ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ovaj sajam nam je doneo i treću ,završnu,knjigu domaće epske fantastike.Aleksandar Tešić se upustio u svet srpskih legendi i mitova.Interesatno mi je da to ovde prolazi nezapaženo.

Daleko od toga da je nezapaženo. Ja sam prvi kupac trećeg dela, i sa nestrpljenjem sam čekala da  knjiga izađe iz štampe. Mislim da je Kosingas važan roman za srpsku fantastiku. Vređa me kad se o tom delu govori da je naš GP jer je sasvim drugačije.
Zbog Sajma i ostalih poslova koje imam, nisam završila knjigu. A ovo što sam pročitala uverilo me je da je Aleksandar Tešić usavršio stil i da je treća knjiga izuzetno dobro napisana.

Možda je slavko mislio na to da na ovom forumu ne postoji poseban topik za Kosingasa, a trebalo bi da postoji?

Quote from: slavko on 03-11-2010, 11:55:25
Aleksandar Tešić se upustio u svet srpskih legendi i mitova.Interesatno mi je da to ovde prolazi nezapaženo.

Baš zato me interesovalo da vidim šta će o ovim knjigama napisati iskusni veterani žanrovske književnosti i oštri kritičari novih domaćih pisaca po kojima je Sagita poznata/zloglasna, jer ne verujem mnogo hvalospevima fandoma koji su se mogli pročitati na netu.Ili u prevodu,da li su ove knjige vredne da se za njih pljune 3 iljadarke?

Koliko se sećam,jedino je Najtflajer dao prikaze prva dva dela i ono što je napisao se otprilike poklapa sa onim recenzijama koje mi deluju najobjektivnije:
-Najbolje u vezi ovih knjiga je to što je zahvaljujući Tešiću domaćim čitaocima konačno predstavljen bogati svet srpske mitologije koja im je u velikoj meri ostala nepoznata i neopravdano zapostavljena na račun Tolkinove i ostale angloameričke epske fantastike.
-romani su zanimljivi,Tešić ne guši,lako se čita.
Mane su linearna radnja i predvidljivost i ubacivanje u srpski mitološki svet bića iz germanskih,grčkih i drugih mitologija koja tu ne pripadaju.

Da,naravno da Kosingas zaslužuje svoju temu, ali džabe ako niko od onih koji su pročitali neki od nastavaka neće da napiše o njima neku opširniju analizu.
Ne znam,kapiram da ne bi Sreten Petrović napisao tek tako pogovor za ovu trilogiju.

Pisala sam i ja prikaze...

Prvi deo: http://zivot.krstarica.com/l/arhiva/kultura/knjige/zmajevit-junak-na-obuci/

Drugi deo: http://zivot.krstarica.com/l/arhiva/kultura/knjige/zmajevit-junak-i-njegova-sudbina/

Gde si Sivka nigde te nema.Ni ja još nisam završio čitanje trećeg dela,ali se slažem da Tešić ide dobrim pravcem.
Jesi Angel i ima nas koji smo ih čitali.Da,mislio sam na reakcije,ili njihov nedostatak na ovom forumu.

Ja sam tek nedavno čuo za Kosingas. Ne volim nešto previše epsku fantastiku, ali mi se čini da ovo može bi zanimljivo. Primetio sam da knjige imaju po nekoliko izdanja - znači fino se prodaju::: što je dobar znak kada je ova vrsta književnosti u pitanju.

Kada je izašla prva knjiga? Kojim ritmom izlaze???

Quote from: SIMERIJANAC on 03-11-2010, 17:52:56
Ne znam,kapiram da ne bi Sreten Petrović napisao tek tako pogovor za ovu trilogiju.

Dobro, ne preterujmo. Nije Sreten baš tako izbirljiv!

Quote from: Kunac on 04-11-2010, 12:09:14

Kada je izašla prva knjiga? Kojim ritmom izlaze???

Prva knjiga je izašla pre dve ili tri godine, izlazile su ritmom od jedne knjige godišnje, otprilike. Sada je trilogija kompletirana, pa možeš da čitaš bez nerviranja što još nije gotovo, a ka' će, ne zna se.

@slavko: ovo moje o pisanju prikaza bilo je upućeno Simerijancu, koji je rekao da je samo Nightflier pisao prikaze prva dva dela. 

