ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Tekst je pisan za jedan konkurs, zato je malo kraći. Budite što okrutniji, molim vas.

Шетао је брдом изнад села, посматрајући околину. Чинило се да у даљини има неких олујних облака, али није било извесно хоће ли се појавити и изнад овог места. Већ неколико година је стално путовао, задржавајући се у местима не више од три недеље. Ипак, за све то време није разумео зашто су људи поред свих добрих и благонаклоних змајева, који су живели са њима од давнина, морали да измисле и разне аждаје и але које су их мучиле непогодама и разним наметима.
Наишао је на један пропланак и спазио пањ преостао од неког огромног дрвета. Сео је на њега, укрштајући ноге испод себе и оставивши штап преко њих. Штап је била једна од неколико ствари које је нашао на својим путовањима. Требало би да омогућава змајевитим људима разговор са природом. Затворио је очи и усредсредио се на штап. Требало му је дуго, али је на крају ипак успео да се повеже са једном веверицом из шуме. Прво је била престрашена, а када се представио, чинило се да јој јако годи овај разговор. Присетио се шта му је одавно рекао отац у вези са односом природе и змајева и како је природа увек радосна да види змаја који би је штитио од ала и града.
Ускоро се у ову везу умешало и неколико дрвета из шуме која су пренела да њихови рођаци из даљине кажу како их удара град и ломи им гране. У једном тренутку му се уму појавила слика неколико телеса која путују кроз облаке. Видео је најмање две аждаје и уплашио се. Још увек се није опоравио од претходног сукоба, а никада до сад није имао два противника. Ипак, древна је обавеза змајева да чувају село у коме се нађу од сваке врсте непогода, без обзира на цену. Успавао је самог себе, јер је само у таквом облику могао да се бори са њима.
Било му је необично како се нека осећања мењају када се претвори у змаја. Као човек, плашио се огромних змија са којима ће се суочити, а као змај је само осећао презир према изопаченој слици своје врсте и ишчекивао је тренутак у коме ће се упустити у борбу са њима.
Пошто је потпуно прекинуо везу са физичким телом, пошао је према градоносним облацима, призивајући ветрове да се удруже са њим против аждаја. На самој ивици села је наишао на први облак. Већ је почео први напад и град је немилосрдно уништавао стабљике пшенице и кукуруза. Обрушио се и раширио крила тако да се исправио одмах изнад стабљика. Ватром је топио град, претварао га у пару. Касније ће ту пару искористити да изазове кишу која је овом крају била преко неопходна. Замахнуо је крилима и пошао навише, крећући се ка самој средини облака. Тек што је ушао у њега и почео ригати ватру како би се облак распршио, дуги зуби су му се зарили у ногу и повукли га навише.
У облаку није јасно видео свог противника, али му се чинило да је већи него оне аждаје које је видео. Изашавши из облака створење га је бацило ка падини оног брда. Повратио је контролу и погледао против чега се бори. Први пут је као змај осетио страх. Пред њим је стајало огромно змијолико тело са паром великих крила и репом који се пружао тик до кровова кућа из села. Никада се није сусрео са алом. Неколико пута је видео једну у даљини, и слушао је приче сељака и неколицине змајевитих које је упознао током путовања. Ништа што је чуо или видео није ни изблиза одговарало створењу које га је гледало.
Са дугих зуба је још капала његова крв. Креста на глави је била боје плавог леда и чинило се као да је од њега и начињена. Очи су јој биле боје усирене крви и чинило се као да га уопште не виде. Знао ја да са њом не може да се бори. Сада је видео и оне две аждаје, предводиле су облаке који су уништавали село. Мислећи да га ала не види, пошао је ка аждајама. Утом се обрушила на њега. Оборила га је на литицу. Покушавао је да побегне, да се измигољи, али га је њена телесина приковала за земљу. Угризла га је за основу крила, ломећи носећу кост. Бол је био јак толико да се умало онесвестио. Када је пошла за друго крило, успео је да ухвати њен врат између чељусти.
Бесан због онога што му је урадила ригао је ватру, али није је чак ни опрљио. Уместо тога, обухватила му је врат и главу репом и почела да га дави. Замахнула је крилима једном, одигла се од земље и даље га држећи тако. Када се подигла довољно једним оштрим покретом репа га је треснула о земљу. Осећао је како му кости пуцају од ударца. Спустила се поред њега и главом кренула ка његовом врату. Раширила је чељусти и спустила их преко његових артерија и вена.
Помирио се са смрћу и затворио очи. Није било ничега што је онако сломљен могао да уради. У следећем тренутку је сенка која се надвијала над њим нестала. Отворио је очи и потражио алу погледом. Лежала је на земљи прикована од стране огромног змаја. Са гађењем на лицу и презиром у очима, зарио је канџе у њен трбух и повукао од ребара наниже, пресекавши читаву унутрицу. Одскочио је од леша истог трена, а крв која је шикнула је остављала трагове мртве траве где год би пала.
Са још једним змајем који се појавио је растерао аждаје. Онда се вратио до изломљеног змајевитог. Други је отишао негде изнад и вратио се брзо, носећи људско тело у канџама. Спустио га је поред змаја на земљи. Огромни змај је додирнуо чело змајевитог на земљи и људског тела. На земљи је остало само једно тело. Оба змаја су сада преузела свој људски облик. Старији човек, огромни змај, рекао је млађем да направи носила. Онда је клекао поред змајевитог и проговорио за себе:
,,Имао си среће да смо ову дружину спазили раније, змајевити. Ниједан од твојих није способан да се носи са алом". Млађи се вратио и заједно су однели змајевитог у село.

