ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

One of the funniest jocks ever, Rex Miller died this past Sunday (June 6, 2004)

Rex Miller's story is one of the most unusual of all KQV's personalities. Rex was hired by John Borders and joined KQV February 8, 1968 to do mornings. Rex came to KQV from WNOX in Knoxville, Tennessee. Rex did not stay on mornings long. He was moved to overnights and by the end of April had left the station. His last shift was April 26th.
KQV's Chuck Brinkman said this about Rex to John Mehno, "Another Texan. He must have weighed about 380 pounds. Highly talented, an immense brain and talent, but so undisciplined it was unbelievable. He would just mesmerize you when you watched him because everything came to him off the wall."

Rex was hired by Jack Gale to do afternoons in Charlotte at WAYS the following Monday. He never showed up. No explanation.

Jack had this to say in his book "Same Time ... Same Station"... "I thought of Rex Miller, who I considered to be one of the top jocks in the nation. I called and offered him our afternoon drive job. He accepted and made some taped promos which we ran. We did a tremendous promotion campaign on his coming to Big Ways. On the day of his first show, we started a countdown to 4 pm when he was to hit the air. By noontime, we hadn't heard from him. Stan grew concerned and so did I. One o'clock, two o'clock, three o'clock and still no word from Rex. At ten til 4, we realized he wasn't coming, so I started a contest called "Find Rex Miller" with a cash prize to whoever found him. At five past four, we got a call from a listener who said Rex Miller was on the air at WIXE, a little station in Monroe, N.C., about fifteen minutes from Charlotte. Dave Hedrick, their PD had pulled a great one on us. He had gone on the air at 4 pm saying he was Rex Miller."

Rex became an author after leaving radio. He had a number of horror stories and books published over the years. His bibliography includes a novel, Saint Louis Blues, and a series of books,  Slob, Frenzy, Profane Men, Stone Shadow, Iceman, Slice, Chaingang, Butcher, and Savant.

In 2002, it was discovered that Rex was living in a nursing home outside of St Louis after having suffered a stroke.

Budući da ima zapanjujuće
malo toga na netu (ili bilo gde)
o ovom slučaju,
evo još malo podataka,
ovaj put korisnijih.
(Prvobitno sam našao potvrdu za vest
u komuni bivših disk-džokeja).

Elem, pretpostavljam da je deo razloga za to
njegov zaista tužan kraj, ali i činjenica
da je prestao da piše
upravo u vreme ekspanzije interneta.

Ipak, većina njegovih romana
mogu da se pronađu u elektronskoj formi
--ne, još nisu stigli na piratsko tržište,
ali pretpostavljam da hoće.
U svakom slučaju, vredi overiti bar Slob.

Intervju sa njim, prikaz i odlomak iz romana
mogu se pronaći u Emitoru 143 (Hemitor 10),
a ako se ne varam na srpski je prevedena
bar još jedna ili dve njegove priče.


REX MILLER [SPANGBERG], 65, horror writer, died May 21, 2004 in Sikeston, Missouri, after six years spent in hospitals and nursing homes.

Beginning in the 1980s Miller published a number of stories which appeared in magazines and horror anthologies including Splatterpunks and Stalkers among others. He is best known for his brutal and graphic horror novels, most featuring detective Jack Eichord and/or his nemesis, serial killer Daniel "Chaingang" Bunkowski. First novel Slob (1987) was a finalist for the Bram Stoker Award for First Novel. Other books in the series include Frenzy (1988), Stone Shadow (1989), Slice (1990), Iceman (1990), Chaingang (1992), Savant (1994), Butcher (1994) and St. Louis Blues (1995). Profane Men (1989) is a standalone novel set in Vietnam. A biographical study about him, Rex Miller: The Complete Revelations by t. Winter-Damon, was published in 1993.

Born April 25, 1939, in St. Joseph, Missouri, Miller worked as a disc jokey, technical writer, voice actor, and mail-order collectible dealer, and wrote a number of books about collectibles and pop culture. He is survived by his ex-wife Carol Johnson (married 1962, divorced 1994). He stopped writing when he became disabled in 1998.