Car je Tešić,čovek voli po forumima da odgovara na kritike svojih knjiga i polemiše sa fanovima baš kao i što se oglasio povodom ovog Angelinog teksta.Prvo ide zahvaljivanje a onda komentar u stilu da je to što ne valja u romanu samo pogrešan zaključak kritičara jer je on to tako sa razlogom napisao  "o čemu će više biti reči kasnije".

Slavko,kako se tebi čini,da li tu ima materijala za neki dobar srpski fantasy film?
Mislim da sa talentovanim maskerima poput Lakobrije i Sendi Kumalakante i današnjom kompjuterskom tehnologijom,snimanje ovakve vrste filma u Srbiji nije nemoguća misija.
Uostalom,to su dokazali i Uroš Stojanović sa Ognjenkom i Steva sa Šejtanom a najnoviji primer su scene iz trejlera Uber life koji vizuelno ne zaostaje mnogo za holivudskim fantasy filmovima.A ima li većeg izazova nego oživeti Marka Kraljevića na filmskom platnu?
Uostalom,imali smo priliku da vidimo i sjajne dokumentarce sa temama iz  srpske mitologije koji su pokazali kakvo nepresušno bogatstvo tu leži i koliko potencijala u njemu ima za filmove ove vrste.Osim RTS ovog pilota za seriju Srbija od legendi koja nažalost nije dobila zeleno svetlo jer treba finansirati kviz Poznajete li Evropsku uniju, mislim pre svega na prelepo uslikan dokumentarno-muzički film Priče iz davnina na koji sam slučajno naleteo na TVu i o kome posle nisam mogao ništa više da saznam a zaista me je zanimalo gde se krije talentovani reditelj koji je to snimio.
Isto tako dobar primer je reklama za vodu Jazak čiji jedan minut izgleda bolje nego 90% srpske filmske produkcije u zadnjih dvadeset godina.Nemam pojma ko je bio reditelj.

Voda Jazak

Zaključak: U sopstvenoj istoriji i tradiciji imamo nepresušne i ,što je posebno važno, originalne izvore za filmove ovog žanra,imamo ljude koji bi to znali da snime kako treba,imamo i najbolji uzor u Čudotvornom maču,ali je najveći problem u tome što za ovakav film nijedan reditelj koji bi nekim čudom poželeo da ga snimi,ne bi mogao da od države Srbije  dobije ni dinara za tako nešto, jer je ovakav projekat suviše nacionalan i tradicionalan.

Tačno,pre nekih gotovo dvadest godina smo DRF i ja dali predlog serije koja je bila čista epska fantastika sa Draganovim karakterističnim skakanjem iz vremena u vreme,Tamnim Vilajetom,čuvarem zapečaćenog zla u starom gradu itd.Dve godine su nas muvali,davali primedbe koje samo idiotski um može da smisli i na kraju nam rekli da neće da rade.To je bilo u novosadskoj televiziji.Identična priča se ponovila sa Srbijom od legendi u beogradskoj televiziji,samo je trajala gotovo pune tri godine,i što smo uspeli da snimimo pilot emisiju za pet radnih dana i pokupimo neke nagrade po festivalima.Posle tri godine je odgovor bio da oni nemaju nameru da to rade.
Potpuno si u pravu.Tehnički i tehnološki trenutak je gotovo idealan za filmove ovog žanra ,a da oni ,sem po budžetu,ne zaostaju za svetskom produkcijom.Ne postoji volja da se bilo šta ozbiljnije radi,a da ima prefiks srpski.Pojedine lokalne samouprave su mnogo otvorenije,imaju mnogo više sluha,ali one su po pravilo više nego siromašne.Upropašćeni Majdanpek je pokazao više razumevanja,pa je predsednik opštine obezbedio besplatni autobus za ljude iz Majdanpeka i okolnih sela koji su učestvovali i pomagali da snimimo epizodu o Zlatnoj i Srebrnoj kraljici.
Hvala Bogu za Tešićevu sreću sa izdavačem.Ja sam bio istinski impresioniran devojkama iz te kuće koje su bile i na štandu i na promociji knjige,njihovim entuzijazmom i poznavanjem Tešićeve literature.
Jednom reči ljudi ima,tehnike ima,ali nema volje kod onih koji donose odluke.

Nema love, al' ima kurava. Ne može u nenormalnoj Srbiji da se nešto normalno uradi.

