ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Jeziva, nepredvidiva zvijer demon mazohista sa kojim nema borbe na pobijedu. Borba s njim je kao da igraš  x-ox, neriješen ishod ti je zagarantovan u toj bici bez kraja.
Taj rat nikad ne završava, samo počinje iznova i iznova; bitke bijesne, demon ti kida meso s kostiju; ti njemu dereš odvratnu ljušturu i skidaš taj moćni megalomanski osmijeh s te nesamilosne face koja kao da je od bronze izlivena, jedno gadno oštećeno nečitljivo štivo. U nekim bitkama bivaš na samrti i tad demon staje, gleda te s podsmijehom, skoro pa tužno.  Taj je pogled teži od kandži i Flejla u njegovim crnim rukama. Tad bronzano lice postaje nešto lelujavo,nejasno, skoro poznato, skoro pa da mu izgovoriš ime. Na tren je već nestao i opet vidis crnu bronzu, nečitljivu oku tvome, a bol udarca te trgne iz misli. Nova bitka je vec počela; obojica već imamo neku novu snagu pristiglu niotkuda, opet u novom ciklusu u kome mozda bude drugačije, možda neko prevagne.
A tu su i dani kad sam nadmoćan, na korak od konačnog trijumfa. Kako to opisati, to čudo u očima samog Boga? Moj Klejmor igra k'o da je Dusak u mojoj ruci, a Lorica Squamatasa na meni umijesto teskog Maximilijana, kojeg slabiji ljudi ni ne nose zbog težine. Smeta pokretljivosti, ali s lakoćom letim i zadajem strašne krvničke udarce, koji ostavljaju neizbrisive tragove na toj blistavoj, mračnoj bronzi.  Ti trenuci  snage i moći, kad lomim njegov Ishlangu, kao da je kakva igračka, kad svaki moj mišić i osjetilo vapi za krvlju, kad sve u meni kaže ubij, osveti se, ali baš kad podignem Klejmor da izvršim dekapitaciju, čitav nebeski svod bljesne plavo-bijelom vatrom i odjednom se pojavi prilika koja oduzima dah, rušeći sav moj bijes u ponor crnila kao da nikad nije ni bio tu.... Anđeo blješti svijetlošću, od nje skoro oslijepiš, ipak, nazireš lik djevojke neviđene ljepote, ali ljepota nije ono sto te tako zaslijepljuje, već taj osjećaj da je u stanju da se izbori sa svim zlom svijeta, samo sa svojom dobrotom koja sija i blješti držeci ravnotežu sa demonovim mrakom.
A onda čujem glasove u glavi:"Danas si bio tako blizu da konacno padnes". I vidim neku tugu u očima demona. Upravu je znas da se nisam pojavila pao bi. U čudu sam samo upitao:"Ko ste vi zapravo?" A onda mi se dva glasa u glavi stopiše u jedan -  "Mi smo Soul!"  Tad vidjeh nešto neopisivo, demon i anđeo su se mijenjali kao nekakav teriantrop, metamorfoza je bila strašna, a istovremeno zdivljujuća. Odjednom nije bilo ni anđela, ni demona, bilo je kao da vidim sebe u kući ogledala, obuzela me je drhtavica od shvatanja. Oni su ja. a ja sam oni. Pripala mi je muka, umalo da ubijem dio sebe, potpuno sam izgubio kontrolu nad sobom od čistog iskonskog užasa, vrištao sam od straha, a moja hrabrost da gledam smrti u oči netragom je nestala, nedovoljna za obračun sa samim sobom. Vidjevši moje ludilo i mahnitost, moji dvojnici mi progovoriše glasovima stopljenim u jedan mentalni, u mojoj glavi. "Daćemo ti jedini poklon koji možemo, a to je zaborav." Počeše da govore nešto nerazumljivo i nestaše u izmaglici, a ja se stadoh gušiti, kašljati od te izmaglice. Tada zbacih pokrivač i udahnuh svijež vazduh, pluća mi eksplodirasš  bolom koji izbrisa sva sjećanja na san.
Pa ipak, tog dana mi se u glavi motala čudna misao, samo o njoj sam mislio...
Ako ubijem svoje demone, ubiću i svoje anđele. Moram postići sklad dobra i zla, težiti ka jedinstvu i ravnopravnosti svoje suštine. Čvrsto vjerujem, iako ne znam otkud mi to, da je to zapravo ono što mudraci zovu nirvana.

