ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

   Po konceptu obrazovanja iz SFRJ, predviđeno je da deca svih 8 godina osnovnog školovanja uče muzičko i likovno.
   Dete, koje bi upisalo gimnaziju oba predmeta imalo bi još 4 godine, što ukupno iznosi čak 12 godina za gimnazijalce.
   U srednjim stručnim školama oba predmeta se uče oko 2 godine, što opet dođe dobrih 10 godina za svaki predmet.

   Da li je značaj ova dva predmeta ipak precenjen?
   
   Muzičko i likovno stvaralaštvo svakako jesu bitni.
   Istorija kimenatografije im sigurno nije bila konkurentna 1945. kada je sastavljan prvobitan obrazac jugoslovenskog školovanja, malo izmenjen do danas.

   Međutim, kinematografija je nastavila razvoj i napredak tokom narednih nekoliko decenija.
   Danas posle više od 100 godina od nastanka filma, sedma umetnost postala je vrlo važna za čovečanstvo.
   Koliko ljudi voli muziku, slikarstvo i vajarstvo, toliko ih voli i film. Možda čak i više.
   Onda dolazimo do nepravde i toga da se muzičko i likovno uče 12 godina, a istorija filma baš nijedne.

   Osim što služe da dignu prosek, muzičko i likovno postoje da bi diplomici sa Istorije Umetnosti, Likovne i Muzičke Akademije imali zaposlenje.
   Ali ako država brine o likovnjacima i muzičarima, kojima, mogla bi da se pobrine i za diplomirane reditelje i dramaturge. Eventualno glumce i montažere, ali i ljude iz nekih drugih struka, koji se pokađu sposobnim da predaju ovaj predmet. 

   Mnogo je reditelja i dramaturga, koji ne mogu da nađu posao u struci. A kada ga nađu to često bude jedan projekat, posle koga dolazi mnogo vremena čekanja.
   Retki su oni, koji konstantno beleže uspehe i isplativost svog rada.

   Diplomirani reditelji i dramaturzi tako dolaze u situaciju da se zaposle gde bilo.
   Neki su prinuđeni da režiraju ili osmišljavaju kič emisije sa folk zvezdama ili rijaliti programe...
   Da smišljaju reklame za zubne paste, deterdžente, ajvar...

   I to je dobra varijanta jer mnogi su potpuno odustali od rada u svojoj struci.
   Neki rade u Kazinu, kao sastavljači kataloga, kao prevodioci, novinari, prodavci, bebisiterke...

   Uvođenjem predmeta, koji bi mogao biti ISTORIJA KINEMATOGRAFIJE ili možda nešto šire kao OSNOVI DRAMATURGIJE, država bi pokazala da vodi računa o ovoj profesiji.
   Da im nije maćeha, za razliku od likovnjaka, muzičara ili veroučitelja, kojima je majka.

   Deca iz znanja muzičkog i likovnog ne bi mnogo izgubili. Svega 1 godinu od 12, ali bi naučila osnovna znanja o nastanku i razvoju filma što bi za njih bio veliki dobitak.

   Prvu inicijativu za uvođenje osnove dramske umetnosti predložio je Gašo Knežević, ministar prosvete u vladi Zorana Đinđića 2002 godine.
   Po Kneževiću ovaj predmet bio bi fakultativan kao i dramska sekcija.
   Nakon smrti premijera i pada vlade i gašenja stranke Gaše Kneževića (Građanski Savez Srbije), nijedan drugi ministar prosvete i nijedna druga partija nije se setila ove inicijative.
   
   Mnogi dramaturzi, reditelji i glumci u Srbiji nemaju posao, a deca ne znaju šta je dobar film.

   Da preduhitrim zle glasove, koje već vidim kako citiraju poslednji deo i kažu: - Pa ni ti Lom, baš i nemaš neki osećaj šta je dobar film - da kažem da ne govorim o sebi.
  Ja najverovatnije ne bih ni bio zainteresovan da predajem u školi.
  Ova tema je stvar principa.

