ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Jedna od prednosti romana je da se radnja odvija na stvarnim lokacijama,a to je tek za film velika prednost.Šta je efektnije nego snimati na jednoj od lokacija za svetsko čudo,kao što je Đavolja varoš?Sreća je da su i druge lokacije ,iako manje opšte poznate,gotovo isto tako efektne i atraktivne.Čim smanjim fotografije poslaću nekoliko.
Postoji još jedna stvar na koju treba obratiti pažnju.Bez obzira što se radi o ekranizaciji samo prve knjige treba sve vreme posmatrati roman kao celinu.To znači da treba pažljivo pratiti i odabirati likove koji se pojavljuju.Bilo bi,naravno,idealno snimati materijal za sva tri filma,ali to je već fantasy.

Jedan film ovog profila je veoma skup. Nadam se da će biti razumevanja za ovaj projekat. Voleo bih da vidim film poput ovog na velikom platnu.

Prikaz završnog dela trilogije sa Najtflajerovog bloga

http://nightfliersbookspace.blogspot.com/2010/12/kosingas-iii-smrtovanje-aleksandar.html

Мени се дело баш и не свиђа. Стил пре свега. То је моје лично виђење. Не мислим много да давим око тога - није ме дело привукло ни увукло - али даћу само два примера. Уколико аутор жели да добије на архаичном духу (па стога често користи аорист) не може да користи речи као што су привилегија и трикови. Ове две речи налазе се у првих 20ак страна. Дакле, ништа против позајмљеница, али глупо је стављати српским ликовима из 14. века горенаведене речи. То није највећа мана, али ето - да не буде топик без иједне критике

Било како било, стил мене није привукао, што не значи много. Тешићу желим успех у даљем раду.

Tesic je pionir epske fantastike u Srbiji. Cetvrti roman ce biti jos bolji.

Quote from: boki77 on 19-01-2011, 22:36:09
Уколико аутор жели да добије на архаичном духу (па стога често користи аорист) не може да користи речи као што су привилегија и трикови.

"ispadanje" iz idioma ti je osnovno merilo procene ambicije vs sposobnosti u EFu. 

To ispadanje mora biti dobro osmišljeno i funkcionalno. Autor ovde insistira na srpskoj mitologiji, srpskim običajima itd. Arhaizam sam i shvatio kao alatku za bolje ocrtavanje okruženja koji je hteo da predstavi. Ako to narušava savremenim tuđicama, sam je sebe opovrgao.

Ispadanje je dobro, ali više kao ideja.

Quote from: Lilith Lee on 21-01-2011, 18:30:15
Tesic je pionir epske fantastike u Srbiji. Cetvrti roman ce biti jos bolji.

Nije pionir. Biće bolji.

 Dec 25, 2010 Marie rated it 
Shelves: epic-fantasy
Amazing....

This is one of the rare book trilogy originally written in Serbian that has been translated in English before publishing the last sequence. Aleksandar Tesic has great writing skills, and though his main story- telling character is a 70 year old monk (and a Kosingas, of course)you lose yourself completely while reading it.
Description: On the eve of the great battle of Kosovo, the Order of the Dragon of the Serbian knights finds itself confronted by the fulfilment of the ancient Oracle of Fire, according to which one of their own knights will forever stop the onslaught of hordes of creatures from Hades. While the knights get ready for the final battle, the powers of the Hades try to kill the Warior from the Oracle and an invisible, silent war is faught between the old Slavic faith and Christianity.
Marko Kraljevic, Knez Lazar, Zmaj od Jastrepca, Gavrilo and my favorite donkey Coka, all mixed up with fantastic creatures that have been a part of Slavic folklore for centuries. Strange customs and names of the cities that still exist in Serbia are being explained by the author in partly historical partly fictional, but overall amazing trilogy of Kosingas.
If you liked Jordan, Martin and Tolkien give this book a shot. I'm sure you won't regret it. (less)

http://www.goodreads.com/book/show

A ko je Marie?

Ema?

Ena?

hehe. Ne znam, ali piše tamo - Marie wrote. Marie zaista može biti Ema. Nadam se da nije Ena. Ona uvek sve upropasti... Glupa Ena.

Malo misterije nikada ne skodi.

