ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 11-01-2011, 18:25:59
Bem ti, di nađe baš pegla na paru?! To garant peče na višem nivou.

Umalo da se zbližim sa usisivačem, al' pošto je muškog roda prepao sam se ovih sagitaša što ne razumeju gej populaciju, pa kako bi tek mene razumeli? Ipak, lakše je sa peglom na paru, ona je žensko...

A di je utičnica za peglu?

To su već stvari intimne prirode...

@ Adl,
meni je favorit ova tzv. pomoć nesrećnicima u Kraljevu. Baška javašluk oko izgradnje objekata, spavanja po snegu pod šatorima, teletrolovima @ co., pričam o samom početku. Valjda da bi bilo politički korektno, prva pomoć je stigla od Vlade Vojvodine. Ako se ljuto nevaram, šleper vode i šleper makarona. Pretpostavljam da su pošla još dva šlepera ali se usput struja iz ampera prosula a sir mišovi izeli.

Да ли је Србија заборавила Русијана

QuoteСтогодишњица погибије пионира ваздухопловства на просторима бивше Југославије обележена скромно, без медијске пажње

QuoteСтогодишњица погибије Едварда Русијана, пионира ваздухопловства на просторима бивше Југославије, обележена је пре два дана у Београду у потпуној медијској тишини. На место несреће у Доњем граду, испод зидина Калемегдана, и на Новом гробљу окупили су се и српски и словеначки пилоти како би одали почаст једном од пионира авијације на нашим просторима. Осим словеначког амбасадора Франца Бута, догађају је први пут присуствовала и цела делегација Леталске звезе Словеније. Како каже Бојан Лунежник, полицијски аташе у Амбасади Словеније у Србији, сећање на Русијана била је тема свих битних локалних и националних медија у овој земљи.

Русијан је рођен 1886. године, а први пут је узлетео на авиону сопствене конструкције ЕДА 1 крајем 1909. године. Са братом Јосипом направио је и испитао укупно седам таквих авиона. Касније су прихватили позив богатог Србина из Загреба Михајла Мерћепа и заједно радили на изради квалитетнијих авиона са снажнијим моторима.

– Тако су крајем децембра 1910. године свој аероплан ,,Мерћеп – Русијан" допремили возом из Загреба у Београд. Договор је био да Русијан узлети за Божић. Међутим, велика кошава и мраз демонстративни лет над Београдом померили су за 9. јануар. Млади Словенац је узлетео иако му временске прилике нису ишле наруку – подсећа Лабуд Булатовић, председник Ваздухопловног савеза Србије.

Записи кажу да је Русијан са пољане код Доњег града полетео око 10.30 часова. После 30 метара је узлетео, кренуо изнад Саве и упутио се ка Топчидерском брду. Стигао је до Фабрике дувана, направио лук изнад савског железничког моста и вратио се ка Доњем граду.

– Међутим, кошава је поломила лево крило и Русијан је са висине од 20 метара вертикално пао на пругу. Све то се догодило око 11 часова. Како је записано, после седам минута је издахнуо – казао је Булатовић.

Сахрањен је на београдском Новом гробљу. Говор је држао Бранислав Нушић.

– Престоница Србије је имала око 80.000 људи, а на сахрани Едварда Русијана присуствовало је око 15.000 становника. ,,Политика", тада штампана на свега четири стране, Русијану је посветила страну и по. Доста тешко ми пада што јавност сада, када улазимо на велика врата цивилизације, то заборавља. Мада, морам истаћи, ваздухопловци нису и никада неће заборавити Русијана – казао је Чедомир Јанић, оснивач и бивши директор Музеја ваздухопловства Србије.

Јанић се пре педесетак година лично ангажовао како би се уредио гроб овог пилота. Наш саговорник каже да се, без обзира на незаинтересованост медија ,,ствари крећу у добром правцу".

– Са Ваздухопловним савезом Словеније договарамо обнову меморијалног такмичења ,,Едвард Русијан". Ово надметање моторних пилота постојало је од 1960. до 1992. године. Радимо и на томе да се врати плоча на место погибије овог пилота – рекао је Јанић.

Велику заслугу за очување сећања на Русијана има још један члан породице Нушић. Наиме, захваљујући Страхињи Нушићу, сину чувеног писца, у овом музеју чувају се делови авиона у коме је Русијан настрадао.

– Страхиња је битан хроничар ваздухопловства. Он је сачувао део елисе и ребро конструкције. Пред полазак у Први светски рат, из кога се није вратио, предао га је мајци на чување. Визионарски је проценио да ће ови делови једног дана постати део поставке музеја – каже Мирјана Новковић, кустос Музеја ваздухопловства, и додаје да је млађи Нушић својом руком забележио кратак опис моноплана и време несреће.

В. Дугалић

објављено: 11.01.2011.

Ах, тај Србин Михајло Мерћеп...

Ko da mu je Đek ime pisao...

Quote from: Meho Krljic on 11-01-2011, 21:02:45
Да ли је Србија заборавила Русијана

koliko se secam, iz nekog razloga, tog rusijana su vazda pominjali u kviskoteci.

Evo kako se pokazuje da među kosovskim policajcima (Albancima, dakako) ima i težih slučajeva gluposti (sem ako Politika sve ne izmišlja da bi nas zabavila):

Албански полицајци малтретирали сарадника ,,Политике"

QuoteЗбог нових регистарских таблица породица Живојина Ракочевића пола сата понижавана на административном прелазу Кончуљ

Припадници Косовске полицијске службе јуче су на административном прелазу Кончуљ код Бујановца малтретирали сарадника ,,Политике", новинара и члана Републичке радиодифузне агенције Живојина Ракочевића, због нових регистарских таблица МУП-а Србије.

Ракочевићева породица била је изложена получасовном понижењима и вређањима због нових таблица МУП-а Србије са ознаком Врања, које су му одузете а потом враћене. Он је после јучерашњег инцидента рекао да ,,постоје етнички полицајци, Албанци, који једва чекају прилику да дискриминишу све оне који не припадају њиховој етничкој групи".