Da se ja pitam, učili bi to mnogo duže od jedne ili dve godine. Pitanje je samo kako bi bio postavljen program. Da ne uguši decu, što je moguće, i ogadi im kinematografiju dok sami ne počnu da je istražuju.
Kad se samo setim škole u moje vreme, ponekad su nas vodili u bioskop i to tako reeeeeetko, ni ne sećam se. I na tome se završavalo. U srednjoj smo imali predmet koji se zvao Sredstva masovnih komunikacija (društvenjaci, šta da vam pričam), imali smo čak i kabinet sa video rekorderom (ili je bio samo plejer, hm), ali je sve to bilo tako jadno.

Načekaćemo se mi još na ovo.

Na časovima srpskog imaš začetke dramaturgije. Na časovima likovnog imaš osnove scenografije i fotografije. Na časovima muzičkog imaš, je li, muziku. Na časovima matematike dobijaš dobar sistem da sebi izračunaš koliko će te film koštati, što je posao producenta. Na časovima fizičkog možeš već polako da se spremaš za kaskaderske uloge. Heck, pa čitava osnovna škola te priprema za film!

Ne trebaju ti posebni časovi.

Znam, ali mislim da je to malo.

Pa na času srpskog o filmu smo imali 1-2 lekcije.

Ja sam mislio da profa deci pušta filmove cele godine.
Najznačajnija filmska ostvarenja.
Da ih analizira sa decom.

Mi smo na muzičkom slušali i gledali opere.
Prevaziđen muzički oblik, koji nikome nije naročito koristio.
Film je ipak svuda oko nas.

E da, i neki profesori su zaspali dok su gledali operu. 

Quote from: Plut on 10-03-2011, 00:26:49
Da se ja pitam, učili bi to mnogo duže od jedne ili dve godine.

Načekaćemo se mi još na ovo.

Nama to ni ne treba, mi smo svoje odsvirali odgledali kakogod.
Ali da, za nove generacije to bi bilo odlično.
I obavezno medijsko opismenjavanje.

Ne u osnovnoj. Što se tiče srednje, da, ok. Ali da se ne lažemo, šta će u osnovnoj istorija kinematografije? Nemamo ni istoriju književnosti, ni istoriju arhitekture, ni istoriju umetnosti... tek onoliko koliko nastavnici entuzijasti, te skoro izumrle zverke, proguraju u časove srpskog, ili časove likovnog. Što onda ide nauštrb, recimo, poznavanja gramatike ili osnovnih pravila o crtanju ljudskog tela  Osnovna škola je pakao za sve uključene strane, ponekad mi se čini.

Neke druge stvari su sveprisutnije od filmova. Decu bi trebalo učiti o logici, psihologiji, sociologiji, politici, i tako tim sitnicama. Filmovi mogu i sami da se uče.

Quote from: Jevtropijevićka on 10-03-2011, 00:53:31
osnovnih pravila o crtanju ljudskog tela   Osnovna škola je pakao za sve uključene strane, ponekad mi se čini.

Inace, mislim da se u O.S. preteruje sa tim crtanjem i da malo, bar istorije umetnosti, ne bi bilo na odmet.

Godinu dana "istorije filma" (hmm, a sta cemo sa pozoristem) ne moze da skodi jer film, (mac, i opera moze sama da se uci ), a bogami i pozoriste nisu uopste bili zastupljeni za vreme mog skolovanja u opstoj gimnaziji. To bih mislio i kad ne bi bilo novih radnih mesta.  A kad se vec ogradjujemo, ja jesam proveo neko vreme studirajuci dramaturgiju, ali se vec godinama ne bavim nikakvim pisanjem (sto se da videti i iz ovog smusenog posta).

Stvarno bi Melkore mogao da se vratiš i odstudiraš ono, što nisi.
Pamtim te k'o vrsnog analitičara. Preciznog u zapažanju vrlina i mana.
Nikad nije kasno.
Taman po svršetku studija da predaješ ovo, zašta se sad borimo.

