ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ne bih znao, sadrzaje novijih antologija nalazim uglavnom na SF signalu i... naokolo. Starije bas dugo nisam trazio. Iz postavke pitanja vise mi deluje da je problem do Googla, ne do Locusa. Mozda traziti direktno na Locusovom sajtu?

Vacation in the Golden Age of Science Fiction

Follow along in my vacation through the Golden Age of science fiction. Below is a list of all of the issues of Astounding I am collecting and reading through. Each Episode in my vacation represents one issue.  Dates in red indicate the estimated post date for the issue. Asterisks indicate issues that, according to Barry N. Malzberg, are among the best issues of Astounding ever to appear.

Jamie Todd Rubin

     good stuff, plus info od malzberga. 15-ak njegovih romana and still counting.

ekstrahovano iz melkorovog posljednjeg posta, a sto je prethodno ekshumirano iz jamie todd rubinovog sajta

barry malzberg govori o svojim omiljenim 'Astounding SF' brojevima; da se ne zaboravi:

Barry Malzberg's Favorite Astoundings

Period Piece: An Introduction to Astounding's Clayton Years

eto, kad smo kod toga...
Meni je bilo šta Asimovljevo na temu vukodlaka potpuno nepoznato, pa biće zanimljivo overiti taj konkretno period piece, garant.

Ovo teško da ima veze sa Asimovom. Možda priče iz časopisa...

pretpostavljam.
ali ipak, i tako se ože overiti afinitet, zar ne? na kraju krajeva, Asimov je više pažnje polagao na editorsku produkciju nego na onu ličnu; bio je toliko prolifičan da stvarno ne znam ima li ikog da mu iscrpno poznaje opus. ovo me stvarno zanima, valjda upravo zbog toga.

QuoteThe latest anthology reprints from the Asimov magazine centers on werewolves and as expected from that illustrious publication the stores are all great. The time frames vary adding to the depth of the mix. The stories take readers seemingly everywhere. One tale involves a Viking visit to the new world before Columbus. Another centers on a wild ride on the Orient Express in the nineteenth century. The 1950's South hosts a story. The American Western frontier provides the backdrop for a firth tale. Finally, the remaining entries take the audience on a weird trip in modern times. Each tale holds in common two things: werewolves are a featured character(s) and all six are excellent tales.

Several of the tales are award winners, but all deserved recognition. Fans of horror short stories and anyone who relishes a werewolf tale with a bite will gain much pleasure from this collection that lives up to the Asimov label.

Jah, well...  trpite zajedno sa mnom do ponedeljka. Onda ima da mi sve bude tip-top, i to bez zaleđenih žabica.

Out of this World, decembar 1950.

I mi konje za trku imamo...

Odlično!  Držao se znači korak!

Zamolio bih vas za informacije (izdavač, urednik/urednici, zastupljeni žanrovi/autori, koliko brojeva je izdato, datum gašenja, bilo šta što znate) o ovom magazinu. Da li je bilo još sličnih magazina u '50.-'60.?

Ladno je Forever Amber bilo objavljeno kod nas '58?? Majko moja!

Moji romani su krenuli 31. januara 1958, a ugašeni sa brojem 22 negde početkom jula 1958 (nemam samo taj poslednj broj pa ne mogu da ti kažem tačan datum). Išli su nedeljno (petkom), 32 strane, meki povez, novinska hartija (uključujući i naslovnu stranicu) - zato ih ima malo u prodaji - propali su dosta.
Objavljavali su i domaće i strane pisce, krimiće, avanturističke romane, SF, ljubavne itd. u nastavcima. Pojedini romani nisu završeni. Broj 19/20 je bio dvobroj.

Izdavač je bilo Novinsko-izdavačko preduzeće "Stožer" iz Beograda.

Odgovorni urednik bio je Dušan Kostić.
Tehnički urednik: Mile Štrbac
Ilustratori: Ludvig Fišer i Đorđe Simić.