Ubacite, makar kao vinjetu, neku ugroženu manjinu i lamentovanje nad zlehudom sudbinom međ varvarima i neće smeti da vam odbiju projekat.

Виле Равијојле су таква мањина, али не помаже. Немају подршку у Агенцијама, а и тајкуни и мајкуни су резистентни. Боље да туре масу зомбија.

Ja sam uvek za zombije! Jes da nisu u duhu tradicije, ali ulaze polako.

Imamo mi priču i o Atilinom grobu(mesto Mošorinski breg) za koji legenda kaže da je na okuci reke Tise sharanjen i za šta se vezuje pojava "cvetanja Tise" u proleće,a kažu da se u to vreme noću čuje i topot Atilinog konja.Tu se Srbi pominju samo kao jedan od naroda koji su se priključili Hordi.Ni to nije imalo nikakvog uticaja.

Quote from: SIMERIJANAC on 04-11-2010, 15:27:23
Car je Tešić,čovek voli po forumima da odgovara na kritike svojih knjiga i polemiše sa fanovima baš kao i što se oglasio povodom ovog Angelinog teksta.Prvo ide zahvaljivanje a onda komentar u stilu da je to što ne valja u romanu samo pogrešan zaključak kritičara jer je on to tako sa razlogom napisao  "o čemu će više biti reči kasnije".

Mislite da će doći i na Sagitu? Lepo bi se uklopio.

Quote from: slavko on 05-11-2010, 01:00:22
Imamo mi priču i o Atilinom grobu(mesto Mošorinski breg) za koji legenda kaže da je na okuci reke Tise sharanjen i za šta se vezuje pojava "cvetanja Tise" u proleće,a kažu da se u to vreme noću čuje i topot Atilinog konja.Tu se Srbi pominju samo kao jedan od naroda koji su se priključili Hordi.Ni to nije imalo nikakvog uticaja.

Korišćeno u romanu Vile beogradske: http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=8520.0

Quote from: Kunac on 05-11-2010, 08:43:31

Quote from: SIMERIJANAC on 04-11-2010, 15:27:23
Car je Tešić,čovek voli po forumima da odgovara na kritike svojih knjiga i polemiše sa fanovima baš kao i što se oglasio povodom ovog Angelinog teksta.Prvo ide zahvaljivanje a onda komentar u stilu da je to što ne valja u romanu samo pogrešan zaključak kritičara jer je on to tako sa razlogom napisao  "o čemu će više biti reči kasnije".

Mislite da će doći i na Sagitu? Lepo bi se uklopio.

Mogu da mu pišem da dođe.

Quote from: John Reynolds on 05-11-2010, 10:17:20

Quote from: Kunac on 05-11-2010, 08:43:31

Quote from: SIMERIJANAC on 04-11-2010, 15:27:23
Car je Tešić,čovek voli po forumima da odgovara na kritike svojih knjiga i polemiše sa fanovima baš kao i što se oglasio povodom ovog Angelinog teksta.Prvo ide zahvaljivanje a onda komentar u stilu da je to što ne valja u romanu samo pogrešan zaključak kritičara jer je on to tako sa razlogom napisao  "o čemu će više biti reči kasnije".

Mislite da će doći i na Sagitu? Lepo bi se uklopio.

Mogu da mu pišem da dođe.

Obavezno!

Treba razmisliti, Tešić je fini gospodin za razliku od nas ostalih.

Čisto da podam caru carevo - prikazi jesu objavljeni na mom blogu, ali autor je High Duke. Dapače, očekujem prikaz i treće knjige relativno brzo.

Danas me je John Reynolds pozvao kod vas u goste, što rado prihvatam. Drago mi je da se Kosingas čita i da se o njemu priča, jer je bilo krajnje vreme da naša mitologija zauzme mesto koje joj pripada. Žalosno je što je dugo bila tabu tema, ali mislim da je ovim probijen led, jer kao što vidimo sve više knjiga na temu mitologije se izdaje. Ovaj put nas neće ućutkati! Stojim vam na raspolganju i rado ću odgovarati na vaša pitanja, kritiku rado prihvatam, uostalom čovek se uči dok je živ.

Welcome!!!
Evo nekoliko pitanja...
1) U kom tiražu su prodata prva dva dela trilogije?
2) Da li će trilogija definitivno ostati trilogija ili možda, ipak, postoji mogućnost da u jednom trenutku svetlost dana ugleda i ćetvrti deo?

