ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ajd ti Meho reci za ovaj Through a Glass Darkly, meni je to bio bezvezan film, ali skinuću ga ako ga neko pored Pingvina preporuči  


Pingvin, zaboravio si scenu u Ansiktetu kada Voglerova žena kaže kako je on napustio sve da bi bio putujući umjetnik, dakle on ima neku malograđansku pozadinsku priču, kao kasnije i Voglerova u Personi.

Dakle, čisto sumnjam da se on kao Luda razočarao i postao nesretan, već se to dogodilo ranije.

Nisam gledao Through a glass darkly. 

A ja sam u brzini naravno okačio linkove za Face to Face umesto za Face...  No, ne gubeći vreme, barem sam osvežio sećanje na Face to Face. Ne uklapa nam se u ovu priču o traženju boga, ali ipak... Liv Ulman ovde hara.

Elem, evo su linkovi za Face/ Magician/ Ansiktet

BluRay rip

http://www.fileserve.com/file/eEprQfV/the.magician.bluray-dimension.part01.rar
http://www.fileserve.com/file/UsxSvsE/the.magician.bluray-dimension.part02.rar
http://www.fileserve.com/file/ZZABwMK/the.magician.bluray-dimension.part03.rar
http://www.fileserve.com/file/XGDxVfE/the.magician.bluray-dimension.part04.rar
http://www.fileserve.com/file/UbcjgMy/the.magician.bluray-dimension.part05.rar
http://www.fileserve.com/file/tH9urtN/the.magician.bluray-dimension.part06.rar
http://www.fileserve.com/file/SAFn3M4/the.magician.bluray-dimension.part07.rar
http://www.fileserve.com/file/BWRgUQ7/the.magician.bluray-dimension.part08.rar
http://www.fileserve.com/file/7DQ7nCH/the.magician.bluray-dimension.part09.rar
http://www.fileserve.com/file/AwJbSbH/the.magician.bluray-dimension.part10.rar
http://www.fileserve.com/file/SAkTky4/the.magician.bluray-dimension.part11.rar
http://www.fileserve.com/file/UnYFWGC/the.magician.bluray-dimension.part12.rar


DVD rip:

http://rapidshare.com/files/151501613/Ansiktet.part1.rar
http://rapidshare.com/files/151526406/Ansiktet.part2.rar
http://rapidshare.com/files/151536963/Ansiktet.part3.rar
http://rapidshare.com/files/151547167/Ansiktet.part4.rar
http://rapidshare.com/files/151557596/Ansiktet.part5.rar
http://rapidshare.com/files/151571216/Ansiktet.part6.rar
http://rapidshare.com/files/151582327/Ansiktet.part7.rar

Password: warezusa.org

eto, da valja Meho bi ga gledao

a ladno na imdb ima 8.0 ocjenu, višu nego Ansiktet, na kojim drogama su ti ljudi...

Možda bi ovo bilo zanimljivo

Pozorišna Predstava ► Bergmanova Sonata (2005)

Rezija: Milan Kundaković
Scenario: Ingmar Bergman
Milan Kundaković
Zanr: Drama
- Ruzica Sokic
- Dobrila Stojnić
- Vjera Mujović

Opis: Izvanredna TV predstava cuvenog svedskog rezisera Ingemara Bergmana.
U izvodjenju Beogradskog narodnog pozorista za TV RTS.

http://rapidserbia.com/viewtopic.php?f=12&t=54176

 Albedo pogledaj Fani i Aleksandar.

e da, ako nastavim ovu moju temu definitivno su Persona, Fani i ovaj Saraband na listi.

blasfemija meho. Sasom i en spegel je obavezan za one koji nose Bergmana sa sobom na putu, u hotelsku sobu, u osamu

albedo, za tebe je svakako Djevičanski izvor. to će ti se svidjeti (ako nisi gledao), sudeći prema tvom ukusu (koji je, blagorečeno, loš)

dobro, dobro, rekao si to so puta, ali kako mi se onda svidio Događaj?

Mora da mi ukus baš i nije toliko jednostavan koliko ti misliš.

Uostalom, ja nikad nisam ni rekao koji su filmovi za mene najbolji, iako je Apocalypse Now očigledno na spisku...

Nije njegov ukus los nego su mu tumacenja cudna .Bergman se  prvenstveno bavi  porodicom,gotovo u svakom filmu.Dobro u Fani i Aleksandru ponajvise jer je to nekako film-roman ,film -ep,film -autobiografija.
E sad volela bih da vidim taj Albedov politicki prikaz.   Svaki njegov film je  slikan iznutra, ako razumete sta hocu da kazem il na primer prizori iz bracnog zivota bas me zanima  sta ima reci .Konfuzno mi je ovako da prelazim iz filma u film volela bih da svaki Bergmanov film ima zaseban topik jer sam pogledala pa jedno 15-ak .
Pazi ti taj forum gde na primer Avatar ima ne znam koliko stranica i ispraznih postova a jedan Bergman gazi trecu stranu pri tom je topik otvoren pre pet godina ,a moguce je je to iz razloga sto je Bergman  uzasno intiman pa dok postuje covek na neki nacin se i skida pred drugima.

ma ja ti svakako ne propisujem što i kako se tebi treba sviđati
malo te zezam jebote. Djevičanski izvor će ti valjati, ako već pričamo o Bergmanu...
mislim, ja bih da deremo po Bergmanu, ali ako nema(te) volje, ha dobro

agota, pa što se ne uključiš? eto ovih dana smo pričali o Sedmom pečatu i Licu (Ansiktet), te malo i o Divljim jagodama
reci s čim se slažeš, s čim se ne slažeš i tako to

pa naravno, i ja tebe zezam (valjda vidiš smajli na kraju rečenice), samo ti ne znaš šta da odgovoriš oko Događaja, za kojeg rekoh da je dobar film, a njegov problem je izvan filmske trake.