Iskreno... nisam neki kritičar, ali ovde mi ima previše "zmaj", "aždaja", "štap"... zar ne možeš da nađeš neki drugi izraz? Sad ću da lupim nešto baš loše, ali recimo "leteći gmizavci" ili npr. "simboli snage", "ponos japanskog naroda"... lupam sad stvarno, ali kasno je, i do malopre prevodih nešto na nemački xD

Imaš previše nepotrebnih detalja npr. - спазио пањ преостао од неког огромног дрвета. Dovoljno bi bilo da si opisao sam panj.
Previše prideva npr. - добрих и благонаклоних змајева. Trebao si odabrati samo jedan.
Pazi na ponavljanja - bodu oči npr. - Требало би да омогућава змајевитим људима разговор са природом. Затворио је очи и усредсредио се на штап. Требало му је дуго,

Generalni utisak - zanimljiva ideja, ali nekako sva u prepričavanju. Nemoj da prepričavaš događaje - pokušaj da se postaviš u kožu nekog od likova. Najbolje glavnog, ali nije obavezno. Ovako deluje kao da potcenjuješ čitaoca.

Једва да сам прочитао трећину прича са Радионице, а планирам да све прочитам бар још једном, тако да овоме стављам ознаку "много касније".

Opet arheologija? Iskopine?
Dobra je Stipanova opaska za panj. "спазио пањ преостао од неког огромног дрвета" je skriveni pleonazam. Ne može panj da preostane od sinoćne pijanke, na primer. 

@ NdZodiac
Vrlo moguće da postoje bolji izrazi, potrudiću se za sledeći put.

@ Stipan
Možeš malo bolje da objasniš ovo sa uvlačenjem u kožu. Mislim da sam te razumeo, ali nisam siguran koliko dobro. Ovo sa panjem je bilo doista glupo od mene.

@ scallop
Iskopine? Ne kapiram...

Uh, Drakuse, ja ti nisam neki majstor u objašnjavanju, ali pokušaću nekako. Ako bog da razumećeš me. 

Meni je jasno kako PRIPOVEDAČ vidi događaje, ali ostaje nepoznato šta OSEĆA Zmajeviti, šta su RAZLOZI njegovih postupaka. Trebao si (po meni) više da se pozabaviš događajima onakvima kakvim ih vidi Zmajeviti, a ne kakvima ih vidiš ti.

Scallopa ću ti ja prevesti - iskopine znače da si postavio nešto staro, nešto što nisi namenio posebno za ZS.
Mi ovde sebe smatramo vrlo ekskluzivnima i nemalo smo uobraženi! 

Hajdemo, onda, od početka. Primetite da se na forumu ZS kontinuirano odvija Radionica, sad već pola godine. Aha, zgodno, i mi pišemo. To je pravo mesto. Razumemo mi sve koji vole, žele i mogu da pišu. Svi su dobrodošli. Ono što ne razumemo je što niko najpre ne pogleda sadržinu Radionice, šta se od onih koji učestvuju očekuje, da pročitaju par krugova radionice i komentare. Takođe, ne razumemo da umesto da se to obavi i sedne i napiše nešto što bi moglo da posluži kao dobra "ulaznica", svi, ama baš svi, potegnu među svoje "rane" radove, koji su se već negde kiselili, pa ih okače, računajući da je to bolje tle za njihove dragocene biljčice. E, te rukopise koje iskopavate računamo kao arheologiju i Storm i ti niste prvi. Ni poslednji.

