ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Momak ima svoj fazon, i svaka mu čast!
I ne gura se u tuđu  historiju...

Posle duže pauze, evo nas ponovo,  ljubitelji istorije!
Međutim,  danas tema nisu komšije Avari - nego Srbi. A mislio sam da me je tu teško iznenaditi.
Iz knjige Luke Mičete  "Vane Ivanović između Tita i Draže":

"...Bilo je Srba čak i u ustaškoj vojsci i vladi. Časnici general Fedor Dragojlov (načelnik operativnog odjela Glavnog stožera) i general Đuro Grujić (glavar Glavnog stožera), koji su bili jedni od glavnih osoba u organiziranju i ustrojavanju  Ministarstva domobranstva što je zapravo Ministarstvo odbrane; bojnik Vladimir Graovac, zapovjednik 5. bombarderske skupine Hrvatske zrakoplovne legije na Istočnom frontu gdje je i poginuo 1942; dr. Savo Besarović, zastupnik u Saboru NDH te ministar u vladi NDH; Uroš Doder, zastupnik u Saboru NDH..."

Ali na mene je apsolutno najači utisak ostavio sledeći pasus iz iste knjige.  U predvečerje Prvog svetskog rata, u doba nacionalnog zanosa, dok Princip u  društvu  crnorukaca  vežba gađanje iz pištolja... sledi:

"...Zar nisu, recimo, profesor Živojin Perić i poznati literata Sima Pandurović, da pomenem samo njih, bili zagovornici da se Srbija pripoji Austrougarskoj... Zar nije u najcrnjoj austrougarskoj propagandi bio i Srbin Miloš Bogićević, koji je sa osnivačem društva za istraživanje uzroka Prvog svetskog rata Alfredom fon Vegererom radio na dokazivanju krivice Srba za Prvi svetski rat..."

Oni tada hoće u Evropu, pa to ti je! Em intelektualci, em nevladine organizacije... Lomnjavino, imaš slavne prethodnike!!

Zašto Lomljavina? On je pro EU i ništa više. Ja sam ovde pobornik Dunavske Republike, što je bitna razlika. Ako ćemo pravno i legalno (što je naravno zbrisano pojavom US kaubojštine na svetskoj sceni), mađarskoj kruni pripada i Srbija, a preko nje i Beču. Nevidim problem u očuvanju genetskog potencijala srpskog naroda u okviru te zle Dunavske Republike gde bi Srba bilo preko 20 miliona, zdrave, prave i pametne Srbadije, a ne drumskih razbojnika koji troše vekove na gluposti, smanjujući se geometrijskom progresijom. Čikam bilo koga sa mudima tvrđim od mesinga, da mi ospori primat matematike u očuvanju nacije, spram niže vredne jednokratnosti dnevne politike.

Nije druga Srbija od juče. Second Serbia lives!

A to bi značilo, šta?

E, to o Dunavskoj Republici je baš super, i jako mi se sviđa. Srpski raj!
Ne znam što su se onomad, 1848,  toliko kurčili Svetozar Miletič i vojvoda Šupljikac  oko prava Srba u Ugarskoj...
Ali ako voliš alternativnu istoriju, evo jedne možda privlačnije varijante:
Da su Turci zauzeli Beč 1683. (a par meseci zatim pao bi Rim, jer nije imao ko da ga brani) - svi veseli jugoslovenski narodi našli bi se ujedinjeni pod jednim simbolom  - polumesecom. Koliko bi to miliona Jugoslovena bilo danas?
Za 200 godina pravilnog usmeravanja i stimulacije (nekoliko uzastopnih seča knezova, nagrađivanje vernosti - setimo se Stefana Lazarevića i Omer paše Latasa!) mi, Balkanci postali bi pripadnici rase evropskih gospodara.
Da ne pominjem - vruće jagnjetine, baklava i žena koliko hoćeš!!!