Mene mnogo više zanima da li će pisac, na kraju trilogije, sesti i dopraviti prvu knjigu u smislu stila, koncepcije i zrelosti koju je stekao u ovim godinama, da se dobije ujednačen materijal za nekoga ko nije savremenik, već će svemu ovome pristupiti za recimo 50 godina.

Dobrodošao u naš svet. Ja bih više voleo da naši mladi pisci, koji veruju da je epska fantastika Eldorado, saznaju više koliko je bilo potrebno pripreme za tako obimna dela. Oni veruju da je dovoljno turiti heroju mač u ruke i putuj igumane.

1. Prva dva dela su prodata u oko 5.000 primeraka. (plus biblioteke)
2. Ostaće trilogija... Ali sledeći je Miloš Obilić, pa će biti dodirnih tačaka sa Kosingasom.
3. Nisam razmišljao o doradi prvog dela, ali vredi razmisliti... nakon što opet pročitam prvi deo! Ali, ja sam hteo da prvi deo izgleda ovako kako izgleda. U njemu se postavlja scena za naredna dva dela. Želeo sam da bude sporiji i sa više opisa.

Ceo projekat je trajao tačno sedam godina. Prvi deo je izašao posle pet godina istraživanja i pisanja. .

ne mislim toliko na scenosled, koliko na izvedbu, koja se uči vremenom i dolazi s godinama pisanja.
Brušenje dijaloga, dorađivanje nekih opisa, peglanje rečenica...

Za to uvek ima mesta, tačno. Izdavač ima u planu (zasad) da sledeće godine izda nešto kao specijalno, luksuzno izdanje, pa bi to moglo da bude prilika za malo "peglanja".

Quote from: SIMERIJANAC on 04-11-2010, 15:27:23
Slavko,kako se tebi čini,da li tu ima materijala za neki dobar srpski fantasy film?
Mislim da sa talentovanim maskerima poput Lakobrije i Sendi Kumalakante i današnjom kompjuterskom tehnologijom,snimanje ovakve vrste filma u Srbiji nije nemoguća misija.
Uostalom,to su dokazali i Uroš Stojanović sa Ognjenkom i Steva sa Šejtanom a najnoviji primer su scene iz trejlera Uber life koji vizuelno ne zaostaje mnogo za holivudskim fantasy filmovima.A ima li većeg izazova nego oživeti Marka Kraljevića na filmskom platnu?
Uostalom,imali smo priliku da vidimo i sjajne dokumentarce sa temama iz  srpske mitologije koji su pokazali kakvo nepresušno bogatstvo tu leži i koliko potencijala u njemu ima za filmove ove vrste.Osim RTS ovog pilota za seriju Srbija od legendi koja nažalost nije dobila zeleno svetlo jer treba finansirati kviz Poznajete li Evropsku uniju, mislim pre svega na prelepo uslikan dokumentarno-muzički film Priče iz davnina na koji sam slučajno naleteo na TVu i o kome posle nisam mogao ništa više da saznam a zaista me je zanimalo gde se krije talentovani reditelj koji je to snimio.
Isto tako dobar primer je reklama za vodu Jazak čiji jedan minut izgleda bolje nego 90% srpske filmske produkcije u zadnjih dvadeset godina.Nemam pojma ko je bio reditelj.

Zaključak: U sopstvenoj istoriji i tradiciji imamo nepresušne i ,što je posebno važno, originalne izvore za filmove ovog žanra,imamo ljude koji bi to znali da snime kako treba,imamo i najbolji uzor u Čudotvornom maču,ali je najveći problem u tome što za ovakav film nijedan reditelj koji bi nekim čudom poželeo da ga snimi,ne bi mogao da od države Srbije  dobije ni dinara za tako nešto, jer je ovakav projekat suviše nacionalan i tradicionalan.

Ово звучи врло добро.

Sve je to tačno. A ko zna, možda i bude filma.

Kakva nam je filmska industrija, ja ne bih dala da kvare knjigu! (I ne izvinjavam se onima koji drugačije misle.)
Evo, čitam treću knjigu, i do sada imam samo reči hvale.
@Kosingas: uživam!

Стоји да су књиге у 99% сл. боље од екранизација истих, али није лоше имати филмове; у крајњу руку, они популаризују дела на основу којих су снимани.