Quotejedno gadno oštećeno nečitljivo štivo

Ma, šalim se, ali ovo ima dosta prostora za doterivanje.

Treba da se odvikneš toga da što pre smandrljaš to što hoćeš da kažeš, pošto nisi uopšte ni promislio o čemu govoriš, nego ti je samo stalo da "nešto", "bilo šta" kažeš.

"Jedinstvo i ravnopravnost suštine" ni u kom slučaju ne može se nazvati "nirvanom".

Dakle, tebi je samo stalo do toga da to što pišeš "zvuči" ili "liči" na nešto pametno, ali ono to nikako nije.

Možda je to zbog toga što te "od shvatanja obuzima drhtavica"?

Meni ovo zvuči kao da neki strastveni RPG igrač piše fan fiction, pa je u tom domenu prihvatljivo. Ali roman ovako pisan ne bih čitao.

RPG obiluje situacionim dramama i nije nikakvo čudo što mami da se te situacije opisuju, ali to su ipak samo opisi, a književnost nije prosto bavljenje opisima nego je mnogo više o uzrocima pojava, pa iz priče o uzrocima i posledicama situacije prirodno proizlaze. Ne može se pisati naopakom metodom i poći od posledica, pošto se u njima retko kad nazire čitava priča. Pisac zaista mora da zna šta radi, a ne da se prosto divi lepoti zalaska sunca, ili da bude opčinjen koreografijom neke bitke.

Sasvim si u pravu.

Ja sam se dosta igrao takvih igara i znam da uvek hoćemo nešto još pride, ali svaki pokušaj da se to učini mora da se završi pokušajem da se ta igra unapredi, da se u stvari bavimo strukturom i pravilima igre, a ne konkretnim efektima, koji uvek treba da budu samo iznenađenje da bi delovali, jer ako su predvidivi, onda igra gubi čar.

Ključna reč je "igra"

Naravno imate pravo uvek ima prostora za doterivanje niko nije savrsen,. pogotovo ne na pocetku, bice bolje

A RPG je vrlo malo uticao na ovo vise sam hteo reci kako obicno gubimo bitke sa samim sobom kako god okrenes.

Imam i Druge tekstove koji su kud i kamo potpuno drukciji od ovog, ovome ipak ima godina i meni je drag zato sto je jedan od prvih

Hvala za kritike iskoristicu ih.

Svako prolazi ovu fazu i ona dosta dugo traje. Čovek uvek razmišlja i traži način da artikuliše svoje iskustvo. U početku se bori da opiše pojavu, a pojava je kompleksna jer je i čovek sam kompleksan. Kasnije, kako stiče iskustvo, počinje i da razumeva pojave i onda se pristup temi menja. Na kraju, kad se sve shvati, može i da se igra i to je tek prava umetnost

Naravno menjamo se ne razmisljamo isto danas i sutra  iskustva nas cine boljima i naravno rad kojim se stice rutina.

ovde se pojavljuje dilema oko toga koliko truda treba uložiti da se ovo pretvori u nešto suvislo i da li se taj trud uopšte isplati, tj. da nije bolje odmah naći neku drugu zabavu u životu i drugačiji metod da za iskazivanje svog unutrašnjeg stanja.

Mora da bude životni projekt. Ali može da se završi pisanjem zabavne literature, ko ima special gift za to

Sreća tvoja "babakarniang" što si ovde naleteo na sebi ravne intelektualce.  

Sve sto se napise ima svoju publiku nisu svi zahtevni kao vi to je cinjenica jer obicni citatelji su ovo komentarisali kao jako dobro, znaci sve se moze prodati. sad sasvim je drugo pitanje jesmo li zadovoljni prodajom sunda ili od sebe trazimo remek delo

Quote from: babakarniang on 13-11-2010, 16:12:28
Sve sto se napise ima svoju publiku

Apsolutno se slažem!
Konzekventno tome, van ovog topika, tebi nema publike.

Hmm otkud vam takav stav? Recimo ovaj tekst je star 5 godina, mogao sam napredovati prosto trcite pred rudu Setite se vaseg prvog teksta i pocetka, ravan je ovom kladim se

Gori.

Apsolutno se slažem, to iznova!  

Očekujem Vašu knjigu u izdanju Tardisa i unapred se ovim putem pretplaćujem na potpisan RPC primerak.  