Quote from: Lilith Lee on 25-01-2011, 18:59:37
Malo misterije mistrije nikada ne skodi.

Evo, ispravio sam

Quote from: Perin on 25-01-2011, 19:12:17

Quote from: Lilith Lee on 25-01-2011, 18:59:37
Malo misterije mistrije nikada ne skodi.

Evo, ispravio sam

Malo mizerije nikada ne skodi.

Marko Kraljević i stari mitovi Srba uskoro na velikom platnu
A. Kalaba - 07.02.2011. - 00:22
Fantastična trilogija ,,Kosingas" Aleksandra Tešića mogla bi uskoro da se nađe na velikom platnu...
Izdavačka kuća ,,Portalibris" raspisala je konkurs za kratak scenario, a Tešić u razgovoru za ,,24 sata" otkriva da je priča zainteresovala i neke strane producente.


MITOLOGIJA - Postoji vrlo jaka volja, oko projekta su s e okupili fanovi ,,Kosingasa" koji žele na taj način da predstave Srbiju u boljem svetlu. Ja sam optimista, verujem da ćemo uspeti u tome. Mada, u tom poslu, najvažnije je prvo naći pare - kaže Aleksandar Tešić.
Paralelno s parama, traži se scenarista - konkurs traje do 15. februara, a potrebno je poslati scenario na osnovu prvog poglavlja prve knjige ,,Red Zmaja".
Kandidate čiji scenariji uđu u uži izbor čeka razgovor sa piscem, izdavačem i producentom, kao i pisanje kompletnog scenarija na osnovu knjige ,,Kosingas – Red Zmaja" koji će se koristiti za snimanje dugometražnog igranog filma.

- Ja jesam napisao knjigu, ali nikad nisam pisao scenario. Ipak, ako se ispostavi da ne možemo da nađemo odgovarajući scenario, nije isključeno da ću ja to da preuzmem. Međutim, već smo dobili nekoliko solidnih radova, tako da mislim da neću morati u to da se upuštam - kaže Tešić.
O glumcima koje vidi u glavnim ulogama, kaže, još ne sme da razmišlja.
- Bojim se da ću se razočarati ako mnogo budem planirao. Pregovaramo i s jednim stranim producentom, doduše ništa još nije sigurno, ali mogla bi to da bude i neka koprodukcija. A ako ostane kao domaći projekat, ima dosta naših dobrih glumaca, mislim da bi se za mnoge od njih tu našlo mesto - smatra autor i  otkriva da, ako sve prođe kako treba s ,,Redom Zmaja", u planu je i snimanje ostalih delova trilogije - ,,Bezdanj" i ,,Smrtovanje".
,,Kosingas" je fantastična epska avantura koja u osnovi ima srpsku mitologiju. Prati monaha Gavrila i Kraljevića Marka, koji se u ime viteškog reda Zmaja suočavaju sa ispunjenjem drevnog proročanstva Vatre. Usput putuju po Srbiji, bore se s aždajama i hordama neljudi, nailaze na sela u kojima se praktikuju običaji koji ,,nisu ni najmanje lepi niti humani", susreću se sa različitim mitološkim bićima, ali stiču i sjajne neobične prijatelje...
- Mnogo je elemenata iz srpske mitologije, radnja se odvija godinu dana pred Kosovski boj i glavni likovi su naši najpoznatiji junaci, tako da razumem zašto se insistira na nacionalnom okviru. Međutim, ovo je istorijsko-mitološki roman, bez političkih konotacija i verujem da bi zato mnogo značio u predstavljanju naše zemlje - ističe.
Zasad, izgleda da nas ,,Kosingas" najbolje predstavlja u Rusiji.
- Ima vrlo pozitivnih reakcija u Rusiji, čak su mi se javljali preko Fejsbuka. Sad čekamo prodaju prava na Zapadu, ali izgleda da tamo nismo mnogo omiljeni. Valjda još nisu spremni da čitaju o Srbinu koji spasava svet - kaže Tešić.
,,Kosingas" nema veze s Gospodarom prstenova
POREĐENJE - ,,Kosingasu" je u startu prikačeno određenje ,,srpskog Gospodara prstenova", verovatno zato što je u pitanju epska fantastika.  ,,Kad je izašao 'Red Zmaja', izdavač je morao da ga uporedi s nečim - nije se znalo ni za mene, ni ko su bili kosingasi, ni šta je red Zmaja... Zato je stavio 'srpski Gospodar prstenova'. Međutim, oni koji su čitali moje knjige, videli su da to nema veze s Tolkinom", ističe Tešić.

