ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Problem koji imam sa serijalima – osim tog osnovnog problema što su redom užasno vremenski zahtevni, naravno   – je fenomen "praznog hoda", za koji ste vi fanovi nekako pelcovani, čini mi se. Vi kao da krećete od pretpostavke da će u serijalu od deset knjiga možda polovina biti čist prazan hod i prežvakavanje prethodnih zbivanja, pa zato lako uspevate da ostanete verni serijalu i nakon jednog skoz ispraznog toma. Ja to ne mogu, ja na takvom tomu uglavnom batalim ostatak serijala, jer mi automatski postane nezanimljiv. Mislim da je uzrok toj (ne)toleranciji ne samo u sklonosti za žanr - mada to prevashodno, zna se u kom to grmu leže najveći serijali   - nego u i uzrastu za vreme "infekcije"; čini mi se da vi koji ste u mlađim danima suočili fenomen serijala imate kasnije daleko veću toleranciju za taj format. Ja sam se sa serijalima uporno mimoilazila, ali isprva ne namerno, nego eto, tako je ispalo, a kasnije je diskriminacija uzela danak i danas mi je trenutni najveći skor prost serijal od 4 knjige, i to je to. Danas prosto nisam u stanju da zamislim kakva to celina zahteva isporuku kroz serijal od 10 debelih tomova; uopšte nemam predstavu kakve to vremenske i prostorne raspone takva naracija zahteva. Ali instinktivno mi je takav koncept nezanimljiv, valjda zato što nemam dovoljno iskustva po tom pitanju; svesna sam da čak i ono što smatram solidnim trilogijama – Rifteri, recimo - može da se editom "unapredi" u jedan izuzetno dobar stand alone roman, a da pri tom to "unapredi" čak i ne zaslužuje navodnike, pošto time stvarno podrazumevam  bukvalno unapređenje, u smislu objektivne eliminacije striktno nepotrebnih viškova.  Po meni, dobra ideja ima daleko veći impakt ako je isporučena koncentrisano, umesto da se razvlači i razvodnjava. To pravilo mi važi za svu prozu, ne samo žanrovsku.

E sad, izgleda mi da je veliki problem upravo u rivjuisanju tih serijala, jer ispada da su serijali rivjuisani mahom od strane fanova koji očigledno imaju visok stepen tolerancije za formu i nimalo diskriminacije za kvalitet sadržaja. Šta da ti kažem, meni trnu zubi od čitanja samih tih rivjua, jer to je sve redom blatantno pristrasno i očigledno nezahtevno, pa se taj imidž ona prespe i na sam rivjuisani materijal; sve to bi mi bilo daleko lakše kad bih mogla da se oslonim na barem nekoliko rivjuista koji bi ozbiljnije prišli samom seciranju materijala, jer nemoguće da u tolikoj produkciji nema i dobrih stvari, ali eto, sama popularnost nije bog zna kakvo merilo a ozbiljnijeg merila nema, ili bar ja ne znam za njega. Danas sve te epike od 4+ naslova maltene smatram kao žanr za sebe, bez obzira kog su zapravo žanra... recimo da je to sad postala neka vrst getoizacije na osnovu forme a ne sadržaja...  

Pa sad, na osnovu toga što si napisala, i ti si daleko od nepristrasnosti. Donosiš sud o praznom hodu u serijalima koje niti si čitala, niti želiš da čitaš. Nisi baš objektivna, zar ne? I molim te, nemoj da mi govoriš "vi". Vrlo se naježim od toga kada mi neko kaže "vi, fanovi". To i Bob voli da govori, kao da niste pravili LK dok ja još nisam bio potty trained. 

S druge strane, ima serijala i serijala. Na primer, kod tipičnih fentezi serijala svi tomovi su zapravo delovi jednog ogromnog romana. Takvi su ti Martin, Džordan, Tolkin itd. Kod SFa ili urbane fantastike, romani su najčešće zasebni. Iako su deo većeg serijala, oni se zapravo bave specifičnim segmentima života njihovih protagonista i mogu da se čitaju zasebno, budući da su i pisani da bi se čitali zasebno. U prvom slučaju čitalac prati razvoj sveta pre svega, dok u drugom slučaju prati razvoj likova, kao kod krimića.

Razlika je valjda ista kao u slučaju gledanja filmova i gledanja serija. Iskustvo gledanja serije na tvu iz kreveta ne može ni da se poredi sa iskustvom gledanja blokbastera u dobrom bioskopu - ali ponekad želiš da se ušuškaš sa boljom polovinom, nakupiš gomilu slatkiša i gledaš serije. Tako ti je i sa knjigama.

Potpuno je odvojeni problem to što više nemaš stand alone romana. Dobro, imaš ih, ali veoma malo.