Za časopise koji su išli 1950. i 1960. i objavljivali SF kod nas najpouzdaniji izvor ti je naša bibliografija. Daš upit po godini i vidiš šta sve ima... Ima dosta toga, a ima i ponešto da se dopunjuje.

QuoteLadno je Forever Amber bilo objavljeno kod nas '58?? Majko moja!

Pa kad su mogli Lea Peruca...  

Hvala na odgovoru.

Quote from: Mica Milovanovic on 27-03-2011, 14:00:18

QuoteLadno je Forever Amber bilo objavljeno kod nas '58?? Majko moja!

Pa kad su mogli Lea Peruca... 

Da, ali ja sam bila ubeđena da je to palpovanje krenulo ipak tek ranih šezdesetih, '58 mi je preblizu Ždanovu... Čovek se uči dok je živ.

Pa, ako je Staljin riknuo 1953., a Hruščov došao na vlast 1956. (ako nisam promašio neke godine, a mrzi me da proveravam), onda je tačno k'o sat.

Kako se 1910 zamišljalo da će svet 2000 izgledati?


In the 21st century, in order to control traffic jams in the air,
there will be more and more flying policemen.


Firemen will be equipped with "bat wings" to be able to easily access top floors and roofs.

Just one for the road...



Wars will be fought by "combat cars".

Schools will be equipped with audio books.



You'll be able to send mail just by dictating it into loudspeaker.

Police will use armored bicycles (motorcycles?) to chase down criminals.


Spy helicopters.

Interesantno kako su skoro sve pogodili. Dobro, ne baš kao na ilustracijama...

opasan je sf palp, Gaffe... 

Pošto sam kopajući po arhivi pronašao nešto zanimljivo od pre trideset godina – evo da podelim sa vama. U pitanju su moje zabeleške sa predavanja koja su održavana u DK ,,Studentski grad" početkom 1982. Činio sam samo male jezičke korekcije – da ne bih poremetio izvorni ton.
Evo i skena programa čitave manifestacije – ima i malih neslaganja sa mojim zabeleškama.





Utorak 12. januar 1982.
Predavanje u DK ,,Studentski grad ,,Naučna fantastika i mit"
Božidar Zečević varira tezu da celokupna naučna fantastika (poglavito na filmu) varira 12 osnovnih tema datih u mitu o Agronautima. Po njemu je mit sveta priča koja prikazuje nešto nepromenljivo kroz borbu suprotnosti.
Zoran Živković je rekao u diskusiji da je ,,Rama" korak dalje, da nema više veze sa mitom jer je ravnodušan, dok kod mitova nema ravnodušnosti.
Videti knjižicu Zečevića u Kinoteci ili Čika Ljubinoj ulici...
Zanimljivo je da Boban poseduje transkript razgovora koji se posle vodio:

QuoteDom kulture "Studentski grad", diskusija posle predavanja Božidara Zečevića "Naučna fantastika i mit"
PITANJE: Gde vidite "Stalkera" u svemu tome?
ZEČEVIĆ:: ne mogu da ga uvrstim ni u jednu grupu koju sam pominjao. I sam Tarkovski tvrdi da "Stalker" nije naučna fantastika. On ima elemenata SF-a ali Tarkovski ne želi da se uvršćuje u žanr, već on svojim filmovima želi nešto drugo da kaže i da otvori jedno sasvim drugo pitanje o svetu, koristeći neke spoljašnje odlike žanra ostaući potpuno izvan njega; što se ne može reći za "Solaris" koji sve to isto postiže, ali u žanru. "Stalker" nije bio zgodan izbor za prvo veče ovog ciklusa uz ovakvo predavanje.
PITANJE: Kada ste govorili o elementu naučnog u naučnoj fantastici, tj. koliko slobode je dopušteno stvaraocima, koliko se sme ići sa pseudonaučnim činjenicama?
ZEČEVIĆ: To pitanje je u filmu naročito važno. Prihvata se određena konvencija koja je u literaturi nerazjašnjena. U filmu je drugo. Prihvata se kao konvencija sve, s tim da mora da se izvede. Dogodilo se to i to. U stripu jedan potez pera ruši gradove, u filmu sve to mora da se izvede, sve to mora biti očigledno, sve to mora da liči na stvarnost. Recimo čudovišta, upoerdimo ona u Hondinim filmovima i u "Osmom putniku". Ne verujemo SF filmu koji nije us tnaju da nam putem trika tu stvarnsot učini verovatnom. Ako se gradijent fakture odmah pokaže kao trik, konvencija se raskida. Film ostaje u okviru žanra, ali je konvencija verovatnosti razrušena. Trik mora biti sjajan... Danas više ne prolaze filmovi sa kartonskim čudovištima, i zbog toga se stalno traže novi efekti, koristi se i kompjuterska tehnika. "Ratovi zvezda" su prilično uverljivi... Recimo efekat letenja, našeg zemljaka Perišića koji je dobio Oskara zbog toga Raniji trik sa letenjem je imao auru oko tela i više se ne koristi jer nike ne veruje u to.
PITANJE; Da li se u tome može ići i protiv osnovnih naučnih činjenica ukoliko to može da se izvede?
ZEČEVIĆ: Da li mislite na utisak stvarnosti ili na ono što je naučno u SF-u?
PITANJE: Naučno. Koliko se sme ići protiv nekih osnovnih prirodnih principa?
ZEČEVIĆ: U filmu se sme ići koliko god hoćeš ukoliko se može uspostaviti konvencija. Ti veruješ i u ono što je nemoguće ukoliko deluje verovatno na ekranu. U tome je prednost filma u odnosu na književnost. Na primer, jedan naš, inače dobar pisac SF-a u jednoj priči čija se radnja događa u bestežinskom stanju napisao je da su žiroskopi poludeli. U književnosti to deluje glupo i naivno, u filmu bi čak i nešto takvo moglo da proĐe. Ili konvencija telesporta u "Blejkovoj sedmorci". Takav način transportovanja verovatno nikad neće biti moguće ostvariti, i mi smo svesni toga, ali sve deluje vrlo uverljivo i odmah to prihvatamo bez razmišljanja. Naučni detalji nas ne zanimaju.
ŽIVKOVIĆ: Mislite da u SF književnosti nema konvencije?
ZEČEVIĆ: Manje nego u filmu.
ŽIVKOVIĆ: Uzmimo primer Ursule Legvin. Ona u svom romanu "Leva ruka tame" ima samo dve naučne konvencije koje nigde na objašnjava. Jedna od njih je ansibl koji omogućava da se uspostavi trenutna veza sa bilo kojim krajem u svemiru, pod uslovom da je jedan kraj u blizini tela velike mase. Ursula nigde ne objašnajva kako to funkcioniše, ali to nimalo ne umanjuje vrednost ansibla, slično kao u "Blejkovoj sedmorci". Primer nije slučajno uzet, Ursula čini prekretnicu u američkom SF-u, kada se odustalo od Asimljeve (Vernovske) tradicije da se SF piše zbog nauke. Naučna fantastika je u krajnjoj liniji umetnost... Postoje dve vrste kazivanja, parabolični i neparabolični. Vernovski pravac teži da se redukuje stvaran izgled budućeg vremena. Parabolični (velsovski), poreebeni način kazivanja jedino obavezuje pisca da poštuje neka najopštija načela verovatnosti i nužnosti, dopuštajući piscima mnogo veću manevarsku slobodu, koja postoji kako u literaturi tako i u filmu.