Što se teatra tiče tu je stvar malo teže ugurati u prosvetu jer u okviru same pozorišne dramaturgije mi smo se bazirali na same autore i tekstove (što je već obuhvaćeno srpskim jezikom u okviru koga se čitaju i drame).
Pozorišna dramaturgija, a da je van književnosti, podrazumevala bi da deca uče i najslavnije pozorišne reditelje i najznačajnije izvedbe recimo na Brodveju ili Bošljoj Teatru.
Mislim da je to već bespotrebno.
Dovoljno je deci da čitaju drame, a to mogu i na času maternjeg jezika.
Osim toga u teatru sam reditelj nikad nije bitniji od autora.
Kod filma već drugačije stoje stvari.

Teatar čak nije toliko masovan.
On služi za elitu, dok su TV (sa sve net formom) svuda oko nas.

Ja mislim da bi kinematografija mogla da se uči i u osnovnoj školi s tim
što bi tu bilo reči o filmovima, namenjenim konkretnom uzrastu.
Malo Dizni, malo dečji filmovi, malo filmovi o odrastanju,
a ako je u završnom razredu mogao bi da padne i neki kvalitetan nagrađen film.

Lako bi se popunila jedna godina sadržajem i za osnovce.










Reč je o tome da

Quote from: Melkor on 10-03-2011, 01:59:13

Quote from: Jevtropijevićka on 10-03-2011, 00:53:31
osnovnih pravila o crtanju ljudskog tela  Osnovna škola je pakao za sve uključene strane, ponekad mi se čini.

Ovaj... molim objašnjenje?

Što se ostalog tiče: u opštoj gimnaziji smo imali možda dva-tri časa srpskog gde smo radili odlike filmskog scenarija, radio-igre i pozorišnog komada kao takvih. Nedovoljno, slažem se. Ali za to bi možda bilo bolje nešto u stilu "multimedijalne umetnosti" pa da se sve skrka u jedan predmet. I da se time odmeni, recimo, ustav.
U svakom slučaju, nemojmo potcenjivati ljudsku sposobnost da se upropasti svaka dobra ideja. Meni je OTO na konceptualnom nivou do danas sjajno: naučite decu da sami nešto naprave, testerišu, kucaju i lepe! U praksi, šta da kažem sem da ponovim, pakao. Jednom su moji u očajanju odneli nekom majstoru moj domaći - da napravi ašovčić. Niko u kući nije mogao sa tim da se izbori. Čovek je dobio četiri minus.

crtanje=pakao kroz celu osnovnu imao sam traume hoce li mi likovno (i OTO) upropastiti prosek. Da ne govorim o povremenom angazovanju stolara i sl. da bi mi izborili trojku. I, OK, uglavnom su mi i poklanjali ocene, ali, obrni-okreni, nijedna varijanta ne valja. Nego, nemojmo o osnovnoskolskom zlu, ode topik u tri lepe...

Koliko se meni čini, likovno i muzičko kao predmeti (za osnovce, bar) nemaju veze s pripremanjem dece da budu slikari ili muzičari, već služe kao nadogradnja razvoja deteta. Dete pre počne da crta nego što počne da piše i "igra" pre nego što prohoda. Bilo bi bolje da ovo objasni neki psiholog ili neko ko se za (razvojnu?) psihologiju interesuje više nego ja.

Književnost se izučava u okviru srpskog jezika, a lektira se uglavnom bavila (tako je bar bilo) klasicima. S tim u vezi, zaista ne vidim gde bi se tu i kako uglavio film, a da to ima nekog smisla. Mislim da je za klince bolje da biraju sekcije, pa da postoje razne od tehničkih preko dramskih do sportskih, prema svojim afinitetima i željama. Ali da ti izborni predmeti budu obavezni, možda čak i da ulaze u prosek. Tako bi klinci svoja "interesovanja" shvatali ozbiljno, a ne kao razbibrigu ili zgubidanjenje. A i još obaveza nikad ne škodi. Svakako sam pre za takve izborne predmete ili bar sekcije nego za sranja poput veronauke i "građanskog vaspitanja".