Quote from: agota on 01-03-2011, 17:55:52
Nije njegov ukus los nego su mu tumacenja cudna

Da, i Through a glass darkly se bavi porodicom, ali meni je tada kad sam gledao to bio stvarno loš film. Možda bi ga sada drugim očima gledao, pa ću vjerovatno da ga skinem ako već planirate da gledate tu trilogiju.

kako ne? odgovorio sam ti već podosta oko Događaja. neću dalje tupiti, jer mi se ne da sad o tome. ako nam je cilj ponuditi što bizarnije tumačenje, onda bih trebao pogledati film ponovo. i ukazati detalje koji ti izmiču te u kakvoj su vezi sa sasvim desetim stvarima koje ti još nisu poznate;)

Evo, dok ne pogledam The Magician (a onda i Through a Glass Darkly), barem nudim svoje smušene impresije filmom Licem u Lice:

Ansikte mot ansikte/ Licem u lice sa Liv Ullmann

ajd da vidimo
samo, što se nisi držao reda filozofiranja, ako već idemo po redu
usput, što se tiče Ansikte mot ansikte, to mi je bio posljednji jezivi film. to se dogodilo prije nekih, ha ne znam 4-5 godina i par scena su mi bile baš onako jezive. bila je neka crvena, neka zajebana boja i neki sklop okolnosti, sve je išlo polako, pod kožu. to je bilo posljednji put da mi je neki film bio takvog osjećaja. što da se radi.

Jeste, u njemu Bergman drži čas o tome kako se prave košmari.

U tekstu je inače objašnjeno zašto sam išao preko reda 

Quote from: PingvinPatuljak on 01-03-2011, 18:24:20
kako ne? odgovorio sam ti već podosta oko Događaja. neću dalje tupiti, jer mi se ne da sad o tome. ako nam je cilj ponuditi što bizarnije tumačenje, onda bih trebao pogledati film ponovo. i ukazati detalje koji ti izmiču te u kakvoj su vezi sa sasvim desetim stvarima koje ti još nisu poznate;)

Samo napred


A možda bi trebali otvoriti posebnu temu Kako tumačiti film, pa da vidimo koliko je čije tumačenje bizarno.

Ja tvrdim da je moje potpuno naučno utemeljeno

da, vidim u tekstu da smo imali blizak ugođaj. ostalo ne mogu komentirati, za sada, budući mi je film tek u izmaglici
u vezi tvoje greške: možda da usuglasimo filmografiju. vjerojatno ću napisati Bergmanove filmove, po godištu, kako se zovu u originalu i kakav je naslov bio kod nas, prema filmskoj enciklopediji

albedo, ma neću sad gledati Događaj, pa tko bi to sve stigao. naći ćemo se već na nekom domaćem filmu, a onda ću ga zaokružiti u sustav tako da će sadržavati grešku koja će, kao kod svakog dobrog sustava, jamčiti za njegovu istinitost

Quote from: Bata Životinja on 01-03-2011, 18:18:05
Da, i Through a glass darkly se bavi porodicom, ali meni je tada kad sam gledao to bio stvarno loš film. Možda bi ga sada drugim očima gledao, pa ću vjerovatno da ga skinem ako već planirate da gledate tu trilogiju.

Pa da kažem: vrlo moguće. Mada zavisi od toga koliko je vremena proteklo od prvog gledanja.
Ja sam, recimo, Divlje jagode gledala, prvi put, sa 18-19. Taman dovoljno da mi bude beskrajno dosadan. Aa, lepo urađeni snovi, jaka stvar.
Sledeći put bez ikakvih očekivanja okruglo deset godina kasnije, posle, kako da kažem, izvesnih minimalnih životnih iskustava; oduvao me je. Naravno, identifikacija sa snahom u prvom planu i čitav film sagledan iz perspektive tih života sina i snahe, upropašćenih u startu. Sa te (još važeće) tačke gledišta, ne mogu da se baš složim sa idejom kako profesor na kraju nalazi iskupljenje i popravlja stvar. Ne popravlja. On pokuša nešto da kaže, ali ga sin saseče "Pare? Ma vratiću ih" i izađe iz sobe. Utoliko je čitavo to putovanje bilo uzaludno. Snaha će ostati sa sinom i abortirati. Čak ni sa gazdaricom ne prelazi na ti, iako, ajde da kažemo, ona makar shvata taj njegov pozitivan poriv. Mi na kraju vidimo iscrpljenog, umornog čoveka koji je u svemu okasnio.
Naravno, možda ću oko četrdesete drugačije gledati na stvar. Jedva čekam  

EDIT: Izvinjavam se na rasparčanosti i neredu, ali il ovako il nikako.

