ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

QuoteСрбија је земља богате историје, традиције, културе. Народ са тако значајном историјом ипак није доживео да види екранизован ни мали део своје историје, понајвише због тога што друштвена свест о важности филма међу српским редитељима и представницима државе није на завидном нивоу.

http://www.nspm.rs/kulturna-politika/srpski-filmovi-q.html

E,da,ovo zaslužuje posebnu temu na Sagiti,samo ne znam da li na ovom podforumu ili na politici i istoriji.

ona prošla analiza Srpskog filma je mnogo bolja. Šišanje je dobro pročitao.

SRPSKI FILM je našao malo ljubavi u Americi...

The "feel good movie of the century", A Serbian Film, has caused quite a stir around the world during its festival run, and ever since word starting spreading about how crazed this flick is, we've been wondering how, or even if, it would get distro here in the States. Wonder no more.

DC just caught up with Invincible Films at AFM, and they clued us in on the following - they're planning on distributing A Serbian Film in US theatres possibly starting as early as February, 2011. The movie will be cut down to an R for its nationwide release (mind you, we have no idea how that's even possible), and the uncut version will be shown in limited theatrical release at smaller art-house type theatres as well as released on DVD.

But wait ... there's more! Invincible Pictures also has an exclusive deal with Showtime to show the R-rated version. They're also going to be rolling the film out on video on demand and (hold on to your asses) on mobile devices via a service called FlixFling. You know, so you can carry the carnage with you wherever you go.

Look for more soon!

Quote from: Kunac on 03-11-2010, 20:15:34The movie will be cut down to an R for its nationwide release (mind you, we have no idea how that's even possible)

Ma, svi, pa i oni najgrdji filmovi se mogu srezati na bilo koji rejting - samo treba iseci scene seksa.

Britanski plakat

Srpski Film spasava Kosovo!

Samo Srđan Spasojević Srbina Sekirom Siječe.

Mislim da je ovaj plakat pravi simbol ideologije "krvi i tla".

Ne dopada mi se ostrvski plakat, domaći je bio bolji... U slučaju SF-a, uvek bih se usresredio na neki od eksploatacijskih momenata. Mogli su da zajašu hajp , pa da na plakat stave sliku tek rođene bebe...

http://www.thefilmcatalogue.com/catalog/FilmDetail.php?id=10273

Nadam se da će na DVDu sa bonus featuresima biti obuhvaćeni Karlovac, Karlobag i Virovitica na omotu?

Zabrana za "Srpski film"
5. novembar 2010. | 13:49 | Izvor: Tanjug San Sebastijan -- Sud u San Sebastijanu doneo je odluku da se "iz preventivnih razloga" otkažu projekcije "Srpskog filma" na Nedelji filma fantastike i horora.

Sud je odluku obrazložio time da ,,film ugrožava seksualne slobode".

Film mladog srpskog reditelja Srđana Spasojevića, u kojem "preovlađuju scene nasilja i okrutnosti", već je prikazan na Festivalu u Sićesu, gde je podigao mnogo prašine, navodi španski list "El Pais".

Uprava festivala koji se održava u San Sebastijanu izjavila je da "poštuje odluku suda".

Oni su saopštili i da su dve projekcije "Srpskog filma", planirane za juče i danas otkazane, a da će novac od prodaje ulaznica biti vraćen.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=11&dd=05&nav_category=12&nav_id=470307

Како јавља Blu-ray.com, прелиминарни датум за британско издање је 3. јануар 2011. Наравно, ова верзија ће бити краћа од оригиналне и то за 4 минута.
Blu-ray форум
BBFC press

Quote from: crippled_avenger on 05-11-2010, 15:16:49

Sud je odluku obrazložio time da ,,film ugrožava seksualne slobode".

da li ovo znači da film nije zabranjen zbog pedofilije nego zbog homofobije?

Ne, zabranjen je zbog pedofobije. Pristrasnog i negativnog prikaza pedofila.

zbog promocije negativnog stereotipa o pedofilima

Prikazivanjem pedofila kao bolesnika iako je to samo jedan od varijeteta ponašanja, kao levorukost.

А ево и диска:

Debilnog li kavera... Doduše, i film je takav.

http://www.revolvergroup.com/uk/cinema/view/a_serbian_film

The American Film Market (AFM) highlighted the increasing diversity and creative richness of the horror genre, as buyers snapped up original and ingenious movies from around the world.

Genre is no longer a dirty word. At AFM, some of the most exciting films in the marketplace were horror movies, several demonstrating daring in their storytelling, ingenuity in their execution and resourcefulness in their production.

A-list buyers looking for genre movies with commercial value were pouncing on low budget English and non-English language titles in an effort to capture the next Paranormal Activity. Indeed several of the new wave are mock documentaries (or moc-docs as they are dubbed) which blend hand-held DV footage with state of the art special effects.

Magnolia Pictures wrapped up a multitude of deals on Norway's The Troll Hunter, a hand-held style record of the search for giant trolls by a bunch of students. Prior to the market Universal snapped up most of continental Europe on the film after a sensational sneak screening at Fantastic Fest in Austin, Texas, in September. Among the new buyers were Momentum in the UK, Twin in Japan and Madman in Australia.

Meanwhile, one of the discoveries at the Sitges Fantasy Film Festival last month was Fernando Barreda Luna's Atrocious from Mexico. Another moc-doc about two kids with a fascination for urban legends who discover strange goings-on in their family summer house, the film was sold by Celluloid Nightmares to Revolver in the UK, Senator in Germany and Wild Side in France.

Celluloid also sold Dennis Gansel's German vampire movie We Are The Night widely – to Metropolitan in France, Vertigo in Spain and Film Depot in Russia among others. Gansel's follow up to The Wave is about a young woman initiated into a trio of vampires. Like Atrocious, We Are The Night was one of the hits of Sitges.

Elle Driver was touting The Silent House, a US remake of the Uruguayan horror film which is 80 minutes of real time following a woman who revisits her family's isolated summer house and discovers she is not alone. Chris Kentis and Laura Lau, who had a hit with verite chiller Open Water, are directing and Elizabeth Olsen (the twins' younger sister) will star.

Horror was abundant in the deal stories coming out of the AFM, but the variety of horror was striking. Anchor Bay snapped up English-language territories to Moonstone's reboot of The Howling; Fortissimo launched sales on Takashi Shimizu's intriguing The Rabbit Horror about a young boy's toy animal which comes alive to terrorise him; and Jinga was stirring up controversy and deals – including a US sale to Invincible Pictures – on the endlessly notorious A Serbian Film.

The horror explosion emerged from market needs. Expensive dramas with name actors are out of fashion because they don't make financial sense for buyers. Horror is the one genre for which audiences have a limitless appetite. Good horror has a place in theatres and, more importantly, a vibrant life on ancillaries.