Pa jeste, priznajem, daleko sam od nepristrasnosti.   Ali to je uglavnom zbog neznanja, jer imam već formiran ukus na bazi korpusa koji ne uključuje takve serijale. Zato i kažem da prosto ne mogu da zamislim koncept koji zahteva formu od 10 ili više tomova; ja znam za straobalne vremenske i prostorne koncepte koji su isporučeni u jednom jedinom tomu, neretko čak i s onu stranu "obilnog", što bi se reklo.    

Znači, moje predrasude su nastale u odsustvu iskustva, i iskreno - nisam nešto zapela da ih nosam sa sobom, ali eto, u nedostatku znanja iz prve ruke – a to je čitanje samih serijala – ostaje mi da se oslonim na info iz druge ruke, a to su najpre rivjui. Ako izađeš iz kružoka fanova Martina i Džordana (otud ono persiranje, mislila sam na poklonike a ti ipak jesi jedan od njih) otkrićeš da ima jako malo analitičnog bavljenja takvim korpusom. Tolkin je drugo, dopuštam, ali po pitanju Tolkina se ipak ne govori o nekakvoj  jedanestoj ili dvanaestoj knjizi u LOTR serijalu, plus Tolkinov opus danas ima prednost obilnog akademskog seciranja zbog kakvog i ne mogu da ga pominjem u istom dahu sa prethodnom dvojicom.

Dalje, po pitanju te razlike u vrsti serijalnosti – okej, mogu da izađem na kraj sa onim serijalima u kojima su tomovi relativno zasebni, pa time i ne zahtevaju striktno "po redu" čitanje celog korpusa. Ali opet, upravo zbog toga ih baš i ne smatram serijalima (kao Connolly sa svojim Charlie Parker serijalom, recimo), pošto mi taj pristup dozvoljava da čitam pojedine romane kako mi se prohte, bez povinovanja nekom redu & poretku, i zato ih nekako smatram labavo povezanim stand alone romanima koji imaju samo zajedničke likove ali ne i obaveznu centralnu naraciju.

No dobro, opet mi ostaje glavni problem: nedostatak ozbiljnih, renomiranih proučavaoca korpusa serijala. Ima li takvih?    

Naravno da nema. Da  bi bilo, fantastika u globalu bi morala biti ozbiljan i renomiran žanr - a to nije. U najvećem broju slučajeva, fantastika je tek jeftina zabava bez prave umetničke vrednosti. Od dve-tri hiljade romana raznorazne fantastike koje sam u životu pročitao, vrlo malo njih bih opisao kao ozbiljna književna dela, a još manje pisaca fantastike kao istinske umetnike. Od ovih što sada delaju, po lepoti rečenice izdvojio bih tek četiri - Martina, Vudinga, Rotfusa i Kenjonovu.

Čak su i stari pisci, poput Legvinove, mahom bitniji zbog tema koje obrađuju i načina na koji to čine, nego zbog zanatskog umeća ili lepote rečenice.

Jah, to bi mu valjda bio prvi korak ka ukidanju geotizacije; objektivno, analitično sortiranje korpusa. Čudi me da se niko toga nije do sada latio.

Dalje, po pitanju produkcije stand alone romana – sporać poput mene upravo tu vidi nekakvu prednost...  Upravo se sada na više internet mesta svode računi po pitanju naj-romana prošle decenije i, iskreno, ne da kaskam za tim izborom, nego je sramota da ti priznam koliko zapravo zaostajem. To je loša vest, bar po mene; ali, dobra vest je što su u pitanju uglavnom stand alone romani, pa ako se samo malko potrudim, mogu da do kraja decenije budem i u nekakvom "toku"... 

Niko ne može da prati kompletnu produkciju. Fantastike ima toliko da bi bilo potpuno besmisleno i pokušavati. A od tih najboljih romana decenije - ni ja nisam čitao gomilu. Jednostavno, mnogo toga mi je dosadno. Na primer "Darvinov radio" ne da sam čitao, već sam prevodio - neopevano mi je bio dosadan. Elizabet Mun veoma volim, ali njena "Brzina mraka" nikada me nije privlačila. Onoga trenutka kada ubediš sebe da imaš obavezu da pročitaš neke romane, prestaješ da čitaš sve.

Libe, serijali umeju da budu žešće adiktivni. Ljudi se vežu za likove, i fali im fiks novog "šta je dalje s njima bilo"; svojevremeno mi je jedna žena rekla za dva vampirska lika iz serijala o Aniti Blejk da bi mogla da ih gleda i u reklami za polovna kola i da joj to ne bude dosadno. Žena je inteligentna, savršeno joj je jasno da tu nema nikakvog kvaliteta (već u to vreme je serijal otišao down the sewer), ali eto, navukla se na neke likove. I postoji gomila takvih čitalaca.

