ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pošto ovaj izdavač ne veruje u reklamu toliko da čak ni blurbove ne koristi, moraću malo ja da se angažujem:
Leo Peruc
Noću pod kamenim mostom
Logos, Beograd, 2011. 230 str.

Kratka verzija preporuke: najtoplije preporučujem. Staromodna i često romantična fantastika koja se dešava u Pragu za vladavine Rudolfa II - malo kabale, vrlo malo alhemije, nešto duhova i pokoji demon i anđeo...

QuoteБелешка о писцу и књизи

Аустријски писац Лео Перуц (1882-1957)  рођен је у Прагу као и Кафка, али је касније прешао у Беч, и тај град је пресудно обележио његово стварање; по математичарском образовању и интересовањима близак је Роберту Музилу и Херману Броху, али као писац пре спада у исту категорију са Честертоном и Борхесом због начина на који у својим делима испитује однос стварности и привида.
Пореклом из имућне трговачке породице, Перуц је добар део живота радио у различитим заводима за осигурање, док, почетком двадесетих, није постао популаран и уважен писац; ценили су га, између осталих, Валтер Бењамин, Теодор В. Адорно и Хорхе Луис Борхес (овај потоњи је уврстио Мајстора Судњег дана у своју едицију најбољих детективских романа). 1938. године, после Аншлуса, Перуц је – у опасности због свог јеврејског порекла – побегао са породицом из Аустрије, најпре у Италију а потом у Израел. Период од емиграције до смрти 1957. године протекао је у знаку тихог заборава. Мада је и у Израелу живео у пристојним материјалним условима, углавном захваљујући потпори своје трговачке породице, никада није повратио стару славу. После Другог светског рата тражене су другачије теме, и тако је једно од његових најбољих дела, Ноћу под каменим мостом, приликом првог објављивања прошао скоро незапажено. Тек средином осамдесетих година прошлог века полако почиње ново вредновање Перуцовог опуса. Појављују се нова издања и критичке студије посвећене његовом делу, као и нове екранизације.

***
Ноћу под каменим мостом најтачније би се могао описати као роман о старом Прагу састављен од уланчаних приповедака које се могу читати засебно, али прави смисао стичу тек када се посматрају као целина: прва прича поставља пред читаоца загонетку која ће бити разрешена тек у последњој. Притом се аутор ослања на класичну форму новеле као језгровите приповести о једном необичном догађају, тако да се, парадоксално, овај врло модерни роман на први поглед састоји од врло старомодних приповести.
Историјске личности попут цара Рудолфа II, рабија Лева или Валенштајна овде су смештене у фантастични оквир – Перуц грађу црпе не само из историје, већ и из предања везаних за прашки гето и кабалистичке традиције. Поједине приче, попут Отетог талира или Куге у јеврејској четврти, на нов начин обрађују мотиве познате из бајки и легенди. Друге, попут Цареве трпезе или Валенштајнове звезде, пружају необичан и често притајено хумористичан поглед на кључне тренутке чешке историје с краја шеснаестог и почетка седамнаестог века. Треба, међутим, нагласити да је Ноћу под каменим мостом стваран од 1924. до 1951. године и да над овим делом лебди сенка холокауста; Перуц га нигде не помиње експлицитно, али из ових приповедака – и љупких и језивих, и романтичних и узбудљивих – провејавају горчина и туга за неповратно изгубљеним јеврејским Прагом. Ноћу под каменим мостом одиста представља литерарно завештање и опроштај од света који више не постоји.

Za one koji su dovde izdržali, poseban bonus: ko god želi da mi uzvrati za kritike povodom stila, pravopisa i gramatike, neka kupi knjigu pa neka me razapne  Svečano se obavezujem da ću iskreno priznavati gde sam omanula ja a gde lektor, i da ću odgovarati na sve zamerke, makar počinjale i sa "kravo nepismena".

 

Prevodila si s nemačkog? Pretpostavljam da je knjigu moguće kupiti u bilo kojoj knjižari  (s tim što nema šanse da dođem do nje pre aprila)? Ali ni to nije predaleko. 

Bio sam ubeđen da je nešto od Peruca bilo objavljeno krajem osamdesetih, ali ne mogu da nađem. Imaš li spisak šta je njegovo objavljeno na srpskohrvatskom?

PS. Ne mislim na Misteriju kobnog crvenila koja je početkom šezdesetih objavljena u X-100.