Ракочевић је објаснио да је 4. јануара ушао на Косово и Метохију возилом с новим регистарским ознакама Врања. Јуче је са супругом и двоје деце кренуо пут централне Србије преко прелаза Кончуљ, где су га зауставили припадници КПС-а.

,,Припадник КПС-а је одмах почео да скида таблице и рекао да се с таквим таблицама не може возити. Било је јасно да га те таблице иритирају. Полицајац који се презива Хоти више пута ми је рекао да 'у држави Косово с таквим таблицама не може да се вози' и да с тим таблицама возим у 'својој држави'", рекао је Ракочевић.

Сарадник ,,Политике" је упозорио косовског полицајца да је прекорачио своја овлашћења, чак и ако поступа по уредби МУП-а Косова јер се њоме налаже одузимање таблица само са ознакама градова Косова.

После получасовног понижавања и вређања Ракочевићу су враћене таблице, после чега је са породицом наставио пут.

М. А.

QuoteРеџепи: Испитаћемо инцидент

Реагујући на инцидент који се догодио на прелазу Кончуљ, када је косовски полицајац одузео а потом вратио нове таблице МУП Србије са ознаком Врања новинару Живојину Ракочевићу, министар унутрашњих послова Косова Бајрам Реџепи је КиМ радију рекао да ће испитати све детаље случаја. Он је поновио да се уредба МУП Косова односи само на нове таблице МУП-а Србије са ознакама градова на Косову.

,,Ја сам одмах контактирао са својим главним саветником, обавестио га о догађају на Кончуљу и он ће сазнати ко је био у патроли и шта се догодило", рекао је Реџепи.

A evo šta kaže jedan od komentara:

QuoteNEGOVAN ILIC | 16/01/2011 10:14

Gospodo novinari ako neznate pitajte ko zna.
Na prelazu kod seka konculj na samoj krivini su punktovi srpske policije i carinarnice .Tu patrolira i zandarmerija sve do Eminove cesme jos dva kilometara prema Kosmetu.
A prelaz siptarsko natopaktovskog okupatorskog udruzenja se nalazi namestu Bela zemlja atar sela Korminjana opstina Kosovska Kamenica, tj selo u kome zive srbi.
Pa po vasem pisanju vizbunjuje te ne samo one koji neznaju gde je KIM nego ione koji tamo zive a ja sam se pre nedelju dana vratio iz Korminjana.
Toliko od mene pozdrav iz Basela.

No, ova priča je nešto dramatičnija, bar utoliko što pogađa mnogo više ljudi:

Mоже ли гробље да сахрани државу

QuoteАко се ове године не убрза пресељење становника Вреоца, лако се може догодити да 2013. термоелектране у Обреновцу, које дају половину струје Србији, остану без довољно горива


Испод месне заједнице Вреоци, недалеко од Лазаревца, па и самог гробља, налази се око 570 милиона тона лигнита. Толике су процењене геолошке резерве те врсте угља, али до тог горива Рударски басен ,,Колубара" већ годинама не може да допре са својим моћним машинама, јер држава Србија, а с њом и општина Лазаревац, не успевају да преселе око 3.210 становника у око 1.080 домаћинстава, по попису из 2002. године. Сада је на списку око 850 газдинстава, јер је у протеклих 20 година више од 200 домаћинстава већ експроприсано, углавном из еколошких разлога. За сада мањина одбија да се сели, а измештање гробља, не сасвим случајно, постало је највећи камен спотицања између нашег највећег површинског рудника и становника тог места.

Зашто је битно пресељење становника Вреоца, питамо првог човека РБ ,,Колубара" Небојшу Ћерана?

– Поред несумњивих резерви квалитетног угља, довољних за експлоатацију у наредних 40 година, нама, а када то кажем мислим на привреду и грађане ове земље, прети реална могућност да већ за неколико година и поред знатних резерви угља останемо без довољно горива за моћне термоелектране у Обреновцу, које дају најмање половину струје Србији.

Ћеран истиче и да се евидентно закашњење од око пет година може умногоме надокнадити ефикасношћу током претходне, ове и идуће године. Проблем ће настати тек ако се и те две године ,,изгубе" у јаловим расправама о потреби пресељења, а држава и општина имају све папире у рукама с обзиром на то да је влада 2009. донела решење о утврђивању општег интереса, као основу за експропријацију, која нигде у свету није добровољан процес. Овај поступак ни по чему није нов, нити је специфичан у односу на исте случајеве у осталим селима којих већ годинама нема услед ширења површинских копова, али је заиста највећи са којим се ,,Колубара" суочила, и представља највећу експропријацију још од изградње хидроелектране Ђердап.

Ћеран подсећа да је почетак посла око пресељења Вреоца отпочео још 2003, али, признаје, да је то био доста неуспешан и рђаво организован посао, па су грађани Вреоца тада имали право што су се побунили против те идеје. Чак је и тадашња министарка енергетике, суочена са протестима мештана Вреоца, послала допис у коме се становници обавештавају о одустајању државе од пресељења локалног гробља.

,,Колубара" је, према речима Ћерана, данас урадила све што је било до ње, и испунила све обавезе преузете Програмским основама. До сада је за реализацију овог пројекта утрошено педесетак милиона евра. Највећи део тог новца, дат је кроз авансе за домаћинства која су у плану пресељења у наредним годинама, али и директне исплате оних који су прихватили експропријацију. За изградњу кућа, за колективно пресељење, што је био и један од основних захтева мештана, опремила је на непун километар од центра Лазаревца 150 плацева са свом комуналном инфраструктуром у насељу ,,Расадник". Мештани су добили могућност да изаберу плац или да узму 30.000 евра, мимо суме која им се исплаћује за вредност њихове имовине, и сами изаберу где ће да се преселе. Изграђено је и ново гробље у близини на које би требало да се положе ексхумирани посмртни остаци предака Вреочана.