Out of that commercial imperative, the genre has blossomed creatively. Matt Reeves, who took the moc-doc to new levels with Cloverfield, did a superb job remaking Let The Right One In as Let Me In, while one of my personal favourites was Red, White And Blue, a Texas-set film by UK director Simon Rumley which was as dramatically satisfying and thought-provoking as it was horrifying.

The horror renaissance has also cast a spotlight on fantasy and horror film festivals which are now routinely throwing up major acquisition titles; Sitges, Fantastic Fest, FrightFest in London and PiFan in Puchon, Korea, which also has its own production market, are among them.

The Saw franchise may be coming to a close, but the future for horror films is filled with creative – and commercial - riches

ovo je zanimljivo... je li neko pokušao da objasni zašto je horor opet ''in''? Mislim onako ''sociološki''.

rekao bih da to nije ništa novo pod suncem. tako ne vidim čemu tvoja uzbuđenost.
ključni pojam je ovo: "The American Film Market". jasno da onda "Genre is no longer a dirty word."

zanimljivo bi bilo da je obratno. da tržište ište recimo Drvo za klompe ili Rohmerov ciklus godišnja doba. to bi bio razlog čuđenju.

a možda treba stvar promatrati fenomenološki: ponekad se nameće teza da liberalno društvo porađa svoje opscene dodatke (klasična teza u Prljavom Harryju npr). ti "opsceni dodaci" su i vojska fanova-gikova; stasaju sve mnogobrojniji fanovi-gikovi koji mogu stare temeljne konstitutivne vrijednosti 'uzornog građanina', nadomjestiti 'stručnošću' u nekoj grani, zahvaljujući porastu otvorenosti društva. školski primjer ovog tipa je ghoul. konzervativno gledano, ghoul je manjkav, od fizikalija do seksualnog pitanja, no takvo gledište više nije na dnevnom redu (barem u sumboličkoj stvarnosti, iako kao Realno ono ustrajava i izbija npr. u ovoj pingvinskoj analizi), pa on to može kompenzirati stručnošću na svome polju, polju horora.
i pazite sad - pingvinova teza je: SAMA SIMBOLIČKA STVARNOST STVARA MOGUĆNOST KA FORMIRANJU SVE VEĆEG BROJA GHOULOVA. ta "otvorenost" društva je formalni uvjet porasta gikova, pojedinaca koji vlastiti subjektivitet okreću ka fetišizmu, ka intimnom obožavanju i pronalaženju sebe u hobiju i sl. ono što se nekad smatralo kao hobi postaje životno pitanje, sam subjektivitet.
AFM uočava ta komešanja na ontološkom planu (a nije isključena mogućnost da su oni sami gikovi; gikovi su već zauzeli pozicije na strateškim mjestima) i želi se ekonomski okoristiti okolnošću

najjednostavnije rečeno, možda bi trebalo analizirati taj slučaj; raste li broj onih koji fetišistički obožavaju kolekcionarska izdanja serijala Saw recimo, dok se istovremeno rapidno smanjuju njihove značajke muškarca, jebača ili pak samo percepcija (još uvijek) normalnog građanskog braka, muško-ženskih odnosa i sl.

Tvoja teorija se, znači, sažima u ovo - pre interneta nije bilo natkompenzacije? Ajde, možeš ti i bolje.

ma ne, moja teza glasi: na Divljem Zapadu ne može stasati poklonik žanra, a još manje doktor horora.

ali pazi, neka te ne zavara banalnost teze; ona je to samo naizgled!
jednostavni zdravorazumski ljudi bi ovu tezu olako shvatili kao nešto samorazumljivo, kao da ja tu pričam "pojedinac na Divljem Zapadu nije puno mario za pitanja žanra; njega je zanimalo traženje zlata, lov na bizone, revolveraški dvoboji, saluni i putovanje diližansom." takvo gledište implicite uzima stav da je pojedinac određujući faktor svojih zanimacija, nahođenja; kao da je on jedini aktiv u procesu, kao da od njegove volje ovisi.
ali ne!
gornja teza upravo stavlja težište na formu! forme određuju sadržaj, a forma Divljeg Zapada je (od strane pingvina) prepoznata kao, u najmanju ruku, nepovoljna za razvitak pitanja žanra, horora i sl. u svijetu Divljih Zapada nema uvjeta za pojavu ghoulova, u strogo formalnom smislu!

čitava tema filma Prljavi Harry se zapravo iscrpljuje u gorenavedenoj istini; doduše, na jedan, publici, primjereniji i zabavniji način uporabom instrumenata dramaturške razrade.
Prljavi Harry podvrgava kritici otvorenost horizonta modernog društva i pita se (naivno ili ne, ovdje ne ulazimo u to): nije li bilo bolje u doba Divljeg Zapada? ili manje naivno, što smo na našemu putu izgubili, što je pošlo ukrivo?

Radivojevic vs. Moj Film digital edition veliki intervju

http://magazin.moj-film.hr/

Dio odgovora se odnosi i na ovde iznesene teze o nastavku 

------   e aj sad ovako,znam da ima horora gde stradaju deca ali snimiti film gde neko siluje musko dete u zadnjicu to moze zabaviti samo 1.satanistu  2.pedofila  3.coveka koji nema decu ili mrzi dete  dakle oblik psihopate

//////////////  pazi kao sto je hostel oskrnavio jednu zemlju tako je i ovo nas,izgleda da bagru sa Dedinja koja ima pare a igra se filma ovako nesto zabavlja,super kinematografija je mrtva u Srbiji

ps  dijalozi su filmu su toliko niski,sisanje je za ovo  u dijalozima 5 u mozak a i to smo toliko u detalje kritikovali

znaci  ko god moze da snimi scenu silovanja deteta je poremecen a ovo je 1 satanisticki horor ikad


bolesno,a ako treba da ide u distribuciju secite scenu sa klincem jer ovo nije krsenje morala vec sprovodjenje sotone na zemlju




ps film je na yu tub puknut ceo tako da ga nemojte ni na buvljaku kupiti

http://www.youtube.com/watch?v=oM5aMlDcJmM

http://www.independent.co.uk/arts-entertainment/films/features/a-serbian-film-is-this-the-nastiest-film-ever-made-2137781.html

SRPSKI FILM kao povod: Prikaz društvene psihopatologije (tribina)