Quote from: angel011 on 02-04-2011, 18:02:19
Libe, serijali umeju da budu žešće adiktivni. Ljudi se vežu za likove, i fali im fiks novog "šta je dalje s njima bilo"; svojevremeno mi je jedna žena rekla za dva vampirska lika iz serijala o Aniti Blejk da bi mogla da ih gleda i u reklami za polovna kola i da joj to ne bude dosadno. Žena je inteligentna, savršeno joj je jasno da tu nema nikakvog kvaliteta (već u to vreme je serijal otišao down the sewer), ali eto, navukla se na neke likove. I postoji gomila takvih čitalaca.

Meni prvom nedostaju nove "epizode" mojih omiljenih serijala. Nekih serijala sam se zasitio, ali kada se pojavi novi roman iz nekog ciklusa koji zaista volim, obično ostavljam sve drugo dok ga ne pročitam.

Ima par ozbiljnijih "prikazivaca", Clute i Adam Roberts, na primer. Ali problem sa njima je sto obitavaju u svojevrsnom vakumu izmedju akademije i onoga sto bi Libe nazvala fanovi te ih ni jedni ni drugi ne fermaju nesto (iz potpuno razlicitih razloga). S druge strane, Libeat, nije da na netu postoje samo ocene Amazonovih korisnika, znas kome treba verovati a i iz samog prikaza se lako moze videti i proceniti kvalitet i dela i prikazivaca.

Sto se serijala tice, ne naginjem ni na jednu stranu. Mogu da ih citam, mogu i bez njih. Jedino se za likove ne vezujem. Mene sam narativ i world imersion vuku dalje.

Izvinjavam se što upadam u priču, ali imam predlog štivo za Nighfliera, "Zero Day: A Novel", autor Mark Russinovich. Čovek je programer, prilično poznat u kompjuterskom svetu. Roman je priča o sajberterorizmu, i nastao je pre famoznog Stuxnet virusa posebno napravljenog da urniše nuklearne centrifuge u Iranu. Bilo bi lepo da se to valjano objavi kod nas. "Valjano" u ovom slučaju znači "ne onako kako je hendlovana Mehanička devojka".

Quote from: mac on 02-04-2011, 19:41:48
Izvinjavam se što upadam u priču, ali imam predlog štivo za Nighfliera, "Zero Day: A Novel", autor Mark Russinovich. Čovek je programer, prilično poznat u kompjuterskom svetu. Roman je priča o sajberterorizmu, i nastao je pre famoznog Stuxnet virusa posebno napravljenog da urniše nuklearne centrifuge u Iranu. Bilo bi lepo da se to valjano objavi kod nas. "Valjano" u ovom slučaju znači "ne onako kako je hendlovana Mehanička devojka".

Staviću knjigu na spisak za kupovinu. To bi kod nas jedino Laguna mogla da objavi, pošto oni imaju jaku produkciju trilera i krimića.

Jesi li na kraju čitao tu "Mehaničku devojku"? Svi napljuvaše prevodi, a čini mi se da ga zapravo niko nije pročitao.

Nisam je čitao. Prelistao na sajmu, video da tu nešto ne štima, čuo priče, i odustao.

Quote from: Melkor on 02-04-2011, 19:30:18
Ima par ozbiljnijih "prikazivaca", Clute i Adam Roberts, na primer. Ali problem sa njima je sto obitavaju u svojevrsnom vakumu izmedju akademije i onoga sto bi Libe nazvala fanovi te ih ni jedni ni drugi ne fermaju nesto (iz potpuno razlicitih razloga). S druge strane, Libeat, nije da na netu postoje samo ocene Amazonovih korisnika, znas kome treba verovati a i iz samog prikaza se lako moze videti i proceniti kvalitet i dela i prikazivaca.

Sto se serijala tice, ne naginjem ni na jednu stranu. Mogu da ih citam, mogu i bez njih. Jedino se za likove ne vezujem. Mene sam narativ i world imersion vuku dalje.

Znam, znam... uostalom, daleko bilo da i oni amazon rivjui nisu od pomoći, lako se tu ustanovi ko šta traži u prozi i koliko je od toga našao u rečenom naslovu... nego, govorim više o generalnom pristupu, pošto u zadnje vreme nalazim dosta rivjua koji dolaze od strane samih pisaca, a tu kolegijalnost i ostale presije obavezno uzmu danak. Recimo, stimpank hajp je uglavnom tako napravljen a lično otkrivam kako je ogroman procenat takvih rivjua i preporuka za mene maltene neupotrebljiv. Uzgred budi rečeno, po pitanju poverenja, upravo mi rivjuisti poput Kluta najbolje leže zbog te svoje "no man's land" pozicije između akademskog i fanovskog pristupa. Samo, takvih je malo a korpus van sf-a je ogroman.

@angel: heh, prematora sam ti ja za taj fazon 'vezivanja za likove'...  