Шта је проблем?

Од око 850 домаћинстава за њих 420 поднети су предлози за потпуну експропријацију, од којих је донето 279 правоснажних решења. Кроз уговор о авансном плаћању (35 одсто од грубе процене имовине, а када крену и остатак пара) измирено је 340 домаћинстава. Са једним бројем мештана преговори су у току. Углавном око пет одсто одбија сарадњу. То је, по речима Ћерана, само део проблема. И то мањи.

По њему ,,Колубари", а то ће рећи и држави и општини Лазаревац, највећу невољу прави нелегална изградња објеката након донесеног решења владе о утврђивању општег интереса. Бесправна грађевинска изградња цветала је у периоду од 2007 до 2009. године, све у намери да се од ,,Колубаре", а тиме и државе, извуку још неке паре. ,,Колубара", али и општина Лазаревац, имају аеро-фото снимке терена из 2007. и све стамбене објекте подигнуте после те године не признају, али уважавају реалност да су мештани у оквиру својих потреба подигли неке помоћне економске објекте на својим окућницама, неопходне за свакодневно функционисање домаћинства. Ти објекти се реално процењују и исплаћују.

С обзиром на то да је Колубара одлучна да не исплаћује објекте на које домаћинство нема право, кренуло се на спорење око пресељења 5.000 гробова из доста пространог Вреочког гробља. Иако постоји општинска одлука из 2007. године о забрани сахрањивања на том гробљу, никле су десетине нових хумки. На новом гробљу, како смо се сами и уверили, тек је десетак гробова. До сада је издато око 500 правоснажних решења о ексхумацији покојника чији су потомци дали сагласност за то, али група мештана онемогућава Јавно комунално предузеће Лазаревац да поступи по тим решењима и приступи ексхумацијама. А време неумитно протиче.

Ћеран се нада, пошто су ,,Колубара" и ЕПС урадили све што је било до њих, да ће сада надлежне институције Републике Србије и локалне самоуправе, користећи своја овлашћења, омогућити наставак активности на овом изузетно важном пројекту.

Питање производње угља или струје није, нити може бити само ствар ,,Колубаре" или ЕПС-а, већ, пре свега, државе која има могућности и овлашћења да један важан посао, какав је експропријација, обави на ваљан и по њене грађане прихватљив начин. Али, исто тако, не треба да жмури пред очигледним злоупотребама, па и уценама мањег броја људи.

Слободан Костић

објављено: 16.01.2011

Kinezi su majstori za ove stvari ... Pre nekoliko godina srusise neko hiljadugodisnje naselje, samo da bi na tom podrucju od velikog arheoloskog znacaja izgradili branu i hidroelektranu.

Gledao sam TV storiju o sličnom događaju u Turskoj. Arheolozi dobili šest meseci da izuče i snime sve što mogu o jednoj rimskoj (grčkoj?) lokaciji. Ovo kod nas je nešto drugo. Kao i obično, država nije u stanju da se stavi između društvenih i ličnih potreba.

Bujošević.... mora da se primako reizbor....

Kada celjad nije besna moze i bez voditelja:

http://www.raskrsca.tv/index.php?option=com_hwdvideoshare&task=viewvideo&Itemid=53&video_id=190

Главни уредник недељника Време и полиитички колумниста Драгољуб Жарковић, у политичко-шаховском дуелу са домаћином Ђорђем Вукадиновићем тражи одговор на питање има ли левице у Србији и ко је чини?

Stajaće ovacije za Terezu

http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/231160/Stajace-ovacije-za-Terezu

Jako koja smo govna...

da. trebali ste joj prvo vratiti ukradeno i nadoknaditi razruseno.

Quote from: Nightflier on 24-01-2011, 01:53:37
Stajaće ovacije za Terezu

http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/231160/Stajace-ovacije-za-Terezu

Jako koja smo govna...

Nigde u tekstu se ne navodi koliko je publike bilo.

ne voledu ni određeni hrvati što je otišla... evo kako to vidi jedan kolumnista:

http://www.index.hr/xmag/clanak/prijatelji-iz-srbije-gdje-ste-neoprostiva-odluka-tereze-kesovije/529012.aspx

Tereza Kesovija, stroj za glazbu

Već pomalo tiho, mimo naslovnih stranica, ode nam i Tereza Kesovija u Srbiju. U siječnju će, pišu novine, održati humanitarne koncerte u Beogradu i Novom Sadu, a zatim će sve opet krenuti ispočetka. Velika pjevačica ovim zaokružuje svoj svijet, zapasava teritorij na kojem žive ljudi koji ju mogu razumjeti (o prirodi i vrsti toga razumijevanja čitati u knjizi lingvistkinje Snježane Kordić) i s kojima u zajedništvu može pjevati svoje pjesme. Novine navode i jednu indiskreciju, ponavljam je u nadi da se gospođa Tereza neće zbog toga na mene ljutiti: iako je u sedamdeset i trećoj, ona svoju budućnost, estradnu i pjevačku, planira kao da je jučer pobijedila na kakvom super talent šou. U Beogradu, kaže, nije bila punih dvadeset i šest godina, što opet znači da je tada bila četrdesetsedmogodišnjakinja. Lavovski komad života, jedna malena era duža od Štajnerovih sedam hiljada dana u Sibiru, prohujala je od vremena kada je Tereza Kesovija posljednji put nastupila u tom gradu, dakle od vremena kada je bila i beogradska pjevačica. Jer, Tereza je takva, ne bi ona znala, i nikada nije znala, pjevati pred ljudima, a da im se istovremeno ne udvara tvrdeći im kako je sasvim njihova. U Zagrebu Zagrepčanka (makar i pred Tuđmanom tuđmanovka), u Sarajevu Sarajka i u Parizu Parižanka (mislite o njoj što vam je volja, ali jedina ona pored sve ove naše sitneži umije biti i pjevati u Olimpiji), ova veličanstvena Dubrovkinja i u Beogradu će biti Beograđanka. Njoj drukčije niti ne pristaje, jer ona je samo pjevačica. Tereza je savršeni strojčić za proizvodnju glazbe, poput plastične bubamare koja svira Mozarta kad ju se povuče za rep.

