ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pogledao sam film Pošalji čoveka u pola dva, koji je 1967. godine po istoimenom romanu Milana Nikolića režirao Dragoljub Ivkov.

Kopija dostupna na netu je veoma oštećena. Ne sam što je slika loša, već nedostaju delići filma koji u ovoj verziji traje 66 minuta. Na IMDb-u je navedeno da je trajnje filma 75 minuta, ako je to tačno, dostupnu verziju vreme je skratilo za skoro 10 minuta. Šteta, pošto filmu definitivno nedostaje malo mesa. Tih 10 dodatnih minuta bi bili od pomoći da se shvati priča koja je u ovoj "verziji" krajnje konfuzna.

Ipak, i u ovom obliku, Pošalji čoveka za pola dva je zanimljiv slučaj. Radnja se dešava na relaciji Rijeka-Trst, a zaplet se vrti oko krijumčara lažnih funti. Dušan Janićijević glumi glavnu ulogu - a sa Milanom Nikolićem je radio i na scenariju. Zanimljivost je da se u filmu pojavljuje i sam Nikolić - kreditovan je i kao glumac - ali nisam sasvim siguran koju ulogu tumači. Ako sam u pravu i Nikolić glumi Tonija, Mirkovog nasilnog šefa, onda je to prilično krupna uloga.

Priča je tipična nikolićevska. Kriminalna banda i mladić koji se ubacuje u njihove redove. Film počinje mutnom scenom ubistva, a onda kreće vodviljski deo. Malo latino plesova tokom špice (zakleo bih se da je muški deo plesnog para - Preža Milinković), a zatim nastupa "popularna pevačica" Rita Batić (Hermina Pipinić) koja izvodi kompziciju Aleluja. To morate čuti da biste poverovali!

http://www.youtube.com/watch?v=4okVgvS9tH4

Šta kažete? Kao mačku da dave.

Zatim: spektakl! Angie Bubbles izvodi striptiz i kupa se u providnoj kadi punoj mehurića. Za sve novce! Treba pozdraviti nastojanje reditelja Dragoljuba Ivkova da publici ponudi malo golotinje - pa makar i u vidu vodviljske tačke.

http://www.youtube.com/watch?v=lUNzUS06Poo

Cripple je napisao fin tekstić o ovom film u na Novim kadrovima, pa bih ga zamolio da ga prenese i ovde ili linkuje. Onda možemo, ako se ukaže potreba, da nastavimo priču o ovom neobičnom filmu.

Milan Nikolić: Crno sunce (1962)

Ovaj kratki roman je objavljen u okviru Duginog Plavog dodatka: 300 čuda... Magazin za svakoga (br. 83). U paketu su ponuđena 2 romana za 100 dinara – Nikolićev krimić Crno sunce i vestern Dolina bez zakona koji je napisao izvesni Donald Semjuel Šerif (!).  Jeftina štampa i povez tvore pravi roto-roman ugođaj. Nikolić se prepustio ovom konceptu, tako da je Crno sunce zbrzanije i kraće od većine romana koje je objavljivao za Džepnu knjigu. Nekako se vidi da je ovu Malinovu avanturu otaljao – što je šteta, imajući u vidu solidan potencijal koji je nudila priča.

