ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Blago razocaranje .Film je dugacak bez mnogo akcije , na pojedine trenutke monoton i dosadan (kao i sama Ilijada), dosta scena se cine zbrzanim , narocito kraj.Ogroman broj statista je koristen , sve je veoma autenticno (kostimi , oruzje, nacin borbe , itd..)Specijalnih efekata gotovo da nije bio (pogotovo kompjuterske animacije , sto je u neku ruku za pohvalu).Djevojke , Bred izgleda hot(ne mogu da vjerujem da JA ovo mogu da kazem za muskarca) , i to je jedan od razloga zasto bi Vi trebale otici vidjeti film.Sve u svemu , film se moze strpati u istu korpu sa Ben Hurom (napravljen prije 40 godina), a daleko losiji od npr The Brave Heart  koji spada u istu vrstu filmova.
3+

TROY je film koji je slabiji nego sto izgleda.

Rec je o filmu koji treba da se gleda u drustvu, naprosto zato sto u sebi sadrzi izvesne redundantne elemente koji se moraju prikazati neofitima. Osnovni problem ovog filma je u pogresnom tretmanu mita. naprosto, prica o opsadi Troje je pre svega mit, pa tek onda istorijska cinjenica. Mit je konstituisan od prisustva bogova i ljudi. Pesnicka tumacenja ovog mitskog gradiva su brojna a ILIJADA je, kao i TROY, samo jedno od tih tumacenja. TROY kao ni mnogi anticki tekstovi te vrste nema puno veze sa ILIJADOM, niti se to od ovog filma moglo ocekivati.

Medjutim, kada se u filmu TROY izbaci neizmerno bitan element bozanskog uplitanja u dogadjaje, kada se ne samo ne izobrazavaju bogovi, vec se ukloni i uticaj raznih prorocanstava, onda se gubi osnovna kopca sa tom pricom.

Naime, kao sto sudbinu junaka tragedije cine hibris i hamartija, tako i zaplet svake od njih cini uticaj bogova, koji moze biti konkretan, u pojavnom obliku, ili barem indirektan. Scenarista David 25th HOUR Benioff izbegava bogove i prorocanstva i ostavlja nas sa realsiticki konotiranim mitom ciji iracionalan zaplet zapravo ne moze da veze savremenu publiku.

Ipak, kao sto rekoh TROY se OBAVEZNO mora gledati u drustvu,. a opijati su pozeljni.

Kada se gleda u drustvu, dobijate priliku da apstrahujete salo ovog filma i da uzivate u bitkama koje su fenomenalne. Ne samo da cete uzvikivati `Ridli Skote pojedi svoja muda!` nego  cete cak uspeti da buduete i uvuceni u neke od set-pisova preko Petersenovoe stamene, postene, rezije u kojoj ne mora da se trazi subjektivni plan vise.

Takodje neke od inovacija su vezane i za detaljno prikazivanje kakve posledice ostavljaju razna seciva na telo i glavu onog koji njima biva proboden/udaren/pogodjen.

U krajnjoj liniji, ovaj svet nikada ranije nije prikazan sa ovakvim zarom. Jedini aspekt u kome ventualno TROY moze zaostajati za GLADIATORom je aspekt mirnih scena u kojima Ridleyev sminkeraj moze da zabasuri ispraznost razgovora. Petersen relativno konvencionalno resava te situacije, i za razliku od Ridleya daje jednu zaista opipljivu teksturu svetu kojim se bavi. Ocigledno je CGI napredovao.

TROY takodje sa ukusom eksploatise tipicnu holivudsku glumacku podelu, matori Englezi igraju aristokratiju, Helena nije neka sexpot na prvu loptu vec je vise onako etericna, itd. Ali, OK, ovo i jeste holivudski pokusaj da se reafirmise mit. Mislim da je jedina greska u tome sto su mirne scene morale vise nalikovati MATRIXu a da su bitke morale ostati ovakve kakve jesu...  

U svakom slucaju, mislim da je TROY obavezno stivo, i da je jedini uslov da se ne overdozira sa zeljom da se ispuni ILIJADA, i naravno, odlazak sa prijateljima...

film je katastrofa,dosadan,pitanje je da li ce isplatiti film od zarade,ono sto znamo da je ulozen 200 miliona dolara,dzaba im 50 000 statista barem da su koristili cgi efekte,neke makete,ukoliko znamo da je Bred Pit dobio 17 milona dolara zbog pojavljivana njegove guze   kakva je to svrha pojavljvljivanja? da privuce   paznju? sramota za rezisera.

Ja sam od filma dobio šta sam očekivao. Uživao sam u borbama koje su urađene i bolje nego u Gladijatoru (iako je Gladijator bolji film). Uvodna sekvenca 'borbe' Ahila i onog džina je totalno genijalna! Ugao iz koga je snimljen završni Ahilov udarac je fantastičan.

Iako je lik koji tumači Bred Pit blago nedefinisan, mislim da je on solidno odradio posao (mada je u pojedinim trenucima suviše mlak za ulogu ratnika kakav je Ahil, ili bar kako ja zamišljam Ahila) - čini mi se da je Pitovo baratanje mačem na solidnom nivou u ovom filmu (deluje uverljivo).

Mirne scene, kao što je i Kripl rekao, ne uspevaju da pariraju osmišljenosti borbi...Suviše su obične i lišene dinamičnosti i saspensa...

Meni je lično ok to što je čitava priča ispričana totalno realno i bez uplitanje viših sila - to filmu daje izvesnu težinu, autentičnost i žar kakav nisam često viđao.

Sve u svemu, uživao sam tih dva sata i četrdeset minuta.

kako možete gledati te gluposti  

Quote from: "komi"kako možete gledati te gluposti  

Učim, putem pokušaja i pogrešaka, kako da provalim koji film treba izbeći...Kada sledeći put budu snimili Troju, neću ga gledati.

TROJA 2 (povratak troje) Uskoro!!! hehe!  vidimo koliko na blagajnama do sad zaradili 85 miliona a kostao 200miliona,katastrofa! pitanje da li ce isplatiti film.Mislim da ce umesto oskara dobiti zlatnu malinu.

Mozda ce neko reci da cepidlacim, ali sta ce im 50000 statista kada je u to vreme u Grckoj zivelo ukupno manje od 10000 ljudi.

Uspeh Gospodara Prstenova neko u Americi je shvatio kao potrebu da se snimaju superspektakli a ne fantazija. Šteta.

Quote from: "Boban".

Uspeh Gospodara Prstenova neko u Americi je shvatio kao potrebu da se snimaju superspektakli a ne fantazija. Šteta.

Sve za americku publiku koja ,npr u dvoboju Ahila i Hektora otvoreno navija za Hektora , nadajuci se da ce pobjediti  .