Zato je strašno što svih tih godina nije pjevala baš svima koji razumiju njezin jezik i osjete njezin melos. Drugi su od te činjenice svakako imali koristi, antitalenti i mediokriteti naročito. U umjetničkom i estradnom smislu raspad Jugoslavije koristio je njima, jer su mogli biti pjevači, glumci, recitatori ili pisci samo u ovim malim, sitnim zemljama. To što je Tereza odsustvovala, od mnogih je nemuzikalnih građanki istočnoga dijela bivše države učinilo pjevačice. Ali i od toga strašnije je to uludo potrošeno vrijeme u kojem se pjevači nisu bavili pjevanjem svima koji ih mogu i imaju čime čuti. To ih je opustošilo i učinilo jadnijim i primitivnijim nego što su bili. Zato je lijepo što će, makar i u sedamdeset i nekoj, Tereza ponovo biti mjera Beogradu, ali i što će Beograd biti mjera Terezi.

Novinarčad sad citira divu koja je onomad govorila da u Beogradu neće pjevati nikad. Da, i? Rekla pa porekla, i što sad? Da li bi, možda, u ime obrane hrvatske dosljednosti trebalo apelirati na ministra Karamarka da Kesoviji oduzme pasoš, da ne putuje u Srbiju i ne krši jednom danu hrvatsku riječ? U vrijeme kada je govorila da više nikada neće pjevati u Beogradu, Tereza Kesovija je, vjerojatno, u to i vjerovala. Sada vjeruje u nešto drugo, i vidi se da joj je malo neugodno. I treba joj biti neugodno, ali pred samom sobom. Nitko je u tu vrstu nelagode nema prava utjerivati. Činjenica da je nakon dvadeset i šest godina sačuvano njezino mjesto u Beogradu svakako je relevantnija od riječi koju će prekršiti. Ili: zar nije fascinantno da je Tereza Kesovija bez obzira na sve što se o njoj govorilo, i bez obzira na sve što je ona govorila, ostala zvijezda u Srbiji i u Beogradu?

Njezin glas u uhu je svakoga od nas, upečatljiv poput glasa Edith Piaf. To je kolektivni znak, zvučni simbol jezika i identiteta. U jednoj od najljepših i najganutljivijih pjesama u proteklih dvadesetak hrvatskih godina, valjda posljednjoj koju je napisao Zdenko Runjić, "Ni' me straj", pjesmi o proživljenom vremenu, odlasku i umiranju, ili možda o nečemu desetom, ali ja sam je takvom čuo, Tereza Kesovija u stanju je odigrati čitavu jednu balkansku tragediju. Pritom, ona uopće ne razumije o čemu to pjeva i kako pjeva, jer je pjesma veća od nje. To je ono po čemu je ta žena umjetnica: samo su loši i lažni umjetnici pametniji od svojih djela. Lijepo je što će Beograd čuti Terezu Kesoviju, živu.

Miljenko  Jergović 21. 12. 2010.

Da, ovakvi koncerti i ovakva gostovanja zaista devalviraju ratove i tekovine ratova. Pa majku mu jesmo li se zato klali?!?! Mislim, sta je sledece Riblja Corba u Zagrebu?!?! Oliver Mandic u Dubrovniku?!?!

PS

Inace ja sam se davno salio sa idejom da bi Tompson u Beogradu napunio bar SKC, jer bi ljudi dosli iz neke bolesne radoznalosti  (ako vec ne zbog pesama, mada ni to ne bi iskljucio - Satan Panonski nikada nije prestao da bude popularan ovde, cak i taj njegov ratni album je imao prodju ). Sada mi ta sala izgleda bas pase ...

Jugoslavijo, volim Te - TEREZA KESOVIJA (Yugoslavia)

kako se prica, pjevala je u novoj jugoslaviji, zapadnom balkanu, regiji, ne u srbiji.

Eh, kad ja pričam o tome kako se u Srbiji ne razume baš najbolje šta je to sekularna država, onda mi se smeju. Srećom, tu je Muftija Zukorlić da upozori na plan asimilacije. 

Da ne bude zabune, on je sasvim u pravu. Veće kulture tako asimiluju manje na prostorima na kojima dominiraju. I to je fer igra isto koliko je i fer igra manjih da paranoišu i pozivaju na bojkot & ustanke.

Ali u sekularnoj državi bi stvarno državne škole morale da budu pametnije od toga da proslavljaju pravoslavnu slavu.

Opet, da ne bude zabune, uprkos mojim opštepoznati stavovima, ja nisam neki protivnik Svetog Save i svakako treba poštovati njegov veliki doprinos obrazovanju u Srbiji ali, jebote, ne kroz verski praznik. Dakle, umesto slave, da to bude svečanost (jer po svojim osnovnim obeležjima to svakako i jeste, nisu ovde bitni popovi i osveštavanje zidova, nego podsećanje na čoveka koji je doprineo evolutivnom skoku u kulturi ovdašnjoj) i onda ni mi Bošnjaci ne moramo da se sekiramo.