Quote from: John Reynolds on 10-03-2011, 09:50:24
Književnost se izučava u okviru srpskog jezika, a lektira se uglavnom bavila (tako je bar bilo) klasicima. S tim u vezi, zaista ne vidim gde bi se tu i kako uglavio film, a da to ima nekog smisla. Mislim da je za klince bolje da biraju sekcije, pa da postoje razne od tehničkih preko dramskih do sportskih, prema svojim afinitetima i željama. Ali da ti izborni predmeti budu obavezni, možda čak i da ulaze u prosek. Tako bi klinci svoja "interesovanja" shvatali ozbiljno, a ne kao razbibrigu ili zgubidanjenje. A i još obaveza nikad ne škodi. Svakako sam pre za takve izborne predmete ili bar sekcije nego za sranja poput veronauke i "građanskog vaspitanja".

Quote from: John Reynolds on 10-03-2011, 09:50:24
Mislim da je za klince bolje da biraju sekcije, pa da postoje razne od tehničkih preko dramskih do sportskih, prema svojim afinitetima i željama. Ali da ti izborni predmeti budu obavezni, možda čak i da ulaze u prosek. Tako bi klinci svoja "interesovanja" shvatali ozbiljno, a ne kao razbibrigu ili zgubidanjenje.

Mislim da su deca preopterećena nepotrebnim predmetima tako da bi "sekcije" samo dodatno opteretile, a ne bi bilo efekta.

Quote from: John Reynolds on 10-03-2011, 09:50:24A i još obaveza nikad ne škodi.

Apsolutno škodi. Deca nemaju detinjstvo. Potrebno im je više igre i učenja kroz igru a manje pritiska raznim obavezama.

Quote from: John Reynolds on 10-03-2011, 09:50:24Svakako sam pre za takve izborne predmete ili bar sekcije nego za sranja poput veronauke i "građanskog vaspitanja".

Medijsko opismenjavanje, kao što napisah... Tu ima svega a i zabavno je

Do danas bih i podržao predmet Film u školama. Ali danas ne bih da se složim s Lomijem.

Čim je to njemu palo na pamet mora da nešto tu ne valja.

Inače, moje je mišljenje da ljudi koji ni srpski jezik i književnost nisu skapirali neće ni film ukapirati, oni koji jesu njimai ne treba. Izborni, sekcija poslije časova itd podržavam.

Inače, moj profan iz srpskog nam je puštao i filmove, jest da su bili sranje tipa Zaljubljeni Šekspir (jer je većina birala film) ali je bilo zanimljivo. Ako si mu nemiran na času za kaznu dobijaš da pročitaš Sto godina samoće i tome slično, mis'im genijalno.

Bato, Bato, Batice...

Ali to nije moja ideja.
Da li će ti sada biti lakše?

Na ideju je došao ministar prosvete u vladi Zorana Đinćića GAŠO KNEŽEVIĆ.
Gaši se partija GSS (poznata po antiratnom zalaganju tokom 90-tih) ugasila i njega se posle Đinđićevog ubistva niko nije setio kao ni njegovog predloga.
Isti čovek je uradio i nešto što se meni ne dopada (potpisao uvođenje veronauke avaj)... ali ovo za uvođenje osnovnog poznavanja filma i medija bila mu je mnogo bolaj ideja.
Ja sam tu da je reanimiran, dakle Bato očekujem Vaš novi post iz drugog ugla gledanja


@ John... dramska sekcija je nešto drugo.
Ona postoji kao izborni predmet (Ja sam je čak i držao u jednoj školi),
ali za decu, koja bi da se bave glumom.
To je nešto sasvim deseto u odnosu na decu, koja bi da saznaju nešto o filmu i medijima.