Quote from: mac on 02-04-2011, 19:41:48
Izvinjavam se što upadam u priču, ali imam predlog štivo za Nighfliera, "Zero Day: A Novel", autor Mark Russinovich. Čovek je programer, prilično poznat u kompjuterskom svetu. Roman je priča o sajberterorizmu, i nastao je pre famoznog Stuxnet virusa posebno napravljenog da urniše nuklearne centrifuge u Iranu. Bilo bi lepo da se to valjano objavi kod nas. "Valjano" u ovom slučaju znači "ne onako kako je hendlovana Mehanička devojka".

Problem sa prevodom Mehaničke devojke je, po meni, bio u jezičkim bravurama koje Zero Day uopšte ne poseduje, tako da s te strane nema razloga za strepnju. Istina, ima jako puno tehnikalija, tako da bi i dobar prevod sigurno zvučao pomalo trapavo na srpskom, pogotovo u dijalozima.

@Najtflajer: da se nadovežem na tvoju opasku sa oba topika; nije mi cilj da pratim žanrovsku produkciju u celosti, čak i da to jeste fizički izvodljivo (a nije, znamo to svi), nego imam želju da (is)pratim onaj procenat koji se izdvoji kao zaista vredan čitanja, bar u sf-u. Objektivno govoreći, procenat je mali, po logici onog 99% pravila, tako da je to sasvim izvodljivo čak i za nekoga ko relativno sporo čita. Po nekoj mojoj internoj proceni, uspešna žanrovska godina izrodi 5-10 romana vrednih čitanja, tako da je to sasvim prihvatljivo. Problem je kako saznati za njih; rekoh već, a i ti se garant slažeš, da niti hajp niti prodajnost nisu najpouzdaniji reperi, iako jesu najpristupačniji. U sf-u mogu da se donekle nosim sa produkcijom, pošto već znam kome i kada mogu da verujem po pitanju preporuke, ali sva ostala produkcija mi je nepoznanica. Primera radi, ja verovatno nikada ne bih uzela Zoo City u ruke da nije bilo Klutovog rivjua, pošto magični realizam definitivno nije podžanr sa kojim se rado viđam, a to bi zaista bio gubitak, sad kad znam kakav je roman. Naravno, nominacije za nagrade su odličan reper, generalno govoreći, ali to ipak ostavlja preglomazan korpus da ga ja pratim, tako da tražim još jednu ekstra filtraciju, to je sve. Eventualno je dobijem, naravno, ali tek sa povećom vremenskom zadrškom, pa sam razmišljala kako bi stvarno genijalno bilo da se taj proces ubrza, pogotovo po pitanju serijala.

Mislim da je to donekle i posledica mog odrastanja u najboljem dobu za žanr na ex-yu području; sve više sam svesna kako sam tada imala priliku da čitam prevode dobro probranih romana u roku od svega par godina po izlasku, dok se danas, kad moram sama da se snalazim, nekako pomalo gubim u ogromnosti ponude. Paradoksalno zvuči ali je tako – dok je bilo ex-yu edicija koje su birale i prevodile za mene, bila sam nekako više u toku sa vrhunskim sf naslovima nego što sam to danas, kad imam priliku da kupim knjigu isti dan kad je puštena u svetsku prodaju. Go figure.  

Quote from: LiBeat on 02-04-2011, 13:09:17
Problem koji imam sa serijalima – osim tog osnovnog problema što su redom užasno vremenski zahtevni, naravno   – je fenomen "praznog hoda", za koji ste vi fanovi nekako pelcovani, čini mi se. Vi kao da krećete od pretpostavke da će u serijalu od deset knjiga možda polovina biti čist prazan hod i prežvakavanje prethodnih zbivanja, pa zato lako uspevate da ostanete verni serijalu i nakon jednog skoz ispraznog toma. Ja to ne mogu, ja na takvom tomu uglavnom batalim ostatak serijala, jer mi automatski postane nezanimljiv. Mislim da je uzrok toj (ne)toleranciji ne samo u sklonosti za žanr - mada to prevashodno, zna se u kom to grmu leže najveći serijali   - nego u i uzrastu za vreme "infekcije"; čini mi se da vi koji ste u mlađim danima suočili fenomen serijala imate kasnije daleko veću toleranciju za taj format. Ja sam se sa serijalima uporno mimoilazila, ali isprva ne namerno, nego eto, tako je ispalo, a kasnije je diskriminacija uzela danak i danas mi je trenutni najveći skor prost serijal od 4 knjige, i to je to. Danas prosto nisam u stanju da zamislim kakva to celina zahteva isporuku kroz serijal od 10 debelih tomova; uopšte nemam predstavu kakve to vremenske i prostorne raspone takva naracija zahteva. Ali instinktivno mi je takav koncept nezanimljiv, valjda zato što nemam dovoljno iskustva po tom pitanju; svesna sam da čak i ono što smatram solidnim trilogijama – Rifteri, recimo - može da se editom "unapredi" u jedan izuzetno dobar stand alone roman, a da pri tom to "unapredi" čak i ne zaslužuje navodnike, pošto time stvarno podrazumevam  bukvalno unapređenje, u smislu objektivne eliminacije striktno nepotrebnih viškova.  Po meni, dobra ideja ima daleko veći impakt ako je isporučena koncentrisano, umesto da se razvlači i razvodnjava. To pravilo mi važi za svu prozu, ne samo žanrovsku.