Quote from: Stipan on 07-06-2011, 09:21:34
Uh, Drakuse, ja ti nisam neki majstor u objašnjavanju, ali pokušaću nekako. Ako bog da razumećeš me. 

Trebao si (po meni) više da se pozabaviš događajima onakvima kakvim ih vidi Zmajeviti, a ne kakvima ih vidiš ti.

Stipane! Bemti Mesec koji te je noćas grejao.

Ovo nije arheologija, priču sam napisao pre pet dana. Nisam bio član na forumu do juče kada sam okačio priču, ali ću se sasvim sigurno prijaviti na sledeću radionicu. A ne bih pokušavao sa arheologijom, jer mi raniji tekstovi izgledaju mnogo gore.

@ Stipan
Hvala za ovo poradiću na tome za sledeći tekst.

Evo Drakuse šta si mi sad naradio! Podmetnuo sam se Scallopu samo tako.

Nema na čemu. Dobrodošao!

Hej, ja ti tu nisam kriv, molim lepo

Hvala. Bolje vas našao.

E, ako je novo... Onda, u prve tri rečenice :

Шетао је¹ брдом изнад села, посматрајући околину. Чинило се да у даљини има неких олујних облака, али није било извесно хоће ли се појавити и изнад овог места. Већ неколико година је стално путовао, задржавајући се у местима не више од три недеље.

1. Imenuj lik. Ako nema ime, možda je sasvim nevažan i čitalac će otići dalje. Dakle, sasvim je različito da li si na ulici ugledao Peru ili neku bezličnu osobu. Nije teško. Kad prepoznaš svoj lik, onda ćeš mu lako dati pravo ime. To računar obavlja lako.

nekih - zamisli da to nisi napisao. Ima li razlike. Ima. Bolje je.
ovog - a nismo videli to mesto. Ne možeš da pokazuješ prstom u - ništa. Kad ga budemo videli, onda ćeš moći da kažeš - "ovo mesto".
stalno putovao - zašto prošlo vreme? Da li je prestao da putuje?
задржавајући се у местима не више од три недеље - ovo je strašno rogobatno. Ne treba upotrebiti ni "više" nego "duže".

Možda je bolje da te tri rečenice izgledaju ovako:

Ђорђе шета брдом изнад села, посматра околину. У даљини има олујних облака, али се не чини да ће ускоро стићи. Већ неколико година путује, нигде се не задржавајући дуже од три недеље.

Može i drugačije, ali jasno pisanje je i jasno čitanje.

Hvala, ovo mi jako znači. Da li bih mogao da te zamolim da mi pokažeš još grešaka koje si našao?

Eto zašto radije opljunemo, nego što pomognemo. Niko ne može da piše umesto tebe. Ja sam malo zaludan jutros, završio sam sinoć sve što sam namerio do petka, pa dok se Stipan ne probudi (on stalno jednim okom spava, a drugim je budan) moglo je toliko. Trebalo bi sad sam da prođeš kroz svoj tekst, nije veliki, ispraviš ono što možeš i ponovo ga okačiš. Biće sigurno manje primedbi. Da ne bi gubio vreme, obrati pažnju na upotrebu zamenica (to je uobičajen gaf kod mlađih pisaca, a treba biti škrt na njima) i predloga (obično koristite dva-tri, kao da je to OK). Kad ti se učini da si neku reč upotrebio dobro razmisli. Uvek postoji bolja.

Pazim ja Scallope, pazim. Malo zadremam kad ono - tras po gubici!

Takvo ti je radno mesto. A nadzorni ekran kod mene.   Bolje po gubici, nego po guzici. Ovako možeš da kažeš: "Da vidite kako izgleda onaj drugi."

Hvala, ispraviću, pa okačiti neki dan.

Uvu priču ne možeš da spasiš, pošto je osuđena na propast iz prostog razloga što je njeno razrešenje u rukama više sile.

Ti hoćeš da spasiš jedno ugodno osećanje, a ono se samo raspada u sebi (to su te ale). Borba je uzaludna i samoubilačka.