ZEČEVIĆ: Nisam mislio na podvajanje u tom smislu, već u smislu konvencije. Da li je ta konvencija življa u filmu ili u književnosti. Razlika je u tome što u literaturi možeš da kažeš "Usmerio je zrake i uništio američku flotu". U filmu to moraš da izvedeš. Ako ga napraviš u bazenu sa lošom maketom, stvar propada. Mora biti uverljivo. U literaturi je to jednostavnije.
ŽIVKOVIĆ: Ako ti kažeš "Uništio je američku flotu" i ništa ne objasniš, to jeste literatura, ali paraliteratura. Slaba literatura.
ZEČEVIĆ: Nismo se upuštali u vrednovanje, govorili smo o konvenciji.
ŽIVKOVIĆ: Ako ti govoriš šta je vredno, a šta ne, onda je to aksologija.
ZEČEVIĆ: Nismo još u okvirima aksologije, još smo u okvirima izvesnih zajedničkih osobina.
ŽIVKOVIĆ: Kada si rekao da postoje različite vrednosti u okviru filma. Ako se uradi sa paprinatom kulisom onda ne valja...
ZEČEVIĆ: Možda nije u pitanju prava reč, ali u svakom slučaju nije u pitanju aksologija. U pitanju je nešto što je verovatno i nešto što je manje verovatno.
ŽIVKOVIĆ: Znači jedno valja drugo ne valja...
ZEČEVIĆ: Nisam rekao valja, nego verovatno.
ŽIVKOVIĆ: Šta znači manje ili više verovatno?
ZEČEVIĆ: Dobar trik je više verovatan od lošeg trika.
ŽIVKOVIĆ: To je isto kao i dobra rečenica, dobar opis u romanu, ipak je tu vrednost u pitanju....
ZEČEVIĆ: Dobro, ajde, u pravu si.
ŽIVKOVIĆ: I tu se razlikuje literatura od filma. Ti niz stvari možeš da napraviš u filmu i obratno... Ako ti misliš da je autor književnog SF-a u većoj obavezi nego reditelj da nešto objašnjava, dospevamo u situaciju da Kafkin "Preobražaj" nazovemo SF-om. Kafka nijednog trenutka ne daje objašnjenje kako dolazi do tog preobražaja. Ukoliko bismo tražili objašnjenje ne bismo razumeli ni Kafku ni "Preobražaj". Stvar je u tome što Kafki nijednog trenutka nije bilo potrebno da objašnjava, jer on koristi takozvani parabolični umetnički prilaz. Cela mudrost je u određivanju te filmske konvencije, određenju nnivoa granice verovatnosti i nužnosti. To je upravo ta međa na kojoj se pisac oseća obaveznim da u cilju odražavanja unutrašnje logike svog dela daje objašnjenja. Ursula pravi savršeno koherentne romane ne dajući nigde objašnjenje. Ursula pravi savršeno koherentne romane ne dajući nigde objašnjenje. Pored ansibla imamo takozvani NAFAL brodove o na tim dvema pretpostavkama počiva njen Hajenski ciklus koji obuhvatga sedam romana. Taj ceo "njen" svemir postaje funkcionalan i bez objašnjenja. Bitna stvar je odrediti tu među koja će da razdvaja Kafkin pristup od Ursulinog... Ima jedna druga stvar nezavisno od svega ovoga, što je posebno zanimljivo. Razmatrajući jednu od tih celina ti si ustvrdio da, pretpostavljam da si samo na film mislio, jer bi bilo opasno da nisi, u okviru prvog kontakta postoje dva pristupa: osvajački i miroljubivi, i kažeš da preovladavaju osvajački...
ZEČEVIĆ: Samo na film sam mislio. U literaturi je drugačije. Snimljeno je samo osam značajnijih filmova koji nemaju osvajački pristup.