Quote from: PingvinPatuljak on 01-03-2011, 18:57:56
da, vidim u tekstu da smo imali blizak ugođaj. ostalo ne mogu komentirati, za sada, budući mi je film tek u izmaglici
u vezi tvoje greške: možda da usuglasimo filmografiju. vjerojatno ću napisati Bergmanove filmove, po godištu, kako se zovu u originalu i kakav je naslov bio kod nas, prema filmskoj enciklopediji

Ma nema potrebe, sve ima na IMDBu, nego sam ja bio brzoplet i dohvatio pogrešan disk (još i tražio linkove, da podelim sa drugima   23 ) (ovo "23" je otkucala moja mačka, pa sam ostavio jer mi slatko). Hoću reći, ne treba moj nivo demencije pripisivati svima.

Ne, to oko para je počelo na početku kada snaha napada Borga da je prebogat ali da neće da pomogne sinu, a na kraju se on nudi da riješi taj dug, na šta mu sin odgovara ''ma vratiću pare''. Dakle, za sina i za oca na početku vraćanje duga je bila stvar principa a ne dobre volje, a sad i volja postoji sa obe strane.

Drugo, kada Borg pita snahu zašto i ona putuje kod svojih, ona kaže ''iz impulsa'', kao kasnije i Evald ''iz potreba'', ali tada saznajemo da nije iz impulsa već zbog bebe. Tako je i Evald spreman da više ne može tačno da odredi trenutak svoje smrti, jer živi i za drugo ljudsko biće, to jest i on odbacuje Kailinu psihologiju.

naravno, to nije tako jednosmisleno, i dalje postoji mogućnost da abortira (u stvari u Personi medicinska sestra je abortirala), a Evald može da izvrši samoubistvo kad hoće, ali sve u svemu neke pozitive ima.

U svakom slučaju, to ne remeti moju tezu da problemi nisu počeli sa generacijom države blagostanja, sve ostalo je dotjerivanje te teze, imale Divlje Jagode srećan kraj ili ne (a rekao bih da imaju po malo od oboje).

Quote from: Jevtropijevićka on 01-03-2011, 19:08:20
Izvinjavam se na rasparčanosti i neredu, ali il ovako il nikako.

ma dobro, nismo toliki pedanti.

što se tiče Jagoda, ja to drugačije vidim. ne mislim da će snaha abortirati. rekao bih da će oni (snaha i sin) zapravo spasiti brak kroz to dijete. ovdje je snaha ta koja je imala snagu da donese odluku: imat ću dijete. sin je, da tako kažemo, šonjo. tj. bio je šonjo sve do ključnog susreta - susret nakon iskupljujućeg putovanja staroga Borga, koji je baš u tom smislu iskupljen: preko sina. sina koji neće ponoviti njegovu grešku. koji neće biti stari sebični gad, koji se izolirao u svoje znanje, ugled, novac.
u Jagodama Bergman slijedi neke jungovske ideje, recimo sam početak sa snom o smrti; u jungovskoj psihologiji su to proročki snovi, te u tom smislu stari Borg prima zov nadnaravnog, a njegova iznenadna odluka da se zaputi autom umjesto avionom kako je bilo planirano, je odgovor na poziv. putovanje će svakako biti iskupljujuće jer će putem biti 'vođen' kroz sjećanja, snove, rekonstrukcije i promijenit će perspektivu. a bitnu ulogu će odigrati snaha - i to baš onako jungovski, kao lik anime.

scena koju spominješ, razgovor oca i sina je pomirenje. stari Borg je tu napravio gestu i prišao sinu, pokušao mu udijeliti savjet, pokušao ljudski razgovarati. sin ga nije sasjekao, nego je to u početku, kao nesporazum, kao njihov ustaljeni odnos (koji je važio do tog trenutka). ali onda se perspektiva mijenja i otac radi gestu.

tako, meni se čini da putovanje nije bilo uzaludno.

Albedo:
Ma ok je ta teza, ali nasuprot njoj imamo taj problem roditelja dece koji se povlaci iz generacije u generaciju. Mislim, odokativno ne bih rekla da bi Evald bio neki topao i posvećen otac sve i da pristane na dete. Odnosno, reprodukovao bi svoj problem u sledeću generaciju.
Pominjani su oni studenti kao naznaka nade i optimizma. I to može biti, ali meni je njihovo prisustvo bilo više kao neka svetla pozadina koja ističe crnilo u prvom planu. Recimo onaj sredovečni par koji se uzajamno ujeda dok klinci užasnuto slušaju jer se očigledno nisu susreli sa tom vrstom bračnog sadomazohizma. Uopšte je to bračno preganjanje jedno od Bergmanovih ključnih motiva koje od silnog ponavljanja postaje maltene opštevažeći simbol za nemogućnost suštinskog uzajamnog shvatanja ljudi i intimne komunikacije, čak i kad se navodno vole. Od ono Bergmana što sam ja gledala, samo je Fani i Aleksandar zaista izuzetak od tog pravila. A čak i tu imamo celu sredinu filma sa surovim očuhom i mužem koji je oličenje nesposobnosti komunikacije (on, čak, na neki način voli ženu i poćerku, da izuzmemo sad Aleksandra, ali nema nikakve šanse da to osećanje uspešno iskaže).

Patuljak:
Zar i ti? Mh. Onda sam ja zaista učitala isuviše ličnog iskustva tj. ljude iz mog života koji su slični Evaldu i koji nikada, nikada ne bi uspeli da prevaziđu traume iz detinjstva ili da preuzmu odgovornost roditeljstva. Jedina opcija koju snaha ima ako hoće da zadrži dete jeste samohrano majčinstvo. Ako ostane sa mužem - šipak.
Sve u svemu, možda će treće gledanje pasti i pre četrdesete.