SRPSKI FILM je malo ljudi videlo u bioskopima, nešto više ga je 'gledalo' kod kuće na divxu, najveća većina ga nije gledala uopšte, niti to želi, ali SVI imaju neko 'mišljenje', a naročito ovi koji ga nisu gledali.
Niš je posebna priča: 'grad' koji nema bioskop, ali ima filmski časopis; 'grad' u kome je projekcija SRPSKOG FILMA (tokom Filmskih susreta, u spec. prostoru i spec. terminu) bila na ivici incidentne... taj grad, sada, pruža priliku da zainteresovani i kolko-tolko informisani filmofili, i ostali, saslušaju potencijalno ozbiljan razgovor o ovom filmu i temama koje on pokreće - a možda i da daju svoje učešće? Stranger things have happened!
Naglasak će biti na psihološko-psihijatrijskom uglu, kao što naslov - Prikaz društvene psihopatologije – i sugeriše, ali biće tu i nadležne osobe da to povežu sa estetikom. Dođite, biće zabavno a možda čak i poučno:

Učestvuju:
dr Ivajlo Ilijev, psihijatar
mr Dejan Ognjanović, pisac i kritičar
Zoran D. Slavković, diplomirani psiholog u psihoterapijskoj edukaciji
Dejan Dabić, filmski kritičar i urednik filmskog programa NKC-a

četvrtak 25.11.2010.
Mala sala NKC-a (Palilula)
20h

http://ljudska_splacina.com/2010/11/srpski-film-kao-povod-prikaz-drustvene.html

Отворено је посебно "ћоше" за Српски филм на Cult-labs форуму. Одзив је засад слаб. За мање упућене да кажем да је у питању форум иза кога стоје људи из дистрибутерске куће Arrow Films, која је са свим својим едицијама (Arrow Video, Shameless Ent, Arrow Academy) једна од најактивнијих на свијету у издавању жанровских наслова.

U novom broju TOTAL FILMa, na str. 70 ima kritika SRPSKOG FILMA pred izlazak u engleske bioskope.

http://www.bbc.co.uk/news/entertainment-arts-11846906

brate, ovi Britanci su ludi k'o struja, jedni sijeku preko 3 minuta filma, a ovaj ga posmatra kao limunadu sa predvidljivim krajem. I mislim da je čovjek u pravu, nikad bezazlenijeg klanja u životu ne vidjeh, kad zbrojiš na kraju šta je tu sve povađeno, probijeno, jebeno i ubijeno nije ti jasno kako si tako 'ladno pogledao film. Tako da je lik pogodio neke stvari, ali samo je spomenuo koliko je ovo komentar na pornografsku industriju, o tome još niko nije napisao više od dvije rečenice. Prekratak tekst.

Udario brat na brata, pajkićevac na pajkićevca!

BOGDAN ZLATIĆ: O DEMONSKOJ SAMOMRŽNJI ,,SRPSKOG FILMA"
sreda, 24 novembar 2010 04:23
Tačku na propast srpskog filma stavio je Dragojevićev ,,Sveti Georgije ubiva aždahu". Njegova antisrpska dimenzija je u slabom kvalitetu i velikim slabostima

bogdanzlaticBogdan Zlatić je 1990. godine radio na filmu ,,Bez grada i bez zakona" koji je realizovan na dan Svetog Save, kada je bez pomoći televizije, preko interneta, tim koji je na ovome radio uspeo nemoguće – da interaktivno uključi brojne Srbe iz celog sveta. O ovom poduhvatu su snimili dokumentarni film koji je više puta prikazan na televiziji. Piše filmske scenarije. Član je redakcije časopisa ,,Crkveni život", a duže vreme radi na enciklopediji svetskog filma koja će biti prvorazredni kulturni događaj. Dugogodišnji je filmski kritičar i važi za velikog poznavaoca domaćeg filma.

Kako je srpska kinematografija došla od filmova ,,Sa verom u Boga za Kralja i Otadžbinu"(1932) i ,,Karađorđe"(1911), koji su bili u svetskim razmerama poduhvati, do ,,Srpskog filma" (2010) koji je sablaznio domaću i svetsku javnost?
- Ozloglašeni titosta nas je davno opominjao: ,,Blago Srbima dok im vladaju kršteni komunisti, kad dođu nekršteni biće strašno!". To je najbolja dijagnoza duha vremena u kome se nalazimo. Film ,,Karađorđe" reditelja Svetozara Botorića i ,,Sa verom u Boga za Kralja i Otadžbinu" Mihaila Al Popovića su u svom vremenu vrhunska ostvarenja, ni u Holivudu se nisu snimali bolji filmovi. Popovićev film se bavio odlaskom srpskih ratnika u Prvi Svetski rat i on se s pravom plašio da ne strada zbog tog filma, pa ga je sakrio. Filmu se gubi trag sve do 1980.god. kada je sastavljen iz raznih arhiva. ,,Sa verom u Boga..." je jedan od najznačajnijih svetskih nemih filmova. Ja sam stalno govorio ,,domaći film", i dan-danas se u elektronskim i pisanim medijima govori tako, a ne srpski film. Jedini film koji je dobio naziv ,,Srpski film" je ovaj koji potpisuje mladi reditelj Srđan Spasojević, iza koga stoji Aca Radivojević.

Ovaj brutalan film ne bih preporučivao mlađima od 50 godina, pod uslovom da imaju odlično zdravlje. Film je navodno metafora o tome da je srpski narod silovan od raznih tajnih službi. Sem potpuno diletantskog rada sa glumcima, u narativnom smislu me je naveo da shvatim ono čega autori nisu bili svesni, a to je relacija sa najznačajnijom ličnošću srpske istorije 20. veka Vukašinom Jasenovačkim, jer je to zatezna kamata koju mi plaćamo svaki put kad zaboravimo na njega. Ta samomržnja koja đavolski plavi iz ovog filma se čak neguje i nije ni zaverenička. Govorim o samomržnji koja izvire iz mnogih od nas koji se svakog dana vajkaju ,,E, mi Srbi, kakvi smo...". Ta samomržnja dolazi iz jedne neosvešćenosti zaborava na to žitije. ,,Srpski film" je sublimat nasilja koje ide iz podsvesti autora, a ta podsvest je tako mračna usled odsustva svesti o žitiju Vukašinovom.

Da je postojala svest o žitiju, film bi se drugačije završio. Iz filma saznajemo sve, dobar film poruku nosi iz sebe samog, iz svoje strukture. Ovo što tvrdim dolazi iz mog afilmskog iskustva, ali oni koji su videli film i nemaju moje afilmsko iskustvo - Francuz, Englez ili Amerikanac mogu samo da budu zgroženi. U Americi se pojavila kritika da je ,,ovo mogao da sastavi samo jedan umobolni mozak". Kritičar je bio strog zato što nije znao pozadinu koju ja znam. Meni je film pomogao u toj meri što me je vratio na stravično nasilje koga moramo da budemo svesni i načina kako ga je primio Sveti Vukašin Jasenovački. Ništa ne možemo da uradimo ni u čemu i sve nam se rasipa iz ruku i prolazi kroz prste upravo zbog odsustva svesti tog žitija. On je sublimat sve te mizantropije koja je rasla od 70-ih godina u našem filmu i došla do nakazne pojave koju je neko smeo da nazove ,,Srpski film".