Roman počinje ubistvom koje se odigralo 15. februara 1961. godine – dok su desetorica naučnika posmatrala pomračnje sunca na specijalnom poligonu, neko je iskoristio priliku i zadavio profesora Vortana. Nedugo zatim, Malin iz Beograda stiže na mesto zločina, u Astro-fizički centar (AFC) koji je smešten negde na nadmorskoj visini od 1400 metara, 28 km od najbližeg naselja – u pitanju je "najmlađi grad u Jugoslaviji "sav od gvožđa i betona", "grad laboratorija i najpreciznijih astronomskih i astrofizičkih instrumenata, grad naučnika i tehničara, među kojima se nalazi i jedan ubica." Malin, prinuđen da vodi istragu sa puno takta ("naučnici su poseban svet"), ne otkriva svoj pravi identitet, već je zauzima mesto šofera. Počinje da njuška. Sledi uobičajeni katalog osumnjičenih. Malina pre svega zanimaju oni koji su bili sa Votrenom na poligonu u trenutku ubistva, ali i drugi nisu izvan sumnje. AFC je pravi mali grad u kome žive naučnici i njihove porodice, tako da sve treba dobro ispitati. Oko Malina  počinje da obigrava potencijalna femme fatale Renata - mlada žena profesora Bolića, šefa AFC-a, ali tu su i tehničari, asistenti, ložači, kelneri, vratari... Malinu pomoć stiže u vidu novinarke Nade Krikić, koja je došla da intervjuiše zaposlene u centru. Vrhunac romana predstavlja Malinov obračun sa čoporom vukova tokom jedne hladne noći zavejane snegom. Nedugo zatim, sledi lažno razrešenje misterije, a zatim i hvatanje odgovornog.

Korektno, ali bez unošenja. Po postavci dosta podseća na Zovem Jupiter, ali ovoga puta SF elementi izostaju.

"Crno sunce" je roman koji je svojevremeno figurirao u nekim spiskovima kao SF roman (ima neki blag otklon od "stvarnog" sveta, a delo je pisca koji ima već jedno SF ostvarenje), tako da sam ga nekada davno pročitao i zaključio slično tebi - da nema dovoljno odmaka od realnosti, niti da je taj odmak uopšte bitan za suštinu romana, da bi se mogao svrstati u SF.

Definitivno nije SF, mada preuzima shemu Nikolićevog jedinog SF-a: Zovem Jupiter... Beležite! koji je nastao par godina pre Crnog sunca. U oba slučaja imamo krimi misteriju čiji su akteri izolovani naučnici. Ali velika je razlika između radnje smeštene u svemir i radnje koja se odigrava na zavejanoj planini. Možda su ljudi pomislili da je Crno sunce SF zbog naslova i činjenice da roman počinje scenom pomrčenja, ali to je čista kozmetika.

Milan Nikolić: Tajna kanarinčeve krletke (1962)

Jedan od dva romana koji je Nikolić objavio u okviru čuvene beogradske Zelene biblioteke specijalizovane za krimi žanr. U pitanju je roman koji dosta podseća na Čoveka koji je voleo gužvu, jedan raniji Nikolićev tvrdi krimić koji spada u sam vrh opusa ovog autora. Tajna kanarinčeve krletke je nešto slabiji krimić, ali bez obzira na to i on spada među bolje Nikolićeve radove. Može se doživeti kao svojevrsni nastavak Čoveka koji je voleo gužvu - glavni junaci u oba romana po ponašanju i razmišljanju dosta podsećaju jedan na drugog, kao da su braća rođena, a tu je i taj specifični noir štimung koji se može osetiti u oba slučaja.  

