ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Bliži se kraj godine, pa da vidimo koji su vaši favoriti za najbolji srpski roman u 2010.

Bizarno pitanje.

Pa, može tako zvučati. 

Ipak, ima ovde ljudi koji prate domaću produkciju više od mene, pa sam hteo da se obavestim šta se dešavalo izvan našeg "fantastičnog" domena.

Ima li ostvarenja vrednih pažnje?

Da citiram sama sebe sa drugog topika:

QuoteVeselin Marković, Mi različiti. Ovo je jedna od najboljih domaćih knjiga poslednjih godina, ako izuzmemo dijaloge koji su, za Markovića tradicionalno, očaj.

Kad me već pitate. 

"Dugo očekivani roman Veselina Markovića na maestralan način objedinjuje kvalitete njegove proze - tanano i svrhovito nijansi ran jezik pripovedanja, upečatljivu slikovnost koja nezaustavljivo okupira čitaočevu imaginaciju, originalnu i uverljivo dinamičnu psihologiju likova, te vesto konstruisane zaplete i preokrete radnje, l u ovom romanu, potraga za saznanjem i samospoznajom otkriva se kao temeljna tema kojoj se Marković posvećuje: dvostruka linija naracije, oslonjena na piščevu originalnu interpretaciju žanrovskog obrasca krimića, u silovitom, prepletenom spiralnom zamahu nosi Markovićeve junake i čitaoca ka onoj konačnoj istini čija spoznaja oslobađa, ili oslobađa od svake nade i iluzije. Roman Mi različiti nesumnjivo predstavlja jedan od najuzbudljivijih i najupečatljivijih čitalačkih izazova koji savremena srpska proza ima da ponudi."

Deluje da je u ovom romanu "spoznaja" na nivou.

Kupiću ga, baš da vidim... Mada, malo me odbija činjenica da mu se jedna od prethodnih knjiga zove "Preimućstva kruga". To deluje baš pretenciozno...

Dobro, to je blurb, blurbovima se u načelu ne veruje.
Ono što za tebe može biti zanimljivo jeste žestoko oslanjanje na skandinavske krimi-romane, od geologije nadalje. Ono što bi te, pretpostavljam, odbilo jeste jednako jak uticaj Prusta  i dijalozi. Dijalozi su tuga majčina. A ima ih dosta.

Сам сам тражио. 

Шалим се, набавићу. Остали?

Popbox je prikazao sledeće domaće romane iz 2010. godine:

VERICA VINSENT KOL – Magični teatar ljubavi i smrti
ĆERKA - David Albahari
KIČMA NOĆI - Oto Oltvanji

A evo romana koje je prikazao "Pečat", iz raznoraznih razloga:

Milovan Danojlić - Dobro jeste živeti
Mirko Demić – Trezvenjaci na pijanoj lađi
Sreten Ugričić – Neznanom junaku
Slobodan Tišma – Ženarnik
David Albahari – Čerka

Uzgred, evo šta pišu o Ugričiću, a niko ne prijavljuje da se čovek bavi SF-om: 

Stranice ,,Neznanom junaku" – čija je radnja smeštena u Srbiju 2014. godine, kojom vlada nacionalistički Diktator, jedan od glavnih likova u romanu – naprosto vrve od ranije izrečenih, naglašeno antisrpskih i antipatriotskih teza Sretena Ugričića, koje su ujedno i osnovni postulati takozvane ,,drugosrbijanske ideologije". Njih je autor brižljivo posejao po ,,Neznanom junaku", i one, kao zaključci i naravoučenija pojedinih odeljaka, ali često i kao lajtmotivi, egzistiraju donekle autonomno u okviru strukture romana. Ta esejistička ideologiziranja – bilo da se iza njih krije autor, pripovedač ili neki od junaka (Ugričić eksplicitno, u dosluhu sa poetskim načelima postmodernizma, insistira na tome da je razlika između ovog trojstva neodredljiva) – u Ugričećevom delu prenaglašena su, što je možda i u skladu sa unutrašnjom logikom dela koje odlikuje nelinearnost i nefabularnost. Ali, koliko god da opisani postupak deluje na prvi pogled funkcionalno, on nikako ne može da prikrije ideološku, u nekim trenucima čak i dnevno-političku transparentnost i tendencioznost, zbog koje ,,Neznanom junaku" pre liči na neki odranije poznat politički traktat Sretena Ugričića, nego na štivo koje pretenduje da stekne epitet umetničkog dela.
Jedan od razloga što je ova knjiga prilično udaljena od umetnosti nalazi se i u tome što Ugričić ne dozvoljava svojim likovima samostalan život (već im nameće stavove), izbegava da ih daruje psihološkom iznijansiranošću, mogućnošću da se razvijaju, da eventualno dožive katarzu, što oslikava njihove karaktere u crno-beloj tehnici, a istovremeno pretapa autora, pripovedače i junake jedne u druge.