Šta je autor hteo time što ga je nazvao ,,Srpski film" ?
– Od 1966. godine postoji fenomen da se domaći filmovi prvo prikazuju u inostranstvu i tamo dobijaju nagrade, a onda ih sa tom predistorijom vide domaća publika i drugi autori. Ja sam to nazvao ,,Rom opera"- filmovi o Romima, gde se nemotivisano pojavljuju Romi, počev od ,,Kozare", ,,Skupljača perja", ,,Ko to tamo peva", pa do Kusturice i Paskaljevića gde se to provlači kao fuga - kao nešto što je poželjno da se ubaci da bi se dobila nagrada. Kao da srpski autori imaju zadatu temu šta treba ovde da urade da bi dobili nagradu u inostranstvu - Romi su brendirana stvar. Već dve decenije brend je i nasilje koje je odlika antisrpske propagande na Zapadu. Problem ovog filma je u tome da gledalac treba da stekne utisak prepoznatljive ekspolatacije slike o Srbima koja postoji na Zapadu. Da bi dobio verifikaciju na Zapadu, autor je pribegao odvratnom nasilju u filmu i zbog tog brendiranja dobio pohvale. Film je kod nas skoro zabranjen s razlogom jer je za zatvorene projekcije, ne za bioskopsku dvoranu. Svaka umetnost ima izvestan boj umetničkih kodova koji su specifični za nju, kojima postiže stepen univerzalnosti da može svako da je razume, da je dekodira. Iz ovog filma treba da dekodiramo da su Srbi nakazan narod.

Ko je finansirao takav film?
– Najzanimljivija stvar je da država nije dala novac, već je po rečima samog reditelja, njegov otac umesto da mu reši stambeno pitanje, pomogao sinu da napravi ovaj filmski prvenac. Film je skupa stvar, mada je ovo niskobudžetni film. Poređenja radi, Mihajlo Al Popović je film ,,Sa verom u Boga za Kralja i Otadžbinu" snimio novcem od miraza svoje supruge, čiji je otac bio kamenorezac nadgrobnih ploča Bergoto i udostojio srpski narod remek dela. Mladi reditelj ,,Srpskog filma" je nakazni film kojim stavlja nadgrobnu ploču svom narodu snimio novcem oca koji ima poslovni odnos da vlasnikom ,,Delta holdinga". Ostaje nejasno zašto je ekipa radila po ekstremno niskim honorarima. Celokupan honorar Sergeja Trifunovića iznosi koliko jedan snimajući dan za rad na celom filmu, zbog čega su ga kolege kritikovale jer ruši sindikalna pravila.

Zašto je zadata tema i decenijsko zloupotrebljavanje SPC, sveštenika i vernika u srpskom filmu?
– Od Soje Jovanović i njenog filma ,,Pop Ćira i pop Spira", naš prvi film u boji, koji je bio kritičan ali ne zlonameran, svi dalji filmovi, bez razlike, imaju zadatak da zloupotrebe obraz Pravoslavlja i naše Crkve. Mija Aleksić kao sveštenik i Rahela Ferari kao monahinja u ,,Skupljačima perja" su primer zlurade namere autora da oslikaju zlonamerne karikature sveštenstva. Nije teško setiti se filmova Živka Nikolića, partizanske epopeje, sve do ,,Sveti Georgije ubiva aždahu" koji dosledno tretiraju popularnu predstavu o sveštenstvu koja je gajena posle Drugog svetskog rata. Mali broj filmova ima u svojoj strukturi značajne uloge sveštenika, kao u filmu ,,Uzrok smrti ne pominjati" Joce Živanovića (1968) u kome Nemci masovno streljaju sveštenike SPC, a oni jedni drugima čitaju opela za vreme streljanja. Ili Šijanov film ,,Ko to tamo peva", u kome je epizodni lik pravoslavnog sveštenika jedini kontrapunkt celoj galeriji likova koji su mizantropski. Ne verujem da je to uvek svesna namera autora, već je prećutkivanje Vukašina mučenika delovalo podsvesno na mnoge autore. Prećutali su kao reditelji nešto što nisu smeli, što im je bilo pozvanje da posvedoče užas i tragediju svog naroda i ovekoveče je na filmskoj traci, pa je ta spoznaja izbijala. Kod dela autora je u pitanju animozitet prema veri kao lični mentalitet. Kod reditelja Joce Živanovića toga nema, ali treba znati da ga je podigao stric sveštenik. Crkva je nedodiriva jer je nebeska.

U kojim se oštrim rezovima kretala srpska kinematografija?
– Od 1950. Do 1965. god je napravljeno najviše kvalitetnih filmova što je potisnuto iz naše filmske istoriografije. Radi se o filmovima koje su snimili Vojislav Nanović, Žika Mitrović, Soja Jovanović, Joca Živanović, pa čak i neki Pogačićevi filmovi, Radoš Novaković. Naš najznačajniji film je ,,Šolaja" (1955) Vojislava Nanovića koji je napadnut i sklonjen, a reditelj izbačen iz kinematografije zato što se realno držao istoriografskih činjenica o ratu u Bosni. Drugi veliki film je ,,Diližansa snova" Soje Jovanović, srpski barok kako ga je videla rediteljka. Taj nivo nije dobacio nijedan film do dana današnjeg - ni filmski, ni umetnički, niti na planu uverljivosti. Veštački novi talas autora nazvan ,,crni talas" bave se probojem u društvenu problematiku titoističkog društva, socijalnim i partijskim problemima. Počinje sa ,,Gorkim delom reke" Jovana Živanovića, ,,Kad budem mrtav i beo" Živojina Pavlovića i filmovima Jovana Jovanovića koji su međaš, srpska avangarda i prelomni filmovi srpske kinematografije. Ti filmovi su bili snimani između 1962. sve do 1969. godine dobijali su nagrade da bi bili bunkerisani 1969. godine posle teksta Vladimira Jovičića, tadašnjeg sekretara za kulturu u ,,Borbi" – ,,Crni talas u domaćem filmu". Naziv je dobio po sceni iz filma - crnim maramama koje su nosile šumadijske žene kada su u talasima odlazile u Ariljsku crkvu da opoje stradale u Nemačkim odmazdama. Usledila je zabrana, ugušena je kinematografska delatnost. Do tada je od 37 snimljenih filmova, 30 bilo snimljeno u Srbiji. Posle tog etiketiranja, od 10 snimljenih jugoslovenskih filmova, tri su bila urađena u Srbiji. Pada zanatski kvalitet, reditelji se snalaze na razne načine. Od 1990.godine se i fizički prekida proizvodnja, sve je manje filmova koji su gledljivi, a uvećava se količina mizantropije u njima. Reditelji Praške škole i danas rade.