A ovo već nije zajebancija:
http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/Bitka-za-bitku.sr.html

Чедомир Антић
Битка за битку
Зашто је било неопходно накнадно изузимање Косовске битке из српске историје? Недавне активности албанских косовских власти јасно указују на намеру


Двадесет година траје велика борба око прошлости. Косовска битка, једна од великих битака средњовековне српске државе, касније златна нит народног предања и један од темељаца националног мита, постала је предмет политичке калкулације, интелектуалне акробатике и националистичке отимачине.
Многобројни аутори, често утицајни као Ноел Малколм, Петрит Имами, Стивен К. Павловић, тврдили су да битку на Косову нису водили српска и турска војска, већ је османске трупе дочекала једна феудална коалиција у којој је поред српских и босанских великаша било Хрвата, Албанаца и припадника других народа. Један посланик у Народној скупштини Републике Србије чак је јавно устврдио како је реч о једној малој и безначајној бици (мада савремена наука процењује да је у њој учествовало више ратника него у ранијим и каснијим биткама код Хејстингса, Кресија, Манцикерта или Павије).
...

Сто двадесет година пошто је српско друштво показало спремност да у јеку највеће националне занесености прихвати суд историографије о томе да Вук Бранковић није издао, баш као што цара Уроша нису убили Мрњавчевићи, и одрекне народним песмама статус прворазредних историјских извора, престижни европски издавачи, слободоумне фондације и убеђени домаћи модернизатори стварају нови мит.

Зашто?

Japanci, pardon, Albanci će na kraju da izleče Srbe od svojih idiotarija...

Mislim da neće biti potrebna Šiptarska edukacija,ima sasvim dovoljno srpskih intelektualnih srbomrzaca.

A ja mislio da je podučavanje znak pažnje i ljubavi...
Al, kad ljudi ne vole da nešto nauče, onda mrze svakog ko to pokuša da im učini...

Eh Varvarine,  pa šta je tebi. Citiraš tamo nekog Antića... lepo dođi na Sagitu, ovde sve znaju najbolje, sve će da ti objasne, u prosvetiteljskom duhu. Samo lepo pitaj. Nema niko u državi da zna išta bolje , u bilo kojoj oblasti...

Sasvim logično zvuči da se na Kosovu Osmancima suprotstavila hrišćansko feudalna koalicija predvođena srpskim velikašima. Dokle više tupiti da su nacije tad bile nepostojeća kategorija tek usleđujuće gluposti?!
Posebno je pitanje koliko se vojske sakupilo, sa obe strane, vrlo je moguće da je Hejstings bio bara bar, zašto da ne, odoka se da nakalkulisati kolko je ko mogao baciti u bitku. Mene više interesuje taktika u vođenju bitke, koja se i ako se ikako pominje, svodi na uličnu šorku, tuku naši al tuku i njini. Ako je Kobilićeva uspela 'diverzija' bila planski sračunata a ne samo epsko intdžijska ludost, bio bih zaista obradovan.

Quote from: Anomander Rejk on 02-12-2010, 23:13:20
Eh Varvarine,  pa šta je tebi. Citiraš tamo nekog Antića... lepo dođi na Sagitu, ovde sve znaju najbolje, sve će da ti objasne, u prosvetiteljskom duhu. Samo lepo pitaj. Nema niko u državi da zna išta bolje , u bilo kojoj oblasti...

Lepo moj nik u svoje i naše ime veli...
Džek svih zanata!

@ steva
Turci su vrlo detaljno pisali o tome,treba jbg iskopati (ima na engleskom),premda tu opet imaš situaciju u kojoj pobednik piše istoriju,braća Bugari takođe imaju neke zanimljive detalje,samo što ih je bilo na obe zaraćene strane kao i naših...nažalost!

Baš tako, posle svega skoro da je klimava sama činjenica da je bitke na Kosovu uopšte i bilo.

Činjenica je neosporna,samo su te taktičke varijante...  hm ...maglovite,ko nas ˙be kad smo se samo zajebavali, `mesto da zapišemo šta smo radili,uradili,razmišljali...dok je medovine i rakije i vina,ko će se bakće s` istoriju.

Možda i jeste bilo zapisano, ali Turci imaju nezgodnu osobinu da vole da brišu istoriju osvojenog naroda.

Šta tek reći za dopisivanje izbrisanih istorija oslobođenih naroda.