Inače zaboravih da kažem da bi najidealnije bilo kinematografiju i mediologiju ubaciti, a izbaciti 1 godinu (pa terati dete da bira hoće li da mu se na završnoj godini izbaci likovno, muzičko ili OTO).

Hajde da se prvo uskladimo ovde pa onda da otvorimo grupu na FB.
Da ne bude nešto ofrlje.

Zanimljiva tema

Mislim da bi uvođenje još jednog 'umetničkog' predmeta bilo previše. I muzičko vasp. kao predmet mi je dovoljno bljak (sva ona taktiranja, frule, horovi i 'gloknešpile', uf!). Ali, kad bi postojao jedan 'jak predmet', Umetnost!, u koji bi ušlo gro onog što ljudski rod pod tim podrazumeva (izuzev književnosti), hmm, glasao bi za to. Svakako se i sad ti predmeti prepliću (violina je instrument ali i umetničko delo za 'očni živac'. Kod klavičembala neznam da l da ga gledam il slušam!)...

Ne može predmet zvan Umetnost (koji bi se automatski sveo na istoriju umetnosti, i nabrajanje stvorenih dela) da te osposobi da se audalno i vizuelno obogatiš. Slaba je bilo koja ideja koja ukida likovno i muzičko obrazovanje.

...Brzeljam, tu bi se onda morala ubaciti i književnost; kako film bez teksta? He he he, time bi 'maternji jezik' ostao ogoljen na striktnu dosadu bubanja jezičkih formula i šta je već Savet Staraca novo osmislio. 'Umetnost', sa sve filmom i ostalim novim 'lepim umetnostima' bubeckala bi klince sa svih frontova, istovremeno. OTO mora ostati to što jeste, majstoraj. I moj nastavnik je bio slika i prilika Zorana Radmilovića, ali takve stvari 'mužjacima' (kao i vojska) trebaju i znače. Klinceze, izvinte

Ma da, i majstoraj i vojska nam "trebaju" ko ^%&$&^@%$!%$!^&%*~%^###!!! 

Ne Mac, ne zalažem se za ukidanje muzičkog i likovnog, nego za pripajanje jednog drugom. Kad dete 45min sluša mlaćenja u taktovima po klupama, a onda 45min u tišini maže na temu 'Jesen je stigla u naše mesto' to je čisto gubljenje vremena. Zašto ne 'umetnički' tročas, gde klinci 'klizaju' tamo gde ih 'vuče'. Da im u isto vreme bude dostupna i muzika i likovno i lepa reč i scenska umetnost. Jeste da zvuči kao 'hipitrip', ali ovo sadasnje 'obrazovanje' ne pije vodu. Ko da je Marija Terezija potpisala ukaz.

Ne zaboravite da prosveta ne služi samo tome da deca nešto nauče.
To jeste glavni i najvažniji motiv, ali postoji i još jedan.

To je da se određen kadar zaposli.

 Ako si žensko, a završila si Teološki Fakultet jedino mesto gde možeš da radiš je prosveta. Da preaješ veropunauku. Pre uvođenja veronauke oni su otvoreno savetovali devojkama da nije pametno da upisuju taj fakultet jer nemaju perspektive.

 Zašto postoje muzičko i likovno 12 godine? Pa da bi što više muzičara i likovnajaka našlo zaposlenje.
 Zna pijanista i violinista da nema mnogo leba u novoj eri samo od sviranja. Zato je dobra prosveta. Bar kao dopuna plate.

 E pa ako se država već toliko brine o muzičarima, likovnjacima i tehničarima, nek se pobrine i za reditelje, dramaturge i glumce.
 Zašto jedni da imaju alternativu, drugi ne.
 Isto važi i za tehničare.