Ja imam Majstor sudnjeg dana (Der Meister des Jüngsten Tages), ali to je novije od osamdesetih.

Ej, Jevtro, kakve su šanse da se jednog dana uhvatiš i onog mog Uweta?

Majstor sudnjeg dana je 2008, valjda. Nije to.

Lilit: Jesam, jesam   Prevodila sam ja i ranije, ali sad sam prvi put rešila da se ovako forumski izreklamiram, čisto da knjiga ne potone bez ikakvog traga...

Mićo: koliko je meni poznato, ima samo Majstor sudnjeg dana (a to je u stvari Misterija, ali neiskasapljena verzija sa drugim krajem) koji je isti izdavač objavio (i isti prevodilac preveo  ) pre tri godine.

Uwe? Pa htela bih ja, i već sam davala neke signale u tom smeru raznim ljudima, ali ako neka nemačka NVO ne da pare, mrka kapa. Obaška što bi mi pojelo život na par godina.

Znam za Majstora... (iako ga nema u bibliogafiji  ).

Nešto sam pobrkao, verovatno...

ti si prevodila majrinkovu VALPURGIJSKU NOC?

Jesam... ode mi konspiracija u aut 
(je li to zgroženo pitanje?)

Quote from: Jevtropijevićka on 26-03-2011, 12:02:23
Jesam... ode mi konspiracija u aut 
(je li to zgroženo pitanje?)

taman posla.

Quote from: Jevtropijevićka on 26-03-2011, 12:02:23
Jesam... ode mi konspiracija u aut 

Jbg. 


Pijanistkinju si lepo prevela. Da se razumemo, daleko sam ja od stucnjaka za nemacki (a prevode najvise uzimam ne bi li mi deutsch napredovao - citam i original i prevod - ali mrka kapa zasad  ).
Sto se tice UweTa, to jos i ne bi bile velike pare za ozbiljnu izdavacku kucu (kad su mogli Muzila, sto ne bi mogli i njega  ).

Alexdelarge: Sad mi je lakše.
Lilit:  ta me je knjiga namučila do bola, osobito što spisateljica i ja nismo baš srodne duše...

Meni prijaju njeni komunistički izleti, za razliku od feminističkih, a blizak mi je i taj povremeni thomasbernhardovski uticaj. 

Btw, oftopik, ali da li neko planira da prevodi Rechnitz, bar za pozorište?

Mnogo mi se dopalo.

Nije mi poznato; nije nemoguće, ali ne bih baš rekla ni da je verovatno. Zavisi od toga koliko ima naših reditelja koji bi hteli da imitiraju onog njenog stalnog reditelja, Šlef, beše li, sa domaćim budžetima i domaćom publikom. Davalo se ponešto, recimo u Beogradskom dramskom, samo ne znam sa kojim uspehom.

Samo malo - zar nije "Rehnic" preveden i pre malo više od mesec dana i objavljen?

Ako jeste, imaš li informaciju ko ga je izdao? 

Sada nešto pokušavam da se setim...Ako se ne varam, ja sam tu knjigu video još početkom februara u knjižarama, a tek je kasnije bila promocija...
Btw - http://rende.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=293.

HVALA!!!

Svašta, ovo mi je potpuno promaklo. Hvala i s moje strane.

Samo da javim da ove knjige nema ni u jednoj knjižari u kojoj sam je tražila. Nađoh i Rehnic i Budenbrokove i još svašta nešto, ali ove Jevtrine nema pa nema.

Meni su rekli da je ima u Plavom krugu, Majke Jevrosime 2. A ako ni to ne pomogne - javi se meni, žrtvovaću prevodilački primerak 

Fala, fala, sutra sam u tom kraju pa ću svrnuti. Nije dotle došlo da moraš da se žrtvuješ. Iako...er... zvuči primamljivo. 

U čemu je poenta izdavanja knjige koju nigde ne možeš da kupiš? 

Tako se dobijaju kultne knjige

Toliko sam se istripovala da sam zvala izdavača da pitam u kojim knjižarama ima ove knjige... ima u Beopolisu, tvrdi on.
Eto šta želja za promocijom čini od čoveka...

Proverićemo, proverićemo i javićemo sa lica mesta. 

beopolis, 971 dinar, odlicno pakovanje.