ŽIVKOVIĆ: Mećutim javlja se tu jedna treća mogućnost koja je ključna i kako mi se čini, u jednoj dalekosežnoj analizi može da ospori pretpostavku da se naučna fantastika iscrpljuje u jednom mitskom pristupu. Daću jedan primer da bih bolje objasnio stvar. Do dva minuta pre kraja predavanja bio sam nestrpljiv da li ćeš pomenuti "Odiseju", i ti si je pomenuo na kraju kao sintezu svih tih pristupa. Međutim "Odiseja" kao roman nije nimalo tipičan Klarkov roman, po jednoj pretpostavci na kojoj počiva "Odiseja": Kubrik je naveo Klarka da odsutpi od svoje osnovne zamisli u motivu prvog kontakta i da pretpostavi da će ti "drugi", vanzemaljci biti blagonakloni prema nama. I zbilja oni čine jedan misionarski cilj omogućavajući majmunu da preraste u čoveka i kasnije čoveku da se uključi u carstvo viših kosmičkih entiteta. Takvo rešenje prvog kontakta je vrlo netipično za Klarka. Ako bi trebalo tražiti uzrok Klarkovog pristupa tom motivu, onda je to znatno pre jedan drugi roman "Susret sa Ramom". Zašto? Zato što Klark tu vrlo mudro pokazuje jedini pristup naučne fantastike motivu prvog kontakta. Da samo podsetim na radnju: U Sunčev sistem ulazi jedan arkofag, svemirski brod koji ne pokazuje nikakvo zanimanje za čoveka. Ljudi ga ispituju, ulaze u njega i ne uspevaju nikako da se razaberu u njemu. Kontakta nema. Rama nije ni misionar ni osvajač, Rama ostaje kolosalno ravnodušan.
ZEČEVIĆ: Koa obelisk u "Odiseji".
ŽIVKOVIĆ: Obelisk nije ravnodušan, on je izuzetno emotivno zainteresovan da ti majmuni postepeno prerastu u ljude pa u natčoveka. On je taj katalizator, to je sasvim izvesno...
ZEČEVIĆ: Pitanje je da li je to izvesno. Ja to tako ne vidim.
ŽIVKOVIĆ: Cela "Odiseja" počiva na tome da postoji blagonaklonost tih "drugih". Stav Rame nije ni blagonaklon ni osvajački, on je ravnodušan i tu se prvi put u jednom celovitom romanijskom smislu pokazuje model odstupanja SF-a od jednog mitskog obrasca, da postoje neistraženi putevi u razvoju žanra, da je to njegova ključna vrlina. Ravnodušnost se ne javlja nigde u mitu. I sam si kazao, kada si govorio o opozicijama protagonista. Mit počiva na tim opozicijama, cela grčka drama takoĐe, to je temelj shvatanja mita. U mitu nema rvnodušnosti, nijedna mitska figura nije ravnodušna. Klark pokazuje da može io na treći način.
PITANJE: Da li je isti pristup i u "Stalkeeru"? Koji je roman pre napisan?
ŽIVKOVIĆ: Ne. Tu je drugačiji odnos. Oni su naadređeni u toj meri kao Što bi mi bili u odnosu na bakterije... Ramina ravnodušnost poprima razmere jednog novog mita. To je ravnodušnost koja prkosi nastojanjima ljudi. A utoj Zoni niko ne pokušava da uspostavi kontakt, svi pokušavaju da je dokuče, da je razumeju, jer je toliko nadređena. Rama nije toliko nadređen u odnosu na čoveka koliko oništo su stvorili Zone.
PITANJE: Postoji li zajednička crta između ta dva pristupa?...
ŽIVKOVIĆ: Ta zajednička crta neosporno postoji, samo je razlika u kvantitetu. Rama je sigurno napisan pre, i Strugacki su ga imali u vidu.
I to je upravo ono što sam rekao: Naučna fantastika počinje da traži nove puteve, i to je ključna vrednost za žanr. Jedino naučna fantastika u današnje vreme nalazi nove puteve, puteve bežanja iz žanra. Nije slučaj što sada Klark sedi i piše posle petnaest godina nastavak "Odiseje". Ja ga nestrpljivo čekam samo zbog toga da vidim kako će na kraju izvesti to opoziciju između monolita i Rame.
ZEČEVIĆ: Ja mislim da tu ima nesporazuma. Motiv ravnodušnosti u stvari samo još više produbljuue vezu mita i SF-a. Pre Hrišćanstva nijedna religija ne želi kontakt sa čovekom. Bog je prema čoveku potpuno ravnodušan. I prvi Bog koji nije ravnodušan već je za čoveka je hrišćanski bog. Već Jehova nije to. On ima odnose na etničkim principima pravde, dobrog i lošeg, ali nema sa čovekom. Bog sa čovekom nema ništa. On ga doduše i kažnjava ponekad, dotle nema govora o kontaktu. Jehova diže ruke na čoveka. Stvorio ga je i kada je video da je pogrešio odriče ga se.