Tačku na propast srpskog filma stavio je Dragojevićev ,,Sveti Georgije ubiva aždahu". Na čudan način je dobio pare - na poslednjoj sednici vlade, pod tačkom razno ministar finansija Mlađan Dinkić je rekao da će dati četiri miliona evra za taj film van svih procedura, bez mišljenja Ministarstva kulture, van svih konkursa. To je loš film koji je unazadio kinematografiju jer je odneo ogroman novac. Njegova antisrpska dimenzija je u slabom kvalitetu i velikim slabostima. Siže je oduran. Film je nominalno potrošio 6 miliona evra (RS je takođe učestvovala) a ljudi koji se bave produkcijom kažu da nije mogao da košta više od milion evra.

Koje srpske teme su prećutane u srpskom filmu, da li je pozvanje umetnika da svedoči hrišćansku filosofiju?
– Žitije je veoma teško uraditi na filmu, zato ga i nije bilo. Crkva nisu samo svetitelji i sveštenici, nego i stradalni narod o kome nemamo filmskih zapisa kada je prelazio albansku granicu, kada je stradao u logorima ustaške Pavelićeve i Tuđmanove NDH, Informbiro i srpski Goli otok je potpuno prećutan, teror komunizma takođe. ,,Lepa sela lepo gore" nisu uspela u nameri da realno otvore problem poslednjeg građanskog rata. Hrišćanski etos je vrlo redak u umetnosti kao transparentna ideja. Ima vrlo malo literature koja se time bavi na ozbiljan način, sem biografskih beležaka ljudi koji su odlazili kod velikih duhovnika kao što je bio otac Tadej i zapisivali dokumentarne romane. Biblijske priče su producenti ekranizovali kao velike hitove, blokbastere. Ja ne preferiram te namenske filmove Sesila de Mila, više volim filmove koji imaju indirektnu poruku a vidi se da su ih radili reditelji koji su hrišćani kao Franko Zafireli, Rene Kleman, Andre Tešine. Vilijam Vajdler je shvatio da ne sme da prikaže Hristov lik u ,,Ben Huru", pa se taj lik vidi indirektno. Hrišćanin i ne može a da se ne iskaže kada stvara. Vera izbija i iz glumaca, čak i kada glume raznorodne uloge. Voleo sam glumca Miloša Žutića na sceni i kasnije saznao da je bio veliki hrišćanin. To izbija iz čoveka jer je kamera najubojitije hladno oružje.

Koliko je hrišćanstvo uticalo na Vaš život i stvaranje?
- Ništa nisam mogao u životu da radim, a da nisam iza toga video da to ima nekog smisla. To osećanje smisla kod mene vezano je za versko iskustvo. Donekle mogu da razumem ljude koji su zadojeni ideologijom kao energijom zablude, ali nikako ne mogu da shvatim nihilizam. Jedan moj poznanik je želeći da me povredi i ismeje rekao: ,,Oduzmi Bogdanu veru i ništa od njega nećeš dobiti, ostaće gomila rita, mesa i kostiju!" Nije mogao da mi da veći kompliment. Ništa nisam bez vere u Hrista Vaskrsloga. Umetnost je incident istorije kada kultura postaje zamena za kult. Incident je završen, umetnosti više nema. Poslednji američki umetnik upisao se u najvećeg umetnika prve polovine 21. veka dekadentnom izložbom izrezanih životinja na komade koje je stavio u formalin i to izložio. Čekamo da se ovo završi i da ponovo počne da se poštuje Crkva. To će morati da dođe jer će ljudski rod vapiti za verom. Ima onih koji smatraju da je raspad naše države i nestanak institucija uslovio da se zaljulja u srpskom narodu sve, pa i vidljivi deo Crkve (vernici, sveštenici, svetitelji). Oni dalje vele da kada ojačamo ponovo državu, imaćemo i jaku Crkvu, a to je pogrešno. Duh Sveti stvara zajednicu, zajednica stvara naciju, nacija stvara autokefalnu Crkvu, Crkva stvara istoriju a u istoriji se rađaju zakoni iz kojih se stvara država.

Kako mladi ljudi danas doživljavaju veru?
- Građansko usmerenje znači doživljaj kulta kao kulture, o čemu piše Sveti Vladika Nikolaj govoreći o kulturi bez kulta. Veru doživljavaju kao teologiju, kao učenost. Najveća opasnost je da se ikona shvati kao kulturni spomenik ili umetničko delo, teologija shvati kao filosofija, a žitije kao književnost. Podvig i ljudska tragedija rađaju i bude veru i čoveku. Srbi imaju jednu problematičnu osobinu sa hrišćanskog stanovišta a to je pravdoljubivost koja prevazilazi meru koju hrišćanin treba da ima. Pravdoljubiviji smo nego što bi trebalo i želimo satisfakciju na ovom svetu, a ništa nismo dobili. Živu veru i živu Crkvu poistovetili smo sa pojavama, hramovima, ikonama, freskama, porodičnim slavama... Crkva je samo Hristos vaskrsli na Liturgiji. Plašim se da mlađi svet to još nije razumeo. Voleo bih da Srbi drugi i treći dan svoje slave ne slave u kući, već u parohijskom domu sa svojim prijateljima. Potrebna nam je obnova zajednice kao produžene Liturgije, što je početak zajednice u ovom svetu.


Autor Slavica Lazić
Izvor:Pravoslavlje, broj 1048, 15. novembar 2010.

Odlično je ovo.

Pravoslavna verzija jednog našeg mezimca.

Pravoslavlje, odličan filmski magazin

nije ovo loše uopšte, u stvari možda je ovo i najbolja analiza Srpskog filma. Bar onog SF-a kako ga je Radivojević predstavljao u hrvatskom časopisu. Da se bavio srpskim socio-istorijskim kontekstom kraj ne bi bio onakav.

Uprkos tvom zaraznom entuzijazmu za pljuvanje, ne bih sad baš ni u šali ovo proglašavao dobrim, u najmanju ruku jer je puno netačnih informacija koje je nekorektno iznositi u javnost, vezano za produkciju, honorare i sl. Mislim da se kod nas ljudi inače dosta olako služe neistinama i pretpostavkom da mogu da diskutuju o svakoj temi.

I što je još važnije da o svakome izlupetaju šta hoće.

Ovo o Sergejevom honoraru je krajnje neukusno i neistinito. Ekipa SRPSKOG FILMA bi zbog ovakve klevete mogla da tuži Zlatića a mislim da bi u stvari to i morala da uradi jer neko na takav način blati njihovu poslovnu praksu.