Quote from: "jackdaniels"

Quote from: "Boban".

Uspeh Gospodara Prstenova neko u Americi je shvatio kao potrebu da se snimaju superspektakli a ne fantazija. Šteta.

Sve za americku publiku koja ,npr u dvoboju Ahila i Hektora otvoreno navija za Hektora , nadajuci se da ce pobjediti  .

što je bilo lako moguće da se dogodi... mislim, već kad su osakatili ovako homera, zašto ne promijeniti još nešto...

Quote from: "ante"

Quote from: "jackdaniels"

Quote from: "Boban".

Uspeh Gospodara Prstenova neko u Americi je shvatio kao potrebu da se snimaju superspektakli a ne fantazija. Šteta.

Sve za americku publiku koja ,npr u dvoboju Ahila i Hektora otvoreno navija za Hektora , nadajuci se da ce pobjediti  .

što je bilo lako moguće da se dogodi... mislim, već kad su osakatili ovako homera, zašto ne promijeniti još nešto...

Da to bi bilo cool , jos da Hektor zavitla macem i stane u samurajskoj pozi iznad mrtvog Ahila i i kroz zube izgovori :
How ya like that , motherfucker.

Quote from: "crippled_avenger"
Osnovni problem ovog filma je u pogresnom tretmanu mita. naprosto, prica o opsadi Troje je pre svega mit, pa tek onda istorijska cinjenica. Mit je konstituisan od prisustva bogova i ljudi. Pesnicka tumacenja ovog mitskog gradiva su brojna a ILIJADA je, kao i TROY, samo jedno od tih tumacenja. TROY kao ni mnogi anticki tekstovi te vrste nema puno veze sa ILIJADOM, niti se to od ovog filma moglo ocekivati.

Medjutim, kada se u filmu TROY izbaci neizmerno bitan element bozanskog uplitanja u dogadjaje, kada se ne samo ne izobrazavaju bogovi, vec se ukloni i uticaj raznih prorocanstava, onda se gubi osnovna kopca sa tom pricom.

Naime, kao sto sudbinu junaka tragedije cine hibris i hamartija, tako i zaplet svake od njih cini uticaj bogova, koji moze biti konkretan, u pojavnom obliku, ili barem indirektan. Scenarista David 25th HOUR Benioff izbegava bogove i prorocanstva i ostavlja nas sa realsiticki konotiranim mitom ciji iracionalan zaplet zapravo ne moze da veze savremenu publiku.

ne mislim da bi Troja bila mnogo bolji film da je scenarista pokusavao da se drzi Ilijade i starogrckih mitova o Troji. prosto, pa sta ce, nego da uzme da je sve navodno istorijska cinjenica i da pravi istorijski spektakl. zasto bi se baktao oko neke price sa bogovima i sl., da rizikuje da tolika ekipa i novac i sve propadnu ako mu to ne uspe kod publike, a ne bi uspelo. jer ne uzima niko pricu o Troji da danas isteruje neku pravdu i ne znam kako slozen odnos prema zivotu, nego da se narod veseli. uostalom, po epu i mitu da se islo, to bi bio jezivo dosadan film. stavljanje bogova u film bi otvorio citavu spansku seriju gde je pola bogova na strani ovih, pola na strani onih u ratu, a to sve iz nekih razloga iz proslosti, gde su roditelji nekog od junaka prinosili zrtve nekom bogu, a neki nisu, pa sad ovi tako odlucuju kome ce da pomazu. junake u epu ne pokrecu nikakvi hibris i hamartija, kod Homera je to jos uvekl prost strah od bogova, junaci su prilicni primitivci, a sve ih pokrecu dve stvari: zelja da se upisu u istoriju i da se dobro kresu. nema tamo nikakve do smrti ljubavi izmedju Jelene i ovog Parisa i nema nikakvog Ahilejevog buntovnistva, kao u filmu, u stilu, on se buni na Agamemnona jer je veliki individualac, americki heroj (kao policajac koji ne slusa sefa, nego sve radi po svom), nego je Ahil legitimno pod Agamemnonom, a posvade se jer mu Agamemnon ne ukaze pocasti kao heroju u jednom momentu. i sad iznesi ti tako pricu, pa niko je ne bi ni primirisao.
uostalom, kad vec pominjete Gladijatora, meni je taj film bio daleko bolji. Troja je mlaka prema Gladijatoru. sve je tamo na mestu, cela prica o Maksimusu, likovi su cvrsci i uverljiviji, vise im verujes i sam ambijent je sa vise detalja, pazljivije prikazan (dobro, imali su valjda vise istorijskog materijala, ali opet) i tamo ima neke intervencije autora u istorijsko stivo, ne prenosi ga samo da bismo mi gledali kako se eto, u nekoj istorijskoj eposi, tamo neki kolju i slicno, nego covek pravi pricu, a u Troji je, manje vise, sve krpljenje price i pompeznih dijaloga i klisea da se prikaze ono sto publiku pali, dobre borbe.  Lik Maksimusa kog igra Rasel Krou je hiljadu i jedan put zivotniji i uverljiviji od svih zajedno junaka u Troji. Plus Bred Pit je ocajan u ulozi Ahila. najuverljiviji je bio u ljubavnim scenama sa onom robinjom, tu mu verujem, a kad uhvati da trepce i steze vilicu kao neko veci od zivota izgleda sasvim glupavo. Ali ceo film je zabavan i, kad pominjete trilogiju Prstena, bolje da se svake godine snime po tri Troje nego da opet snime nesto tako dosadno kao Gospodara.

Quotebolje da se svake godine snime po tri Troje nego da opet snime nesto tako dosadno kao Gospodara.

Ouch!!!

Dve stvari:
1. Da li je iko zamisljao Ahila kao plavusana?
2. Cudi me da se nisu odlucili da slede gay trend koji vlada americkim stanicama ovih dana i otvoreno naparave Ahila gay likom...

Quote from: "otaku"Ali ceo film je zabavan i, kad pominjete trilogiju Prstena, bolje da se svake godine snime po tri Troje nego da opet snime nesto tako dosadno kao Gospodara.

h, please g   kill y urself

Quote from: "otaku"bolje da se svake godine snime po tri Troje nego da opet snime nesto tako dosadno kao Gospodara.

Koji ljubitelj fantastike moze izreci ovakvu bedastocu?
A ako nisi ljubitelj fantastike, otaku, sta radis na ovom forumu?

nisam ljubitelj fantastike, nisam htela da te uvredim onim sto sam rekla za Gospodara, a na forumu ne radim nista, kao sto ni ti ne radis nista.