PUBLIKA: Ali ga je stvorio...
ŽIVKOVIĆ: Bog je stvaraoc u svim religijama.
ZEČEVIĆ: Da, stvorio je nebo, zemlju, ljude... Niz stvari je uradio i na kraju je stvorio čoveka. On se kreće u okvirima koji su iznad čoveka.
ŽIVKOVIĆ: Čoveka je stvorio na kraju, ali ne i kao poslednjeg po vrednsoti. On je kruna svega, sve postoje zbog čvoeka... Tu nema reči o ravnodušnosti. Rama je kolosalno ravnodušan. On je nadljudski, to je prava reč, nadljudski ravnodušan... Rama prolazi mimo nas.
ZEČEVIĆ: To i nije toliko važno. Rama je opet neka vrsta mita.
ŽIVKOVIĆ: Po definiciji mit odražava jedno stanje koje se večno vraća, koje se ne menja... SF kroz Ramu prvi put pokazuje put izlaska iz večnog ponavljanja. Mit je sve vreme emocionalno angažovan prema čoveku. Ili ga voli ili ga mrzi. Klark stvara alternativu mita...
ZEČEVIĆ: Ali ipak mit. Nešto izvan čoveka.
ŽIVKOVIĆ: Ne. Rama je katalizator. Klark ga je uveo uroman, proveo ga i izveo. Bili sui ostali ljudi. To je morfološki središnji motiv SF-a. Vrhunska dela SF-a nemaju elemenata mita.
PITANJE: Da li vrhunska dela SF-a možda onu svoju sugetivnost duguju, rcimo tome što se te radnje dešavaju granicama naučno mogućeg?
ŽIVKOVIĆ: Stvar je konvencije. Naučno moguće ne znači ništa. Tautologija. Ono što je danas naučno moguće, ono što je bilo juče ili sutra moguće? Stvar je u konvenciji. Kao što verujemo da Supermen zbilja leti, isto tako verujemo Ursuli Legvin da je njen ansibl moguć. I samo tomoguće ili ne, nebitno je zxa prouku dela koje ima sasvim drugi cilj. To je sredstvo, tehničko koje služi određenoj svrsi. Da je Ursula loš pisac upotrebila bi očiglednu besmislicu koja narušava unutrašnju logiku dela, i mi ti taj roman odbacili. Ovako ovo je veŠto izvedeno i mi prihvatamo. Isto kao što je lepo izveden trik sa Supermenom. Ja dok ga gledam prihvatm konvenciju, ne razmišljajući da li je to moguće... Isto tako kada se javi papirnata kulisa meni je to smešno. Sve ono što nas natera da verujemo je umetnost, ostalo je kič.
PITANJE: Da li osim ovih običnih filmova, narativnih, i drugi, recimo aspstraktni mogu biti naučna fantastika?
ZEČEVIĆ: Ne. Naracija je jedan od uslova koji čine SF. Avangarda nije SF.
PITANJE: Ja bih se vratio na čudovišta, vi ste rekli a su čudovišta nešto izvan čoveka. Međutim meni se čini da ta čudovišta predstavljaju sintezu svih negativnosti koje čovek može da predoči: odvratnost, ljigavost, ogromna veličina... Hteo bih da kažem da su sva čudovišta antropomorfna.
ŽIVKOVIĆ: Čudovište je mitološki junak koji sprečava prirodan tok stvari. Simbol zla je uvek u obliku zmije, zmaja ili aždaje. Sasvim normalno. Hičkok je napravio samo jedna kiks u životu, u jednom svom filmu ubivši pozitivnog junaka. I nikad više, to mu je bila opomena. Šta bi se desilo da su ta čudovišta koja dolaze da osvoje Zemlju lepa, privlačna, dobra, bolja od čoveka? ... A ako nekog predočim kao ružnog, negativnog, ljigavog... samim tim zadovoljavam gledaočevu potrebu da nadvlada biće koje je odvratno jer gledalac voli da mu se zadovolje emocije.
ZEČEVIĆ: Psihologija je već odavno objasnila taj proces. Tu se pojavljuje interesantna stvar. Mi se uvek identifikujemo sa nekim ko je jači i bolji.
ŽIVKOVIĆ: Ima i obrnutih slučajeva. Mi se identifikujemo sa onim ko je više prisutan ili, čak još, ko se prvi pojavi u romanu ili na filmu. Recimo "Zločin i kazna". Glavni junak je ubica međutim mi se identifikujemo sa njim, niko se nije identifikovao sa onom babom.