Ko? Šta? Kako?

http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_13.html

Vladimir Ćorović:  Istorija srpskog naroda

"...Дуга припремања и на српској и на турској страни говорила су јасно, да се ради о великој и одлучној борби. То се видело већ и по том, што су на бојно поље кренула и оба владара лично, кнез Лазар и емир Мурат са два сина, Бајазитом и Јакупом. У Лазаревој војсци једно крило водио је Вук Бранковић, а друго су сачињавали босански одреди под заповедништвом победника код Билеће, војводе Влатка Вуковића. Са Босанцима дошли су у помоћ Лазару, као старом савезнику, и хрватски "крсташи", под водством Ивана Палижне, који је као врански приор имао под собом крсташе витезове Ивановце. Српски династи с југа нису смели да се у овом одлучном часу определе за Лазара, нешто из страха од огромне турске снаге, нешто из оскудица свести о потреби националне солидарности, а нешто и из себичних интереса, не увиђајући да ће слом Лазарев само отежати и њихов положај. Константин Дејановић је и угостио турску војску која је преко његове области полазила на Косово и дао јој је и своје помоћне чете. Не знамо ништа поуздано о том како се у овој прилици држао краљ Марко.
...
О самом току борбе зна се сигурно, да су Срби из почетка напредовали и да су потисли одељење султанова сина Јакуба. Влатко Вуковић са Босанцима имао је толико успеха, да је свом краљу, у два маха, слао вести о хришћанској победи. Добро се држало и крило Вука Бранковића. Победу у корист Турака решио је Бајазит, брз и одлучан и с тога прозван Илдерим (муња), који се са свом снагом оборио на кнеза Лазара. Главна борба водила се око Мазгита и Гази Местана. Није сигурно да ли Муратово тулбе на Косову показује баш место његове погибије, али је врло вероватно да је на простору око њега развијана главна снага коњице. Кнез Лазар борио се храбро, али турском налету није могао одолети. У српској војсци није било јединства команде и повезаности. Рањен, он је пао Турцима у руке и био посечен у одмазди за Муратову главу. Одељења и Вука Бранковића и Влатка Вуковића могла су да се спасу, јер их Турци нису далеко прогонили. Бајазиту је било прече, да погуби брата Јакуба тобоже за казну због пораза, а у ствари да га излучи као такмаца, и да одмах потом крене кући, и да би осигурао свој престо. Народно предање осудило је тешко и неправедно Вука Бранковића, као да је он издао на Косову. Он је, зна се, и пре и после Косова био противник Турака и препоручивао везе са Мађарима, а од Турака нити је што тражио ни добио. Њему је народно предање ставило на терет каснији сукоб његових синова са Лазаревим наследником Стефаном и једну много каснију туђу издају на Косову, а није му хтело опростити што на Косову није нашао смрт и он уз толике друге витезове "кнеза честитога".

Погибија оба владара, дотле нечувена у хисторији Балкана, и чињеница што Бајазит чак није остао у Србији да искористи победу, изазвала је утисак да турска победа није била потпуна и да је спорна. Босански краљ чак је и неколико недеља касније, јављао пријатељима о победи хришћана и примао честитке. Ни у добро обавештеним Млецима до краја јула још се није знао прави обрачун борбе. Срби су га, међутим, осетили одмах. С Лазарем је изгинуо цвет моравских јунака; земља је остала обезглављена са једном женском главом на престолу и са још непунолетном Лазаревом мушком децом. Осећало се да за поновљени турски, или ма чији други, налет не би било довољно отпорне снаге..."


Osim bosanskih trupa, drugih saveznika naprosto nije bilo. Ivan Paližna  da svojim križarima predstavlja tek simboličnu grupu, ostalo su pojedinačni slučajevi.
Isto kao što je car Dušan imao gardu od nemačkih i španskih vitezova - ali ukupno sviše malo njih, da bi to išta moglo da znači, na primer o vezama Dušana s Nemcima.
Zanimljivo, kad sam išao u osnovnu školu (a to je bilo u vreme Rankovića), upravo prisustvo Bosanaca i šake Hrvata iskorišćeno je za tezu da su se na kosovu skupili budući jugoslovenski narodi, da se suprotstave zajedno neprijatelju, malte ne to je klica jugoslovenstva... (!) 

Ništa mi od svega toga pouzdano nemožemo znati. Sem ko je poginuo od Velikih Glava. Ispravka, uglavnom se slažu informacije da su krila tukla a centar popustio. Što je pomalo van pameti.

Ovde ima više nego dovoljno turskih izvora:

http://forum.krstarica.com/showthread.php/292287-Hrvati-i-Kosovska-bitka

Svi se slažu u jednom - bitka je bila  vrlo velika po broju učesnika.

Jasno je šta se desilo. Ruski sistem, jednog po jednog. Srbijanski vitezovi su satrti na tom mestu i Srbija nije mogla da se oporavi. Ovi ostali, doći će na red kasnije.