Свети Сава и бошњачка права

QuoteИмами у џамијама упозорили Бошњаке да њиховој деци није место на школским славама, тамо где се велича име и дело првог српског просветитеља

Нови Пазар – Са џуме, најзначајније и најпосећеније молитве муслимана, велики број Бошњака се прошлог петка вратио с дилемом – да ли да деци,ученицима основних и средњих школа,забране да учествују у светосавским свечаностима поводом школске славе. У џуманској хутби (говору имама верницима после молитве) упозорени су да је учешће бошњачке деце у светосавским свечаностима у ствари ,,добро смишљени пројекат асимилације и покрштавања муслимана". Овај говор, који су били обавезни да у петак у џамијама прочитају сви имами, објављен је и на званичном сајту Исламске заједнице у Србији, на чијем челу је муфтија Муамер Зукорлић. Имами су вернике подсетили и на Деда Мраза односно ,,Светог Николу, фино упакованог у лик доброћудног брадатог старца,коме се требају радовати и бошњачка деца јер им доноси поклоне, а заправо се ради о добро смишљеном пројекту асимилације наше деце".

Имами су у џамијама објаснили и ко је Свети Сава. Наведено је да је то ,,наш комшија, наше горе лист, Растко Немањић, пореклом из дежевског краја, са Голије, први српски архиепископ...",уз навођење и осталих заслуга и дела Светог Саве.

,,Дакле, ради се о особи која у вери и традицији Бошњака и муслимана уопште не представља никакву вредност, која им не припада, већ припада православној вери и представља њихову вредност",каже се у џуманској хутби додаје да,,,с обзиром да ова особа, њен лик и дело не припадају нама и нашој исламској вери немају вредност ни место нама муслиманима, као и нашој деци,није место тамо где се учи и велича његово име и дело, јер је то супротно интересима наше вере", уз подсећање на Алахове речи ,,Вама ваша вера, а мени моја".

Родитељи су упозорени да су, као пастири за своја стада,одговорни ако у школама с већинском муслиманским ученицима неко из Београда налаже да Свети Сава, као утемељитељ Српске православне цркве,буде представљен као вредност коју треба да прихвате као своју. Родитељи су позвани да дигну свој глас да кажу да ,,он није део нас и ми не желимо бити део њега".

,,Стога вас позивам да не дозволите реализацију пројекта покрштавања деце и да подржите или охрабрите њихов бојкот скупова који ће бити организовани тим поводом", посаветовали су имами родитеље.

С минбера, места у џамији одакле се имам обраћа верницима,упућене су и замерке држави Србији:

,,Тешко је здравом разуму да схвати да у секуларној држави, каква је Србија, школе као јавне инсититуције имају православну славу, а истовремено се захтева лојалност свих грађана који нису православци. Узалуд се режим труди да окупи и купи довољно добрих и финих Бошњака и муслимана у циљу остварења својих нехуманих циљева, али неће успети у томе, јер је овај крај неплодно тле за сетву и жетву дискриминаторских пројеката над мсулиманима у овој држави,поручили су Зукорлићеви имами обраћајући се верницима. Они су додали да поштују опредељење комшија (Срба),честитаће им празнике, поштоваће право да се радују и веселе, али ,,не можемо прихватити да будемо као они, нити тражимо да они буду као ми".

У сусрет Дану Светог Саве, на локалним телевизијама које су под контролом Зукорлићевих институција, челници Исламске заједнице и Бошњачке културне заједнице су упозоравали директоре школа и наставнике Бошњаке да у манифестације поводом школске славе не укључују бошњачку децу. У Мешихату Исламске заједнице је за 27. јануар заказана трибина на којој ће се говорити о асимилацији и покрштавању Бошњака.

С.Бакрачевић
објављено: 23/01/2011

Sveti Sava kao skolaska slava je stvar slavljenja Svetog Save kao prosvetitelja Srba. Ne znam zasto i otkud ubacivanje tih religioznih elemenata u skolske proslave, ali da ih ima - ima ih.

Drzava bi trebala da manjinama obezbedi da tog dana slave nekog svog prosvetitelja. Da ne bude da tog dana nemaju bas nikakvu proslavu. Samo ne znam ko je taj kod Muslimana

Ama, zašto bi slavili nekog drugog? Ti isti Bošnjaci su potomci ljudi sa ovog istog prostora koji su se opismenili zahvaljujući tom istom Svetom Savi. Dakle, ja, kao musliman, čovek i komunista ne vidim problem sa rispektovanjem Rastka Nemanjića za njegove zasluge u kulturi & prosveti. Ali razumem zašto bi muslimanskom verniku smetala pravoslavna komponenta cele priče koja je, da bude smešnije, verovatno najviše formalna - mislim, stvar se zove slava. Politički oportunisti su i manje stvari uspeli da iskoriste za svoje platforme.

Da ne bude da se u Sorabiji dešavaju samo smešne gluposti evo i nešto za rispekt:

Србија поново ,,звезда у успону"

QuoteНаши научници су трећи пут заредом завредили ласкаво међународно признање које, очевидно, потврђује да нам главомет иде боље од рукомета и ногомета

И трећи пут заредом српски научници су највише свеукупно помињани (цитирање) на чувеној ,,Томсон Ројтерсовој" листи, због чега је с разлогом наша земља још једном названа ,,звездом у успону" (Rising Stars)! ,,Политика" је и тада, надајмо се и сада, прва то обзнанила домаћој јавности.

Сада је предводница у, чак, 12 истраживачких подручја – два више него у јануару прошле године када је завредела ласкаво међународно признање. Или научна област приде у поређењу с последњим самеравањем на измаку 2010. На којем су то новом научноистраживачком пољу овдашњи учени људи испредњачили?

QuoteКрупан искорак у објављивању научних чланака (радова) начињен је, у истом месецу пре годину дана, у биологији и биохемији, хемији, клиничкој медицини, рачунарским наукама, наукама о материјалима, математици, инжењерству, неуронаукама, фармакологији и токсикологији и физици.

Густо, веома густо сито

У међувремену је преузела вођство у пољопривредним истраживањима – што је разумљиво имајући у виду педолошко-климатске особености и богато стручно завештање из минулих деценија, и свемирској науци (а то није, баш, лако растумачити).