To bi, nadam se, moglo malo naučiti naše novinare da ne objavljuju svaku glupost koju im neko kaže i/ili da ljudi malo paze šta govore.

pa to što kažeš nije ''analiza filma'', analiza je samo u dva prva pitanja i odgovora, ostalo je vjerovatno pljuvanje, to me i ne zanima da li je tačno, iako mi je čudno ako laže kao što kažeš... ne vidim poentu da blati Sergeja, ali valjda je to neka interna stvar, ne znam ja kakvi su odnosi u esnafu.

a zar nije bila nezavisna produkcija? Još nisu rekli KO je finansirao film, a glasina je da je to rediteljev ćale, koji sarađuje sa Miškovićem. A ni to ne znam da li je tačno ali nije ni prvi put da se pojavljuje u nekim novinama, i niko nije demantovao. A ni to mi nije važno.

To nije "analiza filma" ali jeste u sklopu denuncijacije celog projekta. Da se držao samo vlastitog tumačenja filma, to bi bilo njegovo mišljenje. Međutim, kao da ne veruje svojim razmišljanjima odlučio je da to potkrepi i "činjenicama" a one su laž, i tu je cela konstrukcija pala u vodu.

Nije pitanje analize da lie je tačna, naročito kad je reč o filmu, već da li je kredibilna. A iznoseći laži o projektu on je svoju analizu sam diskreditovao.

ko moze normalan da snimi pedofilsko silovanje,film je PEDOFILSKI,nije problem sto je hororchina,,,

Eh, sad, silovanje... Kako mi da znamo da ona lutka koju je Warlock napravio nije uživala u koitusu?

Quote from: Albedo 0 on 27-11-2010, 18:51:39
brate, ovi Britanci su ludi k'o struja, jedni sijeku preko 3 minuta filma, a ovaj ga posmatra kao limunadu sa predvidljivim krajem. I mislim da je čovjek u pravu, nikad bezazlenijeg klanja u životu ne vidjeh, kad zbrojiš na kraju šta je tu sve povađeno, probijeno, jebeno i ubijeno nije ti jasno kako si tako 'ladno pogledao film. Tako da je lik pogodio neke stvari, ali samo je spomenuo koliko je ovo komentar na pornografsku industriju, o tome još niko nije napisao više od dvije rečenice. Prekratak tekst.

Овај Енглез је баш потрефио мој утисак који сам имао послије гледања. Све је то сувише добро и "глатко" режирано да би на мене дјеловало шокантно. Мени је најпотреснија ствар из филма реченица на крају "Почни од...".

da, skoro je čudno koliko je film eksplicitan što se nasilja tiče i istovremeno savršeno bezopasan.

Quote from: crippled_avenger on 29-11-2010, 11:22:29
To nije "analiza filma" ali jeste u sklopu denuncijacije celog projekta. Da se držao samo vlastitog tumačenja filma, to bi bilo njegovo mišljenje. Međutim, kao da ne veruje svojim razmišljanjima odlučio je da to potkrepi i "činjenicama" a one su laž, i tu je cela konstrukcija pala u vodu.

Nije pitanje analize da lie je tačna, naročito kad je reč o filmu, već da li je kredibilna. A iznoseći laži o projektu on je svoju analizu sam diskreditovao.

znaš kako, ovo je intervju, nije njegov tekst, dakle nije on određivao pitanja. Nije on ''režirao'' intervju, štaviše, ne mora da znači da su mu pitanja postavljena tim redosljedom, redosljed štampanja određuju novinar i urednik. Šta bi on uradio kada bi sam pisao članak ne znam, da li bi spominjao Sergeja i Miškovića... meni naravno nije važno ni ovako ni onako.

To ti je kao da Vojislav Šešelj priča o Oskaru Vajldu, možda bi pisao hvalospjeve o njegovim djelima a ne bi spomenuo da je lik peder. Ali ako bi ga novinar pitao... i to novinar Pravoslavlja...

Nije da hoću da branim čovjeka, ni ne poznajem ga, samo ne moram da to posmatram kao sistem spojenih sudova. Da ga znam i da kenja sigurno bih drugačije reagovao

Znaš kako, ako te neko pita treba da odgooriš sa podacima za koje znaš da su pouzdani.

Neverovatno je da već godinama gledamo filmove o tome kako novinari znaju da neko sprma ili radi neko zlo ali to ne objavljuju jer nemaju dokaze, i niko ne pomisli "Hm, možda je to zato što ne možeš da pišeš o ljudima kada nemaš dokaze?"

Isto važi i za lične izjave. Prvo, novinar koji ispituje nekoga je odgovoran da vodi računa o tome šta mu sagovornik govori a ako mu je baš zapelo da bude senzacionalista kao New of the World onda lepo kaže, javio se čovek, kaže to i to.

Ali Pravoslavlje nije News of the World (premda će sigurno sad da se pojavi neki cinik i da kaže da jeste ) ali, razumemo se o čemu govorim, ako se već časopis domenom vere u onome što je nesaznatljivo, ne treba da objavljuje klevete u domenu onoga što je svima dostupno i razumljivo.

sve je to tako iz tvoje perspektive, ali stavi se u ulogu novinara.

pazi, ti si insajder,  čitalac nije. Čitalac je već čuo da je produkcija nekako (sin majke od tetke preko strica...) povezana sa Miškovićem. Druga činjenica koju čitalac zna jeste da niko to nije demantovao.

Ti kažeš da je kleveta. I na tome završavaš. Još ne znamo šta nije kleveta, i što se novina tiče ni ti nisi dao kompletnu informaciju (a i ne zoveš se ni Srđan ni Aleksandar)

U slejdećem broju bi eventualno mogli da kažu da je Kripl to i to demantovao, ali znaš kako: NAUČNO je dokazano da je 90% glasina istinito, dakle nije to Kurir dokazao već neka američka istraživanja.

Svaki novinar mora da se drži toga, posebno ako pravi izvor informacija (a odaziva se na imena Srđan ili Aleksandar) ne odgovara na prozivku. To ne znači da ti ne trebaju dokazi, ali novinarstvo nije krivični proces, ono mora da ima ''njuh'' (koji za sada Srki i Sale are leaving hanging), kao što i filmski stvaralac mora da ima ''njuh'' a ne da čeka tržišnu statistiku o svemu i svačemu.

Novinari moraju da ih kontaktiraju povodom ovoga, a ovo je prvi put spomenuto prije mjesec dana, sad ili im nijedan novinar nije do sada postavio to pitanje ili oni nisu htjeli da odgovore, dakle vjerovatnoća n broj novinara naspram dvojice tvoraca filma.

N:2 pri čemu je N sigurno veće od 2. Uz naučni dokaz da je 90% glasina tačno. Šta je vjerovatnije?
Neka tuže brate, ja mogu samo da čekam kraj sapunice.