Quote from: Meho Krljic on 01-03-2011, 19:26:31
sve ima na IMDBu

ma jasno to, nego sam mislio baš zbog onog "kako je film išao kod nas", to je zapravo ključno mjesto i jedino zanimljivo (znaš i sam da naslovi često nisu doslovni)
ali da, nema potrebe, plus jer ionako nisam tip koji se voli baviti takvim pukim informacijama. to je za analne tipove;)

Quote from: Jevtropijevićka on 01-03-2011, 19:53:00
Recimo onaj sredovečni par koji se uzajamno ujeda dok klinci užasnuto slušaju jer se očigledno nisu susreli sa tom vrstom bračnog sadomazohizma. Uopšte je to bračno preganjanje jedno od Bergmanovih ključnih motiva koje od silnog ponavljanja postaje maltene opštevažeći simbol za nemogućnost suštinskog uzajamnog shvatanja ljudi i intimne komunikacije, čak i kad se navodno vole.

da, ali pazi: taj par je tu opreka idealnoj ljubavi, drugim riječima, onome što Bergman/Borg zamišlja kao idealnu ljubav. u ovom slučaju Borg+rođaka Sara. u Sedmom pečatu Jof+Mia. u Ansiktetu Vogler+Manda. sve uzvišene romantične ljubavi.
a ti 'romantični' parovi imaju antitezu: u Jagodama = Borgov brak, u Pečatu kovačev brak, u Ansiktetu gradonačelnikov brak.

dakle vidimo kako Bergman zapravo radi dekonstrukciju konvencionalnog građanskog braka (kao što kažeš, njegova klasična tema), čemu s druge strane pretpostavlja, ako hoćeš naivno, romantičnu uzvišenu ljubav gdje se partneri uistinu vole.

Malo mi je nezgodno da sad diskutujem o filmovima koje sam poslednji put gledala pre 5-6 god.Dobro Fani I Aleksandar sam gledala vise  puta prvi put bas ko klinka u okviru zimskog bioskopa pa otud neke scene i fascinacije do dana danasnjeg .Pogotovo lik tog starog Jevrejina.
Meho je pomenuuo Svena Nikvista u svom izlaganju i taj covek je vazan po meni gotovo kao i sam Bergman i njegovi glumci jer to nisu samo glumci to su pre svega lica ,lice kao sredisnji pejzas preko koga objektiv prelazi ,njihove ekspresije.  Estetika koja je intimisticka I ima kamernu poetiku.
Ni jedan reditelj nije toliko okarakterisao ljudsko lice I pokret,drhtaj ,osilaciju ,vibraciju tela.Toliko su goli a ne stide se sto bi reko Mika Antic  ni pred biljem ni pred pticama.Tu su Lice I Persona kao podvojena licnost najbolji primeri.
Divlje jagode -to je zapravo traganjene za izgubljenim vremenom .Ljudi cesto govore da je to film o snovima ,on istina ulazi u podrucje sna al je to zapravo o mom verujucem svetu o pitanju postojanja boga?!Profesor gleda svoju smrt- ispraca samog sebe . E da, i naravno nasih podsvesnih preokupacija –pitanje naseg erotizma.Mnogo vise volim Devicanski izvor uglavnom sve te filmove koje se bas bave porodicom  I religijom. Ja nisam nesto preterano religiozna al eto na prinmer volim takve filmonve I tu tematiku volim Rubljova volim lik Ivana Karamazova ceo zivot se pitam zasto se usmrdeo starac Zosima..volim Ostrov.Sad kad je postavio pitanje I harvi da l je bio vernik ili ne ja to ne znam ali Bergman I te kako oseca teolosku poetiku I filozofiju .
Sedmi pecat je vizuelno mozda njegov najbolji film.Takodje nije nesto tesko za tumacenja film o igri (zivotu).
Tako da ta partija saha jasno obelezava nas zivot zavisno od poteza koje povlacimo I koje figure dodirujemo.Slicno kao I Andriceva Aska I Vuk  grupa artista ima samo jedan cilj da igrom odgodi dolazak smrtii.
Najzajebaniji su mu trouth a glass darkly o dubokoj depresiji,Persona takodje mentalna bolest,Jesenja sonata potisnuta ljutnja I napustanje .
Ansiktet je savrsen spoj humora  intezivne drame I misterije.Mozda mu je Raspucin bio inspiracija .  
Volim prizore iz bracnog zivota jer mi prikazuje bracni zivot kao trusno podrucje covekove egzistencije.Brak mi je nekako najpotresniji prostor covek ne zivi sam, nego zivi zajedno ,zivi sa drugim I tezi za nezamislivom harmonijom odnossa!?
Zato je meni ovaj cudak Albedo interesantan jer ja nikad nisam I nikad necu doci do tih nekih slojeva da mogu   Bergmanove filmove da  posmatram kao camera politika to mi je potpuno fascinantno, e sad  koliko je on u pravu ja to ne znam .i to sto je  mimo svet kad su svi poludeli za monevideom on kaze drukce- a  to je dobro .
I naravno pohvala za Mehov prikaz .BRAVO!!!