Što Bajazitu-Baji ne učiniše Srbi, učiniše mu Mongolci

Srpski vitezovi...

...su iz Republike Srpske.

@ varvarin
Hvala za link sutra ću da pročitam sad mi je naporno.

http://www.njuz.net/ceo-svet-priznao-zaveru-protiv-srba/

ĐUSI NJUZ!

Ja li, Perin, jel ti ova dama neka rođaka?  
Mislim, po prvom fakultetu je moja, al je diplomirala i psihologiju...
http://www.politika.rs/pogledi/Zeljka-Buturovic/Vreme-zavera.sr.html

Жељка Бутуровић
Време завера
"Српска јавност хронично прецењује способност утицајних појединаца да управљају светским догађајима и игнорише важност свакодневних избора и навика ,,малих" људи по судбину заједнице

...Први и очигледан узрок овако искривљеног виђења ствари је бомбардовање Србије. Од кад су САД стале на страну Албанаца у вези са Косовом, јавно мњење у Србији је склоно да поверује у било шта, укључујући и многе контрадикторности, које приказују САД у негативном светлу. Пошто су откривене тајне на ,,Викиликсу" у том смислу засад у највећој мери разочарале, закључак је да је цео процес брижљиво монтиран, ваљда од стране истих оних који су захтевали хапшење Асанжа и мењање процедуре чувања података..."

AU, BOG TE JEBO!!

Hahah, ne, nije mi rođaka

evo, kako obećah, velike povijesne zagonetke za našega varvarina
slučajno ovo vidjeh na jednom forumu i odmah se sjetih našeg predanog istraživača velikih istorijskih zagonetki. pa rekoh, da mu dodam u kolekciju, budući da ga iste jako inspiriraju.

kopiram većinu onoga zagonetnog posta, iz čega je razvidno o čemu se tu radi. varvarin se može baciti na istraživanje arhivskih riznica i pergamenata i reći nam, što je tu posrijedi.

Pa evo vam i poznate stvari s Ellis Islanda- gdje nije izravno apostrofiran Borojević, ali se radi o tom pitanju:

http://bib.irb.hr/prikazi-rad?&rad=264345

S obzirom na tu tvrdnju o hrvatskome imenu treba upozoriti na popise useljenika s Ellis Islanda kod New Yorka (usp. preslike izvornika na http://www.ellisisland.org/ ). Ti su popisi nastali prije stvaranja prve Jugoslavije, a sastavljali su ih strani službenici prema iskazima pojedinih useljenika. Sadrže podatke o imenu i prezimenu, mjestu i zemlji podrijetla (= "Last Permanent Residence" /Country /City or Town"), o starome državljanstvu (= "Nationality / Country of which citizen or subject") i narodnosti (= "Race or People"). Ti popisi jasno potvrđuju Šafaříkovu tvrdnju o rasprostranjenosti hrvatskoga imena, pa i u odnosu na pravoslavno pučanstvo. Npr., 2.8.1906. u Ameriku stižu Mile Rašković, Jovan Desnica i Lazo Dubaić. Dolaze iz mjesta Srb u Hrvatskoj, a kao državljanstvo navode hrvatsko pa ga naknadno, vjerojatno pod sugestijom službenika, ispravljaju u mađarsko. U rubrici za narodnost izjašnjavaju se Hrvatima. 25.10.1906. stiže još jedna skupina useljenika iz mjesta Srb, među njima i neki Nikola Desnica. Svi se izjašnjavaju Hrvatima po narodnosti. Popis (list) s njihovim imenima započinje podatcima o Milošu Dragičeviću iz Lapca. I on za sebe tvrdi da je Hrvat po narodnosti. Hrvatom se na istome listu izjašnjava i Mile Vukadinović, državljanstva bosanskoga, iz zemlje Bosne, a mjesta Bihaća. Jedan od rijetkih koji se izjašnjava Srbinom ("Servian") iz Hrvatske jest Mile Dabić, koji u Ameriku stiže 2.12.1905. Na svojem je popisu Mile Dabić od svih nositelja pravoslavnih (prez)imena jedini Srbin. Naveden je u sredini popisa, što pokazuje da znakovi za ponavljanje podatka o hrvatskoj narodnosti drugih pravoslavaca iznad i ispod njegova imena nisu stavljani proizvoljno. Na istome popisu naveden je kao Hrvat po narodnosti npr. Jovan Martić. Jedan drugi Jovan Martić, pristigao 1913., također je Hrvat po narodnosti. 18.3.1910. stiže Jovan Miailović koji smatra da je mađarskoga državljanstva i da mu je zadnja zemlja prebivališta Mađarska. Po narodnosti se ipak izjašnjava Hrvatom. Druga je ruka na istome papiru za osobu imena Petar Paspalj zabilježila iste podatke. Petar Tesla iz Vojnića, koji u Ameriku stiže 17.10.1908.,