Quote from: Jevtropijevićka on 26-03-2011, 11:16:02
Za one koji su dovde izdržali, poseban bonus: ko god želi da mi uzvrati za kritike povodom stila, pravopisa i gramatike, neka kupi knjigu pa neka me razapne  Svečano se obavezujem da ću iskreno priznavati gde sam omanula ja a gde lektor, i da ću odgovarati na sve zamerke, makar počinjale i sa "kravo nepismena".

Ozbiljno se pripremam...za dalje učenje nemačkog.  Krenula danas s čitanjem, videćemo kad ću da završim. 

  Mani sad učenje nemačkog, mene više zanima šta ćeš reći na temu prve priče koja je (time sam već smarala) ona ista kao u Ispod grobova Pavla Zelića...

a

Quote from: Jevtropijevićka on 26-03-2011, 11:16:02
ko god želi da mi uzvrati za kritike povodom stila, pravopisa i gramatike, neka kupi knjigu pa neka me razapne  Svečano se obavezujem da ću iskreno priznavati gde sam omanula ja a gde lektor, i da ću odgovarati na sve zamerke, makar počinjale i sa "kravo nepismena".

i dalje stoji, ispravno računam da su se sagitaši toliko olenjili da ih mrzi i da me pljuju.

Uh..... napokon pročitah Pavlovu priču i...er...moguće da su Prag i Rudolf II i kuga i Jevreji i ulica Beleles, itd. - opšta mesta   - ali mnogomnogo je slično. Jeste pristup drugačiji, način pripovedanja nije baš fer porediti, ali, tebra ... Mislim, vrlo moguće i da Pavle nikad nije overio Perutza, ne kažem....

Sad malo zakeranja u jevtro-stilu:
1. ubila si me onim - par zalogaja hleba (ein paar Bissen Brot).   Zamalo da ne nastavim da čitam dalje! Lektora, preklinjem!!!!! Hanibala, po mogućstvu!!!!
2. pošto sam potpuni laik za prevođenje i negde samo pretpostavljam da se sve reči moraju prevesti (znam i one koji to ne rade ), htela bih da naglasim da i sama više volim tu varijantu. No, imam neki utisak da je nemački malo nezahvalniji od engleskog glede ovog problema. Recimo, u nemačkom mi sasvim OK zvuči: ...und nun stand es so mit ihnen..., ali prosto imam utisak da bukvalan prevod nije u duhu srpskog jezika (kako god ja tog duha doživljavala ).
3. jbt, otkud ti ćemane? . kad pročitah pomislih: - aha, turcizam na koji odavno ne naleteh! jasno mi je šta ti je bila ideja i zašto ćemane, a ne violina (bez obzira na fakt da svuda lepo piše - geige), ali zašto variraš ćemane, ćemane, pa violina, violina? (ovo mi ne smeta, čisto me zanima kako funkcioniše tvoj prevodilački deo mozga!!!).

Sve u svemu, bez obzira na sitne zamerčice, lepo mi ide čitanje. Javlja mi se da će ovo biti topik na kom ću se najviše oglašavati.  

Ja Pavla ne znam pa nisam u poziciji ni da ga išta pitam, ali sam se tokom prevođenja malo više bavila Pragom u doba Rudolfa II i jevrejskim legendama o tom periodu, i između ostalog postoji neko predanje upravo o pomoru dece kome rabi Lev "stane ukvaj", samo tu uzrok nije ni Perucov ni Zelićev, nego neopisiv greh dva bračna para koji, šok horor, svinguju.   Dakle, ili je Zelić naišao na tu priču pa rešio da je apdejtuje, ili na Perucov blurb pa takođe rešio da ga apdejtuje, to je bar moja pretpostavka...

Zamerke: par zalogaja hleba... tja... na duh govornog jezika se ne vredi vaditi... sve će to biti ispravljeno u drugom izdanju!!!11!!

A što se tiče bukvalnog prevođenja, toga će tek da bude. Sa jedne strane sam morala da namirim kadšto veoma formalni i arhaični jezik u svojoj jadnoj srpskoj aproksimaciji Perucovog pastiša šesnaestovekovnog nemačkog, a sa druge da ne zapadnem frazeološki u drugu knjigu Seoba. U takvim situacijama, doslovno-kruto prevođenje ume da bude dobar prijatelj i ponudi pravu meru otuđenja.

