte da ga jarcate da opet pravi spiskove. Njega ne vredi da molim, ali molim vas ostale.

jebote Lomi, ti si lud k'o struja.

al' kad me već lijepo mole...

Ja za razliku od vas volim klasifikacije.
Što preciznije to bolje.

Evo ne ljutim se kad mi kažu da sam lud ko struja,
ali zahtevam preciznije odrednice.
Lud si kao TROFAZNA
ili Lud si kao struja tokom zime devedesetih.

I loodilo poznaje razliku na kolektivno i individualno, molim vas.

Lomi, liberali su izmislili državu, čovječe.... nemoj da lupaš da oni propagiraju individualizam. Pa oni su izmislili nacije.

To šta su konzervativci zamišljali pod državom i narodom bliže je anarhizmu nego modernoj (liberalnoj) državi.

Uostalom, ne kaže se džaba da su liberalizam, socijalizam i fašizam braća i sestre od istih roditelja. A ti razmisli malo o toj ''klasifikaciji''...

-----------------------------------------


Тројни савез Русије, Француске и Немачке за јединствени простор безбедности и економије            
понедељак, 18. октобар 2010.

У понедељак, у туристичком месту Довил у Нормандији, председник Француске Никола Саркози ће примити председника Русије Дмитрија Медведева и канцелара Немачке Ангелу Меркел. Како је саопштено, биће одржана продубљена размена мишљења о путевима развоја партнерства у формирању заједничког европског простора безбедности и сарадње. Саопштава се да француски лидер намерава да искаже овде идеју са колоритним називом - матрјошка безбедности. Реч је фактички о укључивању Русије, као и ванблоковских земаља у европски систем безбедности. Механизми ЕУ, НАТО-а, ОЕБС-а при томе се не дотичу. Саркозијева идеја је у суштини својеврсни одговор на познату иницијативу Дмитрија Медведева да се створи нова архитектура европске безбедности. Да подсетимо, њени главни постулати су: подвући црту под епоху хладног рата; ојачати у међународном праву принцип недељивости безбедности; Европа без линија поделе; гаранција једнаке безбедности за све.

Формат преговора у Довилу и њихов садржај интригира аналитичаре. А код неких изазива незадовољство. Њујорк тајмс наводи речи неименованог високог дипломате: ,,Од када је европска безбедност престала да буде брига Американаца, поставши питање које ће решавати Европа и Русија?" А зашто да не?, истиче главни уредник иста ,,Русија у глобалној политици" Фјодор Лукјанов. И подсећа...

,,Тространи формат није нов. 2003-2004. године састанци руководилаца Русије, Немачке и Француске били су прилично чести. Многи су чак говорили да они могу да прерасту у нешто више од неформалних консултација, да постану узор нове европске конфигурације. Затим се идеја повукла у други план. Смењени су главни актери ових сусрета, сама Европа се нашла под јаким притиском администрације Буша. И још нешто. На тројни савез Русије, Немачке и Француске нервозно су реаговале мале земље, плашећи се да ће настати некаква надевропска конструкција, у којој њихови интереси неће бити узети у обзир. Данас се формат трилатералних сусрета обнавља. Зашто? Зато што се много у свести Европљана променило. Чак и они који нам нису најлојалнији схватају: треба тражити нове форме сарадње са Русијом. Преокрет у свести је реакција на сасвим очигледну концептуалну кризу евроатлантских институција, кризу НАТО-а и ЕУ. И ево, данас крупне земље, које имају европске амбиције, почињу саме да граде системе својих спољнополитичких приоритета. Не мимо ЕУ, али не и превише ослањајући се на њу."

Колико далеко могу да оду у тој политици Немачка и Француска? Шта треба очекивати од разговора тројице лидера у Довилу?

,,Не треба очекивати на том сусрету некакве конкретне резултате. Неформалне консултације и треба да остану неформалне. Формализација ће само изазвати сувишно пенушање у Европи. Важно је друго - идеја тријумвирата се вратила. Русија са Француском и Немачком има посебне односе. Није да се ми подударамо по свим позицијама. Али управо ове две државе боље од других схватају наше забринутости. И врло добро знају предности сарадње са снажном државом која поседује енергенте и уз то је преусмерила курс ка модернизацији."

Ипак, реч је о конкретним стварима. Саркози предлаже да се уједине напори три земље у таквим сферама осигурања безбедности као што је погранична контрола, размена информација у борби против организованог криминала и илегалне миграције, мировњаштво и друго. То је спољна 'матрјошка'. А унутрашња матрјошка су већ постојећи системи безбедности и одбране. Да ли ће популаризацији идеје помоћи предстојеће председавање Француске у Великој двадесеторици (Г20)?