Šta vam je ljudi? Zašto tako energično napadate moju drugaricu otaku? Doduše, jes' da sam sa njom saglasan samo 33% (zbog Povratka kralja, ostala dva su mi super), ali nemojmo da pretvaramo Gospodara u nekakvu... dogmu. Or something. Loše sam se izrazio. But you get the point.

hvala otaku sto mi je ustedela vreme i kazala vecinu stvari koje i ja mislim o TROY; pre svega, pametno se osvrnula na neke stvari povodom kojih se daleko etabliraniji kriticar poput Cripple-a israo ko grlica u svom rivjuu istog filma re: vernosti izvorniku, odsustvu bogova [u filmu] itd.
sve sto je otaku tim povodom kazala mogu i ja da potpisem.

i da dodam da su ilijada i odiseja [ali narocito ilijada] beskrajno prevazidjena  dela ciji je ISTORIJSKI znacaj nesumnjiv, ali koja takodje nemaju sa cime da korespondiraju u umu ili dusi danasnjeg citaoca*; ilijada je jedna beskrajna, dosadna propaganda za 'patriotizam' u najsirem smislu [citaj: nema lepse i casnije tsvari u zivotu coveka no da polozi svoj jedini zivot na oltar boga/domovine/vodje ili vec bilo kog autoriteta kome u tom trenu prdne da bi bilo fino neko da zagine u nj. ime].

na stranu sto mi je idejna pozadina tog dela gnusna, ono nema sta da ponudi ni na cisto estetskom nivou, u smislu da, recimo, u celoj toj knjizurini nema tuce stihova da se sabere za koje bi covek mogao da kaze: "e, alal ti patka sto si to dobro reko! gde se samo seti! jeste, tako je, bas je tako, sto si to lepo kazao!..."
gomila majmuna se kolje zbog neke kurvestije, ali je to zamaskirano krupnim pricama o 'casti', 'otadzbini', 'kralju', a usput se ubacuju neki antropomorfni 'bogovi' i podmecu kalke onima koji im nisu prineli zrtve ili im prosto nisu po volji...

*tome* da film bude veran? i da ostane film? i da neko pozeli da ga gleda?
mislim da su uradili solidan [mada ne i savrsen] posao u adaptaciji/modernizaciji te, u korenu bezvezne, price; da nisu od ahila napravili tog individualca koji pisa u vetar [iako su njegovo bunovnistvo i neposluh vodje istorijski nezamislivi i nerealni] film ne bi imao na kome da pociva, tj gledalac ne bi imao za koga da se veze.

naravno, meni tokom gledanja svakog drugog filma ovih dana na um neizostavno dolaze misli: "Ovo bi Verhoven uradio mnogo bolje", pa tako i u ovom slucaju:
-bilo bi vise IRONIJE prema tim vodjama, i topovskom mesu koje bezvezno gine za 'slavu';
-bilo bi MNOGO VISE krvi i delova tela;
-akcija bi bila jos zabavnija i dinamicnija;
-Verhoven bi zapravo POKAZAO helenine sise, u najmanjem slucaju - a verovatno i vise od toga;
-V. sigurno ne bi prikazivao patrokla kao 'rodjaka'; nezamumuljeni prikaz nj. odnosa sa ahilom dao bi vecu emocionalnu dimenziju ahilovom besu kasnije, kad ovaj zagine; takodje, V. bi prikazao ahila kako pravi sva tri [ili 7? ili kolko ono bese?...] kruga sa hektorovim telom oko troje, a ne samo par kratkih kadrova kao u filmu; to je emotivno najjaca scena filma [cak i u ovoj kratkoj verziji] - kod V. to bi bilo jebanje keve;

itd. itd.

no, po principu daj sta das, troja kakva jeste je sasvim solidan i gledljiv film= 4-

*kad sam vec kod 'zastarelih' dela i danasnjeg citaoca= ne bih da ispadne da knjige starije od par vekova danas nista ne valjaju: cak i u gnusnoj bibliji, recimo, mogu se naci stotine i stotine prelepih deonica, mocnog jezika, nezaboravnih slika, mudrosti, emotivnog naboja, itd;
ako zelite klasicno, prastaro delo koje je genijalno u svakom svom delicu, koje uprkos ogromne starosti moze i danas da se cita kao da je 'moderno' - uzmite GILGAMESA. e, *to* ja zovem klasikom gigantskih razmera. sto se mene tice, ilijada moze slobodno da ode niz kanalizaciju ovog trena, bez i najmanje stete po civilizaciju i kulturu...

Upravo sam u procesu gledanja Troje, prešao sam 40ak minuta. So far imam velike zamjerke na scenario i smatram da autora istog treba objesiti za noge. S druge strane, akcione scene su sjajne. Kad odgledam film, javljam se sa detaljnim impresijava and what's more - sa čitavim traktatom o filmovima o Troji (!) Stej ćund!

Btw., u pitanju je Director's Cut, proširen sa oko 30 minuta novih scena (i Heleninim grudima!).

Pogledao prvi disk. Not bad, postaje sve bolje i bolje!  

Quote from: "Harvester"Pogledao prvi disk. Not bad, postaje sve bolje i bolje!  

Jesi li stigao do grudi ili te one čekaju na drugom disku?

Quote from: "Milosh"

Quote from: "Harvester"Pogledao prvi disk. Not bad, postaje sve bolje i bolje!  

Jesi li stigao do grudi ili te one čekaju na drugom disku?

Bile su na samom početku filma. A ionako me u posljednje vrijeme mnogo više interesuju scene borbe od grudi  

Quote from: "Harvester"U pitanju je Director's Cut, proširen sa oko 30 minuta novih scena (i Heleninim grudima!).

zaista neverovatno da 4,5 godine NIKO nije imao šta da doda mojim genijalnim opservacijama o filmu PROJA, samo da bi se sada na njih harv nadovezao svojim patološkim mamarnim fiksacijama!    

Ne zvocaj, već sam rekao da ću da pišem malo detaljnije kad pogledam film. Ostalo mi je još pola sata. Btw, za sada sam vrlo zadovoljan. Prevazišli su loše dijaloge s početka i ovo je sada jedan vrlo respektabilan epski film.

Quote from: "Harvester"Btw., u pitanju je Director's Cut, proširen sa oko 30 minuta novih scena (i Heleninim grudima!).

Ne mogu da verujem da su to isekli,banditi.Inače,odličan film.

Wolfgang Petersen:
Postao svetski poznat odličnim Das Boot, zatim napravio još veći nemački komercijalni internacionalni uspeh - 80-es fantasy hit filmom The NeverEnding Story, potom otišao za Ameriku.

Tamo startovao sa simpatičnim SF-om Enemy Mine, nastavio sa kvalitetnom B produkcijom Shattered, da bi vrhunac karijere ostvario sa odličnim filmovima In the Line of Fire i Outbreak.

Prvi film koji je podelio filmske poznavaoce bio je propagandni Air Force One, koji su neki mrzeli jer je američka propaganda, a drugi cenili (ja, među njima) jer je zanatski vrhunska propaganda i zabavan akcioni film.