E sad, izgleda mi da je veliki problem upravo u rivjuisanju tih serijala, jer ispada da su serijali rivjuisani mahom od strane fanova koji očigledno imaju visok stepen tolerancije za formu i nimalo diskriminacije za kvalitet sadržaja. Šta da ti kažem, meni trnu zubi od čitanja samih tih rivjua, jer to je sve redom blatantno pristrasno i očigledno nezahtevno, pa se taj imidž ona prespe i na sam rivjuisani materijal; sve to bi mi bilo daleko lakše kad bih mogla da se oslonim na barem nekoliko rivjuista koji bi ozbiljnije prišli samom seciranju materijala, jer nemoguće da u tolikoj produkciji nema i dobrih stvari, ali eto, sama popularnost nije bog zna kakvo merilo a ozbiljnijeg merila nema, ili bar ja ne znam za njega. Danas sve te epike od 4+ naslova maltene smatram kao žanr za sebe, bez obzira kog su zapravo žanra... recimo da je to sad postala neka vrst getoizacije na osnovu forme a ne sadržaja...  

Dobro si analizirala. Nekako jeste bitno to vreme ,, infekcije '' u mom slučaju sigurno. Mene je navukao Tolkin, a drugi serijal koji sam pročitao nakon njega bio je Stiven Donaldson. Ali svakako vreme čini svoje. Džordan me je smorio, toliko da sam odustao od njega. Takođe sve ređe ulazim u veće serijale, uglavnom gledam da ne bude više od tri-četiri knjige. Produkcija je ogromna, tako da ne mogu pratiti veliki broj autora, već onaj minimum za koji mislim da su vrh, zenit žanra. No ono što jeste karakteristično za nas koji volimo EF, je da se koliko god trajala zasićenost, pre ili kasnije vraćamo EF. Tako i pisci iste imaju stabilnu publiku, koja možda nije velika, ali je konstantna, stalno prisutna i ne gubi se lako.

Libe je u pravu kada se poziva na svoje "formativne godine". Veoma su bitne te godine u kojima smo obrazovali svoj čitalački ukus. Činjenica je da je većina "stare garde" čitalaca fantastike kod nas naklonjenija naučnoj fantastici, i to u tvrđim pojavnim oblicima. Razlog tome je, naravno, zato što je ukus razvijala kroz Kentaur, Polaris i slično.

Većina današnjih čitalaca ukus je formirala dvehiljaditih, pre svega na Laguninoj produkciji, koja se mahom zasnivala na epskoj fantastici - gde su moje preporuke odigrale izvesnu ulogu.

Stoga imamo tu naizglednu disproporciju u onome što se danas objavljuje kod nas. S jedne strane, ekranizacija "Gospodara prstenova" i romana o Hariju Poteru privukla je gomile novih čitalaca, a s druge strane nije im nuđeno ništa drugačije. Dejan Papić je pasionirani čitalac fentezija - bar je bio - tako da je bio više nego zainteresovan da objavljuje epsku fantastiku. Prvi izlet u SF, na moj nagovor, pokazao se veoma lošim potezom. Naime, prodaja je bila krajnje slaba. Opet, ima tu nekih olakšavajućih okolnosti, ali o tome sam već pričao.

Elem, danas stariji čitaoci kukaju kako nemaju šta da čitaju, ali žalosna je činjenica da ti stariji čitaoci mahom ne kupuju knjige. Velika većina nekadašnje baze Polarisovih pretplatnika ili Sagitinih sada niti kupuje, niti čita knjige. Čak i kada uzmu nešto da čitaju, radije se vraćaju onome što im je već poznato mesto da investiraju u novije naslove. Ne znam zašto je tako - verovatno se mogu izneti neko sociološke pretpostavke - ali jeste tako.

Danas najviše kupaca fantastike spada u istu onu grupu kao i pre trideset godina - srednja škola i studentarija. A ta grupacija danas traži serijale, pa ih i dobija.

Quote from: Anomander Rejk on 03-04-2011, 18:58:41
No ono što jeste karakteristično za nas koji volimo EF, je da se koliko god trajala zasićenost, pre ili kasnije vraćamo EF. Tako i pisci iste imaju stabilnu publiku, koja možda nije velika, ali je konstantna, stalno prisutna i ne gubi se lako.