Evo malo ovako

Sreten Ugricic u emisiji Beokult.mpg

А онда и овако

http://standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/4732-slobodan-antoni-sreten-ugrii-samomrzitelj.html

Не знам да ли зна да пише, али требало би да научи да говори (течније).

Quote from: Jevtropijevićka on 16-11-2010, 12:37:01
Dobro, to je blurb, blurbovima se u načelu ne veruje.
Ono što za tebe može biti zanimljivo jeste žestoko oslanjanje na skandinavske krimi-romane, od geologije nadalje. Ono što bi te, pretpostavljam, odbilo jeste jednako jak uticaj Prusta  i dijalozi. Dijalozi su tuga majčina. A ima ih dosta.

ma znam, zezam se malo.

deluje mi zanimljivo.

ovaj "Ženarnik" jeste delo Tišme, ali Aleksandra, i nije iz ovogodišnje produkcije.

ja sam čitao prethodni roman veselina markovića, i to je bilo... onako.

Onako u smislu Vladušića?

...ni nalik Vladusicu. I ja sam procitao Markovicevo IZRANJANJE; posle odlicnog otvaranja (mozda i ponajboljeg uvodnog zamajca u novijoj srpskoj prozi) koje je slutilo punokrvnu misteriju (uz to, napisanu jezikom "viseprofilne" literature), Markovic gubi kompas te njegov roman zavrsi u pogubno krupnim ambicijama (ocito se ciljalo na NINovu premiju), jalovim meandriranjima, beskrajnim prepricavanjima, uvodjem podzapleta koji mahom zavrse u corsokaku, opisima odvec apstraktnih dusevnih stanja uz jaku glazuru velikicevske vremensko-prostorne razlivene introspekcije, glazuru koja i nije bas uspela. Steta, Markovic je u IZRANJANJU pokazao dovoljno stila, prica je na pocetku ostavljala utisak promisljenosti i istinske intrige/misterije, ali VM u toj epizodi naprosto nije bio dorastao svojim potencijalima ili, u najmanju ruku, nije ovladao vestinama samokontrole i odrzavanja fokusa...

A ostali ovogodišnji srpski romani koje si pročitao? Ima li šta tu da valja?
Odnosno, još bolje, daj kratak prikaz svega što si pročitao...

e, tačno tako. kad ga ging oceni, to je ocenjeno. moj naklon

što se ostalih tiče, moram priznati da nisam baš bio mnogo angažovan po pitanju srpske književnosti iz ove godine...

A što nam niko ne kaže da zbirka priča Veselina Markovića "Preimućstva kruga" sadrži dosta žanrovskog: čistog SF-a, horora, raznih oblika fantastike...
Da li je neko čitao njegovu prvu knjigu "Šta propuste oni koji umru u snu" iz 1992?

Не. 

Ni ja... 

...можда би требало...

A 'de da je nađem?

Мићо, можда Веселина Марковића имаш негде у СФ библиографији под Е. Виндам (то му је мејл адреса...)

Intervju: Veselin Marković, književnik
Za sreću se moramo izboriti

Kao student pisao sam komedije za ,,Indeksovo radio pozorište". U tome sam uživao, zabavljali su se i izvođači i publika. Istovremeno, bio je to i društveni angažman...

Novi roman Veselina Markovića ,,Mi različiti", koji se u ,,Stubovima kulture" pojavio posle deset godina od prethodne knjige zavidnog uspeha – ,,Izranjanja" (,,Vitalova" nagrada, najuži izbor za ,,Ninovu" nagradu), našao se u najužem izboru za ,,Ninov" roman 2010. godine. Reč je o prozi koja se razlikuje od dominantnog pripovednog modela u srpskoj prozi, i koja se problemima psihološkog bavi na osoben način, autorski prepoznatljiv i u prethodnim Markovićevim rukopisima, i u ,,Izranjanju". Dva ključna lika, mladi matematičar, i devojka koja radi u policiji, istražuju smrtne slučajeve iz prošlosti. Davnu nesreću na zaleđenom jezeru, u kojoj je stradala mala sestra glavnog junaka, i ubistvo osobe koju je sticajem okolnosti poznavala glavna junakinja. Pažnju čitaoca podstiču upravo otkrića do kojih likovi dolaze, kao i načini dolaženja do istine, putem nauke, istraživanja i intuicije. Pokazaće se da je prilikom nesreće još neko bio prisutan, a da za ubistvo i nije kriv onaj ko je osuđen... 

Zbog čega ste pažnju u romanu posvetili čudima koja se dešavaju svakodnevno, događajima koji se zbivaju jednom u milion, i poverili ih na proučavanje junaku matematičaru, stručnjaku za teoriju verovatnoće?