Ekranizacija nekog literarnog dela je timski rad koji najviše liči na zajedničko pisanje.Svako se po nečega odriče,ali,ako je saradnja dobra,novo delo dobija.Slažem se sa Sivkom da u onome što se naziva srpski film danas teško može da se napravi stvarno dobar epsko fantastični igrani film.Ali,ne treba odustajati naročito zbog onoga što je Boki rekao.Više se gleda nego što se čita,a domaćoj epskoj fantastici itekako treba šira komunikacija.Ohrabrujuće je ,što Kosingas potvrđuje,da se malđi naraštaji mnogo više interesuju od "starih" čitača.

Film Fear and Loathing in Las Vegas je jedan od retkih primera gde je film bolji od knjige.

У многим деловима, мени је Господар прстенова бољи од књиге, иако и једно и друго имају мане.
Али, машти за вољу, било би занимљиво видети Косингаса на платну. И то, да претерам мало, у 3д верзији     

Naravno u 3D,nema nikakvog razloga praviti ga drugačije.Ne znam da li se neko seća seća prve,anmirane verzije Gospodara Prstenova?Ona nije uspela dadočara baš mnogo od suštine knjige.Zato sam i rekao da je današnja tehnologija gotovo idealna za taj žanr.Jedino što epika i monumentalnost ne spadaju u kategorije u kojima se kreću autori domaćih filmova.

Može i igrica. Odavno nije bilo dobrog, pravog RPG-a.

Cim dovrsim prevod, hvatam da citam Smrtovanje i pisem prikaz.

Slažem se sa svima vama. Film ne može verno da preslika knjigu, ali mnogo utiče na popularizaciju tog dela. Tačno je i to da bi se Kosingas teško snimio ovde, što zbog novca što zbog onih razloga koje je Slavko naveo. Pa, mi faktički nemamo ni ljudski film iz Prvog svetskog rata, 'ajde da ne računam Marš na Drinu. Zašto niko nije snimio epsko povlačenje srpske vojske preko Albanije? Mi kao da još uvek vučemo traume iz Titovog vremena kad smo svi morali da se izjašnjavamo kao Jugosloveni, taman posla kao Srbi. Te stvari mi nikako nisu jasne. Ako Slavko godinama ne može da snimi seriju o našim mitovima, o Kosingasu ne smem ni da razmišljam. Pre će Kinezi da ga snime nego mi. Možda je jedino rešenje neka kooprodukcija.
Inače, hvala Sivki na komplimentima. Drago mi je da vam se sviđa.
Takođe ne bih dopustio da neko "iskasapi" knjigu za neki filmski scenario. Jedan od glavnih mojih uslova bi bio da učestvujem u izradi scenarija, u protivnom - ništa.
Već duže vremena pokušavamo da plasiramo knjigu u Engleskoj. Svi odgovori su ISTI: Vrlo lepo, ali nije za naše tržište. A onda mi je tamo neko predložio da promenim imena ljudi i mesta, što sam ja, naravno, odbio. To je naša mitologija, naši junaci, naša istorija, ono što nosimo u našim genima. Ja nisam spreman da se prodam. Možda neko drugi bi, ali ja ne.
Zato se zaključak (sa engleskog tržišta) nameće: Epska fantastika uglavnom podrazumeva izmišljene svetove, izmišljene likove i događaje. Ne voli oni Srbe, pogotovo im se ne dodada ideja da Srbi spašavaju svet. Mada, vi koji ste čitali sigurno ste primetili da u knjizi nema ni trunke nacionalizma, samo veličanje onih najlepših ljudskih vrlina.
Ali, ne predajem se. I dalje nudimo knjigu, pa možda se neko "upeca".

A Amerika? Njima bi moglo da bude interesantno, čujem da im je tržište zasićeno lokalnim i da traže nešto drugačije, egzotičnije.

Amerika je sledeća na spisku, zatim Rusija. Iz Rusije mi stižu dobre kritike od čitalaca koji su ovde kupili prvi deo koji je izašao na engleskom, a oni su nam naklonjeni. Na žalost, moj izdavač je usporen, pa sve radimo moja sestra koja živi u Londonu i ja.