REX MILLER
Appreciation by Richard Curtis

I was introduced to Rex Miller by his friend and mentor Harlan Ellison, who had helped him assemble a large and disorganized but brilliantly written collection of stories about Vietnam War into a novel. Its rawness, fire and grit impressed me deeply and I was able to place it under the title Profane Men with New American Library. Handling Rex Miller was like training a wild beast. He flung his first drafts down on paper like molten lava, and we had to wait weeks for these inspired, passionate rants to cool to a temperature that would enable us to shape them. It was hard for me not to be drawn into his dark, disgusting, volcanic but mesmerizing fantasy world, and I felt a need to bathe after plunging into one of his new manuscripts. But I still dream sometimes that Chaingang is in my room and I awake drenched in sweat.

Adios Rex. You too were a superhero collectible.

jako

Uredništvo fanzina Nulta tolerancija časti pričom Reksa Milera objavljenom u prvom broju. Originalno iz antologije Borderlands 2.


Reks Miler
MRTVA STVAR
(Dead Issue, 1991)

Unutrašnjost velikog automobila osećala se na alkohol, travu, miris novih kola i mošus, i ona skliznu preko glatkog, hladnog sedišta, puštajući da je sve to udari odjednom. Bila je omamljena i nije videla znake opasnosti.
   "Ćao, bejbi", reče dok se ubacivao pored nje.
   "Zdravo, dragi", prošišta ona, i on je poljubi vrlo nežno, okrenu ključ, odvoji se od ograde i krenu ka auto-putu. Bila je vruća roba. "Bilo je zabavno, zar ne?" Foksi Roksi. Dvaes' dve. Neudata.
   "A-HA", reče ljubavnik sa kojim je živela.
   "Volim žurke", rekla je, seksi, privijajući se uz njega.
   "Znam, dušo."
   "Lepo si se proveo, a?" pogleda ga.
   "Naravno." Ona se nagnu napred da uključi radio a onda se priseti, zasta za trenutak, pa upita: "Želiš li malo muzike?"
   "Može", reče lagano, smešeći se, čvrsto je stežući uz sebe. Mirisala je ženstveno, činilo mu se da oseća miris njene pičke kroz ostale miomirise u svom nosu, zatim pogleda u njene grudi. Imala je crnu koktel-haljinu ispod kaputa i on zavuče ruku. Telo joj je bilo toplo. Digao mu se, zamišljajući kako bi bilo da joj ga nabije u usta, da je zadavi svojom muškošću. Nasmešio se, osećajući vrelinu i tvrdoću koja raste dok ju je dodirivao, razmišljajući o tome kako ga uzima u usta kasnije. Kako će je naterati da proguta. Njena bleda, meka, koža boje alabastera, tako nežna, glatka i neokaljana. Izgledala je kao tinejdžerka kada se skine. Male, čvrste sise i visoko, zategnuto dupe.
   Kad su stigli do znaka STOP, privuče je sebi, ljubeći je grubo, ljubeći njena zatvorena usta što je jače mogao.
   "Napalila si me", dahtao je.
   "Dobro", reče, iznenađeno. On pogleda unazad i ulete na auto put.
   "Jašta", reče on i iznenada se ponovo zaustavi, odmah pored puta i poče da se ponaša kao da će da joj skine odeću i da joj ga uvali usred saobraćaja.
   "Neko se primio", smeškala mu se jebozovno, a on joj veoma jako stisnu sisu i reče: "Jezik."
   "Ajmo kući", zaprede ona.
   "Jezik. Nabij mi taj jebeni jezik u usta." Ljubili su se još malo. Zamišljao je kako će njena vlažna, crvena usta izgledati kasnije, to dugo, belo grlo dok liže i sisa.
   "Nateraću te da ližeš pičku nekoj dobroj ribi dok te budem jebao u dupe", reče. Uvek je pretio da će to da uradi, ali je shvatila da su to samo prazne priče. Nastavila je već kako je to bilo uobičajeno.
   "U redu. Pozvaću Lindu", reče mu. Znala je da fantazira o njoj i njihovoj prvoj komšinici, ispraznoj, prilično debeloj fanfulji koju ne bi pipnula ni za opkladu.