 Pitala me skoro jedna žena, čija se ćerka bavi pisanjem i ima 17 godina da li da joj mala pokuša na dramaturgiji. Ja joj iskreno rekoh, kakvo je sada stanje za dramaturge ne smem da vam savetujem ništa.
 Da alternativa u prosveti postoji bila bi druga priča.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 10-03-2011, 17:59:31Kad dete 45min sluša mlaćenja u taktovima po klupama, a onda 45min u tišini maže na temu 'Jesen je stigla u naše mesto' to je čisto gubljenje vremena.

Ako se na tim časovima gubi vreme onda nešto tu nije implementirano kako treba, ali sama ideja o postojanju likovnog i muzičkog obrazovanje i dalje stoji. Treba te časove osavremeniti, unaprediti, učiniti zanimljivim, a ne zameniti nečim drugim što je isto to samo gore.

Eh Melkor, čemu žuč ? Ubeđen sam da je 'majstoraj' izuzetno bitan za decu. 'Svojih ruku delo' je nešto fizičko, tvrdo, što dete ima da pokaže kao svoje dostignuće. Ja još uvek čuvam moju osnovnoškolsku kućicu od šperploče, žute boje, sa soknom od lomljenog crvenog kamena i biber crepom od pirinča. O vojsci se možemo složiti, ali i nije neophodno.

Quote from: Lom on 10-03-2011, 16:55:30
Bato, Bato, Batice...

Ali to nije moja ideja.
Da li će ti sada biti lakše?

ne.

Čim je ti podržavaš to je veliki problem.

Mac,davno mi je bila osnovna škola (taman da mi nastavnici budu oni iz Majstori Majstori),nemam školaraca pa neznam kakva je sad situacija.Ti ako si u prosveti,i u tim predmetima,iznesi odbranu u ime učenja nota i duvanja u frulu,ili pravilnog kolorisanja akvarela za budućeg auto mehaničara.Znači dete koje kod kuće odrasta na Grand Paradi pa mu se na muzičkom servira frula i standardna 'jedna čavka gakala i po polju skakala'.Sledeći čas,Pikaso!Istrpi dete i ode kući srećno što je glava ostala na ramenima.

Opet zamena teza . Evo ponoviću: ako likovno obrazovanje ne valja onda ga treba napraviti da valja. Ono što ne treba uraditi je zameniti likovno obrazovanje nečim drugim, a da se ne zna šta je tačno to drugo, i očekivati da će to rešiti problem likovnog obrazovanja. Tako nećeš rešiti problem, nego ćeš ga samo zameniti drugim problemom.

Quote from: mac on 10-03-2011, 18:48:49
Opet zamena teza . Evo ponoviću: ako likovno obrazovanje ne valja onda ga treba napraviti da valja. Ono što ne treba uraditi je zameniti likovno obrazovanje nečim drugim, a da se ne zna šta je tačno to drugo, i očekivati da će to rešiti problem likovnog obrazovanja. Tako nećeš rešiti problem, nego ćeš ga samo zameniti drugim problemom.

Upravo tako.

U Imperiji u gimnaziji (i to ne u svim) postoje predmet: drama & film, ali je fakultativan.

Eto, lepo sam kazao da je ukaz potpisala Marija Terezija.

Quote from: Lom on 10-03-2011, 16:55:30
Na ideju je došao ministar prosvete u vladi Zorana Đinćića GAŠO KNEŽEVIĆ.

Pretpostavljao sam da ova ideja potiče od nekog suvog genija. Gašo je bio stručnjak par excellence... kao i mnogi ministri pre, a i posle, njega. 

A da li vidite problem DUŽINE?

Hej veronauka je 8 godina.
OTO 4 godine (po 2 časa nedeljno).
Likovno i muzičko su  12 godina. Jednom nedeljno. To je oko 40 časova godišnje x 12.

Dakle dete tokom školovanja ima 480 časova muzičkog i likovnog.
Gde je gradivo za tih 480 časova?

S druge strane kinematografija 0 časova.

To da li se likovno i muzičko loše predaju je neka druga tema,
ali ima ih previše.