Ovakav razlog za pisanje je neadekvatan. Treba da činiš suprotno. Da pokažeš da se takva idilična stvarnost ne može održati i da tome ne treba težiti.

U stvarnom životu teško da će da se pojavi veliki zmaj niotkuda i spasi ti guzicu.

Kufer, ne zajebavaj. Ovde mora da se ispravlja pisanje. Ti si na redu kad se bude raspravljalo o visokoj filozofskoj literaturi.

Quote from: scallop on 07-06-2011, 09:27:53

Quote from: Stipan on 07-06-2011, 09:21:34
Uh, Drakuse, ja ti nisam neki majstor u objašnjavanju, ali pokušaću nekako. Ako bog da razumećeš me.  

Trebao si (po meni) više da se pozabaviš događajima onakvima kakvim ih vidi Zmajeviti, a ne kakvima ih vidiš ti.

Stipane! Bemti Mesec koji te je noćas grejao.

Buaxaxaxaxaxaxxa

De, da i ja dodam koju. Da budem iskrena, to što sam površna, ne znači da nisam uporna. Pokušala sam, gurala i izgurala do kraja. Da prostite, stalno su mi se brkali redovi, a to skoro nisam ni primetila. Osećaj koji sam imala, tokom čitanja, je bio da se vrtim u krug. Mnogo mi brate pričaš, kao da mi diktiraš recept za doboš tortu (pre će biti za tranžiranje fazana, al' više volem tortu), zamorilo me (ili popularnije 'smorila sam se' ).
Ponavljaš reči, rečenice su rogobatne, seci tamo, reži vamo, arterija, unutrica, okrenula glavu, prišla vratu, pogledala vrat, stisnula vrat... uf. Malo ja to sada karikiram, ali tražio si.

I ovo: "а крв која је шикнула је остављала трагове мртве траве где год би пала." Ako si baš hteo da nam dočaraš sliku, mogao si to lepše napisati, ovako sam se nekoliko puta saplela dok sam skontala.

Edit: A baš 'tela priupitati o čemu Kufer zbori.

Nema šanse da ispravi pisanje ako i dalje bude pokušavao da pisanjem spasava svoja osećanja. Ona će uvek tražiti "lepe" reči i opise.

Dečka su babe i tetke razmazile, treba se prvo obračunati s babama 

S Vremena Na Vreme-Dixie Band-Moj svet

Aman ljudi, oteraćete čoveka! A ti Plutice, samo se ti cerekaj, doćeš mi na zicer, kad-tad.

Quote from: Lord Kufer on 07-06-2011, 11:49:22
Nema šanse da ispravi pisanje ako i dalje bude pokušavao da pisanjem spasava svoja osećanja. Ona će uvek tražiti "lepe" reči i opise.

Dečka su babe i tetke razmazile, treba se prvo obračunati s babama 

Dede ne smeš da pomeneš?

Šta hoćeš, Stipane? Je l' tražio što okrutnije? Čak su ove čike i mlogo fine. U stvari, pa onda bi trebalo da budu još finlji. Mislim, ako već hoćemo da ga oteramo.
Ako ćemo pravo, okačio se u vreme upijanja priča sa Radionice, dobro je i ovoliko čitača imao.

Дракусе - све ти је лепо речено. Примени па промени.

Šta hoćeš, Stipane? Šta hoćeš, Stipane?
Joj, ja bih da Boban već jedared odobri glasanje!
Eto šta 'oće, Stipan!

@ Kufer
U stvarnom životu teško da imaš zmajevitog koji se bori sa alama. A sada za zmaja... To već može da se desi

@ Plut
Hvala, i meni se činilo da ima previše ponavljanja kada sam je pročitao, ali nisam bio siguran.
Jesam tražio što okrutnije, u suprotnom ljudi izostave stvari koje znače

 Ипак, за све то време није разумео зашто су људи поред свих добрих и благонаклоних змајева

Штап је била једна од неколико ствари које је нашао на својим путовањима.

Требало би да омогућава змајевитим људима разговор са природом. (OBJAŠNJAVANJE).

Ускоро се у ову везу умешало и неколико дрвета из шуме

Nekoliko grešaka. Ima ih još, ali mi se nije dalo postovati.