Quote from: Nightflier on 03-04-2011, 23:25:43
Veoma su bitne te godine u kojima smo obrazovali svoj čitalački ukus. Činjenica je da je većina "stare garde" čitalaca fantastike kod nas naklonjenija naučnoj fantastici, i to u tvrđim pojavnim oblicima. Razlog tome je, naravno, zato što je ukus razvijala kroz Kentaur, Polaris i slično.

Većina današnjih čitalaca ukus je formirala dvehiljaditih, pre svega na Laguninoj produkciji, koja se mahom zasnivala na epskoj fantastici - gde su moje preporuke odigrale izvesnu ulogu.

To stoji što obojica kažete, i slažem se da 'vernost žanru' opstaje i traje, bez obzira na sva povremena loša iskustva. Ali iz iskustva znam da postoji period u kom se javlja diskriminacija po pitanju vrednovanja sadržaja, i to ne podrazumeva nužno odustajanje od žanra uopšte (mada znam da se i ta krajnost nekima dešava), nego više podrazumeva podizanje praga zahtevnosti. Malo po malo, otkriješ da sve više tražiš od žanrovske proze, i što više zahtevnijih romana pročitaš, to si nekako manje voljan da se kasnije bakćeš sa onima manje zahtevnima. U pitanju je dug proces kojeg čovek ponekad i nije svestan, sve dok jednom ne shvati da nailazi na sve više i više žanrovskih naslova koje prosto nije u stanju da dočita. Nekako, knjiga ti postane nezanimljiva već u prvoj petini i odložiš je sve misleći da ćeš joj se eventualno vratiš, ili dan kasnije ili nedelju dana kasnije, i onda je sve tako zaobilaziš dok ne shvatiš, to tek nekoliko meseci kasnije, da te uopšte ne privlači, i pored hajpa i pored imena autora. I onda eventualno shvatiš da imaš bukvalno tovar takvih knjiga i na kraju gledaš da ih nekome pokloniš, tek da ih ne baciš. Tako je to bar kod mene bilo.

Ali ne bih se složila sa tvrdnjom da 'starija generacija' ne kupuje knjige; okej, sad se postavlja pitanje šta je vama to 'starija generacija', jer ako su to svi oni sa 3+ banke za pojasom, onda bih rekla da oni itekako kupuju, samo ne kupuju taj YA korpus. Većina ljudi koje znam zaista kupuje knjige, i to ili kupuje starije naslove ili se okreće mejnstrimu, ali svakako prati savremenu žanrovsku produkciju, samo je prati u originalu. Dakle, to što ne kupuju YA serijale ipak ne znači da ne postoje kao ciljna grupa, nego možda više znači da se takvoj ciljnoj grupi ne nudi mnogo naslova koje bi oni kupili. Ali dobro, tu već ulazimo u različite statistike, pa je teško ovde išta konkretno dokazati, ali ovako odokativno, rekla bih da meni ni dan danas nije baš tako kristalno jasno šta je tu bio uzrok a šta posledica, ali okej, ako ova sadašnja šema izdavačima funkcioniše, onda dobro.

Kada kažem starija generacija čitalaca, mislim na generaciju mojih roditelja - to će reći godište pedeset i neko. Svaka čast tvojim poznanicima, ali složićeš se valjda da ti i tebi slični ne predstavljaju tipične kupce ni u kom pogledu. Svoj stav o kupovini izneo sam na osnovu pet uzastopnih godina prodavanja knjiga po sajmovima, uključujući oktobarski beogradski sajam, ali i po podacima nekoliko izdavačkih kuća iz prethodnih nekoliko godina.

Može biti da je to delom do ponude, kao što kažeš, ali čak i kada izdavač ponudi ozbiljan žanrovski naslov, ili ga kupuje studentarija - ili ga kupuju glavnotokovski čitaoci. Na primer, Zafronovu "Senku vetra" u najvećoj meri kupuju stariji čitaoci glavnog toka, dok je Vindžov "Plamen nad ponorom" loše primljen.

U proteklih deset godina dva izdavača orijentisala su se na ozbiljnu žanrovsku ponudu, sa veoma jakim naglaskom na SFu. Oba su prsla. Pričam o Kojotu i Neoru. Ovaj potonji je čitaocima ponudio Rajtovu trilogiju "Zlatno doba", Berov "Darvinov radio" i "Brzinu mraka" Elizabet Mun. Šta misliš, koliko je članova ovog foruma kupilo te knjige?

Ja sad vise i ne znam gde sam procitao,al ostalo mi je u pamcenju da si trebao da imas intervju sa vlasnikom Lagune,i pominjao si da ces pitati za Wild Cards,jel bilo sta od toga?

To će tek biti realizovano.

Šta je sa Dverima Kuće Smrti od Eriksona, oće se to pojaviti u maju ?

Ne zavisi od Lagune, koliko znam. Čeka se neka papirologija od stranaca.