Quote from: Kosingas on 07-11-2010, 22:25:05
Svi odgovori su ISTI: Vrlo lepo, ali nije za naše tržište. A onda mi je tamo neko predložio da promenim imena ljudi i mesta, što sam ja, naravno, odbio. To je naša mitologija, naši junaci, naša istorija, ono što nosimo u našim genima. Ja nisam spreman da se prodam.

Da li bi se "prodavanje" isplatilo? Mislim, finansijski? 

Nismo došli do toga.

Bojim se da lako može da ti se desi da neki drugi autor sa ovih prostora, blizak američkim ili britanskim produkcijama, proda "prepričanu" verziju tvoje priče ili njene delove. Ja sam, gledajući neke uvodne scene filma "FreeJack" doslovno smrzao shvativši da mi se pred očima bukvalno odvija deo iz mog romana objavljenog samo u nekom bosanskom fanzinu pre 30 godina koji ja lično nikada nisam video, ali sam sa više strana čuo svedočenja o postojanju istog. To su stvari na koje ne možemo da utičemo, da neko ko je pročitao tvoje delo i kao saradnik u scenarističkom timu nekog drugog dela ne "uvali" poneku tvoju ideju kao svoju, ali bih na tvom mestu poradio na prodaji bar Kosingas mitologije u bilo kom obliku, čak i fragmentarnom, čak pre tako, da sedneš i sam smisliš "holivudsku" verziju i nastupaš sa time, a ako to ikada prođe, lakše ćeš postići da i tvoja originalna verzija uđe u razmatranje.
I na kraju, ne gaji iluzije da će iko uložiti pare u tvoj rad bez da ima dosta upliva u njega; to vrlo vrlo retko prolazi, čak i najvećim piscima današnjice, pre svega zbog različitosti filmskog i literarnog izraza.
Ne doživljavaj to kao prodaju ili predaju, već pre kao neophodnu stepenicu za svoj nastup.

Pa, u pravu si, na neke stvari ne možemo da utičemo. Dobra vest je da sam u pregovorima sa nekim ljudima koji su zainteresovani za ekranizaciju Kosingasa. To je tek u početnoj fazi, pa ne bih pričao o imenima, bar dok sve ne bude sigurno i dok se oni ne slože da se vest objavi. Oni su pristali da učestvujem u izradi scenarija, što me je posebno obradovalo. Plašim se da je to preveliki projekat i da bez jakog stranog partnera neće ništa uraditi, pogotovo što žele da urade po svakoj knjizi film. Sve je tek na početku i kao što je počelo, može i da se završi. Ne kažu uzalud da nada poslednja umire. Ali, ako to krene napred, oni će umeti da štite knjigu od takvih nasrtaja. Uostalom, videćemo.

Kod potpisivanja ugovora za knjigu, američki izdavač uvek stavi i klauzulu da njima pripadaju i prava za film, E, sad, ja sam uspeo da uklonim taj deo za svoj roman, ne baš lako, ali čim je knjiga izašla, dobio sam mejl neke američke firme gde mi nude smešnu sumu (50$ ili 100$, ne sećam se više) da im prepustim autorska prava za film. Takva firma je u stanju da kupi desetine hiljada knjiga da bi jednom jedna stigla u Holivud (ne njihovom zaslugom, naravno) i da oni budu u debelom plusu.
S druge strane, zvuči pompezno kad kažeš da si prodao filmska prava za svoj roman američkoj firmi, a u osnovi to ne znači ništa, oni ne rade ništa u tom smeru, samo čekaju da neko od "njihovih" postane poznat i poželjan.
Za nas, neanglosaksonce, samo svetski uspeh i nobelova nagrada mogu da ubace u žižu Holivuda; možda su Rusi realnija opcija, ali sada i oni imaju beskrajno svojih stvari na temu fantastike i mitova.

Tačno, slažem se sa tobom. Zato se i ne radujem previše, niti očekujem bog zna šta. Jedina nada (vrlo, vrlo mala!) je ta da su u pitanju naši ljudi, entuzijasti, ali i to je mač sa dve oštrice, kao što znamo. Videću kuda ovo vodi. Kao što rekoh, ne nadam se previše.

Sve ovo ima i vedruju stranu. Tehnologija napreduje i već sada je moguće u kućnoj radinosti odraditi filmove popu Finalne fantazije; za 10 godina će klinci na fakultetima, na praksi, biti u stanju da proizvedu film koji danas košta milione dolara, a onda će nastati pomama za dobrim tekstovima.