13. januar 1982. sreda

Film ,,Gosti iz galaksije" Dušana Vukotića.
SF pisac poseduje moć da ono što dovoljno jako poželi ostvari. Materijalizuje (nesvesno) brod sa ženom-robotom i dvoje dece (od kojih jedno ima igračku-čudovište). Oni ga pozivaju da dođe na ostrvo kod Dubrovnika na koje su se spustili. Tu ga jedno od dece napada, jer je hteo da ga izbriše iz dela. Pisac uspeva da pobegne čudovištu i beži na kopno, gde se poverava psihijatru (tu saznajemo za njegovu moć – možda je bolje da su gledaoci duže bili u neizvesnosti). Tokom posete materijalizuje i knjigu iz koje su likovi ,,pobegli" – a doktoru priča da je dok je bio beba ocu stvorio grudi da ga podoji. Nešto kasnije vraća se na ostrvo sa šarmantnom prijateljicom Bibom, sreće vanzemaljce, a oni pretvaraju Bibu u kockicu. U jednoj od scena vidi se da žena-robot može da vraća vreme unazad. Foto-reporter Toni naslućuje moguću senzaciju i kreće na ostrvo. Tamo je već masa naroda jer je ugostiteljev sin pronašao prst žene-robota. Ljudi-žabe kreću na tuđine, ali bivaju isprašeni, a onda ,,masa" kreće da umilostivi ,,bogove" tako što skida sve sa sebe i govore da dolaze u miru. Tuđini ih ostavljaju da jure goli po pećini i sele se kod pisca. Žena-robot mu sprema jelo iz stomaka i sipa kafu iz prsta. Onda vode neku vrstu ljubavi. On je dodiruje i pozadina postaje plava (unutrašnjost kupole u kojoj oni lebde), tj. njegovi i njeni svetovi se mešaju. Tu upada besna Biba i nudi mu da izabere između nje i žene-robota. U isto vreme klinci ubacuju igračku čudovište u njenu torbu i kada se ona vrati kući, za malo dobijamo Alien-a – čudovište koje čini masakr u sobi (scena je antologijska – čudovište kida glave ljudi, sve bez kapi krvi). Za to vreme jedan od ljudi u sobi penje se na sto i korača ko Berger u Kosi. Na kraju dolazi Bibina sestra i čudovište joj stavlja venac od cveća na kosu – Lepotica i zver Koktoa?). Žena-robot ipak vraća vreme unazad i sve je OK. Pisac sa tuđinima polazi na njihovu planetu. Čuje se Bibin glas koji mu kaže da to ostavi astronautima, a on odgovara da su oni (sanjari) uvek išli napred.
Specijalni efekti sa kuglom su zanimljivi, a u diskusiji je neko pomenuo da je slično i kod Brika Bradforda.
Zoran Živković je rekao da je najvažniji sukob između pisca i sredine koja ga ne shvata, ali da pisac, kad ima mogućnost da se osveti sredini – to ne koristi.
Dušan Vukotić je rekao da je hteo da utre put sledećim ostvarenjima, da je svesno išao na parodiju da ne bi predaleko otišao za gledaoce – tj. da kod nas nema tradicije za takve filmove.