Quote from: agota on 01-03-2011, 22:16:46Zato je meni ovaj cudak Albedo interesantan

Boban bi morao da poveća broj karaktera za potpis, ne može ovo da mi stane


Ako ćemo pošteno, svaku porodicu presijecaju spoljni socijalni procesi, i uslovljavaju neke konflikte unutar nje, zato se i kaže da kada želiš da saznaš nešto o nekoj istorijskoj epohi, pronađi njihovu najpopularniju priču o nekoj porodici, to jest svaka epoha ima svoj porodični model. Zato je Marks volio Balzaka.

Quote from: Bata Životinja on 02-03-2011, 01:26:17

Boban bi morao da poveća broj karaktera za potpis, ne može ovo da mi stane

Zajebavaj,zajebavaj.
Da .Porodica svakog od nas definise I odredjuje. On se celog zivota bavio najintimnijim svetom porodice.
A posmatra je okom Boga koji nije zadovoljan onim sto je stvorio.A imao je I mother  I father complex.
Uvek saputanja sa bogom ,sukobe sa ocem I beznadezna ljubav prema majci.
Bio je presrecan kad je bio bolestan jer je dobijao kompletnu majcinu paznju sto bi reko Crnjanski ''Bolesti su bile moj najlepsi dozivljaj''.
Zato taj mali Aleksandar u svetu odraslih  vidi maskaradu hiljadu svetlosnih godina udaljenu od istinskog. Nocu sanja o sreci a danju se zavarava.
Dakle bavi se decom jer su deca  smisao zivota, bilo mi je  jezivo nedavno sam gledala Zenu sa slomljenim nosem I tu ima jedna scena kad Glogovcu kaze prijateljica kako treba da se ozeni I ima decu na sta on odgovara"Pobogu pa nisam sadista''. E to vam je  serbia  today.

Liv Ulman je u jednom intervju rekla''Ujutru mi je Bergman pricao svoje nocne more,a ja sam znala da cu kasnije da igram u njima.''
Tezak je Bergman a zahteva da se uzdignes do nivoa njegove spoznaje. A to je tesko ,jako tesko.Meni je tesko.
Zato mi nisu zanimljiva ta uopstena tumacenja koja se svima poklapaju  I stapaju u jedno
Pored pomenutih filmova u prethodnim postovima gledala sam I Vucije doba,Sramotu,Strast,Zmijsko jaje,Tisinu,Krici I saputanja,Zimsku svetlost,
Osmeh letnje noci,Iz zivota marioneta,Strast Ane,Djavolje oci, nisam pogledala Leto sa Monikom nisam imala prevod –to bih mogla ovih dana.
To nije ni malo ni mnogo s obziro da ima preko pedeset filmova,al eto vazne sam pogledala.
Mislim da sve ove filmove imas na netu ja to ne znam jer sam sve dobila na poklon od prijatelja  tako da ako bude poteskoca u pronalazenju javi na pm  da mogu da ti prosledim.
Kad zavrsis sa Bergmanom pogledaj obavezno neki kretenski film da odmoris mozak ja juce pogledah na fdu red hill neopevana glupost al zabava 100%  nije bilo bas kao na na zoni mrtvih vriska I navijanje al tu negde.

ma gledao sam ja svašta, na disku imam

Smiles of a summer night
Autumn SOnata
Cries and WHispers
Shame
7th seal
Virgin Spring Winter Ligh
Passion of Anna
Fanny and Alexander
From the life of Marionettes
Silence
Hour of the Wold
Summer with Monica
Devil's Eye
Magician
Persona
Wild Strawberries

i sad skinuh Mehov Face to Face

od ovoga sam jedno pola gledao, drugu polovinu nisam, posebno ove duže od 90min poput Fani itd... jer treba čovjek da se oporavi a mene Bata liječi

Tako da ako ćemo već da gledamo ponovo (ili neke prvi put) ovo je meni već na tacni, sve ostalo moram da skidam.

Pretpostavljam da kad već imam Silence mogu da potražim i ostala dva.


I moja tumačenja su izvanredna!

Ti si, Agota, pravi fan, a ne ko ja sa nekih pet-šest odgledanih filmova!

Quote from: agota on 02-03-2011, 15:18:54
Zato mi nisu zanimljiva ta uopstena tumacenja koja se svima poklapaju  I stapaju u jedno

Zato i jesmo ovde, da se lepo svađamo

Ima jedna slatka Bergmanova komedija Devils eye ili ti zenska cednost je cmicak u oku djavola. Nisu mu svi filmovi mracni i teski.To je moja preporuka za tebe.

Ovaj Face to Face za sada softporn the hard way... ima svega i svačega, od masturbacije do silovanja.

Kao i u svakom poštenom Bergmanovom filmu.

Ali ima tu sjajnih tvistova, pogotovo to sa silovanjem... Danas bi bilo malo teže snimiti i prikazati tako nešto, sa konotacijom koju nosi. Zato ja uvek volim da podvučem kako Bergman koketira sa eksploatacijom (kao uostalom i u Cries and Whispers).

evo i mog osvrta

PERSONA to PERSONA


Meho je sve rekao što se Face to Face tiče, tako da sam ja nešto smućkao...