Ćemane: hm, pa evo zašto. "Violina" mi se uopšte nije uklapala u taj vremenski kontekst, a drugo, u to doba je Geige oznaka za manje-više sve žičane instrumente, i "ćemane" je delovalo kao mnogo bolje rešenje jer je nekako jasnije da nije u pitanju rani Stradivari nego uličarski instrument bez pedigrea i šlifa. Reč violina, samo u dijalogu, koriste rabi (koji govori isuviše formalno da bi upotrebio reč ćemane) i Jekele-luda koji svoj instrument ceni i voli pa ga zove otmenijom rečju (ok, nema toga u originalu, ali ja sam ga tako doživela, a kontala sam da je izmena u rangu dozvoljenih).

PS: Violine će biti i u jednom (otmenijem) kontekstu u priči Sarabanda. Inače ostaje ćemane.

Hvala na pojašnjenjima.

Btw, čestitke i na nedostatku slovnih grešaka u tekstu (prilično retka pojava poslednjih godina ).
Ono što zapazim, poslaću ti PPom nakon čitanja.

Kuku! I hvala!

Samo da se javim i kažem da mi je ovaj roman (a definitivno je roman i ne bi bilo loše da ga pročitaju Skalop i Boban glede rasprave da li je Oko za drugi svet roman ili zbirka priča) baš legao. Kasnim malo pošto čitam "paralelno" (i spajam ugodno s korisnim  ), imam još 4 priče da završim knjigu, ali kombinacija istorije koju nazireš (a ne guraju ti je na tanjiru), fanstastičnih elemenata i istinske tuge koju osećaš da je prisutna kod autora, što se mene tiče - dobitna je kombinacija. Plus, ta tuga je očišćena od bilo kakve primese patetike!

Btw, moja laička procena je da si odlično odradila posao - teško je ovo bilo za prevođenje a zadržala si pravu meru Peruzovog arhaizma.
U svakom slučaju, mislim da ću u julu skoknuti do Praga. 

 
Prag je i meni već neko vreme živa želja, ali mislim da je više za jesenje posete... U julu, ili more, ili južna polulopta!

Quote from: lilit_depp on 09-06-2011, 23:14:28
Uh..... napokon pročitah Pavlovu priču i...er...moguće da su Prag i Rudolf II i kuga i Jevreji i ulica Beleles, itd. - opšta mesta  - ali mnogomnogo je slično. Jeste pristup drugačiji, način pripovedanja nije baš fer porediti, ali, tebra ... Mislim, vrlo moguće i da Pavle nikad nije overio Perutza, ne kažem....

Sad malo zakeranja u jevtro-stilu:
1. ubila si me onim - par zalogaja hleba (ein paar Bissen Brot).  Zamalo da ne nastavim da čitam dalje! Lektora, preklinjem!!!!! Hanibala, po mogućstvu!!!!
2. pošto sam potpuni laik za prevođenje i negde samo pretpostavljam da se sve reči moraju prevesti (znam i one koji to ne rade ), htela bih da naglasim da i sama više volim tu varijantu. No, imam neki utisak da je nemački malo nezahvalniji od engleskog glede ovog problema. Recimo, u nemačkom mi sasvim OK zvuči: ...und nun stand es so mit ihnen..., ali prosto imam utisak da bukvalan prevod nije u duhu srpskog jezika (kako god ja tog duha doživljavala ).
3. jbt, otkud ti ćemane? . kad pročitah pomislih: - aha, turcizam na koji odavno ne naleteh! jasno mi je šta ti je bila ideja i zašto ćemane, a ne violina (bez obzira na fakt da svuda lepo piše - geige), ali zašto variraš ćemane, ćemane, pa violina, violina? (ovo mi ne smeta, čisto me zanima kako funkcioniše tvoj prevodilački deo mozga!!!).

Sve u svemu, bez obzira na sitne zamerčice, lepo mi ide čitanje. Javlja mi se da će ovo biti topik na kom ću se najviše oglašavati. 

Odlicna knjiga, lep jezik, cestitke prevodiocu. Cemane je izraz kojim se po malo nipodastavajuci imenuje violina beskucnika, cigana... No, cemane je tradicionalni balkanski instrument sa cetiri zice, slican guslama. Svakako je neka preteca violine i na zalost rec "cemane" iz neznanja rusi reputaciju intrumenta kojim su svirali nasi preci. 
Ako vam ovaj komentar ista znaci, pokusajte ipak da to "cemane" zamenite violinom, cinjenica radi. Zao mi je da se, inace, mocan instrument sa velikim mogucnostima improvizacije (kojoj smo odavna skloni) zametne u sleng, zaborav ili neznanje.
Ovako dobre knjige upravo i sluze, izmedju ostalog, da se citalac oplemeni i nije na odmet da se po neka ovakva greska otkloni ako je moguce.
Inace, odlicno. Pozdrav