Možda su se Hrvati više selili nego Srbi. Možda su Srbi u postojbini "olakšavali" odluku o iseljenju onim Srbima koji bi se iz bilo kog razloga deklarisali kao Hrvati (recimo jer su katolici, iako su im pradedovi bili redom Srbi). Možda su iseljenici mislili da imaju samo dve opcije, Hrvatsku i Mađarsku, iako nisu ni Hrvati ni Mađari. Možda to nisu jedini doseljenici odavde, ali su cherry-pickovani Hrvati da se dokaže nešto.

mozda su se sramili reci da su srbi...

Opet kompleksi.... daj bre iskuliraj

Quote from: Josipovitch Broznjev on 11-12-2010, 09:27:51
mozda su se sramili reci da su srbi...

Kao i pola Hrvata danas. Takvi ste, sramite se.

nisi u toku. nedavno su srbiji ukinuli vize, tako da se sada svi koji su uzeli hrvatsku putovnicu da bi proteklih godina mogli neometano putovati od baustele do baustele vracaju korijenima.

Quote from: mac on 11-12-2010, 02:05:06
ali su cherry-pickovani Hrvati da se dokaže nešto.

pa naravno da su ovdje izbačeni u prvi plan Hrvati da bi se potkrijepila neka teza
ne znam za tebe, ali meni je neobično da se npr. Jovan Martić izjašnjava kao Hrvat. Mile, Lazo itd.

meni je to ovako na prvu neobično, pa zato dajem varvarinu da istraži što je tu posrijedi. jer to je velika istorijska zagonetka (ako prihvatimo da su popisi useljenika s Ellis Islanda autentični; druga je stvar je ako je to obična laž. no to nek istraži varvarin)

Dobra zagonetka, daj mi ipak malo vremena.
Tim pre jer je rodbina moje žene iz Like i Banije, a mnogi su se iselili krajem XIX ili početkom XX veka u SAD... i tvrde da su osnovali prvu pravoslavnu crkvenu opštinu u SAD.  
Ilustracija:  pradeda moje žene, rođeni Srbin, u Prvom svetskom ratu video je Albaniju. Ali nosio je sivu uniformu, austrijsku, i išli su za srpskom vojskom, goneći je,  sve do Drača...
Šta misliš, šta mu je pisalo u vojnoj ispravi, koje je nacije?

Čeh?

svasta. pa vidis da pise 'rodjeni srbin'. znaci gledase da uvijek bude u pobjednickoj vojsci, t.j. prvo hrvat, onda po potrebi druge vrste.

Zar nam uniforme nisu bile nekako, plavkaste?

Ili su beše uniforme bile, malo sivkaste.... ma sve je to isto.... crno belo....

Kako od crnog postaje belo, kako antifašisti postaju fašisti?
Ovaj tekst je dobar šlagvort na pitanja.
http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/Srbija-nova-istorija-i-fasizam.sr.html

Чедомир Антић
Србија, ,,нова историја" и фашизам

"Током протеклих деценија много се говорило и писало о фашистичком наслеђу у Србији. Још од времена реалног социјализма Независна Држава Хрватска и окупирана Србија представљани су као државне појаве истог карактера и капацитета. После набрајања сателитских држава сила Осовине и ужаса холокауста коме су допринеле, однедавно обавезно следи и податак о томе како је Србија 1942. означена као земља у којој више нема Јевреја. Један од вођа невладиног сектора у Хрватској у емисији РТС-а је изјавио да четнички покрет види као фашистичку организацију. У Србији слављени немачки повесничар поглавље о диктатури краља Александра насловио је са ,,један краљ, један народ, једна држава", дакле Југославија је имала свог (српског) фирера неколико година пре него што је немачки народ изабрао сопственог. У иначе веома доброј књизи о Другом светском рату на простору западног Балкана, британски историчар се уноси у процене колико је влада Милана Недића допринела холокаусту. Закључио је, на основу нетачних података, да је окупациона власт скривила негде 20 одсто жртава холокауста у Србији. У угледном париском дневнику једна интелектуалка писала је пре неколико година о потцењивању улоге Србије у фашистичком свету будући да је она злогласна по два, а Хрватска (само?) по једном концентрационом логору...