Quote from: scallop on 04-11-2010, 18:51:42
Nema love, al' ima kurava.

Kad nema love nema ni kurava.

LM, zna li se kako je protekao taj konkurs oko pisanja scenarija za K? Rok je istekao pre 2 nedelje.

Da li su nekom poznata ova imena?

QuotePoštovani učesnici,
prvi deo konkursa za kratki scenario prvog dela trilogije Kosingas je završen, zahvaljujemo se svima koji su aplicirali. U uži krug za odabir konačnog scenaria ušli su:

Nevena Stanić, Dragana Lukan i Mihajlo Vitezović.

Srdačan pozdrav svim učesnicima. Do neke sledeće prilike.

http://www.portalibris.co.rs

Počeo drugi deo Kosingasa-Bezdanj.
U prvom sam imao malo problema sa pravolinijskom radnjom, ali mi se tema mnogo svidela, naročito taj odnos paganskog, drevnog , i hrišćanstva u ekspanziji.
I ideja da ispod Srbije leži čvorište sila Ada  .
Drugi deo počinje mnogo dinamičnije, pripovedanje o zarobljavanju i bekstvu iz Ada, zatim sledi bitka za Jastrebinu- a zadržava se osnovni koncept prikazivanja mitologije i raznih bića. Nadam se da će biti sve bolje kako knjiga odmiče.

Završio 3. knjigu.
Ukupan utisak je dobar.
Možda zvuči smešno, ali moj negativan utisak o trećoj knjizi je potpuno banalan:

- Na početku knjige matori Gavrilo priča Jakovu kako je Homer učinio nepravdu prema junacima Ilijade, jer ih je opevao samo nekolicinu, te da on namerava da ispravi tu grešku (u Kosingasu).
Čitao sam Ilijadu i Odiseju, cela izdanja samo po jednom. Čim sam pročitao tu rečenicu u Kosingasu za nekolicinu junaka, merio sam koliko mogu da ih se setim za 1 minut.
Setio sam ih se 27.
27 junaka, ne računajući bogove i žene. To teško da je nekolicina. 27 sam se setio, a samo jednom sam čitao... Baš je bezveze što je taj deo završio u knjizi.

  To je upravo ona vrsta detalja na kojima meni puca čitalački utisak.

Gavrilo je imao pravo. Šta je nekoliko desetina junaka? Žene i bogove da ne brojimo. Za dobrog homera uvek se nađe još par junaka. To je bar jasno.

Quote from: scallop on 02-06-2011, 13:06:29
Gavrilo je imao pravo. Šta je nekoliko desetina junaka? Žene i bogove da ne brojimo. Za dobrog homera uvek se nađe još par junaka. To je bar jasno.

Ali Gavrilo je rekao da planira da ispravi Homerovu grešku, time što će opevati sve junake.
A pred zadnju bitku, kad dolaze Vitezovi Zmaja, on kaže nešto poput:
''neću ih sve nabrajati, ali među poznatijima su bili taj i taj, ovaj i onaj...''
E, Gavrilo, Gavrilo...
I ti vitezovi koje je nabrojao su me malo razočarali.
Trojac kijevskih junaka (Dobrinja, Ilja i Aljoša) koji su inače ratnici iz 10. veka!
Zatim i Vojvoda Momčilo, koji je već umro 40-50 godina pre.
A tu je i Vuk Zmaj Ognjeni. Nadam se da ne misli na Vuka Grgurevića s kraja 15. veka.
A šlag na tortu je Musa Kesedžija, kao vitez Zmaja.
MUSA KESEDŽIJA! Markov arhineprijatelj.
Ne bi mi ni to bio problem da je bar promenio ime. Da je stavio da se zove samo Musa. Kesedžija znači pljačkaš! Vitez Zmaja Pljačkaš.

Mator Gavrilo pa zaboravio šta je obećao na početku knjige. Ko će sve pamtiti?