Da objasnim malo: cemane je instrument sa cetiri zice ili strune a svirao se sa krila kao gusle. Violina se svira sa ramena. Izraz cemane potekao je sa juga Srbije a isti ili slican instrument u Bugarskoj je gadulka a u okolini Dubrovnika ljerica. Cemane je kruskastog oblika a violina, znate i sami kakva je.
Kod Luzickih Srba postojale su gusle sa 4 strune. Gusle se, ipak, razlikuku po gornjoj ploci koja je od razapete zivotinjske koze a cemane, iako se svira sa krila i kolena ima gornju plocu od smreke kao violina. Otud verovatno i zabuna oko naziva.
Udavih vas.

super komentar.
willkommen janna. 

Hvala, mozda jos malo ispametujem o necemu kad sve procitam.

Hvala na komentaru, janna, ovo stvarno nisam znala! Gadulku sam prvi put videla uživo (a i čula) sad u petak, na ulici, slučajno, pa mi je tvoj komentar utoliko draži 

Quote from: Jevtropijevićka on 30-08-2011, 02:09:35
Hvala na komentaru, janna, ovo stvarno nisam znala! Gadulku sam prvi put videla uživo (a i čula) sad u petak, na ulici, slučajno, pa mi je tvoj komentar utoliko draži 

Hvala, svakako.
Ovih dana procitala sam i "Majstora sudnjeg dana". Cestitam na lepom i tecnom prevodu. Ne znam nemacki, ali bila sam zeljna dobrog teksta i - nadjoh ga.
Obe knjige videla sam pre desetak dana u "Delfima".
Osim toga, ko i gde je svirao gadulku? Trudim se da cujem sto vise Tradicionalnog zvuka.
Pozdrav

Eh, Fridrihštrase u Berlinu, dedica sa belom bradom se utaborio ispred najveće knjižare u gradu i svira a pored sebe uredno namestio tablu sa isečkom iz novina - članak o gadulki i njegova slika sa instrumentom. Inače ne bih znala šta sam čula i videla.

PS Gle, ima ga na youtube:
Stefan Daskalos plays a gadulka

Gadulka [?] player

a instrument koji sam ja videla je ovaj sa drugog snimka, sa ovim ukrasima (?) na vrhu.

PS2: I, naravno, hvala što ti se dopao prevod, ali još više hvala što si pročitala oba Peruca, baš bih volela da bude popularniji kod nas (i nadam se da će uskoro biti još njegovih knjiga na srpskom).

Jooooj, hvala na snimcima. Iskreno, ponadala sam se da je neko to radio u Beogradu.....mada je i ovako lepo i korisno da se ne zaboravi.
Jedva cekam jos malo Peruca. Pokusavam da privolim jos po nekog da ga cita. Meni ga je preporucila zenica koja radi u knjizari "Plavi krug" u momentu kad sam zavapila da procitam nesto lepo i normalno. Secam se da je i ona pohvalila pravod. Dakle, biram i prevodioce a ne samo autore i povremeno sam bas sitnicavo trazila po tekstu zamerke i nije ih bilo.
Bila sam utamanila zivce citajuci Pesicevu "Saku mraka" pa mi je Peruc dosao kao melem na ranu.
Pozdrav, a mozda se nameracim i na Valpurijsku noc ovih dana, samo da je nadjem.

Promocija knjige "Noću pod kamenim mostom", Lea Peruca

Kuća Đure Jakšića, Skadarska 34, u četvrtak, 29. septembra u 19h

Govore:
Vladimir Medenica (izdavač), Filip David (pisac), Kornelija Ičin (rusista), Tijana Tropin (prevodilac)

Ako želite da saznate nešto više o Leu Perucu, o njegovom verovatno najboljem delu ili o njegovim drugim romanima - dođite da se družimo. Isto važi i za sve koje zanimaju Prag u šesnaestom i sedamnaestom veku, dvor Rudolfa II, legende o rabiju Levu...

Na ovo se možda i nakanim da dođem. 

To! To! Odolevaj sirenskom zovu salona stripa!! 

Pa, nadam se da to niko neće shvatiti kao blasfemiju (i naročito da me niko zbog iste neće kamenovati), ali meni je Peruc zanimljiviji od Salona stripa. I'm a weirdo. 

Evo i malo slika sa promocije.