Uzgred pošto smo mi ipak patrijarhalna kultura kod nas se OTO majstorisanje jako vrednuje, a domaćinstvo ništa.
Čuo sam za Dansku da je obrnuto.
Na času domaćinstva svako dete mora da ima lutku-bebu, koju će da nauči da previja.
Vode decu u kuhinje i uče decu da kuvaju.

Domaćinstvo i rad u kuhinji je koliko toliko potreban i dečacima,
ali ono silno testerisanje na OTO nije skoro nimalo potrebno devojčicama, pa ni većini dečaka.

Quote from: Miljan Markovic on 10-03-2011, 19:42:27

Quote from: Lom on 10-03-2011, 16:55:30
Na ideju je došao ministar prosvete u vladi Zorana Đinćića GAŠO KNEŽEVIĆ.

Pretpostavljao sam da ova ideja potiče od nekog suvog genija. Gašo je bio stručnjak par excellence... kao i mnogi ministri pre, a i posle, njega. 

On i suvoća malo teže.
I danas kolaju vicevi o pijanstvu njega i Maršićanina.
Moderna psovka bila je - Da bog da ti Gašo i Maršićanin čuvali bure s rakijom.

LM Ni on to nije smislio nego se kao ministar prosvete raspitivao kako to izgleda u drugim zemljama.

Ja se kroz maglu sećam serije ,,Beverli Hills''. Tamo su deca birala umetničke predmete.
Stave pre njih 6, a svako izabere 3.
No to je ipak sredina sa velikim standardom.

Sumnjam da bi kod nas moglo da se izvede da neko dete hoće da se odrekne likovnog, neko muzičkog, a neko OTO-a radi jedne godine kinematografije, a da dečju želju usaglasi sa rasporedom časova.

Da li je skriveni cilj ove teme uhlebljenje nezaposlenih dramaturga? Pa uvek mogu da osnuju neku izdajničku stranku, recimo.

Ovako kako je Lomi to postavio, stvarno deluje kao nakaradni koncept da se deci već pretrpanoj obavezama uvali još jedan predmet kako bi se uhlebili dramaturzi.

I beg to differ. I Lomi je naglasio da bi to bila jedna korisna nuspojava ali da nikako nije osnovni cilj. Takodje nije pominjao samo dodavanje jos jednog predmeta vec preraspodelu postojecih uz taj jedan. Kao da nismo citali iste postove. Ili nismo isto citali.

Quote from: Jevtropijevićka on 10-03-2011, 02:48:44
I da se time odmeni, recimo, ustav.

О, да, одлична идеја! Избацимо устав и право из школа, у ствари избацимо правне предмете из свих државних испита и уопште препустимо то само студентима права...тако ћемо ми, будући адвокати, моћи још опуштеније да деремо наивну рају!

Quote from: Bata Životinja on 10-03-2011, 13:27:08

Inače, moj profan iz srpskog nam je puštao i filmove, jest da su bili sranje tipa Zaljubljeni Šekspir

А моја профанка нам је пуштала Лелејску гору...ту сам и запатио један од мојих омиљених цитата из наших филмова - "Удрите Ника! Њега нема ко да свети!" 

@Melkor: Rekao je da je uhlebljenje dramaturga još jedan motiv, ne glavni, ali je rekao i da muzičko i likovno postoje zato da bi gomila likovnjaka i muzičara imala posao.

Pominjao je preraspodelu, da, pa se onda krenulo sa varijantama na šta bi to ličilo, a znajući naše idiote (što, odmah da kažem, nije Lomijeva krivica), najverovatnije ne bi bilo preraspodele nego bi se samo dodala još i istorija kinematografije.

Za koju, uzgred budi rečeno, smatram da deci ne bi smetala ako veći deo vremena samo gledaju filmove, uz ono najosnovnije od podataka, samo što bi naši od toga najverovatnije napravili bubanje teorije.