Posle ovoga, karijera WP nesumnjivo ide silaznom putanjom.

The Perfect Storm je beživotan mainstream projekat, opet zanatski dobar, ali koji više podseća na nešto što bi snimio Jan De Bont, nego WP.

Troy ne popravlja stvari bitno, a sa slabunjavim Poseidonom Peterson definitivno narušava reputaciju.

Troja:

Piter O Tul nazvao je Petersena klovnom koji nema pojma o režiji. Ovakav stav je verovatno posledica razmišljanja da je WP sa ovakvom temom i pričom imao materijala za umetnički izuzetan istorijski spektakl u rangu Ben Hura, Spartaka ili barem 10 zapovesti ili Gladijatora.
Umesto toga dobili smo laku populističku zabavu, otprilike kao kad bi Marvel (stari iz 60-ih) napravio adaptaciju, svodeći Troju na super-herojsku fantasy akciju. Ali ni to nije dosledno urađeno, zbog izbacivanja fantastičnih elemenata (bogova) i uvođenja realizma bez pokrića.
No i ovakva Troja funkcioniše, ako se ne shvata ozbiljno i ako se ne gleda ubrzo posle, skoro bilo kog, starog holivudskog spektakla, koji ima prave likove, dijaloge i pre svega dramu.

Troja nije umetnički relevantan film, jer Peterson nije umetnik, nije autor. On je samo talentovani zanatlija čiji kvalitet filmova u potpunosti zavisi od kvaliteta scenarija. Zato Poseidon i jeste tanak i zaboravljiv film, jer je rađen po scriptu, po kome ni jedan veliki filmmaker ne bi pristao da radi, dok ga značajno ne preradi i poboljša. Tu nikakvo Petersenovo kretanje kamere, kadriranje i montaža ne pomažu.

Piter O' Tul ne bi trebalo da se javlja, jer je njegova gluma u Troji... slaba. Da ne kažem težu riječ.

Pogledao. Vrlo sam zadovoljan filmom. Traktat očekujte tokom vikenda (naravno, od njega ne očekujte ništa spektakularno - osim spektakularne dužine   ).

Quote from: "Harvester"Traktat očekujte tokom vikenda

Prošao vikend...

Quote from: "Milosh"

Quote from: "Harvester"Traktat očekujte tokom vikenda

Prošao vikend...

Ljudi brže urade diplomski.

Ne kukajte, upravo pišem. This is gonna be HUGE! Napisao sam već 2 i po strane u Wordu, a tek se zagrijavam  

stvarno ne znam koju brzinu očekujete od bosanca kome se blog zove spora farma!?

FILMOVI O TROJI

Uvod

Svrha ovog traktata je da nižepotpisana individua (to jest ja) čitaoce (to jest vas) udavi nasumičnim i besmislenim trabunjanjem. Tema nije toliko bitna, ali evo – filmovi o Troji pružaju solidan materijal za dugo i iscrpno maltretiranje.

Tekst je napisan na osnovu sljedeća tri filma:
Helen of Troy (1956) – režija: Robert Wise
Helen of Troy (2003, TV) – režija: John Kent Harrison
Troy (2004) – režija: Wolfgang Petersen

Najraniju (Wiseovu) verziju ćemo iste sekunde da izbacimo iz razmatranja i da se skoncentrišemo na preostala dva vrlo dobra filma. Zašto? Iz prostog razloga što je taj film totalni krš, crno-bijela budalaština gdje su svi Grci Srbi a Trojanci Bošnjaci, Paris je heroj i razbija Menelaja u fer borbi samo da bi ga neki smrad zažagao mačem s leđa i ubio na mjestu. Helena je prinuđena da se vrati kući s mrskim gadom Menelajem, ali u svom srcu je svjesna da će u afterlajfu da se sretne s milim Parisom. Čak i da zanemarimo crno-bijelost (nažalost, pod ovim ne mislim na crno-bijelu fotografiju – film je u boji, ali nema boje, if you get my meaning, wink, wink), teško je tolerisati užasne glumce. Ovi malo matoriji su koliko toliko podnošljivi, ali glavno dvoje su kuku majko. Paris, iako heroj filma, takav je mrljavac da je čudno kako ga i rođena majka voli, a kamo li najljepša žena na svijetu. Or is she? Zapravo, njena sluškinja (koju glumi mlađana Brižit Bardo) je mnogo ljepša. Pored toga, njihova «gluma» je takva da bi komotno mogli da dođu na časove u Narodno pozorište Republike Srpske. Dobro, sad im je malo kasno za to, znajući da je film snimljen prije pedeset godina, ali jasno je na šta mislim.

Suma sumarum, u daljem tekstu vjerovatno više nećemo pominjati ovaj film.


Bogovi

Zanimljivi su neki negativni komentari koji su se pojavili u vezi sa Trojom Volfganga Petersena. Naime, neki ljudi se žale na blasfemiju potpunog izbacivanja bogova iz priče. Kao, u pitanju je skrnavljenje Homera i slično. Moram da priznam jednu rupčagu u svom književnom obrazovanju – Ilijadu nisam čitao (mada planiram u skorije vrijeme), ali mislim da je odluka o koncentrisanju isključivo na ljude potpuno prirodna i zapravo jedina normalna. Kao što reče neko (otaku) – ubacivanje, pored svih ovih silnih homo sapiensa, još i raznoraznih božanstava stvorilo bi pravu latinoameričku sapunicu od filma. I konačno – izbacivanje bogova nije počelo od Volfganga Petersena. I obje prethodne verzije (da, znam, upravo sam prekršio obećanje dato u posljednjoj rečenici uvoda) to čine. Bajati film iz pedeset šeste potpuno, a u TV seriji iz 2003 uloga bogova svedena je na to da se u obliku vizije prikaže Parisov susret sa tri boginje (čini mi se da su u pitanju Afrodita, Atina i Hera, ali nemojte me držati za riječ jer nisam baš dobro zapamtio) na samom početku filma, kao i da se spomene da je Helena zapravo Zevsova kćerka. To je otprilike to – u daljem toku događaja, pogotovo u samoj borbi, njihov uticaj je ignorisan.


Helene (warning: this paragraph contains NUDITY!)