DJEVIČANSKI IZVOR (Jungrukallan, 1960)

Vjerojatno najjasniji Bergmanov film, široj publici najefektniji. Hoću reći, nešto manje poniranja u psihička stanja junaka (uvjetno rečeno; naravno da je svaki Bergmanov film psihološki), štoviše, ovdje ima čak 'akcije'.
U središtu radnje ponovo Max von Sydow; otac obitelji bogomoljaca, vodi svoju pastvu sigurnom rukom pod paskom Božjih zakona i pravila. Takvo pravilo je da djevice trebaju odati počast Djevi Mariji noseći svijeću na posvećenje; i otac jednostavno određuje da Karin treba obaviti dužnost. Nema tu mnogo prostora za raspravu: ni majka ni kći nisu baš voljne za takvu opciju, ali otac reče da Karin ide – i ona ide. Jasno, ta pozicija (da majka i kći zapravo stoje nasuprot ocu) upućuje da će uslijediti nevolje – i tako biva. Karin bude zlostavljana, silovana i ubijena. Tada ćemo upoznati očev gnjev; njegova osveta bit će hladna. Otac neće imati milosti ni za koga, ni za krive ni za prave, on će jednostavno počinitelje zbrisati sa lica Zemlje.
Ovako prepričan, film se zaista doima jednostavan: očeva osveta. Međutim, ima tu podosta materijala za analizu.

Tako nije izazov usporediti koliko je Cravenov remake (Last House on the Left) inferiorniji izvorniku, već povući paralelu sa Valhalla Rising. Jer tu se nalazi osnovna bergmanovska tema koju propitkuje niz filmova od Sedmog pečata preko Lica (Ansiktet) do Djevičanskog izvora. Pitanje Boga, vjere, smisla. Možda je u Izvoru ta tematika zasjenjena atraktivnim motivom (i izvedbom) osvete, no to je platforma koja podupire čitavu priču. Između poganstva i kršćanstva.

Pa onda vidimo: Izvor počinje zazivanjem Odina, a završava odgovorom (kršćanskog) Boga. Time ovaj film, iako kronološki u Bergmanovom opusu dolazi nakon, fenomenološki dolazi ispred Sedmog pečata. Nalazimo se u svijetu kada Bog još uvijek odgovara, kada se objavljuje (završna scena kada poteče izvor). Zato Sydow ovdje nije u duševnom rastrojstvu, još nije izmučeni raspadnuti lik iz Sedmog pečata ili Lica, pa iako doživi tragediju par exellence (ubojstvo kćeri ljubimice). Međutim, ta će tragedija biti zametak njegove sumnje, pa će on uskoro postati Block. Paradoksalno, ali dodatni uteg u njegovom posrnuću ka Blocku bit će upravo pobjeda kršćanstva: znamenje koje ovdje Sydow dobije, zavjet da će izgraditi crkvu, sve to ukazuje na nestajanje starog poganstva. Odin je istisnut, došao je Bog.

Međutim, mi tijekom filma vidimo da i poganstvo igra ulogu, da se ljudi prirodno obraćaju starim navadama. Tako otac, kada sazna sa sudbinu kćeri i otkrije da su počinitelji u njegovoj kući, zapada u prošlo stanje, regresija iz kršćanstva u poganstvo. U ponajboljim scenama filma, on izvodi ritualnu pripremu sa brezovim grančicama te tako osokoljen ulazi u završni obračun. Ali ne brzopleto, panično, u afektu, već gotovo minuciozno: scena kada otac sjeda i zabode nož u stol dok pastirska družina spava je maestralna. Otac je mogao pobiti razbojnike odmah, u snu, što bi bilo najlogičnije i najuobičajenije rješenje – u ludilu od bola dohvaćaš se čega stigneš i sručiš bijes na počinitelje. Međutim ne; Sydow gotovo bez emocija obavlja pripremu, stare ratničke običaje, sjeda i hladno zabada nož u stol. Možemo zamišljati kako sjedi nepomičan satima, čekajući zoru. A tada ustaje, uredno probudi pastire i pomete ih poput furije. Već samo za ovakvu izvedbu, Bergman je zaslužio svaki milimetar Oskara.

Napetosti kršćanstvo-poganstvo provlače se također kroz mnogobrojne elemente filma: Ingeri (djevojka koju je obitelj primila kao svoju) je crna, Karin (nevina u svim smislima) plava. Ingeri se obraća Odinu, Karin je skroz kršćanka. Zapravo svi likovi koji se osjećaju 'krivi' za Karininu nesreću, zapali su djelomično u poganstvo: Ingeri izravno zaziva Odina, majka pridaje važnost snovima, 'prorokuje' nesreću, otac se vraća ritualnom ubojstvu. Naposljetku Bog pravi rez i daje znak: prihvatit će crkvu koju otac mora sagraditi, a sve ostalo će se izgladiti, bit će zaboravljeno. Time će stari običaji biti istisnuti, Christianity Rising, ali istovremeno započinju raspadanja subjekta, grižnje savjesti, sumnje, riječju dolazi Block.