Ono što primećujem jeste nasilna upotreba ukrasnih prideva i opisa. Lično preferiram kraće rečenice, ali smislene. Rogobatne rečenice koče priču. Rešenje za rogobatne rečenice....pa već sam pomenuo na temi Storm Leadera: čitaj priču naglas. Kad vidiš da rečenica koči priču, onda je menjaj ili izbaci. Gomila prepričavanja: priča se priča, ne moraš objašnjavati. Recimo, u

Ипак, за све то време није разумео зашто су људи поред свих добрих и благонаклоних змајева, који су живели са њима од давнина, морали да измисле и разне аждаје и але које су их мучиле непогодама и разним наметима.

Neću govoriti o rogobatnosti ove rečenice jer je to vidljivo, ali ovaj deo, to je znak prepričavanja. Dovoljno bi bilo da si stavio "Zašto su ljudi, pored zmajeva, izmislili razne ale i aždaje? Zašto?"

Dakle, nisi morao naglasiti da on nešto "nije razumeo." Trebao si to da pripovedaš, da zakukuljiš kroz razmišljanje glavnog lika. Ne mora se čitaocu sve objasniti.

Takođe, fabula je bezze. Kakav je ono kraj? Hajde, malo kreativnosti, ovo mi izgleda kao da je neko u osnovnoj ili početkom srednje pisao kratak sadržaj za neku shitty lektiru.

Kraj je baš onakav kako sam rekao. Problem u priči je taj što se jedna idila ne može zaista ostvariti, jer u sebi uvek ima i to zlo dijalektičko seme. Pisac mora da shvati da je tako nešto nemoguće, inače mora da pribegava čistim izmišljotinama. Zbog toga je kraj neuverljiv.

Fantazija nije prosto izmišljotina, ona mora da u sebi ima prava rešenja. Ako je idila nemoguća, čovek traži ono što je moguće i menja svoj pristup realnosti.

Ovako treba pisati: jasno, brzo, smisleno i uvek biti veran svojoj pravoj ljubavi.

Alvin Lee - I Don't Give A Damn

drakuse ako ti je za utehu prema tebi su bolji nego prema meni ovo su još fini komentari

Da si i ti tražio što okrutnije, dobio bi finoću. Ovde uvek dobiješ neočekivano.

Ovako treba pisati: intenzivno, intenzivno, intenzivno
(Gde ovde ima opisa? Nema!)

Alvin Lee - Choo Choo Mama

Imam deja vu!

Ritam, ritam, ritam

(Ne mislim da se treba ritati.)

Нисам одушевљен, али, на крај крајева, шта ја знам?

Ово ми је упало у очи:

У једном тренутку му се уму појавила слика неколико телеса која путују кроз облаке.

Некако ми ова "телеса" кваре целу реченицу.

дуги зуби су му се зарили у ногу и повукли га навише.

Зар није логичније, ако су му се зарили у ногу, да су га повукли наниже? На први поглед звучи нелогично, али је ипак могуће, али ко зна шта би потенцијални читаоци помислили?

унутрице?

Quote from: scallop on 07-06-2011, 10:14:24
Možda je bolje da te tri rečenice izgledaju ovako:

Ђорђе шета брдом изнад села, посматра околину.

Не бих овако, само због садашњег времена, звучи као сценарио за филм или као неки позоришни комад:

(Ђорђе шета брдом изнад села, посматра околину.)
ЂОРЂЕ: Е, животе, курво!

Jessie J - Price Tag ft. B.o.B.

Da probam još jedared. Mislim da je ovako mnogo bolja. (Čak će se i kuferu dopasti, verujem).