   "To. To će da te napali, zar ne?" štipao joj je sisu preko tankog materijala haljine i brusa, stvarno joj nanoseći bol.
   "Jao. Oh... dragi. Nemoj."
   "Vlažna si dok zamišljaš kako ližeš Lindinu vruću pizdu a ja ti obijam zlataru."
   "Mmm."
   "Kurvo mala", ščepao ju je za kosu i divljački povukao dok je nabijao svoja usta na njena.
   "Pusti... Nemoj..."
   "Hoćeš li mi staviti taj izdrkani JEZIK u usta prokleta bila, ti jebena mala droljo? Moram li to da ti ponavljam svaki put kad ljubim tvoja mala kurvinska usta? Isplazi sad to govno napolje koliko god možeš." Poslušala ga je i ljubio ju je brutalno, sisajući joj jezik. Onda je malo usporio i počeo da je ljubi nežno i fino, ali i dalje je držeći za kosu. Postajalo je opasno i neobično da je pre mogla da namiriše nego da oseti njegovo raspoloženje. Kao da se pretvarao u životinju.
   "Ajmo kući, dragi. Hajde", reče, gledajući okolo da li ih neko gleda. I on je oslobodi stiska, pogleda u retorvizor i vrati se na auto-put.
   "Nisi ništa drugo do jebena pizda, znaš?" rekao je to nežnim, raspevanim, prijatnim tonom. Glasom za vođenje ljubavi.
   "Ja sam tvoja pizda, dragi", rekla je. Imala je jaku glavobolju i sisa joj je bila ranjava i jezik ju je boleo. Želela je da dođu kući i obave radnju, i da je ostavi na miru.
   Bilo je zapanjujuće. Svršio bi za minut i odmah zatim zaspao kao beba. Znala ga je kao svoj džep.
   "Dovlači se ovamo, jebena kučko." Vratila se. "Tako je." Osetila je njegovu krupnu desnu šaku kako joj miluje koleno, klizeći uz nogu ispod haljinice.
   "Mrzim jebene najlonke", reče. "Baš me zanima koja ih je pičkica izmislila, voleo bih živo govno da prebijem u njemu."
   "Lepe su, dušo. Ne govori tako", pokušavala je da mu odvrati pažnju dok ne stignu kući.
   "Nisam li ti upravo rekao da su odvratne? Nabaviću ti jedan par onih sa podvezicama tako da mi uvek budeš otvorena, a?"
   "To je dobra ideja."
   "Do jaja si širila noge večeras", reče preteći.
   "A?"
   "A? Čula si me, kurvo. Svaki put kad bi ti se onaj kurton Džoel osmehnuo, širila bi noge još malo. Nisi ništa do jeftina jebena drolja."
   "Dragi, ne pričaj gluposti."
   "Sranje. Ako baš toliko želiš da pušiš Džoelovu karu mogu da ga pozovem, pa ćemo obojica da te odradimo. Je l' bi to volela, jebena kurvo?"
   "Samo tebe želim", rekla je, dok je on klizio, stiskajući joj snažno unutrašnju stranu butine. Ona jauknu, a on se nasmeja.
   "O, da." Pustio ju je momentalno, napaljen. I tiho sačekao kod znaka STOP. Ona je pokušala da smisli kako da se ponaša prema njemu u ovom trenutku. Znala je kakav je kad počne sa svojim fantazijama.
   "Linda mi bolje zvuči", rekla je. "Mogli bismo da je pozovemo, pa da nas gledaš. Je l' bi to voleo?" Ali on nije bio prisutan. Nije reagovao i čim se saobraćaj pokrenuo, skrenuo je desno na slabo prometni sporedni put, a ona opet reče: "Nemoj ovuda, dušo. Hajde. Hajdemo kući da vodimo ljubav."
   "O, da", reče vozeći.
   "Jesi li ljut na mene ili se samo praviš?"
   "Samo se pravim."
   "Znaš da nikad ne bih pogledala nekog drugog. Ti si sve što želim."
   "Da. Ti si..." više se nije zamarao ni da dovrši. Ona iznenada oseti hladnoću u kolima. Počela je da se plaši i shvatila koliko je to besmisleno.
   "Volim te", reče.
   "I ja tebe", odvrati on, na njeno veliko iznenađenje. Ona se nasloni na njega i on je poljubi. Ponovo je stao, ali ovog puta je ugasio motor i svetla. Bio je to teško prohodan i mračan deo seoskog puta. Pored njih prođe kamion. Počeo je nežno da je ljubi, a ona mu uzvrati. "Ne mogu da izdržim da dođemo kući. Hoću da ovde to uradimo. Molim te, bejbi?"
   "Hajdemo kući, dragi, nije toliko daleko. Biće nam mnogo udobnije." Nastavio je da je ljubi. "Hladno mi je."