Napetost Karin-Ingeri je vrlo zanimljiva. Je li Ingeri zanijela sramotno zbog svog poganstva ili ju je ta sramota, taj pritisak okoline da je spavala sa muškarcem i ostala trudna izvan braka, bacio u poganstvo? S druge strane, Ingeri preživi, i ne samo to nego ona nosi život u sebi, dok bezgriješna, vedra, nevina Karin biva brutalno umorena. Tipične bergmanovske dvosmislenosti.
Možda trebamo pratiti Karin kao aseksualnu, te time izvan posjeda znanja: nije jela sa Drveta Spoznaje. Karin svima prilazi u istoj ravni, sa svima vedra, vesela, ljubazna; njeno ophođenje je bezazleno, naivno u odnosu na Ingeri. Ona sa pastirima, sa sirovim tipovima, sa tim ljudskim šljamom spokojno čavrlja, dok Ingeri zna s kim ima posla; krije se, zna što može očekivati od takvih ljudi – Ingeri je već seksualno općila, njoj se otvorio stvaran svijet. U tom smislu je značajna krastača koja se pojavljuje. Naime, Ingeri ugleda krastaču i stavlja je u Karinin kruh. Krastača je ženski element, simbol maternice i poroda. Ovdje bi se to moglo čitati kao svojevrsna zadovoljština: Ingeri, koja trpi sramotu u puritanskom društvu, s druge strane se 'osvećuje' Karin, istaknuvši svoju ženstvenost – doslovno joj nabija krastaču pred nos. Karin pak, uopće ne zna da nosi taj ženski simbol (simbolično ne zna da ima podmetnutu krastaču u kruhu, a stvarno ne zna za putenost, za seks). A onaj trenutak kada sazna, bit će sudbonosan: silovanje kreće nakon što ispadne krastača. Pastiri postanu napaljeni tek ugledavši krastaču koja je odjednom ispala među njih u čitavoj svojoj ogoljelosti...

Djevičanskim izvorom Bergman dovodi motiv djevice u fokus. Toj će se temi vratiti u sljedećem filmu, Djavulens oga. I tamo će pokušati naći kompromis: da bi spasio jedan takav fenomen, da bi djevica egzistirala u stvarnom svijetu, uzbunit će čitav Pakao koji će slati vražje sluge ne bi li djevicu priveli 'realnosti'. Tako Bergman neće morati djevicu izbrisati, zatući kao što je to učinio u Izvoru. Ali, ujedno će i otac doživjeti preobrazbu: nema više autoritativnog, sigurnog, pravednog i strogog Sydowa koji bi pomeo vražje sluge. Sada je na sceni karikatura oca; Luda, Jof iz Sedmog pečata koji je izgubio vitalnost i neposredne uvide u onostrano, koji je prošao agoniju u Licu i zadovoljio se javnom pozicijom. U Licu je bio ruina, ali još uvijek je posjedovao ženu; sada se udobno smjestio u strukture, institucionaliziran je te ženu ima tek formalno. Između tih kompromisa, Bergman nalazi rješenje.

Pa kojim mi redosljedom idemo? Svako svoje tjera

Ajd neka mi to bude sljedeće na listi

pa ja sam išao po redu
meho je malo unio pomutnju svojom zamjenom Ansikteta i Ansikte mot ansikte

skoro da nema šanse da ti se Jungfrukallan ne svidi; scene očeve pripreme, pa hrvanje sa stablom, pa kad sjedne i čeka zoru, ma to je genijalno
da ne govorimo kako je ovdje otac apsolutno Ime-Oca, to se uopće ne dovodi u pitanje. totalna subordinacija svih članova. a otac nije neki tamo šonjo, neki koji će vagati ovako ili onako. on djeluje, preuzima stvari odmah, odmah zna što treba učiniti. ovaj otac je maštani ideal Jacka Nicholsona u Isijavanju: da je Jack imao ovakvu dominaciju nad obitelji, ne bi trebao ni poludjeti in the first place.

ma ti si išao po nekom hrvatskom redu, ovdje je sve već određeno lukavstvom (internet) uma, to samo ti misliš da je Meho počinio ''grešku''

Meho je lijepo pratio sudbinu Bergmanove lude

Svi junaci nikom ponikoše?
Meni je devica sporedna. Meni je glavni Bog koji kaže: ma da, sagradite vi meni crkvu, a ja ću vama izvor, i sve u redu. Kako u redu kad nije u redu? Šta ćemo sa silnom krvlju prolivenom, i nevinom i grešnom? Zašto se onda majka celog života kaštigala kad joj ni to nije sačuvalo dete? Zašto je dete bilo čisto i nevino, za čije babe zdravlje? Zašto je sa ostalima ubijen i onaj mutavi jadni dečko? I šta, na kraju ispada - glavno je da kažemo Bog je uvek u pravu, to je mantra koja sve vadi?
Ja sam od tog filma, zapravo od poslednja dva minuta, dobila manji nervni napad. Za svoju odbranu moram reći da sam imala jedno sedamnaest godina. Dranje na TV, uzimanje u obzir da ga polupam, škrgut zuba, čupanje kose, sve po redu. Nisam prihvatala to da je Bog uvek u pravu i da zna zašto je to dobro. Već tada sam se uveliko ložila na Ivana Karamazova. I posle sam godinama bila krajnje podozriva prema Bergmanu, sve negde do Fani i Aleksandra.

Život nas je malo ukočio. Ali ući ćemo i u tu problematiku.

Pogledao sam VIRGIN SPRING, i da se nadovežem na Mehovu teoriju o Bergmanu kao preteči gejmera i repera, ovdje imamo čisti BLACK METAL

Ovaj stav o društvu je preuzeo i doduše ekstremizovao i učinio prilično jednostranim - Varg Vikernes

Pazi tu priču, djevojka pita šta se to čuje a onaj kaže da su to tri mrtvaca koji dolaze na sjever, i naravno to ''Trojstvo'' u kojem ni ''sin'' nije nevin uništava pagansku čistotu.