Moguće da je pitanje sasvim na pogrešnom mestu (a i nema mnogo veze sa fantastikom), ali jako me zanima da li je možda nekome (Laguni, Alnariju, ikome) u planu da objavljuje serijal o kapetanu Alatristeu (Arturo Perez-Reverte)?

Pitanje je da li su prava slobodna. APR-a je objavljivala Narodna knjiga i premda je ta kuća pala na niske grane, i dalje postoji. U svakom slučaju, trenutno je Laguna jedini izdavač koji se u većoj meri bavi španskom/latinoameričkom književnošću, tako da bih to očekivao od njih ako Narodna knjiga odustane.

Hvala.  

(Poslednje što je objavljeno, tj. Kraljica juga je u izdanju Alnarija, zato sam ih pomenula.)

Dakle, narednih godina to je u Alnarijevom vlasništvu. Nijedan drugi izdavač neće pokušavati da ga objavljuje, čak ni njegove druge romane. A mislim da ni Alnari neće da radi dalje, pošto nema publiku za takve naslove.

 

Ništa, moraću na engleskom (ili ću morati ekspresno da naučim španski  ).

To bi trebalo da bude pristojno na engleskom - a i može da se skine sa neta.

Našla, skidam. 
Mada sam tužna što neće biti srpskog izdanja u dogledno vreme. 

Quote from: Nightflier on 17-07-2011, 19:53:09
U svakom slučaju, prvih sedam od deset knjiga je izvanredno i sam vrhunac military fantasya.

Šta je miliatry fantasy? Rekao si da ćeš napisati nešto o podeli fentazija (da mi nije promaklo??), pa ako nisi - evo prilike

Sve mi se čini da ću morati da napišem nešto o tim podžanrovima, makar zbog teksta o "Plesu sa zmajevima", koji je potpuno zastranio u Sword and Sorcery, za razliku od "Igre prestola", koja je bila dominantno epska fantastika.

Elem, "military" fantasy ili sf je fantastika sa veoma naglašenom vojnom tematikom. Dakle, najamničke družine, bitke, ratovi i sve što uz to ide čine okosnicu radnje. "Crna četa" Glena Kuka je najpoznatiji military fantasy, od kojeg je sve to krenulo, rekao bih.

Hvala na pojašnjenju. Čekam na topik o podžanrovima EF-a. 

Quote from: Nightflier on 17-07-2011, 23:21:34
Sve mi se čini da ću morati da napišem nešto o tim podžanrovima, makar zbog teksta o "Plesu sa zmajevima", koji je potpuno zastranio u Sword and Sorcery, za razliku od "Igre prestola", koja je bila dominantno epska fantastika.

Elem, "military" fantasy ili sf je fantastika sa veoma naglašenom vojnom tematikom. Dakle, najamničke družine, bitke, ratovi i sve što uz to ide čine okosnicu radnje. "Crna četa" Glena Kuka je najpoznatiji military fantasy, od kojeg je sve to krenulo, rekao bih.

Auh, ako je krenulo sa Crnom cetom, bolje da se odmah sa njom i zavrsi. Pa ono je rogobatno decije pisanije koje izgleda kao prepricana DnD kampanja koju su igrali neki 13-godisnjaci.
Daj neki pismeniji primer molim te, podzanr zvuci zanimljivo

Ne možeš da porediš nešto što je pisano osamdesetih sa onim što se piše danas. Ni ja ne volim Kuka - dosadan mi je i naivan - ali u svoje vreme je bio surov i sumoran i smatran piscem kakav je danas Martin. Stvari se menjaju. Lavkraft je nekada bio epitom horora, ali u poređenju sa Kingom je nesuvisao, a u poređenju sa Barkerom je čistunac.

Ima dosta primera tog military fantasya, manje ili više sumornog i surovog. Na primer, "Videsos" Harija Tartldava - jednog od mojih omiljenih pisaca; Tyrants and Kings by John Marco... ukočen sam od promaje, pa mi trenutno teško pada da se setim svih pisaca i naslova koje sam čitao...

Valja li ovo :
Magija krvi-Tesa Graton
Instrumenti smrti, prvi deo Grad Kostiju- Kasandra Kler
Pojavilo se na sajtu Čarobne knjige, sa detaljnim opisom. U pitanju je neka mešavina horora i urbane fantastike, čini mi se.

Grad kostiju je urbana fantastika, mahom za tinejdžerke. Meni je taj roman bio gotivan, a i Najtflajeru se dopao.

izgleda da postoje 3 - TRI - romana pod nazivom "grad kostiju",  a ja sam čitala baš onaj koji niko od vas nije... od Konelija... 

A ja se baš razmišljam da se vratim krimićima na neko vreme. Kindl me je potpuno oslobodio premeravanja slobodnog prostora na policama, tako da sada mogu da sa uživanjem zadovoljim svoju glad za drugim žanrovima. Koneli je jedan od pisaca koje sam uvek želeo da čitam, ali ili nisam imao para, ili nisam imao prostora. A kako da odolim protagonisti koji se zove Hijeronimus?