...Зашто је доказивање снаге фашизма и улоге српског народа у холокаусту толико политички важно? Зашто је данас тако битна разлика између покоља који спроведе неки од заповедника савезничке гериле или истог тог масакра који би управо тај извршио као колаборациониста?

Мислим да је реч о релативизацији која је тако згодно истовремено неопходна трима данас врло утицајним политичким снагама...."

ITD.

Dobar tekst, ali tek prvi, trebalo bi još na ovu temu

Stara Gradiška + Jasenovac = 1

Pa, da. Danas na tolikoj teritoriji osnivaju države.

zanimljivo. koji god period srbije se pogleda, srbija uvijek fasisticka.

Quote from: varvarin on 23-12-2010, 10:15:43... У Србији слављени немачки повесничар поглавље о диктатури краља Александра насловио је са ,,један краљ, један народ, ...

usput, sta se desilo 'historiji'?

Dal si možda nekad čuo šta o Srbiji za vreme tog rata pričaju Jevreji - tada Beograđani, danas vremešni stanovnici Izraela?
Vrlo je interesantno.

nemoj. nemoj, molim te. vec znam. sad ces opet potegnuti neku pricicu za koju ce se po obicaju pokazati da potjece iz nekog petparackog sf-romana.

http://he-il.facebook.com/group.php?gid=125896989383

שם:JEVREJI i SRBI, u dobru i zlu - JEWS and SERBS, for better and for worseקטגוריה:עניין משותף - חבריםתיאור:
'...Drugi svetski rat ispisao je posebne i večne stranice srpsko-jevrejskih veza.

Hrvatski nacistički logori Jasenovac i Gradiška po zverstvima dželata čak su nadmašivali Aušvic, Mauthauzen, Treblinku. Ceremonijalna klanja i mučenja žrtava bila su glavni način egzekucije.

Muslimani u Bosni i Hercegovini proglašeni su bili ne samo za Hrvate, nego i za ,,hrvatsko cveće", a za duhovnog inspiratora Magnum Crimen-a nad Srbima i Jevrejima, Adolf Hitler im je bio nametnuo velikog jerusalimskog muftiju Mohameda Hadži Emina el Huseinija. Nož, kao kultno oružje, bio je i u nazivu zloglasnih muftijinih ,,handžar divizija".

Posleratna vlast u Jugoslaviji krila je istinu o genocidu, a naročito o genocidu u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Tako je nad ubijenim počinjen i zločin skrivanja zločina. Popis žrtava nikada nije obavljen, ali se procenjuje da je samo na tadašnjoj teritoriji nacističke Hrvatske likvidirano, najmanje, 600.000 Srba, Jevreja i Roma.

Genocid nad Jevrejima u okupiranoj Srbiji i Makedoniji sprovodili su okupatori: Nemci, Mađari, Bugari i Albanci.

Jevreje iz Banata Nemci su deportovali u Beograd i poubijali ih u logorima ,,Sajmište" i ,,Jajinci", zajedno sa beogradskim Jevrejima, mnogim Jevrejima iz drugih gradova Srbije, kao i pripadnicima i pristalicama dva srpska gerilska pokreta otpora, rojalističkog i komunističkog.

Jevreji iz Bačke, zajedno sa Srbima, poklani su i pobacani u zaleđenu reku Tisu od strane mađarskih nacista.

Jevreji iz Niša pobijeni su od bugarskih fašista, a iz Makedonije deportovani u logor Treblinka.

Jevreje Kosova i Metohije likvidirali su albanski fašisti...

Nema tog ,,Jad Vašema" koji može da obuhvati sve žrtve.

Ono što možemo i što moramo je da ne zaboravimo. Da pamtimo, sve dok postojimo.

Zaborav zločina je zločin. A oproštaj? ... živi nemaju pravo da praštaju u ime mrtvih. To je u vlasti Boga, jednog i jedinog Boga i Jevreja i Srba i svih naroda i ljudi...'

o boze...

To isto su verovatno i Jevreji kukali pred smrt.