На почасном списку научних ,,звезда у успону" налазе се Литванија (чланица Европске уније), Гана, Саудијска Арабија, Бугарска (ЕУ земља), Велс (део Уједињеног Краљевства, па и ЕУ), Етиопија, Тринидад и Тобаго, историјски ишчезла Југославија (?) – за молекуларну генетику и биологију – и придошлица Пакистан.

(Свако даље оцењивање и процењивање препуштамо вашој машти и добрим намерама.)

Најугледније и најцењеније самеравање ма чијег научног доприноса у свету, ,,Сајенс воч" (Science Watch) под окриљем ,,Томсон Ројтерса", обухвата праћење учинка појединаца, установа, земаља и часописа у минулих десет година. Научници и институције морају да пређу ,,чаробни праг" у укупном броју цитата који их сврстава у један одсто (1%) одабраних на свим меридијанима! А земље и часописи (више од 11.000) из 22 истраживачка подручја изашли у протекле две године да буду у горњој половини разврставања изабраних. Из тог мноштва се издвоји 1.800 најбољих чланака, што представља само 0,1 посто свих објављених за 24 месеца. Густо, веома густо сито, зар не?

Двомесечно освежавање

И то се свака два месеца проверава и освежава новим подацима, на основу којих се успиње или силази на лествици научничке почасти.

Србија је у неколико наврата 2009. издвојена на страницама бесплатних веб услуга (web servis) компаније ,,Томсон-Ројтерс", која кроз сажете статистичке извештаје обелодањује преглед кључних кретања у основним научним истраживањима у целом свету. Процене које указују на убрзан напредак српских истраживача и установа утемељене су на библиометријским подацима, прикупљаним за потребе друге услуге истог понуђача, назване ,,Суштински научни показатељи" (Essential Science Indicators), чије се коришћење наплаћује.

Компанија ,,Томсон-Ројтерс",која кроз сажете статистичке извештаје обзнањујепреглед кључних кретања у основним научним истраживањима у целом свету, својевремено је преузела Институт за научне информације из Филаделфије, најчувенију међународну установу у сцијентометрији (оцењивање научног доприноса), која је увела разврставање научника, часописа и дисциплина према навођењу (цитирању).

Саме научнике и, надајмо се, државне званичнике ваљало би особито да радује сазнање да је наша земља предводница у данас најбитнијим подручјима за истраживање и високо образовање.

Да ли то значи да нам главомет иде боље од рукомета и ногомета?

Станко Стојиљковић
објављено: 24.01.2011

Baš sam se mislio kad ćeš da se javiš na ovu temu. Ova tvoja priča je upravo kao i moja o džamiji u Strumici koja je podignuta 1616. godine i sad je pod zaštitom države. Problem je što su u tu džamiju uzidani blokovi hrišćanske bazilike koja se nalazi ispod nje. Tako su rađena i iskopavanja (na sreću, džamija nije u opticaju pa je bilo moguće), ispod. Za divno čudo, ispod bazilike iz X veka se nalazi ranohrišćanska iz IV veka, a duboko dole i neolit. Kud ćeš bez neolita na Balkanu. Uvek je pitanje šta čuvati i šta je uzurpacija. Jebiga, srpska kultura i vera su čekali preko četiri veka da Turska dominacija pukne, pa još pola veka da ode i ova za koju mislite da je uzurpacija i, odjednom, sad ćemo sve da čuvamo i branimo. Ne valja tamo gde su Srbi dominantni, ne valja ni gde su u manjini. Hajde, brani malo, u ime sekularizma, crkve i groblja po Kosovu i Metohiji, kad si već u kancelariji! Ne nerviraš me samo ti, nerviraju me i ovi naši Bosanci sa sarajevskim ćevapom. Nisu svesni kako su ih oslobodili svinjetine (iako baš i nisu bili manjina, ni većina).

Moram nešto i u nauci. Ovi rezultati su, verovatno, pokazatelji da najbolje "napredujemo" tamo gde smo bili nigde. Pre 25 godina smo prednjačili u mnogo ozbiljnijim analizama stanja u nauci. O tome se raspitaj kod onih koji su tada otišli odavde. Ovo vredi kao i hvalisanje Šutanovca o napretku izvoza vojne idustrije. Izvezemo dve kile municije (a ranije ništa), a pre tih 25 godina trećina trgovinskog deficita naše zemlje je bila pokrivena tim izvozom.

Quote from: scallop on 24-01-2011, 20:59:22
Baš sam se mislio kad ćeš da se javiš na ovu temu. Ova tvoja priča je upravo kao i moja o džamiji u Strumici koja je podignuta 1616. godine i sad je pod zaštitom države. Problem je što su u tu džamiju uzidani blokovi hrišćanske bazilike koja se nalazi ispod nje. Tako su rađena i iskopavanja (na sreću, džamija nije u opticaju pa je bilo moguće), ispod. Za divno čudo, ispod bazilike iz X veka se nalazi ranohrišćanska iz IV veka, a duboko dole i neolit. Kud ćeš bez neolita na Balkanu. Uvek je pitanje šta čuvati i šta je uzurpacija. Jebiga, srpska kultura i vera su čekali preko četiri veka da Turska dominacija pukne, pa još pola veka da ode i ova za koju mislite da je uzurpacija i, odjednom, sad ćemo sve da čuvamo i branimo. Ne valja tamo gde su Srbi dominantni, ne valja ni gde su u manjini. Hajde, brani malo, u ime sekularizma, crkve i groblja po Kosovu i Metohiji, kad si već u kancelariji! Ne nerviraš me samo ti, nerviraju me i ovi naši Bosanci sa sarajevskim ćevapom. Nisu svesni kako su ih oslobodili svinjetine (iako baš i nisu bili manjina, ni većina).