Мене је атмосфера одбила од даљег читања. Нисам могао да опростим речи 20-21. века у књизи која описује 14. в. разбијена ми аутентичност, па то ти је... 

Musu Kesedžiju sam Marko Kraljević naziva boljim od sebe.

Ne razumem tu odbojnost prema "modernom" jeziku? Pa sta bi ti hteo? Staroslovenski?

Не. Хтео бих аутентичност. У супротном, може да се деси да Марко са собом носи, рецимо, канистер воде, или да попије цистерну пива/вина. О Јевросими да и не говорим.

Čitao nisam, da se otarabim, al da mi neko epičari modernim izborom reči, otero bi ga u ..... lepi, a knjigu prod'o na buvljaku. Sve da sam čitao, ovako, ućutujem.

Quote from: MihailoSRB on 02-06-2011, 10:28:44
Setio sam ih se 27.
27 junaka, ne računajući bogove i žene.

Pokušao sam da se setim ponekog iz Ilijade, i stao na 8. Onda sam otišao na Vikipediju, i video koga sam izostavio. Oni koji su izostavljeni, a kojih se sećam od ranije su Patroklo, Nestor, Glauk, Diomed, i Enej. Ostalih se uopšte ne sećam. Kako si brate uspeo da ih se setiš 27?

Drago mi je da se nastavila diskusija o Kosingasu, pa da se i ja uključim i da eventualno objasnim neke stvari, jer čitalački utisak svakako zavisi od shvatanja osnovne ideje romana. Pa, krenimo redom:
Kad Gavrilo kaže da hoće da ispravi Homerovu grešku što je opevao samo nekolicinu junaka, koristio sam reči Horacija:
"Many heroes lived before Agamemnon, but they are all unmourned, and consigned to oblivion, because they had no bard to sing their praises. [Lat., Vixere fortes ante Agamemnona Multi: sed omnes illacrimabiles Urgentur, ignotique longa Nocte, carent quia vate sacro.]" Možda sam pogrešio što ga nisam citirao.
Što se tiče stranih junaka koji pripadaju različitim dobima, ako pročitate o njima, videćete da je svaki taj mitološki lik živeo nekoliko stotina godina, počev od našeg Marka. Ovo NIJE ISTORIJSKI roman, već epska fantastika, jer ni vilama i psoglavima tamo nije mesto. Polazište je mitologija, naše narodne pesme.
Poruka je da se svi ljudi, bez obzira na veru ili rasu, moraju da se udruže u borbi protiv zajedničkog neprijatelja, otud i vitezovi koji dolaze sa svih strana sveta, pa čak i Musa Kesedžija. Iako su smrtni neprijatelji, oni su slični i želeo sam da opišem taj susret.
Što se tiče arhaičnosti, pokušao sam da nađem neku sredinu. Da ne bude previše arhaično jer ume da odbije, pogotovo mlađe čitaoce, ali i da koristim neke stare naše izraze koji u korenu reči imaju savremenu reč koja je objašnjava pa nema potrebe za rečnicima. Cenim svačije mišljenje, ali dosad sam dobio više pohvala od učiteljica, nastavnika, pa i profesora za taj stil pisanja. Naravno, ukusi su različiti, nekome se dopada, nekome ne. Ne poričem da se neke stvari nisu mogle drugačije napisati, to uvek stoji. To će vam svaki pisac potvrditi. I da se nakon štampanja knjige uvek nešto moglo bolje napisati. Uostalom, to je ono što nas nagoni da sledeći put budemo još bolji.

Quote from: Kosingas on 12-06-2011, 10:29:33
Što se tiče stranih junaka koji pripadaju različitim dobima, ako pročitate o njima, videćete da je svaki taj mitološki lik živeo nekoliko stotina godina, počev od našeg Marka. Ovo NIJE ISTORIJSKI roman, već epska fantastika, jer ni vilama i psoglavima tamo nije mesto. Polazište je mitologija, naše narodne pesme.