Nakon što smo Zevsa i kompaniju skinuli s vrata, red je da se pozabavimo i onim što je, bar na papiru, povod za rat (o ovom povodu ćemo još da pričamo kad za to dođe vrijeme). I naravno, red je da još jednom prekršim obećanje s početka teksta. Dakle, u filmu iz pedeset šeste Helenu glumi Italijanka Rosanna Podesta, tipična plavuša iz tog vremena, s tim da naravno nema ni zrnce harizme koju posjeduju neke njene poznatije kolegice. Njena gluma (kao i gluma ostalih likova iz tog filma) je standardno pozorišna i potpuno prevaziđena za današnje standarde. Za ondašnje ne znam. Što se tiče TV verzije iz dvije iljade i treće, stvari su nešto bolje. Sienna Guillory (poznata nam kao opaka Džil Valentajn iz filma Resident Evil 2) fino izgleda na ekranu, mada ni njena gluma nije nešto o čemu biste pisali kući. Međutim, Sienna je pristala da uradi jednu od najbizarnijih scena koje ste ikad vidjeli u nekoj TV seriji – naime, hoda potpuno gola kroz ogromnu prostoriju punu grčkih kraljeva. Ne pitajte za razlog. Dobro, reći ću vam. Ali kasnije. Elem, tokom tog njenog hoda (kada je kamera prikazuje otpozadi, što je, mora se priznati, scena o kojoj biste definitivno pisali kući) tu se negdje nađe i Paris, koji je došao da ugovori sa Menelajem neki biznis oko šverca cigareta i kad je vidio tako golu Helenu – bam! Nije ni čudo što mu se nešto poremetilo u glavi. I konačno, što se tiče Troje iz 2004., u ulozi Helene je Diane (Heid)kruger, poznata manekenka, koju su stvarno dotjerali da izgleda sjajno i to je hands down od ove tri Helene ubjedljivo najljepša. Naravno, Diane (Heid)kruger nije ništa bolja glumica od moje strine (koja, btw, čak i ne postoji, pošto ja nemam čak ni strica, a to je apsolutni prerequisite da biste imali strinu, osim naravno ako recimo imate i strica i strinu pa stric umre a ostane strina, e u tom slučaju imate strinu a nemate strica, ali ja svakako nisam imao strica in the first place), ali to nije toliko bitno, pošto se vrlo malo pojavljuje u filmu. Za to malo ipak uspijeva da nam pokaže grudi, a bogme i stražnjicu u jednoj potencijalno fenomenalnoj sceni kad leži gola na krevetu. Ta bi scena (potencijalno bolja čak i od slične scene sa Charlize Theron iz filma Cider House Rules) bila nešto o čemu biste pisali kući da se iznad ovog prekrasnog ženskog tijela kao kakva zla kob ne nadvija prokleti golišavi Orlando Bloom Kažu da je Volfgang Petersen planirao da se Helena uopšte ne pojavljuje u filmu. To bi sa čisto filmske tačke gledišta zapravo bio odličan potez (naravno, producenti to nisu dozvolili), ali bismo onda ostali bez Diane (Heid)kruger i njenih prelijepih... očiju.


Parisi

Generalno, Helen of Troy (iz 2003) i Troy su prilično komplementni filmovi – oba imaju i vrline i mane, s tim da skoro uvijek ono što je dobro urađeno u jednom filmu škripi u onom drugom i obrnuto (izostavljam naravno verziju iz pedeset šeste u kojoj sve škripi). To je prilično frustrirajuće, zapravo, jer počnete da mislite «Jao, da su OVO uzeli iz ovog filma, a ONO pak iz onog itd. imali bismo SAVRŠEN film o Troji!». Tretman Parisa je jedna od stvari koje su (po mom skromnom mišljenju (zapravo prekrižite ovo «skromnom»! ko dođavola piše ovaj članak, vi ili ja???)) bolje urađene u TV filmu.

Prva očigledna prednost TV filma u odnosu na spektakl Volganga Petersena je što Parisa ne glumi Orlando Blum nego neki nepoznati glumac. Ovo predstavlja, cijenim, odstupanje od Homerovog tretmana. Naime, Paris bi trebalo da je ušljivo balavo derište i za takvu ulogu Orlando Blum je savršen. Ali, u TV verziji Paris nije baš sasvim žensko, ima čak i neku harizmu, pa se u nekim trenucima opasno približava trenutku da postane simpatičan (!). Ovde prvenstveno mislim na njegove antidržavne stavove s početka filma.

Dakle, u TV filmu (u daljem tekstu: TV film, naspram Troje iz 2004. koju ćemo od sada da zovemo Volfgangovim čedom) pratimo šta se sa Parisom dešava od trenutka kad ga, na urgiranje vajne mu starije sestre Kasandre (koja je kao neka proročica, gadura jedna) izbacuju napolje s namjerom da ga koknu, jer je ona predvidjela da će on da donese propast Troji. To je i jedan od razloga zašto je simpatičniji u ovom filmu nego u ostala dva – morate bar malo da se sažalite na nekoga koga su kad je bio novorođenče izbacili napolje u namjeri da ga ubiju na mjestu. Elem, njega spašava nekakav čoban ili možda ribar, nije bitno, tek Paris postaje čoban nesvjestan svog kraljevskog porijekla (inače, pravo ime mu je zapravo Aleksandros). Fakat da vlast brutalno i nemilosrdno naplaćuje poreze izaziva kod pravednog Parisa bijes i srdžbu prema režimu, a ko može da se ne identifikuje sa takvom ličnošću? Kap koja preliva čašu jeste trenutak kad mu odnose voljenog bika da bi ga iskoristili kao nagradu na nekakvom turniru u makljaži. Pored povećanja simpatije prema Parisu, ovaj moment lijepo služi i da prikaže malo drugačiju stranu Troje od apsolutnog savršenstva kako je predstavljena u drugim filmovima (znate ono, bogat grad, prekrasni ljudi, mudar i pravedan kralj, ma da se čovjek istopi, bolje neg' u Izraelu za vrijeme Solomona). Već sam pomenuo da se Paris zaljubi u Helenu kad je vidi golu na derneku (on je inače otišao tamo da pregovara sa Menelajem oko otvaranja kafane), mada ju je zapravo već vidio onda kada je birao najljepšu boginju u pećini.

S druge strane, u Volfgangovom čedu veza Parisa i Helene nema ni glavu ni rep. Prvi put kad ih vidimo zajedno, oni su već konzumirali jedno drugo nekoliko puta, a odmah smo čašćeni dijalozima tipa «Last night was a mistake!», ko da gledamo kakvu tinejdžersku dramurdu a ne film o jednoj od najvećih bitaka svih vremena. Zahvaljujući srednjoj do lošoj glumi obje strane, uopšte ne možemo da steknemo osjećaj da se njih dvoje nešto pretjerano vole. Jedini osjećaj koji stičemo je da su oboje loši glumci. Uglavnom, iako nisam čitao Ilijadu, pretpostavljam da je ovo «pravi» Paris. Ne pretjerano veliki borac, ali ne odbija priliku da nekog zažaga strijelom iz daljine (u pitanju je preteča modernih snajperista, koje smo vidjeli u ratu u Bosni). Bastard.