Quote from: angel011 on 10-03-2011, 20:36:06
samo što bi naši od toga najverovatnije napravili bubanje teorije.

Nažalost, ali da. Zgadili bi deci čak i crtane filmove.

Sta se ono bese desi sa knjigom kada postane lektira? 

I na onim visokim školama, kada sam pokušala da objasnim profesoru kako sam ja doživela delo i šta mislim o njemu, rečeno mi je da nije to od mene traženo već da im ispričam šta je ovaj i onaj kritičar rekao o istom. Toliko.
Pristup, pristup...

Sajt Peščanik je upravo danas objavio moj tekst o predlogu za uvođenje kinematografije kao predmeta u škole

http://pescanik.net/2011/11/film-u-skole/

Znam da mnogi ovde, za razliku od mene, ne vole Peščanik,
ali popularisanje inicijative koja je dobra za sve: dramaturge, reditelje, glumce i poznavaoce filma, koji bi želeli da dobiju mogućnost rada u prosveti
vrlo je važno.

I na FB postoji grupa ,,Uvedimo kinematografiju u škole''.

Argument za uvođenje kinematografije u škole je da bi dramaturzi imali posao? Lomi, džaba si maskirao svoj karakterističan nastup, i dalje tu nema logike.

Glavni arguement je da deca nešto nauče.

A na kraju krajeva država treba da se pobrine i za dramaturge, reditelje, glumce i dramske delatnike.

Ko završi muzičku akademiju, ako nije muzičar, može da nađe uhlebljenje u školi. Računaj koliko je u Srbiji škola i koliko traje učenje muzičkog 12 godina.
Isto je sa likovnom akademijom.

E pa ako država njima daje rezervnu, nek da i nama.

Lepo u tekstu kažem da su i Muzila i likovna kultura daleko starije od filma, ali pitam da li su toliko značajnije da pobede film sa 12:0?
Pa takav poraz ne bih ni poželeo ni Crvenoj Zvezdi.

Pa mislim se nek bude bar 11:1.
Nek u osnovnoj školi bude 7:1

Sedam godina je dovoljno učenja o muzici i likovnom. Nek bude bar jedna godina o filmu.

Mada ipak ne osećam nikakav animozitet prema muzičarima i likovanjcacima.
Ne bih im uzeo nijednu godinu.

Ali zato osećam animozitet prema veronauci i mislim da ona ne zaslužuje 12 godina proučavanja
jer se svodi manje više na samo jednu knjigu.

Pa hajd nek i to postoji ali nek postoji i kinematografija.

Veronauci nije mesto u državnim školama u sekularnoj državi. Treba znati neke stvari opšte kulture radi, ali to može i u okviru drugih predmeta

Quote from: Loni on 28-11-2011, 14:51:59
Pa hajd nek i to postoji ali nek postoji i kinematografija.

Fizički je nemoguće ubaciti u program sve što smatramo da deca treba da znaju. Slažem se da veronauci nije mesto u školama, ali ona je bar izborni predmet. Da sam sada đak imao bih nula godina veronauke, a ne 12. Problem sa kinematografijom je što bi bila deci nezanimljiva ako ne potiče iz Holivuda, a ona što je iz Holivuda je čisti kulturalni imperijalizam, i to ne može ovde da prođe.

povijest kinematografije? budalastina. kao i glazbeni i likovni.
sve predmete osim ucenja pisanja i racunanja treba ograniciti samo na prva 4 razreda osnovne.
tu prepoznati talente i razvrstati ih od petog do osmog u odredjene smjerove sa najvise 5 predmeta.
poslije osmog integrirani faks ili zanat sta vec sa najvise 5 predmeta.

a ne stvarati radna mjesta za svakojake budale koje ne vrijede ni pisljiva boba, debelo ih placati da zaglupljuju djecu, te ih toliko istrose da nakon 20 godina skolovanja (=oraganizirane retardacije) mogu pravo u mirovine.

Drug Kuga Tze Dung. Podržavam.