,,Двадесеторица је орган угледан и важан. Али тамо се не доносе одлуке за моментално извршење. Уз то главна тема је глобална економија. Али у сваком случају активност Саркозија је добра! Првенствено тиме што он показује интересовање за нашу идеју Споразума о европској безбедности. Ми видимо њен развој, напредак. У данашњој Европи већ дуже као ,,Оче наш" говоре: ,,Имамо НАТО, прекините да смишљате неке нове системе!" Али сада сви виде: алијанса има озбиљне проблеме са самоидентификацијом, ЕУ никако не може да се разабере са новим институцијама и тежњама. Русију прихватају као природни део Европе, сложеног али важног партнера у економији и сфери безбедности. У тој ситуацији иницијатива председника Медведева стиче још већи значај. Саркози, имајући у виду сопствене изборе 2012. године, то је вешто уловио."

Да ли ће му ослањање на процес зближавања са Русијом придодати гласове бирача?

Оно ће додати повољне моменте његовом имиџу активног, делотворног политичара који уме да достигне резултат, убеђен је Фјодор Лукјанов.

(Глас Русије)

Država i nacija nisu isto kao ni patriotizam i nacionalizam.
Država služi da štiti građane, koji joj plaćaju porez, a za uzvrat bivaju u sistemu u kome se garantuju sigrurnost i zakoni.

Etnosi su nešto sasvim drugo. Jedna država može imati mnogo etnosa, čije se granice ne poklapaju sa državnim.

Nikad prije liberalizma nisu postojala masovna ubistva, svjetski ratovi, totalitarne države i nacionalizam. Nikad.

Idi nauči malo o istoriji pa se vrati.

Jedan od ideologa FAŠIZMA Đovani Đentile tvrdio je da je fašizam ISTINSKI LIBERALIZAM, i znaš ko se složio sa njim?

VINSTON ČERČIL

stoga dosta više...

http://en.wikipedia.org/wiki/Giovanni_Gentile

Hm...
Nikad pre liberalizma nisu postojali svetski ratovi?!

Daj Albedo, a kako to moliću lepo i može da nastane svetski rat u vremenu kad
su jedine države u pravom smislu reči bile male: Atina, Sparta, Teba, Arg, Olimpija, Korint i Troja?

Van njih jedino Persijanci imaju organizovanu vojnu snagu, a ostalo nigde ništa.

Kako svetski rat može da bude u vremenu kad još nije ni otkriveno pola sveta?

Zamenjuješ teze.
Zar je Hitler bio liberal pa zato izazvao svetski rat?
Zna se dobro šta je fašizam, a uvek se poneki protivnik može naći da liberalizmu pripiše ovo ili ono.

Quote from: Lomljavina on 18-10-2010, 12:36:15
Hm...
Nikad pre liberalizma nisu postojali svetski ratovi?!

nikad. Šta nije jasno?

nigdje nikad nisu milioni ljudi ginuli u ratovima dok se nije pojavio liberalizam.

Hitler je bio fašista?

Fašisti su se deklarisali kao anti-liberali i anti-marksisti, a pošto su nastali posle Prvog svetskog rata to znači da su liberali postojali i pre Rata. To što Lomljavina ne zna da se izrazi ne znači da nije u pravu. Liberali nisu fašisti jer im je ideologija zasnovana isključivo na ekonomiji, ali mogli bismo raspravljati o tome imaju li fašisti liberalizam u svom ekonomskom programu.

A to koliko je ljudi kada i gde ginulo više veze ima sa populacijom i tehničkim napretkom u ratnoj industriji nego sa liberalnim ekonomskim modelom.

Mozda je hteo da kaze da pre liberalizma na svetu nisu postojali ti milioni koji bi ginuli u ratovima.

Ili je mozda hteo kazati da je Hitler ipak bio nacional-socijalista.

fašizam i nacional-socijalizam se razlikuju u malo čemu: antisemitizmu i ... antisemitizmu. A u post-1940s Italiji čak ni po tome.

Uzgred, ja lijepo postovah link o Đentileu koji je insistirao da je fašizam oblik ''čistog liberalizma''. Takođe je činjenica da je Čerčil mislio sve najbolje o Musoliniju.

P.S. Populacija je počela da raste nakon hajke na vještice u 16. vijeku (dakleprije liberalizma), i nije padala sve do 1950. godine. Ima apsolutno fundamentalistički karakter, jer je služila stvaranju kolonijalnih vojski.

Evropa je 1900. godine davala svakog drugog vojnika na planeti. Danas ni svakog desetog. Ne zato što su neki mirotvorci već zato što više nemaju toliki natalitet.

Sad liberališu kao Lomljavina, kad ih je bilo k'o zečeva tad su liberalisali, ali po Hitlerovom Jevanđelju.