   "Treba ti nešto vruće." Otkopčao je kaiš i pantalone. Dok se nameštao i premeštao, zarozanih pantalona, i dalje mu je bio mlohav. On je opet zgrabi za kosu i gurnu je dole, govoreći:
   "OVLAŽI ga dobro", počevši da ga drka u njena usta. Ona mu obliznu glavić. Digao mu se u momentu, kad mu je stavila hladnu ruku ispod jaja i počela da ide ustima gore i dole po njemu. Borio se da ne eksplodira.
   "Stisni, ti prokleto, jebeno govno, STISNI MI JAJA", levom rukom ju je držao za kosu, nabijajući joj ga do grkljana, vukući je napred i nazad, daveći je punoćom svog penisa, i kad ga je stisnula, počeo ja da šprica u nju.
   "Ajde ajde AJDE. Ohhh." Svršio je. Ali je nije puštao.
   "Nastavi da ližeš, jebem mu sranje, oh, oh, molim te, oh, OOOH!" Znala je da ne može opet da svrši za tako kratko vreme, ali je ispuštao zvuke koje ispušta kad svršava. Mora da je stvarno otkačio. Navukao je pantalone.
   "Je l' bilo dobro?" upita ga ona pakosno.
   Ali on je mislio samo na to kako je izgledala, blizu Džoela, skoro su se privili jedno uz drugo nasred dnevne sobe. Ta jebena kurva. Video ju je kad se nagnula i tarnula ga po ruci dok su se smejali zbog nečeg. Flertovala je kao neka prokleta drolja.
   "Stvarno voliš da flertuješ preda mnom zar ne, ti ljigava kučko", reče, iznebuha. Oštro ga je pogledala.
   "Ja ne flertujem." Glas joj je imao tešku, iznenađujuću oštricu. Posegnuo je, zgrabio je za kosu i skucao joj glavu o instrument tablu.
   "OHHHHH!" urliknula je, ništa ne videći. Eksplodiraše plave, crvene i žute zvezde.
   "Da. Baš voliš da flertuješ. Da vidimo da li će ovo nečemu da te nauči", rekao je, ponovno pokrenuvši kola, udarajući je svojom velikom zlom pesnicom što je jače mogao, ne ciljajući ni u šta, pogađajući u bubrege dok se grčila, zabijena u prostor za noge, ispred sedišta.
   "Prokleta usrana kurvo", reče besno.
   Ništa. Bila je nepokretna.
   "Kako ti se OVO sviđa, kurvo?"
   Nije progovarala, ali ju je video kako se pomera, teško dišući. Ponovo se prestrojio, kočeći ali ne zaustavljajući kola. Uhvatio je za ruku.
   "Povređena sam."
   "Nisi povređena, pizdo. Diži se."
   "(Nešto)... bolnicu."
   "Govori. Šta si rekla?"
   "Bolje me odvezi u bolnicu, dušo."
   "Šta je bilo?"
   "Krvarim iznutra."
   "Nije to ništa. Biće ti dobro. Nisam te čak ni tako jako udario. Ustaj."
   "Bolje me vozi u bolnicu, brzo."
   Rekla je to ozbiljnim glasom i on se prenu. "Stvarno?"
   "Da, dragi. Povređena sam. Krvarim iznutra. Osećam to. Stvrano je... loše." Zakukala je.
   "Sranje", reče i skrenu, odlučivši da je odveze na urgentni.
   "Gde je Memorijal?"
   "Na Grand bulevaru."
   "Misliš na Mek Artur bulevaru?"
   "Ne, nego na Grandu. Dobri Samarićanin je na Mek Arturu."
   "Bićeš dobro. Jebem ga."
   "To je beba", reče mu.
   "Sranje."
   "Osećam to."
   "To je sranje", reče, ali glasu mu je nedostajala ubeđenost.
   "Mislim da si povredio bebu", rekla je nežno.
   "Sereš. Otkud ti to znaš?" uzdahnu. Uvek nešto.
   "Osećam - OH!" viknu dvaput, kako ju je oštar bol pogodio.
   "Smiri se", reče nežno.
   "Požuri."
   "Slušaj. Reci da si pala niz stepenice. Mene ne pominji – jebi ga, ko zna? Mogu da navučem muriju. Samo reci da si pala."
   "Pala. Na leđa?"
   "Da. Išla si uz stepenice, okliznula se, skotrljala i pala na leđa. Tako nešto."
   "Ne." Radila je kao strip-plesačica. "Nikad neće poverovati. Znaju po načinu na koji je neko povređen. Bolje da kažem da mi je neko drugi to uradio. Neki pijanac na ulici ili slično."
   "Ne budi glupa. ISTRAŽUJU takve stvari. Ne želiš valjda prokletu policiju. Uključi mozak. Pala si niz stepenice."