Elem, glede "Grada kostiju", davno beše kada sam ga čitao - ali ostavio je pozitivan utisak na mene. Pre svega zbog vrlo dobrog stila. Pošto nisam pročitao ostale nastavke, vrlo verovatno da mi nije bio dovoljno zanimljiv, ili je možda bio preterano tinejdžerski, da bih davao pare za ostale knjige - više se ne sećam. Međutim, pošto će se ubrzo pojaviti na našem tržištu, a moj tabletić je divan za čitanje, svega me dva klika dele od tih nastavaka, pa ću ih sasvim sigurno overiti u nekom trenutku.

Pre jedno pet dana tako sam se ukočio da nisam mogao ni da mrdnem, ali sada sam bolje, pa mi se vratila želja za čitanjem.

Hvala. Što se tiče krimića, ja sam se oduševio sa romanima U šumi-Tana Frenč i Tajna istorija-Dona Tart. Još su bili na nekom sniženju, povelika su oba, ali kad počne čitanje, ne ispušta se iz ruku.

Ноћни летачу, може препорука неког military fantasy дела са средњовековном тематиком?

Hmmm... 'Ajd pojasni šta bi mu bila ta "srednjovekovna tematika". I koji period srednjeg veka? To je širok pojam. U svakom slučaju, preporučio bih ti od srca Belisarius serijal by David Drake and Eric Flint. Smešten je u šestovekovnu Vizantiju, dakle sam početak srednjeg veka. Nije fantasy već alt.istorija/sf, ali tih šest knjiga su među mojim omiljenim. Pročitao sam ih sigurno dvadesetak puta. Izvrsno napisano i veoma zabavno. Prolog prve knjige malo smara, ali kada ga pređeš - sve ostalo je sjajno.

Е, баш тај рани средњи век ми је срцу драг. У принципу, све што има паралелу са периодом од 5-6. века па до касног 15-тог је ОК, само су ми писанија западноевропског темеља да простиш допиздела. Хвала много.

Nightflieru, da ne znas kakav je "Noć demona" (The Warded Man) ?

Meni se nije dopalo. Međutim, to ne mora ništa da znači. Ja od sveg srca mrzim Aberkrombija, pa je popularan pisac. Bret je trenutno uvažen i od kritike i od publike, ali jednostavno nije po mom ukusu. Po kvalitetu pisanja tu je negde sa Skotom Ličinčom ili Sandersonom - što nije pohvala, pazi. Sanderson je veoma maštovit i zabavan pisac, ali je daleko od književne veličine.

Jednostavno, to su komercijalni pisci, koji su zanimljivi zbog novih vizija fantastike i novog načina uobličavanja svetova - da ne kažem worldbuilding-a.

Bojim se da ovde ne mogu da ti pomognem. Jednostavno, toliko sam zasićen fantastikom da sada samo nešto što je vrhunski napisano ili vrhunski zabavno može da me natera da dignem obrvu.

Breta bih opisao kao osrednjeg pisca. Dva puta sam pokušavao da ga pročitam - i nisam mogao.

Međutim, na osnovu ono nekoliko oglednih stranica na sajtu, mislim da je koleginica Andrić izvanredno prevela tu knjigu. Mogu ti reći da je njen jezik za dva koplja iznad piščevog originalnog, te Painted Man može lako biti jedna od onih retkih knjiga koje su bolje u prevodu nego u originalu.

Uzeo sam je, pa cu probati da vidim kakva je, hvala na veoma detaljnom odgovoru.

Nema na čemu. Služimo narodu.

Znaš li išta o ovome? Vredi li ovo išta?

Pip Ballantine & Tee Morris - Phoenix Rising: A Ministry of Peculiar Occurrences




Steampunk Book Trailer — Phoenix Rising: A Ministry of Peculiar Occurrences Novel

Filipa (Pip) Balantajn je veoma dobar pisac. Čitao sam dva njena romana - Geist i Spectyr. Ta dva nisu stimpank, ali sadrže elemente tog žanra. Piše veoma koncizno, rečenice su joj solidno sročene, a svet i sistem magije veoma konzistentan. Posvećuje veliku pažnju detaljima i njeno pisanje ne pati od Deus Ex Machina fenomena, kao što je slučaj sa mnogim mlađim piscima. Naravno, tipično za australijske pisce, njeni romani su izuzetno maštoviti i polaze od originalne premise, ali jezik kojim su pisani veoma je anahron - što će reći da se stiče utisak da su likovi iz nekog savremenog društva, a ne kvazi-srednjovekovno-renesansnog društva.

U svakom slučaju, ta dva romana veoma su mi prijala. Preporučujem.

Hvala! 

Quote from: Gaff on 27-08-2011, 10:58:48
Hvala! 

De nada.