Čim se namnože ponovo se sjete svog izvornog ''liberalizma''.

Albedo, daj to malo jasnije, o kakvom to izvornom fašističko-nacističkom liberalizmu pričaš? Mislim, wtf?

Liberalizam nije nekakva statična ideologija, nije to ni konzervativizam, ipak se dobro podnose.

Samo sam htio reći da su te priče o liberalizmu kao Japanci iz South Parka (Your american penis is huge, master!).



evo kako se liberališe po Lomljavinovoj Evropi

http://www.oocities.com/funnyguy_35/HeinsohnPopulation.PDF

Tja, kad sam tražio malo jasnije stvarno sam to mislio. I dalje ne znam o čemu pričaš. Kaži mi tako da razumem.

Inače tom Gunaru Hajnzonu se osporava ta teorija o Crkvinoj prisilnoj repopulaciji posle crne smrti.

može da se osporava koliko hoće, činjenice govore kako su se Evropljani ponašali kad su bili brojniji od drugih a kako kad su bili slabiji.

Da li je Crkva nešto učinila nema veze sa statistikom o rastu stanovništva.

U ovom momentu to deluje kao hrabra izjava, čik da vidim Sarkozija kako izjavljuje da su se oni arapi loše snašli...spalili bi Pariz. Ovo je sigurno smišljenja izjava, a sledi promena imigracione politike.

Ne znam samo zašto su baš Evropljani problem, kad su isto radile i Inke, Arapi, Kinezi, i praktično svako ko ojača i poraste u odnosu na svoje susede. To je valjda prirodni tok stvari, gde se ima tu se i preliva.

I ono što je moje pitanje, kakve to ima veze sa spomenutim liberalima? Jesu li liberali krivi za celu istoriju civilizacije?

skoro si sam odgovorio na pitanje. Nije važno da li su oni krivi za cijelo čovječanstvo ili ne, važno je da se liberali ne razlikuju od Inka, Arapa i ostalih Indijanaca. A to je dovoljno reći o ''liberalizmu''.

Onda je to dovoljno reći i o bilo čemu drugom, što znači da takav iskaz nema vrednost. Saznanje je negde drugde.

Pošto su se fašisti deklarisali kao anti-liberali, a i po nacistima je liberalizam jedna od jevrejskih tvorevina, teško se može reći da su fašizam i nacizam vrste liberalizma, a da je liberalizam kriv za Drugi svetski rat. Rečenica da masovnih ubijanja nije bilo pre liberalizma je netačna po dva glavna osnova. Prvo, masovnih ubijanja je bilo i pre, a drugo, pojava liberalizma nije ta koja je prouzrokovala još masovnija ubijanja.

Potrudi se da pronađeš neku realniju manu liberalizmu, jer ovo je prilično trulo.

jbt jesi li ti uopšte pogledao link o Đentileu?

Tvrdiš da su fašisti bili antiliberali a FILOZOF FAŠIZMA, omiljeni intelektualac Benita Musolinija, već spomenuti ĐOVANI ĐENTILE, tvrdio je da je fašizam čisti liberalizam.

Nemam ja tu šta da dokazujem, jer to je Đentile tvrdio. To što si ti iz zvaničnog udžbenika izvukao da su fašisti antiliberali... pa šta ja trebam sa tim da radim? Đentile je rekao to što je rekao.

Uostalom, i filozofi poput Vitgenštajna će ti reći da su liberalizam i fašizam kao brat i sestra, što sam već pisao gore.

@ A Bedo,dosadan si. Baš dosadan,kao češa. I ništa više.

Quote from: Albedo 0 on 18-10-2010, 19:54:17Uostalom, i filozofi poput Vitgenštajna će ti reći da su liberalizam i fašizam kao brat i sestra, što sam već pisao gore.

Pa i Isus i Lucifer su kao dva brata, kakve sad veze imaju promašene metafore?

Ne tvrdim ja da su fašisti antiliberali nego fašisti to tvrde. Druga rečenica u četvrtom pasusu: http://en.wikipedia.org/wiki/Fascism

U članku o Đentileu nigde ne piše to što kažeš, ili ja to ne mogu da nađem. Drugo, ako je to i tvrdio, onda je nešto pobrkao. Liberalizam se zalaže za individualne slobode, a fašizam za potčinjavanje individue državi. Kako to može biti isto?

možda i ne piše, ja sam o Đentileu čitao u knjizi Moderna politička misao, autor valentini something, prevedeno

baciću pogled na wiki

Uf!

stvarno slabo šta tu piše...

nađoh samo ovo na Google-u

At first Mussolini was supported by the Liberals in parliament. With their help, he introduced strict censorship and altered the methods of election so that in 1925–1926 he was able to assume dictatorial powers and dissolve all other political parties.


ima i dobra knjiga Intelektualci i fašizam, gdje se govori i o npr Ezri Paundu i njegovim simpatijama prema fašizmu, ako se sjećaš filma Mother Night (prema Vonegatovom romanu) kad Nik Nolti u sred Rima tvrdi da je ''the last free American''.