Sad da se opet vratimo na TV film. Da bi vratio svog bika, Paris odlučuje da se lično prijavi na turnir i pobijedi, kad već nema drugog načina, jer je vlast gluva za njegove molbe. On je, naime, tokom svog pastirskog života, u pauzi između sakupljanja ovaca i čitanja romana o Šejnu iz pera (ne Kaktus) Džeka Slejda vrijedno učio borbene tehnike i postao je respektabilan (ako već ne fenomenalan) borac. Nakon nekoliko sređenih protivnika, dolazi finale u kojem se suočava sa ni manje ni više nego princom Hektorom, najboljim fajterom u čitavoj Opštini Visoko, a možda čak i u cijelom srednjebosanskom kantonu. Iako povrijeđen, Paris uspijeva da sredi Hektora u teškoj i neizvjesnoj borbi, zahvaljujući jednom sretnom potezu na samom kraju (zapravo nesretnoj intervenciji naporne Kasandre, koja je dekoncentrisala Hektora svojim povicima «Kill him!!!»).

Nakon što Parisa proglase pobjednikom i vrate mu njegovog bika, Kasandra obznanjuje da je to zapravo Aleksandros, ono ljigavo malo đubre koje će da donese propast Troji. Kako je Kasandra velika proročica (sve do tada je pogodila, uključujući pol djeteta, izbijanje prvog i drugog svjetskog rata i pojavu Hitlera, kao i pobjedu Conge nad Nalbandijanom na ovogodišnjem Mastersu u Parizu (gle, u Parizu, kakve li ironije)), dakle pošto je Kasandra velika proročica, Prijam, Hektor i kompanija sa dosta rezerve primaju Parisa nazad i on se vraća kući u kraljevski dvor, ali suočen sa prilično hladnom atmosferom među najmilijima. Što li se nije vratio da bude pastir, nije mi jasno. I ovde se tretiraju neka potencijalno bitna pitanja, kao npr. sudbina pojedinca vs. sudbina države i sl. i to mi se sviđa.

All in all, šta se dalje dešavalo sa ovim likom, biće ispričano kroz tekstove o ostalim likovima. Bitno je da ponovimo da je Paris iz TV verzije mnogo simpatičniji i harizmatičniji lik i jedini je ekranizovani Paris koji nije smjesta pobudio moju mržnju. Paris iz Volfgangovog čeda je... well, Orlando Bloom.


Kasandra

Neobično, ali Kasandra je potpuno ignorisana u Volfgangovom čedu, dok je u TV filmu veoma bitan lik. Ona se pojavljuje i u onom filmu koji nećemo da spominjemo, ali ovde je baš upečatljiva. Još kao malo dijete tražila je da se Paris ubije, a mnogo godina kasnije, kad je odrasla, tražila je da se Paris ubije. I toliko se dernjala i vikala da su je na kraju strpali u zatvor da je malo smire. Ne treba ni da spominjem da je bila manje nego zadovoljna kad se pored sve muke još i Helena pojavila tamo. To je ko da se posiječete na sječivo mašine za rezanje hljeba, a onda vam neko gasi cigarete na toj rani. Ne sjećam se tačno šta se sa njom desilo, ali mislim da ju je neko koknuo.


Tezej

Tezej (u tumačenju Stellana Skarsgaarda) se ničim izazvan pojavljuje u TV verziji, otima Helenu, nešto baljezga i i biva ubijen. Naravno, u ostala dva filma ga nema.


Hektor

Hektor je najveći heroj u Troji, junačina u rangu jednog Milorada Čavića. U oba filma je tako, s tim da glumac iz TV verzije ipak ima nešto manje harizme (mada je i sam jako dobar) i ipak je tu Hektorovo nepovjerenje prema Parisu (čak i spremnost da ga kokne!) zbog Kasandrinog proročanstva. S druge strane, u Volfgangovom čedu on je praktično glavni lik, borac apsolutno bez mane i straha, u tumačenju fantastičnog Erika Bane. Taj čovjek zna kako se antički heroj prebacuje na ekran i svaka mu čast za ovu ulogu. On je zaslužan i za jednu od najboljih scena u sva tri filma – kad nakon borbe s Patroklom (za koga je mislio da je Ahil) skine njegovu masku, njegov izraz lica, bez ijedne izgovorene riječi, jasno govori «Oh, Fuk Mi, ubio sam dijete!». Fenomenalno! Ukratko – na polju Hektora apsolutnu prevagu (uz poštovanje prema anonimnom glumcu koji je bio dosta dobar u TV verziji) odnose Erik Bana i Volfgangovo čedo. Šta je na kraju bilo sa Hektorom, vidjećemo kad budemo govorili o Ahilu.


Ahil

Ahil je, uz Hektora, praktično centralni lik Volfgangovog čeda. Fenomenalan ratnik, antički zavodnik plavušan, koji spava s nekoliko žena odjednom, jedino što mu je u životu bitno je da se proslavi toliko da ga buduće generacije pamte hiljadama godina (i uspjelo mu je, right?). However, Ahil ipak nije bezdušno đubre. Čak se malčice i zaljubio pa je kroz onu papazjaniju na kraju pokušavao da pronađe svoju curu, ali je nadrapao od onog smrada Parisa. Takođe, Ahil ne može da smisli Agamemnona – korijeni sukoba leže u jednom honoraru koji je zbog neke papirologije legao na Agamemnonov račun, a ovaj odbio da ga isplati Ahilu. Kasnije, Ahil jednostavno ne benda živu silu i potpuno ignoriše fakat da mu je Agamemnon nadređeni, pa tako u jednom trenutku jednostavno odbija da se dalje bori i to traje sve dok Hektor ne sredi Patrokla (Ahilovog mladog rođaka) i direktno navuče sebi bijedu na vrat (čitaj: Ahilov bijes). U onoj verziji o kojoj ne govorimo eksplicitno je navedeno da Ahil ne želi da se bori jer mu Agamemnon nije dao herojski kredit. I u ovoj se manje-više svodi na to.

Ovaj junak je ujedno i ubjedljivo najslabija tačka TV verzije. Zahvaljujući činjenici da je tamo glavni lik Agamemnon, neki drugi heroji su morali da saferuju, pa je tako Ahil sveden na fusnotu i to na lošu fusnotu. Predstavili su ga kao sirovog primitivnog ćelavog rmpaliju koji u jednom trenutku iz čista mira vrisne «Blimey, pa ja sam se vrlo malo pojavljivao u ovom filmu! Hektore, dođi da te ubijem!» i onda ubije Hektora i počne da ga vozika oko zidina grada. Ovo je predstavljeno u kombinaciji sa drugim scenama, ali bolje i tako nego nikako, kao u Volfgangovom čedu. Čak ni pola sata duži Director's Cut ne sadrži scenu vožnje. Još jedna ilustracija koliko je Ahil u TV filmu marginalan lik je što uopšte ne postoji sukob između njega i Agamemnona. On čak jasno nekoliko puta izjavljuje «I fight for King Agamemnon!»