   "OHHHHHHHHH! Isuse!"
   "Smiri se. Sranje. Bićeš dobro. Tamo smo za tri minuta."
   "Nemamo vremena."
   "A?" Zabrinuo se sada, po prvi put otkad ju je udario.
   "Nećemo stići do bolnice."
   "Kako to misliš nećemo..."
   "Loše je. Stani na benzinskoj pumpi. Krv prebrzo ističe iz mene." Osetila je kako krvari.
   "O, sranje. Polako. Strpi se."
   "STANI! STANI ODMAH!"
   "U redu, u redu." Parkirao se pored benzinske pumpe i prodavnice. Izašao je i došao do vrata gde piše DAME da proveri da li treba ključ, ali bilo je otvoreno. Krenuo je nazad po nju, ali ona je sâma uspela da izađe iz kola i stajala je pred njim, grčeći se i cvileći. Počeo je da se brine.
   "AH!" to je bio skoro vrisak. Upala je u ženski i zalupila vrata. Vratio se do kola i čekao.
   Pet minuta. Dovoljno dugo. Izašao je i pokucao na vrata toaleta. Ništa. Probao je vrata, ali bilo je zaključano. Jebena kurva.
   "Otvori, prokleta bila. Hajde..." čuo je kako je kliknulo i on okrenu kvaku dok se ona teturala nazad padajući preko komode. Ušao je za njom.
   "Hajdemo."
   "Pobacila sam."
   "A?"
   "Pobacila sam tkivo. Bebu. Pobacila sam bebu. UBIO SI NAŠU BEBU, STOKO!"
   "SEREŠ!"
   "Pobacila sam."
   Bio je veoma miran. Gledao je.
   "Sjebana sam unutra. Treba mi doktor."
   "Zajebi doktora, u redu?"
   "Molim te. Već si ubio moju bebu. Hoćeš i ja da umrem?"
   "Ne budi glupa."
   "Ti zli drkadžijo", procedi ona, puštajući sve da iscuri napolje.
   "Žao mi je, draga", reče najnežnijim tonom. Pokušao je da je zagrli, slušajući njen plač. "Nadoknadiću ti to, obećavam. Za nekoliko... znaš već, šest, osam nedelja. To ionako još nije beba, to je samo..." osetio je kako se ukočila dok je zapomagala i pokušavala da se otrgne od njega. On promeni taktiku i poče da joj guguče i da je miluje, i ona ga konačno pusti da je zagrli.
   Foksi Roksi se ubi od plača. Držao ju je sve vreme, razmišljajući šta bi bio najbolji potez. Nema šanse da je odvede u bolnicu gde murija može da zabode svoju nosinu. Da mu nakači nekakvog nadobudnog socijalnog radnika. Zajebi to sranje.
   "Hajde, lutko." Prošaptao je i nežno je poveo do kola, praktično je noseći.
   Bio je izuzetno nežan i brižan na putu do kuće. Ona ga je uveravala da može sâma, ali on joj je pomagao dok su ulazili u zgradu i peli se liftom.
   Uneo ju je, nežno, kao novopečeni muž, i pažljivo je položio na krevet. Ona se zgrčila u fetusni položaj i zagrlila jastuk.
   On ode u dnevnu sobu i napravi sebi jedno žestoko piće, zatim se vrati u spavaću sobu.
   Mala crna haljina se zarozala, i pozadina njenih divnih, seksi nogu i to divno dupe izgledali su mu tako dobro. On joj reče:
   "Nikad nisi izgledala jebodarnije, dušo."
   "Vrati se u stvarnost", prostenja, stežući jastuk.
   "Je l' ti ovo dovoljno stvarno?" upita je, otkopčavajući se i uvodeći se u njena usta. "Volim te, bejbi", reče. "Znaš to, je l' da?"
   Pokušala je da ga odgurne, ali kad je bio ovakav bolje je bilo jednostavno povinovati mu se. Znala je za teži način.
   Bilo je veoma brzo gotovo, i njoj poče da se vrti u glavi od gubitka krvi i znala je da ako želi nešto da uradi, bolje da odmah krene. Hrkao je, skot. Stvarno je testerisao te balvane.
   Otišla je u kuhinju, uzela je šta treba, vratila se i obavila posao. Kad je završila, naterala se na brz tuš, a zatim pozvala Žuti taksi i obukla se. Sačekala ga je napolju i odvezla se u bolnicu.
   Pandurima je rekla za njega tek sutradan, i četiri momka upadoše unutra i pronađoše ga.
   "Četr'es jedan, evo ga", reče pozornik dežurnom oficiru. Izbrojao je četrdeset i jedan ubod na žrtvinom telu. "Neko je stvarno bio nadrkan", reče.