Змајевити је шетао брдом, посматрајући околину. Чинило се да у даљини има олујних облака, али није знао хоће ли се појавити и изнад села у подножју. Већ неколико година је стално путовао, задржавајући се у местима до три недеље. За толико време једну ствар није схватио. Зашто су људи поред свих благонаклоних змајева, древних познаника, морали да измисле и аждаје и але које су их мучиле непогодама и разним наметима.
Наишао је на један пропланак и спазио пањ неког огромног дрвета. Сео је на њега, укрштајући ноге под собом и оставивши штап и торбицу преко њих. Штап је била једна од малобројних ствари које је нашао на својим путовањима, уједно и једина која није могла стати у торбицу. Легенда у вези са њим говорила је да омогућава немушти језик змајевитима. Затворио је очи и усредсредио се на штап. Стомак му се везивао јер се дуго ништа није догодило, а онда се повезао са једном веверицом из шуме. Успех му је измамио осмејак и пријатан осећај у утроби. Веверица је прво била престрашена, а када се представио, чинило се да јој јако годи овај разговор. Присетио се шта му је одавно рекао отац у вези са односом природе и змајева. Јасно му је у уму била слика старца који објашњава како је природа увек радосна да види змаја који би је штитио од ала и града.
Ускоро се у ову везу умешало и неколико дрвета из шуме која су пренела да њихови рођаци из даљине кажу како им град ломи гране. На тренутак му се у свести појавило небо са неколико обриса који су се провлачили кроз облаке. Најежио се од призора. Тамо су биле две аждаје, а он је још био исцрпљен претходном борбом. Ипак, древна је обавеза змајева да чувају село у коме се нађу од сваке врсте непогода, без обзира на цену. Успавао је самог себе.
Необично је како се осећања мењају у прелазу између обличја. Као човек, плашио се огромних змија. Змај је осећао презир према изопаченој слици своје врсте и ишчекивао тренутак у коме ће се упустити у борбу са њима.
Прекинувши везу са физичким телом, пошао је према градоносним облацима, призивајући ветрове да се удруже са њим против аждаја. На самој ивици села наишао је на први облак. Већ је почео први напад и град је немилосрдно уништавао стабљике пшенице и кукуруза. Обрушио се и раширио крила исправљајући се одмах изнад стабљика. Ватром је топио град, претварао га у пару. Касније ће ту пару искористити да изазове кишу која је овом крају била преко неопходна. Замахнуо је крилима и пошао навише, крећући се ка самој средини облака. Тек што је ушао у њега и почео ригати ватру како би облак распршио, дуги зуби су му се зарили у ногу и повукли га навише.
У облаку није јасно видео свог противника, али му се чинило да је већи него оне аждаје које је видео. Изашавши из облака створење га је бацило ка падини брда на коме је седео раније. Повратио је контролу и погледао против чега се бори. Први пут као змај осетио је страх. Пред њим је стајало огромно змијолико тело са паром великих крила и репом који се пружао тик до кровова кућа из села. Први пут се сусреће са алом. Неколико пута их је виђао у даљини, слушао приче сељака и неколицине змајевитих које је упознао током путовања. Ништа што је чуо или видео није ни изблиза одговарало створењу које га је гледало.
Са дугих зуба још је капала његова крв. Креста на глави беше боје плавог леда и чинило се као да је од њега и начињена. Очи јој беху боје усирене крви и изгледало је да га уопште не виде. Знао је да се са њом не може борити. Опазио је и аждаје. Њих две предводиле су облаке који су уништавали село. Мислећи да га ала не види, пошао је ка њима. Ала се обрушила на њега. Оборила га на литицу. Покушавао је побећи, да се измигољи, али га је њена телесина приковала за земљу. Угризла га је за основу крила, ломећи носећу кост. Бол је био толико јак да се умало онесвестио. Када је пошла за друго крило, успео је да ухвати њен врат између чељусти.
Бесан због онога што му је радила ригао је ватру, али није је чак ни опрљио. Уместо тога, обухватила му је врат и главу репом и почела га давити. Замахнула је крилима једном, одигла се од земље и даље га држећи тако. Када се подигла довољно једним оштрим покретом репа треснула га је о земљу. Осећао је како му кости пуцају од ударца. Спустила се поред њега и главом кренула ка његовом врату.
Покушао је ветром да је одгурне са себе. Не успева. Први пут се искрено боји. Не жели да умре.
Једна мисао се појавила. Торбица. У њој је био још један значајан предмет. Разбудио је своје људско тело довољно да извуче из торбице један мали дрвени мач. Усредсредио се на тај малени предмет и олујне облаке над собом. Муња је погодила земљу одмах до његове канџе. Јако светло омете алу. Оштар бол му је прожео руку када је обухватио сноп енергије. Успело му је да муњу уобличи у бодеж. Зарио га је у алин бок и уживао у урлику бола који је испустила. Одвојила се од њега, од тла.
Помислио је да ће побећи. Устао је, а онда га је ударац у главу онесвестио...

Da ti ne bih previše objašnjavao ispravio sam ti prvu polovinu priče. Uporedi sada sa onim što si napisao.