14. januar 1982. četvrtak

Prvo je prikazan film ,,Ružni mali dečak" po priči Isaka Asimova – osrednji, kao i nešto bolji ,,Južnoafrička pustara" po Bredberiju (,,bacite ih lavovima").
Posle toga je bilo predavanje Amerikanca Mareja iz titogradskog kulturnog centra o naučnoj fantstici u SAD u devetnaestom veku.
Teza je da su svi značajni pisci 19. veka u SAD – od Irvinga, Hotorna, Džejmsa, Tvena, O'Brajana, Melvila, Belamija, pa do najboljeg od njih – E. A. Poa, na neki način pisali naučnu fantastiku.
Irving- Rip Van Vinkl. San od 20. god.
Tven – Jenki na dvoru kralja Artura
O'Brajan – Dijamantska leća
Melvil – ,,Bell Tower" – automat nalik na čoveka
Smatra Ursulu Legvin jednom od najboljih pisaca u Americi. Njegovi favoriti: Laferti, Tomas Diš, Ursula Legvin i Džin Volf.
Zanima ga transpozicija mita u naučnu fantastiku i putovanje kroz vreme.
Zoran Živković je posle govorio o romau ,,Svet se kaže šuma". Ne slaže se da je to samo kritika Vijetnama, već je kritika arhetipa junaka iz američkog načina života, otelotvorena u ,,Dejvidsonu". Takve likove je stvarao Hajnlajn i takvima više nema mesta (Džon Vejn i moderan vestern).

Fahrenheit 451 je prvi put objavljen (u kraćem obliku) u Galaxy Science Fiction magazinu, februara 1951. pod naslovom "The Fireman".

Kirkus: How to Start Reading Science Fiction, Part 1

Amazing Stories, april 1926.








I reči urednika.

Amazing Stories, april 1928.

Simbol koji je pobedio:

Science Fiction's Hundred Year Spree

Amazing Stories, avgust 1939.








Amazing Stories, maj 1944.

Cosmos Science Fiction and Fantasy Magazine, septembar 1953.

Amazing Stories, februar 1946.

Kako te reči u dnu naslovnice danas proročanski zvuče, a?

Quote from: LiBeat on 19-05-2011, 21:20:12
Kako te reči u dnu naslovnice danas proročanski zvuče, a?

... još uvek.


Ma nije to ništa, pazi šta sve oni nisu tripovali:

Amazing Stories, april-maj 1953.





Amazing Stories, novembar 1938.





Amazing Stories, januar 1939.

Da ne govorim o tome da će marsovci na nas gledati kao mi na mrave.

Amazing Stories, maj 1941.

Galaxy, jul 1970. (WTF?!)

A Trip to the Moon

Le voyage dans la lune, iliti A Trip to the Moon (1902), Georges Méliès

Amazing Stories, novembar 1939.

Međuplanetarna komunikacija!    Mislim, stvarno su imali ludačke ideje!

Japansko proto-science-fiction delo iz osmog veka:

http://www.gutenberg.org/files/4018/4018-h/4018-h.htm#fisher

i još jedno, iz desetog:

http://www.gutenberg.org/files/4018/4018-h/4018-h.htm#bamboo

Priča o sekaču bambusa je objavljena, mislim prošle godine, kod nas:

http://tanesi.co.rs/details_bambus.html

Inače, ova izdavačka kuća izdaje mnogo japanskih pisaca, preporučujem Abe Koboa, Jasunari Kavabatu, Jukio Mišimu, Kenzaburo Oea, Nacume Sosekija.

Ali prvenstveno Kavabatu i Koboa.

S-F Magazine, decembar 1968.

Amazing Stories, decembar 1938.

Amazing Stories, decembar 1939.

Galaxy, jul 1953.

Cosmos, jul 1954.

Monorail (?) 1918.

Electrical Experimenter, avgust 1918.





Monorail 1934.

Popular Science, jul 1934.





Monorail 1944.

Amazing Stories, decembar 1944.






Monorail 1954.

If, januar 1954.





Monorail 1993.

Marge vs. the Monorail, The Simpsons, januar 1993.

Galaxy, avgust 1952.