Doduše, možda ja sve ovo pišem zbog svojeg ''zaraznog entuzijazma za pljuvanjem''
To stavljam kao slogan za blog.

Quote from: Albedo 0 on 30-11-2010, 13:15:39
sve je to tako iz tvoje perspektive, ali stavi se u ulogu novinara.

da se stavim u ulogu novinara lista PRAVOSLAVLJE. pošto sam pisao za SVETIGORU, možda bih i mogao. dakle, hajde da stvar sagledamo malo šire. prvo, zašto bi mene kao novinara lista PRAVOSLAVLJE zanimala tema SRPSKOG FILMA. jel to film koji na bilo koji način predstavlja društvenu pretnju? hm, ne baš. to je jedan žanrovski film koji je postigao uspeh u krugovima ljudi koje to zanima. oni nisu mali i nisu beznačajni, ali iz pozicije onoga čime se list PRAVOSLAVLJE bavi to je potpuno marginalna grupa. dakle, ovde ne govorimo o filmu poput AVATARa koji bi mogao da utiče na bilo kakve globalne trendove u kulturi, veri, društvenim paradigmama, you name it. ovo je mali srpski žanrovski film, snimljen o vlastitom trošku koji bi eventualno mogao da zanima filmske kritičare, ljubitelje žanra i eventualno tabloide. i tu dolazimo do ključnog problema, tematski zapravo novinar PRAVOSLAVLJA je mnogo bliži KURIRu koji je objavljivao frejmove iz filma nego novini koja se bavi pitanjima vere i Crkve. dakle, SRPSKI FILM je po definiciji nešto što ne bi trebalo da zanima SPC i njen časopis. kad smo već kod toga, čak i ako je sagovornik Bogdan Zlatić nametnuo tu temu, onda hajde da vidimo ko je Bogdan Zlatić - čovek koji je glumio u arhi-antisrpskom filmu JUG JUGOISTOK Milutina Petrovića, potpisnika peticije intelektualaca u kojoj zahetvaju od SPC da ne zaeže nhapetu situaciju na Kosovu. čovek koji je ko-autor dokumentarnog filma BEZ GRADA I BEZ ZAKONA koji se bavi SPSovom manipulacijom Crkvom i koji je imao premijeru na B92, jednom potvrđeno antisrpskom i anticrkvenom mediju. dakle, mislim da Bogdan Zlatić ima štošta da kaže o svojim ako ne antisrpskim i anticrkvenim aktivnostima a ono barem o saradnji sa institucijama koje su poznate po takvim poslovima, i da kaže ponešto o svojoj umeštanosti u izlivanje kontroverznih crkvenih poslova u javnost, umesto da je o tome raspravio u parohijskom domu na koji se tako poziva. mislim da je Zlatićevo petljanje oko SPC mnogo zanimljivije za lčist PRAVOSLAVLJE od jednog žanrovskog filma čiji je uticaj svesno limitiran na sladokusce, ili idiote, ili kako god već hoćeš da nazoveš te ljude...
pazi, ti si insajder,  čitalac nije. Čitalac je već čuo da je produkcija nekako (sin majke od tetke preko strica...) povezana sa Miškovićem. Druga činjenica koju čitalac zna jeste da niko to nije demantovao.

koliko ja znam, Mišković je na slobodi, i bavi se biznisom. plašim se da ti svoj, ili naš ili čiji god animozitet prema Miškoviću pretvaraš u sudsku presudu. koliko ja znam desetine hiljada ljudi sarađuju sa Miškovićem,, ne vidim da bilo čija saradnja sa Miškovićem esencijalizuje bilo koju osobinu. kakve veze ima sa kim je produkcija povezana? ako SPC traži da joj se vrati imovina, zašto ulazi u pitanja tuđe imovine i zaista ne znam na koji način Miškovićeva imovina utiče na estetske domete ili bilo šta čega se dotiče PRAVOSLAVLJE, naročito ako imamo u vidu da je Crkva uvek bila otvorena prema vlasnicima privatnog kapitala, čak i onima koje sada ova država goni popzut Karića a nekada su bili rado viđeni gosti...
Ti kažeš da je kleveta. I na tome završavaš. Još ne znamo šta nije kleveta, i što se novina tiče ni ti nisi dao kompletnu informaciju (a i ne zoveš se ni Srđan ni Aleksandar)

U slejdećem broju bi eventualno mogli da kažu da je Kripl to i to demantovao, ali znaš kako: NAUČNO je dokazano da je 90% glasina istinito, dakle nije to Kurir dokazao već neka američka istraživanja.

ovo sa time kao su glasine tačne, podrazumeva da 10% glasina nije tačno?
Svaki novinar mora da se drži toga, posebno ako pravi izvor informacija (a odaziva se na imena Srđan ili Aleksandar) ne odgovara na prozivku. To ne znači da ti ne trebaju dokazi, ali novinarstvo nije krivični proces, ono mora da ima ''njuh'' (koji za sada Srki i Sale are leaving hanging), kao što i filmski stvaralac mora da ima ''njuh'' a ne da čeka tržišnu statistiku o svemu i svačemu.

novinar treba da ima njuh kada istražuje temu ali mora da ima dokaze kada o njoj piše. u tome je osnovna razlika. naravno da treba da ima njuh, ali zanimljivo je da li je iko od njih otišao do privrdnog registra, obratio se povereniku za informacije od javnog značaja, uradio bilo šta da na bilo koji način nađe nei dokaz ili su bez kriterijuma štampali naklapanja i laži raznih budala koje se javljaju

Novinari moraju da ih kontaktiraju povodom ovoga, a ovo je prvi put spomenuto prije mjesec dana, sad ili im nijedan novinar nije do sada postavio to pitanje ili oni nisu htjeli da odgovore, dakle vjerovatnoća n broj novinara naspram dvojice tvoraca filma.
prvi put je spomenuto u komentaru na tekst na NSPMu a mi znamo ko se od naših poznanika bavi reakcijama na komentare po sajtovima, a uostalom, da li je i tada iko izneo dokaze? nije. ispričao je priču.
N:2 pri čemu je N sigurno veće od 2. Uz naučni dokaz da je 90% glasina tačno. Šta je vjerovatnije?
Neka tuže brate, ja mogu samo da čekam kraj sapunice.