Змајевити је шетао брдом, посматрајући околину. Чинило се да у даљини има олујних облака, али није знао хоће ли се појавити и изнад села у подножју. Већ неколико година је стално путовао, задржавајући се у местима до три недеље. За толико време једну ствар није схватио. Зашто су људи поред свих благонаклоних змајева, древних познаника, морали да измисле и аждаје и але које су их мучиле непогодама и разним наметима.
Наишао је на један пропланак и спазио огромни пањ. Сео је на њега, укрштајући ноге. Штап и торбицу je ставиo преко њих. Штап је нашао на путу. Jедина ствap која није могла стати у торбицу. Легенда o њeму говорила је да омогућава немушти језик змајевитима. Затворио је очи и усредсредио се на штап. Дуго се ништа није догaђало, а онда се повезао са једном веверицом из шуме. Успех му је измамио осмејак и пријатан осећај у утроби. Веверица је прво била престрашена, а када се представио, чинило се да разговор годи. Присетио се шта му је отац рекао у вези односa природе и змајева. Змај штити природy од ала и oд града.
Ускоро се у везу умешало и дрвећe из шуме пренoceћи да њихови рођаци из даљине гoвope како им град ломи гране. На тренутак у свести му се појави небо са обрисиma шto се провлачe кроз облаке. Најежио се од призора. Тамо су биле две аждаје, а он је још био исцрпљен претходном борбом. Древна је обавеза змајева да чувају село у коме се нађу од непогодe, без обзира на цену. Успавао је самог себе.
Необично је како се осећања мењају у прелазу између обличја. Као човек, плашио се змија. Kao змај осећао је презир према изопаченој слици своје врсте.
Прекинувши везу са физичким телом, пошао је према градоносним облацима, призивајући ветрове да се удруже. На самој ивици села наишао је на први облак. Први напад већ је почео. Град је немилосрдно уништавао пшеницу и кукуруз. Обрушио се и раширио крила исправљајући се одмах изнад стабљика. Ватром је топио град и претварао га у пару. Касније ће ту пару искористити да изазове кишу која је овом крају била преко неопходна. Замахнуо је крилима и пошао навише, крећући се ка самој средини облака. Тек што је ушао у њега почео je ригати ватру како би облак распршио, kaд oсeti kako су му се дуги зуби зарили у ногу и повукли га навише.

"Већ неколико година је стално путовао, задржавајући се у местима до три недеље. За толико време једну ствар није схватио." Hm...

Scallopeeeeeeeeeeee

Pluuuuuuuuut...!

Reaguuuuuuuuuuj!

Plutica je u pravu, ovo mi je promaklo. Zasr'o si sa onim panjem, pa mi je to odvuklo pažnju,

Змајевити је шетао брдом, посматрајући околину. U daljini su se nazirali  tamni оblaci, koji su, polako ali sigurno, grabili put sela. Opasnost se približava, pomisli on i uzdahnu.  Dokle ovako? Zашто су људи, поред благонаклоних змајева, izmislili аждаје и але које су их мучиле непогодама и разним наметима?

A ja sam prepravio Stipanov prvi pasus

Mada je i ovo bezze  

Ја нисам преправио ником ништа, ал` рек`о `ајд` да се јавим...

Eh, Perine, lako je Stipana zekiti!

Pa 'ajd Savajate, da se javim i ja tebi.

Ne bi trebalo uopšte da prepravljamo postove, znaš; čovek može da forsira svoj stil, ne treba priču da mu prepravimo. Samo da ga naučimo peglanju i....pisanju, jelte. A stil, svako svoj ima i preferira, treba čoveku dokaz'ti da mora misliti na sklop rečenice a ne samo na ideju i da ideja u tom svemu nije toliko važna - važno je kako je razradiš

 

Dok se peo na brdo Znajevitom nije bilo jasno zašto su ljudi izmislili aždaje koje su ih sistematično mučile.
Stigavši na vrh brda pogleda sive oblake. Slutio je oluju. Seo je na panj a na noge je stavio svoj  štap i torbicu. Već 3 godine putuje. U mestima se ne zadržava duže od 3 dana.
 Затворио је очи и усредсредио се на штап. Стомак му се везивао јер се дуго ништа није догодило, а онда се повезао са једном веверицом из шуме. Веверица је прво била престрашена, а када се представио, чинило се да јој јако годи овај разговор.
Ускоро се у ову везу умешало и неколико дрвета из шуме која су пренела да њихови рођаци из даљине кажу како им град ломи гране.
Setio se oca који mu je rekao da је природа увек радосна да види змаја који би је штитио од ала и града.
Osetio je iznenada blizinu aždaja. Bio je siguran da su tu.