Ali, moj posao nije da branim crkve i groblja nego da ljudima obezbeđujem kvalitetniji i dostojanstveniji život, pa to piše na sajtu Međunarodnog Crvenog krsta. E, sad, teško je izmeriti koliko sam procenata unapredio kvalitet i dostojanstvo ljudi na Kosovu i Metohiji poslednjih devet godina, ali volim da mislim da jesam malo. Trudio sam se. Pre mesec dana sam pomogao da im se obezbede pare za pomoć stradalima u poplavama. Doduše, to isto sam uradio i za Albaniju pa ne znam da li se međusobno potire.

Quote from: scallop on 24-01-2011, 21:04:39
Moram nešto i u nauci. Ovi rezultati su, verovatno, pokazatelji da najbolje "napredujemo" tamo gde smo bili nigde. Pre 25 godina smo prednjačili u mnogo ozbiljnijim analizama stanja u nauci. O tome se raspitaj kod onih koji su tada otišli odavde. Ovo vredi kao i hvalisanje Šutanovca o napretku izvoza vojne idustrije. Izvezemo dve kile municije (a ranije ništa), a pre tih 25 godina trećina trgovinskog deficita naše zemlje je bila pokrivena tim izvozom.

Da, sasvim moguće. Ipak, dobro je da, pored dosta nesistematskog ulaganja u nauku imamo nekakve rezultate.

Evo još jedan primer:

QuoteNaš dizajner sa Fakulteta primenjenih umetnosti  Goran Bjelajac dobitnik je prestižne Red Dot nagrade za dizajn koncept prenosne savitljive grejne ploče koja nosi naziv "Roll-Up". Rad našeg dizajnera bio je u konkurenciji 11 hiljada radova dizajnera iz 60 zemalja, a koliko je konkurencija bila jaka govori podataka da  je u njegovoj kategoriji dizajn koncepata bilo preko 3000 radova.


Koncept "Roll-Up" predstavlja zanimljivo rešenje prenosnog indukcionog grejnog tela koje se odmotava. Osobina grejnih loča sa elektromagnetnom indukcijom je da se sama površina ploče ne zagreva, već se  stimulišu molekuli u posudi položenoj na odmotanu grejnu površinu, tako da se zagreva samo posuda ali ne i grejna površina.

Iako samo koncept, već sada se naziru mogućnosti upotrebe, od prenosnog grejača za kamperske potrebe, do čisto kancelarijskog grejača kafe ili čaja. Ostaje samo da proizvođači prepoznaju potencijal i ovaplote koncept u upotrebnu vrednost.

Znači, ima sposobnih, ali sistem ih još uvek ne prepoznaje ili ne podstiče ili nešto treće.

Meho, smatram te vrlo inteligentnim čovekom, i zato me čude ove tvoje reakcije. Mislim da ti je jasno da Zukorlić ne želi dobro ni Srbima ni Muslimanima. Nije ovde reč o Svetom Savi, to je samo povod. On stalno nalazi neke povode i izmišlja krize- autonomija tipa Tirol, Centar za istraživanje genocida, sada je na redu Sveti Sava, sutra će biti problem himna, jezik ili nešto drugo. Teško ćeš me ubediti da se verski fanatik koji hoće da postane političar, zalaže za sekularnu državu. Njegov cilj je postepeno gašenje svih obeležja i institucija Srbije u Raškoj. Da li će pri tome neko stradati ili morati put pod noge, njega ne interesuje.
Čak i devedesetih se održao kakav takav suživot dole, a sada se dozvolilo da jedan osioni i ambiciozni verski službenik potpaljuje vatru.

I ja tebe smatram inteligentnim pa onda valjda shvataš da je poenta koju sam pokušao da napravim ta kako naše društvo još uvek ne razume da se jedanaestim članom ustava obavezalo na sekularnost a onda to potkopava u jednoj od najraširenijih javnih institucija i upravo time daje municiju manipulantskim verskim vođama da pričaju o ugroženosti. Ja kao muhamedanac mogu da kritikujem Zukorlića za širenje atmosfere straha i paranoje (što ovde i činim) a kao građanin Srbije mogu da kritikujem vlasti što mu isporučuju povode da to radi (što ovde i činim).

бојим се да је Мехо ипак у праву, али на шта се онда своди ова држава? на титрање јаја овима или онима само да им не би дали повода за ово или оно?

Po čemu bi bilo titranje nečijih jaja to što se Sveti Sava ne bi slavio kao školska slava već kao školska svečanost?

Quote from: Savajat Erp on 24-01-2011, 22:12:34
бојим се да је Мехо ипак у праву, али на шта се онда своди ова држава? на титрање јаја овима или онима само да им не би дали повода за ово или оно?

Ma, ne, nego na poštovanje sopstvenih zakona i propisa. Nije sekularna država izmišljena za džaba. Baš da ti ne bi manjine dolazile da se žale kako ih asimiliraš i pokrštavaš. Ali ne možeš samo propis da doneseš, treba i praksu da mu prilagodiš. Ponavljam, ja ne vidim problem u tome da Sveti Sava zaista bude shvaćen kao nekakav istorijsko-duhovni pokrovitelj obrazovnog sistema u Srbiji - ako već neko treba to da bude, on je vrlo dobar kandidat - ali vidim zašto je nepravoslavcima problem kada se tu radi o školskoj slavi, dakle partikularnoj religioznoj a ne opštegrađanskoj svečanosti. I opet, mislim da je problem pre svega u formi (mada stvarno ne znam dolaze li popovi da osvećuju zgrade o ovom prazniku), koja daje mogućnost ljudima da zapene i viču kako su diskriminisani.

као што рекох, сматрам да си у праву, као и Анђелија (смем ли да те зовем Анђелија ), ово око титрања мошница се односи да део твог поста око давања повода, али уопштено, не на конкретан случај, јер онда би држава постала нека врста таоца (талца?) свих оних којима би дала повод да због нечег дижу џеву...

не могу конкретније да образлажем ово, куцкам судску опомену неком несрећнку...