On pokušava da svet oko sebe spozna i objasni. Naučnom analizom, želi da pruži racionalni lik iracionalnom užasu, koji mu je obeležio detinjstvo i promenio život. Ali to nije sve. Istražujući prošlost, on pokušava da namami jedinog svedoka tog događaja, svedoka koji mu može pomoći da spozna istinu. Takođe, prizvaće, nevoljno, i mnoge druge ,,različite", ljude kojima se kao i njemu desilo nešto malo verovatno. Jedna od njih biće glavna junakinja, koja će onda krenuti u sopstvenu potragu. Jedan kamen, bačen u vodu, napraviće mnogo koncentričnih krugova. U mom romanu nema neprikosnovenog tumačenja sveta, imanagoveštaja i slutnji. Zar nije tako i u životu?

Deca su došla da se kližu na zaleđeno jezero, jedna devojčica pala je u pukotinu. Deluje sasvim slučajno. Verujete li u slučajnosti, ili ste skloniji da prošlost vidite prema nužnostima iz antičkih tragedija?

Ja sam ljubitelj antičke književnosti, ali želeo sam da napišem roman bez tragičke krivice. Junacima se dogodilo nešto apsurdno, nešto veoma malo verovatno, ali ipak mogućno. To je u skladu s mojim doživljajem sveta. Tek tada nužnost izlazi na scenu i oni su primorani da žive s takvim svetom i sa sobom u tom svetu. Traganje za vlastitom istinom ih menja i oslobađa. Ovo je roman o njihovom sazrevanju. Sreća je takođe mogućna, ali za nju se moramo izboriti.

Suočavanje sa prošlim posebna je tema u Vašoj knjizi, istraživanje smrtnih slučajeva i krivica koji utiču na sadašnjost. U kom slučaju su takve misli korisne i plodotvorne?

Zavisi od toga da li to što je prošlo možemo pokopati i nastaviti dalje ili ono i dalje ,,živi" tako što utiče na sadašnjost i budućnost. U ovom drugom slučaju, suočavanje je neophodno. To je situacija u kojoj se nalaze junaci romana. Nezavisno od romana, takva dilema važi i za ljudska društva. Ne može se graditi srećna budućnost ako postoje nerešeni gresi prošlosti. Takvo društvo može lepo da uredi sobu u kojoj živi, ali iz ormana će kad-tad proviriti kosturi.

Da li se takvim pitanjima bave samo oni koji su ,,različiti" od većine?

Junaci su prinuđeni da se bave takvim pitanjima. Njihov život je nepodnošljiv i mogu ga promeniti samo kroz samooslobađanje, kroz borbu i menjanje sebe, kroz suočavanje sa svojim kosturima. Zanimljiv je problem da li bi se tim pitanjima bavili kada ne bi morali. Da je njihovo bacanje kockica bilo povoljnije, možda bi živeli kao ,,mi isti" i nikada ne bi razmišljali o različitima.Ko zna kakve se tragedije, kakvi sukobi i bolovi kriju iza osmeha, iza zidova, kažete. Da li nas, prema zakonima verovatnoće, snalaze isti događaji, da li ste stvarnost knjige preslikali iz naših stvarnosti?

To misli junakinja dok kradom gleda porodicu koja joj izgleda srećno i skladno; ona je zove ,,porodica iz reklama". Ne, ne snalaze nas isti događaji, daleko od toga. Upravo je suština romana da se nekome dešavaju grozne stvari. Na neki način, oni spasavaju druge ljude jer se malo verovatne tragedije moraju desiti nekome, negde. Književnost treba da piše o tim nesrećnima, različitima, a ne o porodicama koje liče jedna na drugu.

Pišete o vrlo osetljivim životnim prelazima i viđenju sveta, u Vašem rukopisu nema vremenskih i prostornih određenja. Da li Vas stvarnost provocira dovoljno da biste se uskoro upustili u pisanje nečeg angažovanog, u bilo kojem smislu?

Smatram da angažovano pisanje nije samo pisanje o društveno-političkim temama. Ja pišem o važnim egzistencijalnim temama, o smrti, sećanju, gubicima, ljubavi, slučaju, porodičnim odnosima... Te teme su bitne ljudima koji žive u Srbiji, kao i ljudima koji žive negde drugde. Ostaće im bitne čak i ako se odsele i ostave našu politiku za sobom. Od nekog društvenog uređenja možete da uteknete, ali od sebe ne možete. ,,Obična" stvarnost jeste prepuna malih i velikih sukoba i bolova. Nekad pripovedanja o burnim avanturama i istorijskim prevratima i filozofskim dilemama, sadrže malo književnih slika, intuitivnih tumačenja sveta. Nasuprot tome, u delima poput Kafkinih, kamerne epizode prenose velike estetske istine. Osim toga, interesantnije mi je da izmišljam svetove nego da opisujem ovaj koji me okružuje. Naravno, ti izmišljeni svetovi moraju biti između redova vezani za naš. Istina, nisam uvek ovako razmišljao. Nekad, kao student, pisao sam komedije za ,,Indeksovo radio pozorište". U tome sam uživao, zabavljali su se i izvođači, a rekao bih i publika. Istovremeno, bio je to i društveni angažman... Neki iz moje porodice bi voleli da ponovo napravim izlet u te predele.

Marina Vulićević

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Za-srecu-se-moramo-izboriti.lt.html