Suma sumarum – Ahil u tumačenju uglavnom dosta dobrog (izuzimajući povremeno isturanje donje vilice, koje čini da čovjek liči na uvrijeđenog trogodišnjeg dječačića) Breda Pita je apsolutno trijumfalan u odnosu na TV verziju.


Menelaj i Agamemnon

Braća su, pa je red da ih predstavimo zajedno. Agamemnon, kao konstantno najveće đubre antičkog svijeta i njegov promjenljivi mlađi brat Menelaj su zapravo motori kompletnog trojanskog rata. Iako u Volfgangovom čedu u njihovim ulogama imamo sjajne glumce Briana Coxa i (meni veoma dragog) Brendana Gleesona, vjerujte mi na riječ – likovi u TV verziji su mnoooogo bolji i ostaje mi samo da se žderem i da mislim kakav bi to film bio da su njih ubacili u ovu holivudsku verziju.

Da se razumijemo – Brajan Koks je odličan. Ali Agamemnon je upravo fascinantan negativac, prava inspiracija za moderne ratne zločince. O tome kakav ludak je u pitanju najbolje govori ne njegova totalna manija za osvajanjem svega živog (to su imali i Hitler i Napoleon i Stefan Dušan) nego trenutak koji je ignorisan u Volfgangovom čedu, a prikazan u TV verziji – nejmli, kad manijak bez trunke razmišljanja žrtvuje rođenu kćerku Ifigeniju samo da bi dobio dobar vjetar za put u rat. U TV verziji on je još iz čista mira silovao Helenu kad je došla da se ponudi Grcima u zamjenu da ovi ne srede Trojance, a na kraju je nadrapao kad ga je izbola rođena žena Klitemnestra, koja je imala određenih zamjerki na ubistvo jadnog djeteta (u Volfgangovom čedu Agamemnon je nadrapao kad je pokušao da obljubi Ahilovu curu pa ga ova zbola nožem, okreni-obrni, žene su mu došle glave). Inače, u TV verziji Agamemnon mučki rokne Parisa s leđa taman dok se ovaj grli sa svojom curom i tako ga pošalje u vječna lovišta, dok njih dvoje u Volfgangovom čedu bez problema zbrišu u inostranstvo sa konvojem izbjeglica.

Jasno je da je za ulogu jednog ovakvog psihopate neophodan pravi autentični filmski psihopata. Autori ovog filma našli su ga u fenomenalnom Rufusu Sewellu, koji taj neki ludačko-ubilački pogled ima po definiciji, te mu ovakva uloga nije predstavljala problem. Recimo scena kad on drnda Helenu dok Menelaj pokušava da se probije kroz kordon policije i spriječi ga u tome je jednostavno da se naježiš. Naročito pogled koji mu uputi. Ako se sjećate Velikog Dijabola iz istoimene epizode Dilana Doga, tamo čini mi se ima sličan pogled. Ukratko – Rufus Sewell je genije i njegov harizmatični portret Agamemnona je jednostavno (uz konkurenciju uloge Erika Bane) najbolja performansa u oba filma.

Velike su razlike u tretmanu Menelaja i opet na štetu Volfgangovog čeda. Tu je Menelaj još jedan pohotni matori starac kome je do Helene stalo ko do stare krpe i želi je nazad samo da bi, citiram ga, «mogao da je zadavi sopstvenim rukama». U suštini, pored dominantnih Ahila i Hektora Menelaj nije previše bitan, te mu Volfgang Petersen dozvoljava da pogine od Hektorove ruke zato što je dirao njegovog malog brata.

S druge strane, za razliku od Volfgangovog čeda i verzije o kojoj ne govorimo, u TV filmu je Menelaj dosta simpatičan lik, mlađi čovjek bez brade. On dobija Helenu kockom, ali dođavola, ona mu se ipak jako sviđa i nije čiter i varalica. Ova TV verzija je jedina gdje on stvarno do krajnosti pobjesni isključivo zbog te brutalne krađe žene i ide u rat samo da bi nju doveo nazad. E sad, druga je stvar što Agamemnon ima druge planove. Prilikom borbe s Parisom on trijumfuje, ali ga ne ubije već njih dvojica malo prodivane i Menelaj pokaže uncu razumijevanja za Parisove motive i njegove ljubavne jade. U posljednjoj sceni njemu Helena kaže «I cannot love you» na što on odgovara «What will you do?», ona kaže «I will follow» i on onda «I accept». I onda zajedno odšetaju u fejdaut. Sasvim solidan kraj za razliku od stereotipnosti završetaka druga dva filma.

Uopšte, nikad mi se nije sviđalo to predstavljanje svih Grka kao pomahnitalih pokvarenih ubica kojima je krađa Menelajeve žene samo dobro opravdanje da pokolju Trojance. Ova verzija se bar donekle razlikuje od takvih pojednostavljenih portretisanja i zaslužuje pohvale s te strane.

Da sumiramo – Agamemnona i Menelaja uzeti iz TV verzije.


Ostali likovi

Time smo čini mi se pokrili sve osnove likove. Valja spomenuti još Odiseja koji je dosta dobro predstavljen u obje verzije, ali ipak je tu Šonbin odličan u Volfgangovom čedu i odnosi pobjedu. Već sam spomenuo ničim izazvanog Tezeja. Što se žena tiče, frapantno je kako su u Volfgangovom čedu sve same slabe glumice. Ne zna se ko je gori – Diane Kruger kao Helena ili Saffron Burrows kao Andromaha. Što se Prijama tiče, u TV verziji ga glumi Džon Ris-Dejvis i mnogo je respektabilniji od Pitera O' Tula, koji konstantno ima facu kao da ga nešto boli. Takođe mi se ne sviđa što je bez ikakvih potpitanja potpuno spreman da u kuću pusti ženu spartanskog kralja. Džon Ris-Dejvis je bar postavio neka potpitanja.


Trojanski konj

U verziji o kojoj nećemo da govorimo toliko je veliki da u njega jedva mogu da stanu tri hobita. U ostale dvije verzije je dobro napravljen, ali konjina iz TV verzije je nekako veličanstvenija.


Krv, borbene scene i izgled generalno

Bez većih poteškoća pobjedu odnosi Volfgangovo čedo. Sjajna koreografija, nekoliko dosta krvavih scena, gomila statista, odlična scenografija, haos, vatra, eksplozije, sve savršeno za jedan pravi spektakl. TV verzija takođe nije loša po tom pitanju, ali apsolutno nema poređenja za holivudskim megaspektaklom. E sad, kako najveći dio od tri sata i deset minuta koliko traje Volfgangovo čedo otpada upravo na sjajne scene borbe, jasno je da na kraju ovaj film moramo da proglasimo najboljim.