Doduše, možda ja sve ovo pišem zbog svojeg ''zaraznog entuzijazma za pljuvanjem''
To stavljam kao slogan za blog.

ne volim da bilo koga savetujem o tome šta će i kako pisati, ali mislim da si razvio jednu ružnu osobinu opsesivnosti određenom temom koja postaje neutoljiva i čini da stvari polako pređu iz pronicljivosti u neprijatnost. imamo već jednog poznanika koji ima tu osobinu, a ona mu je u stvari možda i najveća mana. ne dozvoli da i tebi to postane mana...

au brate, šta napravismo od tamo nekog intervjua haha

Quotezašto bi mene kao novinara lista PRAVOSLAVLJE zanimala tema SRPSKOG FILMA. jel to film koji na bilo koji način predstavlja društvenu pretnju?

ovo je totalno oftopik, jer rijetko kada takvi listovi uopšte pokreću pitanje pravih društvenih prijetnji. Ja evo mislim da je Ceca ''nacionale'' toliko antinacionalna da je Karleuša Srbenda u odnosu na nju, ali nikad nećeš čuti da je Pravoslavlje i slični nazovi nacionalni listovi napadaju.

Isto važi i za Avatar. Lakše je glupirati se sa digitalnim anđelom, bar-kodovima, Srpskim filmom itd... sve su to lake mete, a u Srbiji kojoj je dogorjelo do noktiju treba kurcem u čelo ''aždaje'', sad... možeš ti to nazvati ''opsesivnim'' ali kurac u čelo je kurac u čelo, generalno gledano ovaj intervju je upravo takav kakav si ti rekao, čak i da se nije ''dikreditovao'' opet je zasr'o jer ne vidim ni poentu da se Trifunović spominje. To jeste ''metodologija'' Kurira.

I opet, ja sam se bavio samo sa prva dva pitanja, ne i njegovim pričama o finansiranju filma. Žalosno je što u Pravoslavlju teza nije razrađena ali tako je kako je...

Quotekoliko ja znam, Mišković je na slobodi, i bavi se biznisom.

I Naser Orić isto. Nemam ja nikakav animozitet prema Mišku, čovjek je bio direktor javnog preduzeća i onda ga je ''kupio'' od para koje ne bi skupio ni da jedan dinar svoje plate nije potrošio dvadeset godina prije ''kupovine''. Da je sastavio 12x20 svojih plata ne bi mogao da privatizuje preduzeće. Danas je naravno milijarder (čak i da zanemarimo pitanje monopola), ali prvo milionče je lopovsko, tako da šta mu ja mogu...

da li imovina ima ''estetski'' uticaj, ne bih rekao ni da ni ne, postoje naučni radovi o ''buržoaskom'' uticaju na umjetnost (mada književnost, slikarstvo itd... o filmu nisam čitao), ali to i nije neki determinizam... Čak i da je ovo Mišković direktno finansirao nije u tome stvar, već u samoj ''klasnoj'' pozicioniranosti tvoraca filma, da li je ovo film o ''jebanju'' srednje klase?

To mijenja neke stvari, jer se jebanje buržoazije raznim (ako ćemo po Radivojeviću) ratnim zločinima, raspirivanjem mržnje, nacionalizmom, i istovremenim (Kurtz iz Apokalispe) fuck-is-obscene filozofijom, to jebanje se predstavlja kao univerzalno, kao opšte-ljudsko. Da li je to ''estetski'' momenat?

Za mene jeste, jer onda ovo nije film koji kritikuje pornografiju. Pornografija je bukvalno jebanje radničke klase, i da, pod tim mislim da su jadnice u tim filmovima sa dna (klasne i geopolitičke) kace. U filmu je, po logici buržoaske stvari i Miškovog estetskog momenta, sasvim jasno da je Miloš bio pozitivac sve dok je bio kralj seksa, i da je država (vječni buržoaski neprijatelj), sa kojom je Vukmir u dosluhu (Milošev brat), njega ''kastrirala''.

Dakle, nije tu samo pitanje da li je ovaj film plaćen prljavim novcem, pa to je najmanji problem. Možda sam se prilično iskenjao sada, jer ovo su velike teme koje traže i više vremena za razradu.

Quoteako imamo u vidu da je Crkva uvek bila otvorena prema vlasnicima privatnog kapitala

to jest popovi, vladike itd.. a ne ''Crkva''. Naravno, to je licemjerno, jer Pravoslavlje može da nastupa i kao ''Crkva'' a i da brani razne privatnike i eventualne pedofile u svojim redovima. Možda samo hoće da im Miško nešto udijeli?

Quoteovo sa time kao su glasine tačne, podrazumeva da 10% glasina nije tačno?

Naravno, zato novinar i mora da bude oprezan, i to znači da mora da kontaktira Radivojevića i Spasojevića. Da je ovo sad neki istraživački članak, ozbiljan novinar bi morao da napiše da Srle i Pajče nisu htjeli da demantuju tu informaciju, ili da su spustili slušalicu. Ali u članku to znači da ga treba nastaviti pisati kao da informacija jeste tačna.

To ti je kao ona reklama za šampon protiv peruti, u uglu sitnim slovima piše da je uspješan u 10% slučajeva. Ali velika slika šalje poruku o apsolutnom riješavanju problema peruti. Novinar samo treba da se ogradi jednom rečenicom i da onda nastavi po svome. U ovom slučaju, novinar je ograđen jer je ovo intervju, odgovoran je sagovornik.

Quotenovinar treba da ima njuh kada istražuje temu ali mora da ima dokaze kada o njoj piše. u tome je osnovna razlika. naravno da treba da ima njuh, ali zanimljivo je da li je iko od njih otišao do privrdnog registra, obratio se povereniku za informacije od javnog značaja, uradio bilo šta da na bilo koji način nađe nei dokaz ili su bez kriterijuma štampali naklapanja i laži raznih budala koje se javljaju

da, to i kažem, on mora da uradi nešto, najbolje i najlakše je da kontaktira Spasojevića i Radivojevića, jer da se bakće po privrednom registru je najgore rješenje. To bi doduše morao da radi novinar NINa npr... mada su se i oni srozali.

Jer ispade da od prvog spominjanja finansijskih izvora, da li na NSPMu ili negdje drugdje, nijedan novinar to nije pitao ovu dvojicu, što mi je mnogo čudnije nego da oni nisu htjeli da odgovore.

Quotene volim da bilo koga savetujem o tome šta će i kako pisati, ali mislim da si razvio jednu ružnu osobinu opsesivnosti određenom temom koja postaje neutoljiva i čini da stvari polako pređu iz pronicljivosti u neprijatnost. imamo već jednog poznanika koji ima tu osobinu, a ona mu je u stvari možda i najveća mana. ne dozvoli da i tebi to postane mana...

ma baš mene briga da li je ovaj lagao za produkciju ili ne, brate, viđao sam i gore intervjue... ja rekoh da mi je najvažnije ono što je rekao za Vukašina Jasenovačkog. Opsesija ili ne... ja mislim da SF jeste važan film, makar bio kao što kažeš  - ''marginalan''. Da mi sad neko kaže da je Soroš finansirao Đavolju varoš bilo bi me briga.... ako je to opsesivnost than so be it. Jer ako ćemo pošteno, SF je opsesivan sam po sebi, clash of the titans, man (sad sam i megaloman