Preveo: Igor Knežević

Umro Rex? Bedak. Ima li josh koja pricha?
Zar je moguce Oto, da sve ove godine nisi bash nishta preveo od njega?

Eh. Onaj odlomak iz romana koji se pominje tamo negde gore. Nije mnogo, ali nije da baš ništa nisam.

U principu, Miler je mnogo jači u tih nekoliko romana - ponajpre Slob - nego u kratkim pričama, ali nikada nisam bio toliko lud (kao nekolicina mojih prijatelja kojima zavidim na tome) da rekreativno, na svoju ruku, prevodim čitave romane, ne znajući da li će ikada biti objavljeni.

Jel to onaj odlomak kad se lik davi u 10 cm vode?(kroz maglu se secam)
A da te pitam za prevode tih tvojih prijatelja.... dal da te pitam uopshte?

Jes taj, u des' centi vode.

Jedan prevod je u međuvremenu objavljen, drugi je šatro najavljen, a za preostala dva izdavač uglavnom zavlači sa izlaženjem. U pitanju su različite kuće.

Sve su svemu, nije loš skor za rekreativne prevode.

Gde objavljen, shta objavljen, koji objavljen?
Mislim, o prevodu romana prichamo, rajt?

Ma da, ali ne Reks Miler.

Nije bitno.