Obrazloženje da je svaki od tih mitoloških junaka živeo nekoliko stotina godina je dobro. Reći da je nešto epska fantastika a ne istorijski roman je suviše neodređeno, jer bi u ovom konkretno primeru moglo da se radi o

- alternativnoj istoriji, gde je moguće staviti da je neko ko je u našem svetu živeo u desetom u tom alternativnom živeo u četrnaestom

-"tajnoj istoriji", u kojoj je sve bilo kao u našoj, samo se za neka objašnjenja (vile i psoglavi, na primer) danas ne zna, ali je junak iz desetog veka zbilja iz desetog, pa je neophodno objašnjenje otkud on u četrnaestom (u ovom slučaju je dato, zmajevit junak koji živi nekoliko stotina godina)

Hoću da kažem, u Kosingasu je to u redu jer postoji obrazloženje, samo, pliz, nemoj sa tim "ovo je fantastika, anything goes". 

Izvinjavam se ako sam se negde pogrešno izrazio, pazio sam baš da ne kažem da je to fantastika i da je sve dopušteno ili da se podrazumeva, već da sam se držao kako naše mitologije kod naših junaka, tako i drugih mitologija kad su u pitanju strani junaci.

 

Moj prikaz Kosingasa sa fejsbuka :

Kosingas nas vraća u svet bajki iz detinjstva, i još dalje- u čarobni svet naših predaka. U vreme kada se pored vatre i ognjišta šaputalo o vešticama, vampirima, psoglavima, podmečadi... i hodilo šumama i pored reka očekujući susrete sa vilama, rusalkama, lesnicima, vodenjacima.
Monah Gavrilo, Kosingas iz Reda Zmaja, i Kraljević Marko, Ratnik iz Proročanstva, na braniku su mračnim silama Ada, čije je čvorište upravo u podzemlju ispod Srbije ( nije li to upravo ono što često čujemo i u moderno doba- kuća na putu, razlog naših izgibija i tragedija ).Boreći se protiv stvorenja Gospodara Hromog Dabe, oni putuju Srbijom, i upoznaju nas sa drevnim običajima i verovanjima našeg naroda. Autor nam daje lep prikaz odnosa stare i nove vere- drevnog i paganskog, naspram hrišćanstva. I daje jasnu poruku, odbaciti ono što ne valja iz starih običaja i vere, prihvatiti i nadograditi ono što valja.

Paralelno sa borbom protiv sila Ada, narod se priprema i na drugu muku, ovozemaljsku- prodor Otomanskog carstva na Kosovo polje. Ipak, nada se ne gasi. Autor kaže- okupatori su dolazili i odlazili, narod je ipak opstajao. I država, u onom ili ovom obliku, vaskrsavala bi.

Kosingas ne veliča rat ni nasilje, kao što se često po inerciji pripisuje delima koja imaju u sebi nacionalno i mitološko.
Naprotiv, u trećoj knjizi-Smrtovanju, Monah Gavrilo, odlazeći sa vojskom na Kosovo, vraća kući dečake premlade za borbu, sa idejom da se ne zatru porodice i ognjišta, i da ništa nije vredno žrtve koju bi činila deca. Time celokupnom delu daje jednu duboko ljudsku, humanu dimenziju, koja zaslužuje poštovanje.

Kosingas je višestruko značajno delo, najviše jer je pokazao da i mi ,, konja za trku imamo '' u svetu epske fantastike, i da se ne trebamo stideti sopstvenog mitološkog nasleđa, naprotiv, da je ono faktički neiscrpan izvor za priče i našu književnost uopšte.

Nevena Stanić, studentkinja IV godine Dramaturgije na Akademiji umetnosti, pobednica je konkursa za scenario za film baziran na knjizi "Kosingas: Red zmaja", prvom romanu iz trilogije "Kosingas" Aleksandra Tešića (PortaLibris, Beograd, 2008.).

"Kosingas" pripada žanru epske fantastike, a zasnovan je na slovenskoj mitologiji, tradiciji, zaboravljenim običajima srpskog naroda, legendama i bajkama.

Izdavačka kuća "PortaLibris" je ovaj konkurs za kratak scenario objavila sredinom decembra 2010. godine, sa idejom da se pobedniku pruži šansa da autorizuje kompletan scenario za dugometražni igrani film kojim bi se ekranizovala prva knjiga Tešićeve trilogije - prvi te vrste u našoj zemlji.

Više nije trilogija... Tešić predstavalja četvrti romana iz serijala KOSINGAS...
http://citymagazine.rs/clanak/aleksandar-tesic-danas-je-epska-fantastika-u-velikom-zaletu