Eh tu knjigu cete malo a sacekate, nisam jos za knjigu svestan sam toga, ali isto tako mislim da nisam daleko u svakom slucaju vama ostavljam prvi primerak

babakarniang, a da postuješ svoje najbolje delo? Ne nešto od pre X godina za šta možeš da se vadiš da je davnašnje i da si napredovao (a o napretku možemo samo da ti verujemo na reč, pošto ne vidimo nikakav dokaz)?

Hocu naravno, samo da sredim tekst za vase ognjene oci
Bice uskoro sad nemam vremena, ali bice.

Quote from: babakarniang on 13-11-2010, 16:39:07
Eh tu knjigu cete malo a sacekate, nisam jos za knjigu svestan sam toga, ali isto tako mislim da nisam daleko u svakom slucaju vama ostavljam prvi primerak

cenim to, Cenjeni...  

Vi ste se kvalifikovali za Knjigu samim postom na ovom topiku...  

čuvaću Vaš RPC onako kako ostali čuvaju sve ostale sajamske ARC kopije...  

mada, naravno, podrazumeva se da ja NE nameravam da to konkretno zadovoljstvo u novcu plaćam...  

ali, onako besplatno, nemam ništa protiv da istom srdačno iznađem adekvatnu svrhu...  

Podmetanje pod rasklimanu nogu od stola?

jao bre, nisam verovao da će doći trenutak na ovom podforumu da meni nekog bude žao od razularene mase žede početničke krvi.

Ima onih koji svoja ograničenja smatraju - opštim

Tvoje ograničenje nije opšte – ono je relativno specifično.

To ti ne kaže Amanda Robin – to ti kaže Lidija Beatović.

Ti si mnogo ograničen čovek, Slobodane Škeroviću.

babakarniag, čisto da znaš, prepucavanja ove vrste su uobičajena ovde. 

Malo sam se iznanadio al nemajte brige cak se i zabavljam Ali slusam savete i kritike

Vi ste znaci ti cuveni vampiri uma a ja sam trenutna zrtva

Amanda Robin je ograničenje Lidije Beatović.

Quote from: Lord Kufer on 13-11-2010, 18:02:18
Amanda Robin je ograničenje Lidije Beatović.

bilo nekad.

Dok ćutiš - puniš se, kad pričaš - prazniš se.
Šta ćeš sad?

to ne menja fakt da si ti ono što jesi...  produkt socijalističkog – ne, komunističkog društva, koje je uporno i besplatno školovalo ljude onkraj njihovih kapaciteta...   

Đe su ti nove priče, Lidija?

Bobane, da prebaciš prepucavanje na Deponiju?

Prebaci Lidiju na deponiju. Ti to možeš, Bobane

Quote from: Lord Kufer on 13-11-2010, 18:27:05
Đe su ti nove priče, Lidija?

Pišu se... sa sve pikanterijama, od korica do korica...
Ah, biće tu mesta za svakoga, od đaka-pešaka pa do kapitalnih autora kapitalne srpske fantastike.
Ne brini, dobićeš ARC.
Besplatno, naravno.

Quote from: angel011 on 13-11-2010, 18:28:16
Bobane, da prebaciš prepucavanje na Deponiju?

deponija, mejnforum, meni svejedno.

Lepo je videti da se višedecenijsko Lidijino lutanje za identitetom završilo i da je ponovo svoja.
To zapravo ne znamo šta znači, ali da će se neki veseliti a drugi plakati, to svakako.

Svet je pun Amandi, a jedna je Lidija 

Quote from: Boban on 13-11-2010, 20:47:21
Lepo je videti da se višedecenijsko Lidijino lutanje za identitetom završilo i da je ponovo svoja.
To zapravo ne znamo šta znači, ali da će se neki veseliti a drugi plakati, to svakako.

Pa, kako kome bilo, ti se bar nikad nisi krio iza nika. Ni Mića.
ostalo je sve ionako sitna boranija, ko god da je obere.

Eh, deco, deco, koliko vama malo fali da se potučete 


@babakarniang
Jebo si ježa kad postaviš novije delo 

Nisam upratio (a pročitao), jelil ovo odlomak, uvod il cela pripovetka?

Cela je sa tendencijom da se siri

Širi. Pročitao sam samo oblik teze-ideje koja bi trebala da te provuče kroz pripovetku. Želiš li da nam je celu ispričaš?

Videcemo do ideje je lakko realizacija je drugo, nate i sami