Ma, i pravoslavna crkva se petlja tamo gde joj nije mesto. Nego se ti kao pošteni muhamedanac i komunista petljaš tamo gde ne treba. Zukorlić se, takođe, petlja tamo gde ne treba. Ispada da bi svi da razgrću žar tamo gde bi ga trebalo gasiti. Mi ne moramo, zar ne?

Pa ja ovo vidim kao ukazivanje na to šta vlast ne radi dobro, što doprinosi daljem raspirivanju besmislenih sukoba. Mislim da je kritikovanje vlasti korisno, kad je konstruktivno of course. Mislim, vlast je SLUŽBA i potreban joj je fidbek od strane usluženih. Ovo važi i za svetovnu i za duhovnu vlast.

Quote from: Savajat Erp on 24-01-2011, 22:27:12
као што рекох, сматрам да си у праву, као и Анђелија (смем ли да те зовем Анђелија ), ово око титрања мошница се односи да део твог поста око давања повода, али уопштено, не на конкретан случај, јер онда би држава постала нека врста таоца (талца?) свих оних којима би дала повод да због нечег дижу џеву...

не могу конкретније да образлажем ово, куцкам судску опомену неком несрећнку...

U nekom širem kontekstu možemo da raspravljamo o tome dokle je pravljenje izuzetaka/ ustupaka za manjine korisno za društvo a odakle štetno, ali ovde je stvar jednostavnija jer se radi o praksi koja je u nserazmeri sa jednim fundamentalnim elementom najvišeg pravnog akta u zemlji i verskim vođom/ amaterskim političarem koji to koristi na način za koji mu niko ne može osporiti elementarnu logiku, koliko god škrgutali zubima.

Quote from: scallop on 24-01-2011, 22:30:30
Ma, i pravoslavna crkva se petlja tamo gde joj nije mesto. Nego se ti kao pošteni muhamedanac i komunista petljaš tamo gde ne treba. Zukorlić se, takođe, petlja tamo gde ne treba. Ispada da bi svi da razgrću žar tamo gde bi ga trebalo gasiti. Mi ne moramo, zar ne?

Молим објашњење. Где се то православна црква петља и где јој је, по твом мишљењу, место?

A gde se popovi ne petljaju? Ko kere s lanca...

Crkvi je mesto u crkvi i tamo gde je pozovu. Imaš li ti neku drugu ideju?

Слажем се, ако би то важило за све верске заједнице и НВО. Обављати делатност искључиво у својим просторијама и ћутати док их не питају. Дивно, само постоји један проблем: то се готово искључиво тражи од СПЦ. "Па она је најгласнија", рећи ћете. "Највише се трпа свуда." Па, мислим да нам је Муамер-ефендија показао ко је најгласнији. И најспремнији на штошта. Бићу искрен: да ли ће све вере бити једнаке пред законом, ствар је закона и државне политике. Али НЕ МОГУ све вере и цркве бити једнаке пред културом и историјом Србије, колико год ви били политички коректни.

A nije ti palo na pamet kako to da danas svako jedno od gluvoće ne obolelo biće u Srb sluša o Zukorliću? Bem ti tog Rođaka Sa Sela, da oće krepati više... Pride, u NS, Novo Naselje nije nikad zaživelo kao Bistrica; lično, baš me briga. Slučaj Sandžak ili Raška, još više me deranžira. Interesantna je paralela, ko u NS kaže Bistrica, obavezno se služi i Raškom. Hah, go figure!

О Зукорлићу треба слушати, што чешће то боље. Да се не бисмо опет чудили, као све је било ОК а шта му је сад? Не знам за синдром Рашка & Бистрица, ја зборим Рашка & Ново насеље. 

Nikad čuo nikoga da ga zove Bistrica. Najčešće skraćeno- Naselje  .
Stevo u pravu si- popovi se u svašta petljaju. Isto tako i hodže. Jedni nisu manje opasni od drugih. Znamo iz prošlosti do čega dovodi zapaljiva retorika. Žmiriti na Zukorlića i praviti se da je nevažan , ne rešava problem. Takođe ni varijanta ,, to se dešava tamo negde, nije u mom gradu, baš me briga ''. Svet je vrlo mali, sve može stići svuda.

Loša je taktika fokusirati se na Zukorlića. Bolje je obratiti pažnju na ono što priča.

А прича свашта и врло је зајебан. Моја омиљена страница са Санџакњузфорума:

http://www.sandzaknews.com/forum/showthread.php?t=671

Па ви видите.

Zanimljiv je i intervju bivšeg načelnika VBA, objavljen 8.01.2011, Sretka Kovača. Govori se o Zukorlićevim planovima za proglašenje autonomije Sandžaka, vehabijama, vezama sa Avdom Hebibom i krugovima u Sarajevu. Čovek poseduje obezbeđenje koje više sliči privatnoj vojsci. Studenti se šalju u S.Arabiju i verski indoktriniraju, dok se kukumavči o tobožnjoj asimilaciji putem Svetog Save. I ništa. Kao i s Kosovom, svi znaju sve, niko ništa ne preduzima. Daleko je to od Beograda i Novog Sada da bi ikog zabrinulo.

Аномандеру змају, слажем се. Поента целе приче врло је једноставна: Србија нема јасан циљ. Пропагирање ЕУ од стране наше власти је налик човеку који се фанатично залаже за уређење градског парка док му је рођена кућа у распаду. Али ко га јебе, нек се једе и пије, нек је нама весело. О томе ћемо (бар ми у Војводини) мислити сутра, кад нам сопствена невоља закуца на врата.

Srbija ima cilj. Cilj je država koju svi rođeni u njoj treba da vole kao svoju domovinu, i da se osećaju kao u svojoj domovini. Ako je neka grupa ne doživljava kao svoju domovinu, ili je pak doživljava ali se ne oseća komotno, onda cilj još nije ispunjen. Ako oni koji sebe zovu Bošnjaci dižu glas onda je moramo da ih čujemo, jer je to u skladu sa našim ciljevima.