Vonegat to čini na svoj podrugljiv način, ali to je istina o Ezri Paundu.


Tako da te priče ''liberalizam se zalaže za individualne slobode'' i nije baš tačno.


Ne zaboravi da je jedan Sorel, anarhosindikalista kao naš Ratibor, postao ideolog fašizma ni kriv ni dužan.

Teško da je Ezra Paund, pesnik, ilustracija za bliskost liberalizma i fašizma. Čovek se razočarao u kapitalizam, i bio zaveden fašizmom koji je tada bio predstavljan kao "treći put", to jest ni kapitalizam koji favorizuje bogate, ni komunizam koji je jednoumlje. Da je fašizam bio samo to ne bismo ni imali rat, ali fašizam je bio i podloga za anti-semitizam, imperijalizam, i verovatno još po neki "izam" kojeg sad ne mogu da se setim.

Ni Sorel nije mnogo bolji primer, niti je bio ideolog fašizma. Fašisti, kao i marksisti i mnogi drugi intelektualci, su samo bili očarani njegovom idejom o moći mita. A nije bio ni liberal nego kao što kažeš anarho sindikalista.

Jebi ga, teraš me da kopam unaokolo, što i nije loše, ali na kraju uvek ispadne da izvrćeš proste činjenice. Ne doprinosiš!

Mac je u pravu.
Samo mala ispravka.

NEOLIBERALI i LIBERALI su dve različite stvari.

Odnosno termin LIBERAL koristilo se u 2 koncepta.
U konceptu ljudskih prava
i u ekonomskom konceptu.

U konceptu ljudskih prava liberal je onaj, ko podržava individualne slobode.
U konceptu ekonomije liberal je onaj, ko se zalaže za slobodnu tržišnu ekonomiju bez uplitanje države
(Na njih je Mac mislio).

Da ne bi nastajala konfuzija i da bi se znalo na kog se liberala misli, u ekonomskoj dimenziji dodat je prefiks NEO.
Tako da je danas NEOLIBERAL termin, koji označava ekonomski koncept slobodne trgovine i forsiranja privatne svojine,
a običan termin LIBERAL koristi se u smislu ljudskih prava.

Neko dakle može biti liberal, ali u ekonomiji socijalista.

Ma više ni ja ne znam šta sam mislio

Lomljavina po običaju niđe veze...


mac, tražiš od mene da elaboriram ne nešto što je složenije od forumaške priče. Mislim, svi savremeni filozofi djeluju upravo u tom smjeru, Fuko, Žižek, Habermas itd...

Npr kažeš da je liberalizam taj koji veliča individualizam, i da to nema veze sa fašizmom. Ok, šta onda sa gore spomenutim autorima? Oni tvrde da ima.

Habermas je debelo plastičan u vezi toga.

Individualizam, dakle ''subjektivni um'' u njegovoj terminologiji, je doveo do holokausta. Nije on to rekao eksplicitno, ja ga ovdje banalizujem, ali on kao dio kritičke teorije društva insistira na dijalektici prosvjetiteljstva koju se definisali Horkhajmer i Adorno, a to je konstantno osciliranje između civilizacije i varvarstva.

varvarstvo je inherentno prosvjetiteljstvu, fašizam je inherentan liberalizmu, individualizam je inherentan totalitarizmu.

evo jednog zanimljivog članka o tome, koji sigurno to može da objasni bolje od mene (nadovezuje se na Dijalktiku prosvjetiteljstva)

http://www.oratiereeks.nl/upload/pdf/PDF-3869oratie_Fruchtl.pdf

Jer to je ključno kod Habermasa, da bi se iskorijenio fašizam mora se napustiti civilizacija zasnovana na subjektivnom umu - individualizmu, pa zasnovati civilizaciju na INTERsubjektivnom umu - komunikativnom umu. Umu koji se ne nalazi u subjektu-individui.

To je maltene pečat na njegovim radovima, sigurno na gigapediji imaš njegov Filozofski diskurs moderne, jedno kraće poglavlje je posvećeno tome.

Ali jedno je sigurno, kod Habermasa (prije njega Fukoa, kasnije Žižeka) individualizam je problem.

Albedo, ti autori pronalaze možda vezu između jednog tipa liberalizma i jednog tipa fašizma.
Ako se tako gleda između svega postoji veza.

Да, као што рече Симон Симоновић Бошку Обрадовићу: "Нисам видео везу, видео сам линк."