Pisaću više kasnije, ali samo da napomenem da je Varg to pretvorio u satanističko paljenje crkava po Skandinaviji, dok je Bergman maltene ispao pravoslavac!

I Karin nije hrišćanka, Pingvin je debelo promašio, pa ona ništa hrišćansko nije učinila osim što je podijelila hljeb sa napadačima.

Quote from: Bata Životinja on 11-03-2011, 00:05:42
I Karin nije hrišćanka, Pingvin je debelo promašio, pa ona ništa hrišćansko nije učinila osim što je podijelila hljeb sa napadačima.

Tek toliko... a onda je hrišćanski stradala 
Nego, čini mi se da ovde možemo dosta da izgradimo na opoziciji dve devojke. U krajnjoj liniji, ako se dobro sećam, one su sestre po ocu, zar ne? Ali jedna je crna paganka htonskog opredeljenja a druga nevina plavuša, hrišćansko-solarnog tipa. Hleb koji daje jedna (solarno) i krastača koju u njega trpa druga (htonsko do koske) mogu (mislim, i treba) da se posmatraju kao oličenja te opozicije, a ne ženstveno-plodno prema neženstveno-sterilno. Provalu nasilja direktno izaziva krastača u hlebu, kao inicijalna kapisla; uzgred, to je odličan umetnički primer kako da se ostavi neodređeno da li je nešto natprirodnog karaktera, uslovljeno vračkom, ili samo realno, psihološki motivisano, ovozemaljski izazvano postupkom vračke. Živeo nam Cvetan Todorov. 

VIRGIN SPRING kao simbolički nastanak civilizacije

Ima mesec dana, okruglo, otkako je Patuljak zamro na ovom forumu i u ovoj inkarnaciji. Smatram da je to dovoljan period da sad mogu da se razvičem: Patuljak, vrati se! Albedo je toliko pošandrcao bez tebe da je počeo da se gura i na druge podforume! Niko o Bergmanu ni da zucne! A ostao si mi dužan i priču o svom viđenju Gaji gavrane! 

Stvarno Patuljak, postadoh pisac a tebe nema... Ne mogu ni hrvatske filmove da gledam opušteno...

THROUGH A GLASS DARKLY (1961)


inače, ovo je prije film za onu zdupi Patuljka... ja sam tu nešto naškrabao, niš' posebno...

Quote from: Bata IV Pobednik on 12-03-2011, 11:15:53
VIRGIN SPRING kao simbolički nastanak civilizacije

čini mi se da ti je ovo najbolji tekst o nekom filmu (možda prvi put da imaš solidnu vezu sa suštinom onoga što je prikazano)

a na ovo

Quote from: Jevtropijevićka on 08-03-2011, 19:32:42
Svi junaci nikom ponikoše?
Meni je devica sporedna. Meni je glavni Bog koji kaže: ma da, sagradite vi meni crkvu, a ja ću vama izvor, i sve u redu. Kako u redu kad nije u redu? Šta ćemo sa silnom krvlju prolivenom, i nevinom i grešnom? Zašto se onda majka celog života kaštigala kad joj ni to nije sačuvalo dete? Zašto je dete bilo čisto i nevino, za čije babe zdravlje? Zašto je sa ostalima ubijen i onaj mutavi jadni dečko? I šta, na kraju ispada - glavno je da kažemo Bog je uvek u pravu, to je mantra koja sve vadi?

ću odgovoriti na način koji jevtropijevićka ne bi očekivala ni u najluđim kalkulacijama
naime, ja čitavu stvar dovodim u ravan muško-ženskih sukoba

jevtropijevićkin odlomak je u strogoj paraleli sa D-inom zbunjenošću oko Oluje. mislim, pronicavi promatrač jednostavno morao uočiti tu podudarnost: inzistira se na pojedinačnom, a zanemaruje opće. ako sad pak povrh toga primijetimo da za pojedinačno optiraju žene, onda smo dovršili posao - imamo indikaciju ženske manjkavosti u razumijevanju cjeline.

Bergman je muškarac. muškarci imaju sklonost slaganja stvari u sustav. svakom sustavu je irelevantno ono pojedinačno ("što ćemo sa silnom krvlju? zašto je majka ovo? zašto je dijete ono?"). Djevičanski izvor je Bergmanov sustav koji prati tezu pobjede kršćanstva i tu postoji, uvjetno rečeno, pravocrtna linija od početka do kraja. nema greške.

ljudi, pogledao sam Tišinu (Tystnaden) i rekao bih da je ovo vrlo zajeban film, pravi izazov.
vidim na albedovom blogu da on kaže nešto kao "Sasom i en spegel još ima kakav-takav optimističan završetak, ali je opće mišljenje da sljedeći filmovi iz trilogije potpuno raskidaju s tim".
međutim ne. mislim da se i Tišina može gledati sa optimističnim završetkom, nadom.

ajde, tko će se odvažiti na gledanje Tišine i priču? meni se vrzma brdo ideja, od suštinskih do suludih tipa asocijacija na Snjeguljicu i sedam patuljaka

meni trenutno diskovi sa Bergmanovim filmovima nisu pri ruci, tako da gledanje otpada do jeseni...

Meni je Tystnaden uvek pri ruci i rado ću ga ponovo odgledati ovih dana.

bravo. pa ćemo malo popričati.
albedo, šteta.