Daklem: Najbolji od ovih filmova je Troja Volfganga Petersena, prvenstveno zbog sjajnih scena borbe, izvanrednog lika Hektora i ne mnogo slabijeg Ahila. Prednosti TV verzije su Agamemnon i Menelaj i još poneka scenaristička rješenja. Npr. čitav uvod u rat je urađen mnogo bolje – u Volfgangovom čedu to je nekako smušeno, kao da je scenarista bio pijan, pa sam u jednom trenutku pomislio «Kad će ovi već jednom da prestanu da kenjaju i da počnu da se bore?». Naravno, kad Grci krenu prema Troji, film počinje da biva sve bolji i bolji i do kraja praktično nema mana (osim izostavljanja Ahilovog tegljenja Hektora oko grada). Ukratko – zbog potpunosti utiska i te kako vrijedi pogledati obje verzije. Eto vam sad.

Mislim da će Ghoul morati da čita Ilijadu ponovo. Ahil je prikazan kao jedno nerazumno biće koje grčka svijest mora da napusti. Zato je Odisej junak Troje(iako se praktično ne pojavljuje u filmu) i smatra se prvim čovjekom koji je koristio razum. Same Ilijada i Odiseja su jedan proces racionalizacije.

Oko ostaloga se definitivno ne slažemo, jer mi euripidovski pristup kosmologiji i mitu definitivno ne odgovara, odbijam ga iz principa... Sokrat, sofisti i slična boranija...

Ali jedno je sigurno, Ahil kod Homera nije junak već jedna nerazuma praiskonska sila, da ne kažem vreća mišića, koja mora da nestane sa lica zemlje.

Ovaj film je uradio potpuno suprotno, umjesto da veliča Hektora, on je veličao Ahila kao glavnog predstavnika ''grčkog herojskog doba'', što on to nije.

Quote from: "Harvester"finale u kojem se suočava sa ni manje ni više nego princom Hektorom, najboljim fajterom u čitavoj Opštini Visoko, a možda čak i u cijelom srednjebosanskom kantonu.

vidim, harv, da si i ti poklonik salinasa prajsa, i da podržavaš njegove teoriji o troji ubosni.
čudi me samo da ih nisi malo explicitnije elaboriro, being frombosna & all.  

Quote from: "Harvester"«Oh, Fuk Mi, ubio sam dijete!»

bravo, harv!
tako govore pravi pedofili!

Quote from: "Harvester"Svrha ovog traktata je da nižepotpisana individua (to jest ja) čitaoce (to jest vas) udavi nasumičnim i besmislenim trabunjanjem.

Uspelo ti je! Trebalo mi je 12 minuta da ovo pročitam (ima li neko bolje vreme?), i sad mi dođe da pogledam director's cut Troye, a možda čak i tu TV verziju...

Quote from: "Milosh"

Quote from: "Harvester"Svrha ovog traktata je da nižepotpisana individua (to jest ja) čitaoce (to jest vas) udavi nasumičnim i besmislenim trabunjanjem.

Uspelo ti je! Trebalo mi je 12 minuta da ovo pročitam (ima li neko bolje vreme?), i sad mi dođe da pogledam director's cut Troye, a možda čak i tu TV verziju...

Nisi valjda STVARNO ovo čitao???  

Samo čekaj da vidiš moj sljedeći traktat - "Uloga bicikla u njemačkom ekspresionizmu i italijanskom neorealizmu"!  

Quote from: "Harvester"FILMOVI O TROJI

Za to malo ipak uspijeva da nam pokaže grudi, a bogme i stražnjicu u jednoj potencijalno fenomenalnoj sceni kad leži gola na krevetu. Ta bi scena (potencijalno bolja čak i od slične scene sa Charlize Theron iz filma Cider House Rules) bila nešto o čemu biste pisali kući da se iznad ovog prekrasnog ženskog tijela kao kakva zla kob ne nadvija prokleti golišavi Orlando Bloom
.

Fino si ti ovo napisao Harvi.Stvarno je pičkasti Orlando jedino što mi je smetalo u filmu(i naravno premalo gole Krugerovke).A Bana je opasan posao uradio;ako smo od Breda Pite znali šta da očekujemo,Ozi potomak ustaške emigracije je bio najprijatnije izneneđenje posle onako mršavog učinka u Hulku.
O upoređivanju sa tv verzijom ne mogu da pričam jer sam je gledao davno,čim se pojavila a Petersonovo čedo početkom ove godine.Jedino se sećam da mi ta verzija nije ostvaila neki utisak osim naravno antologijske scene gologuzog Sijeninog hoda i sjajnog Rufusa stvorenog za uloge sadista i luđaka.
Kod Petersenovog dela mi se osim naravno glume i odlično snimljenih scena borbi posebno svidelo kako su urađeni dijalozi.
Nije bilo palamuđenja i smaranja kao što očekujete kad su  ekranizacije grčkih epova u pitanju a nije bilo ni banalizacije do nivoa prilagođenog retardiranom američkom gledaocu već su vrlo precizno i pametno napisani tako da uz dobre glumce koji ih izgovaraju doprinose da se ovako dugačak film sa puno važnih likova ,prati lako i sa istim uzbuđenjem od početka do samog kraja.
Zbog svega toga,ne bih imao ništa protiv da u Petersenovoj režiji vidim i ekranizaciju Odiseje koja je ko stvorena za novi Holivudski spektakl.

Harvi, doklegod ti imaš vremena da pišeš ove prekrasne ludorije, ja ću imati vremena da ih čitam.

Inače, od onih sam kojima se Petersenova Troja veoma dopala. Nema bogova, nema proseravanja. A Paris je jedna plačip(censored)ka, i stvarno je zaslužio da ga glumi Orlando Blum.

Ekstremisto, i ja bih ekstremno voleo da pogledam Ilijadu u Petersenovoj režiji. Zaslužila je realniji tretman. Kako bre supersnalažljivi, lukavi Odisej čak 10 godina (il' beše 20?) da luta među grčkim ostrvima, jer, kao, ne može da nađe kuću? Biće da mu je bilo dosta rata, ali i kuće, pa je uzeo dopunski momački staž. I pokušavam da zamislim tu Penelopu koja ga sve vreme čeka i odbija prosce. Hmmmm...

QuoteHarvi, doklegod ti imaš vremena da pišeš ove prekrasne ludorije, ja ću imati vremena da ih čitam.  

Zahvaljujem veoma!  

No, problem je što actually NEMAM vremena    Na ovo piskaranje sam potrošio dva i po sata, zbog čega je na kraju nagrabusilo učenje