Priča počinje prologom u kome je otkriven leš starog Arnolda. Nesrećnik je upucan u svojoj kući. Zatim dolazi do prelaska iz trećeg lica u prvo. Narator je izvesni Rafik Radović. On je čvrst momak spreman na sve. Likova ima dosta i radnja je prilično zapetljana. Banda falsifikatora  operiše na relaciji Opatija-Rijeka, i sprema se da određeni kontigent lažnih dolara prebaci iz Jugoslavije u Francusku. Rafik bi, izgleda, trebalo da bude kurir koji će izvršiti to prebacivanje. Tokom romana, on upoznaje čitav niz živopisnih likova koji pripadaju sukobljenim frakcijama bande. Smrt je (često i bukvalno) za žene. Krstareći u svom fići, on sreće četiri dame koje predstavljaju poznate noir stereotipe: Amerikanka jugoslovenskog porekla Ebilejn Agata Drejk je femme fatale, sekretarica Lina je devojka koja želi da pomogne, prostitutka Lidija je pali anđeo, Mira Arnold je nevinašce u nevolji. Muškarci su pohlepni, grubi, skloni nasilju. Ima čak i  privrednog kriminala (na primer: direktor Stjepan Božić je proneverio novac pa izvršio samoubistvo), tu je zatim ljigavi advokat Brusić, Ebilejnin telohranitelj Marko, misteriozno nestali Lujo Martin...  Rade noževi i revolveri. Do samog kraja nije najjasnije ko tu koga, ali leševi veoma brzo počinju da se gomilaju. Stari Arnold je samo prva žrtva u nizu. Finale donosi varijaciju na čuveni Spilejnov roman Ja, porota. Naime, Rafik odlučuje da uzme pravdu u svoje ruke i kazni krivce. Rafik i sam ne preza od fizičkog nasilja da bi saznao ono što ga zanima, tako da se lepo uklapa u svoje novo društvo, ali poseduje i određeni stepen moralnosti koji jasno ukazuje na "preokret" koji će se odigrati na poslednjim stranicama romana (a koji čitaocima ranijih Nikolićevih romana neće predstavljati nikakvo iznenađenje).

U pitanju je roman bez većih iznenađenje, koju desetinu stranica duži nego što je bilo neophodno, ali veoma prijatan za čitanje pod uslovom da svoje krimiće volite tvrdo kuvane.

Našao sam i Igru klovnova. U katastrofalno očuvanom, ali ipak čitljivom stanju.

Pa to je sjajno! Svaka čast!

I na kraju, koji vam Nikolići nedostaju?... ja ih viđam po nekim bizarnim mestima gde možda ne zalazite, a i imam ogromnu količinu 300 čuda, pa možda u svemu tome bude i poneki raritet.

Ja nisam još nisam našao/pročitao sledeće naslove:

5]   Smrt traži drugoga, Izdavacki centar 'Viroviticki list' 1958
6]   Slučaj Johna Lubina, Izdavacki centar 'Viroviticki list' 1958
9]     Nesuđeni vampir, 'Oslobodjenje' Sarajevo, 1960
21)   Nije bilo slučajno, Mladinska knjiga Ljubljana 1962
22)   Peti čvor, Glas Slavonije Osijek 1963
24)   Poslužite kavin čaj, Glas Slavonije Osijek 1965
27)   Jedan dolar za viski (krimic), 'Duga' Beograd 'Zeleni dodatak' 1968
28)   Mačak kroji pravdu (1968) ?????
29)   Tanka linija pravde, 'Duga' Beograd 1969 (pod pseudonimom Milton S. Nikols)
30) Zubor potoka Gvadalupe, 'Duga' Beograd 'Plavi dodatak' 1969 (pod pseudonimom Milton S. Nikols)
31)  Jastrebovo gnezdo, 'Duga' Beograd 'Plavi dodatak' 1970  (pod pseudonimom Milton S. Nikols)
32)   Podne u Menardu, 'Duga' Beograd 'Plavi dodatak' 1970 (pod pseudonimom Milton S. Nikols)
33)  Zeleni signal na prelazu, 'Duga' Beograd 1970 (pod pseudonimom Džon Smit)
34) Jastrebovo gnezdo (1970) ?????

Igru klovnova će mi pozajmiti Mića, siguran sam u to.

Ovi plavi dodaci koji ti fale su u okviru 300 čuda, s jedne strane 300 čuda s druge Plavi dodatak, s tim što Plavi dodatak nije bio numerisan a 300 čuda jeste i brojevi koji tebi nedostaju su otprilike između 350 i 400. Može lako da se desi da ih ja sve imam, proveriću ovih dana, mada su mi 300 čuda malo zatrpani.

Било би лепо када би могли да се набаве неки од тих наслова - ја се радо јављам да их прочитам.

Evo jedan vrlo zanimljiv prilog diskusiji o Milanu Nikoliću - tekst Nenada Polimca u kome se bavi i njegovim pisanjem i životnim putem...

http://dobanevinosti.blogspot.com/2011/12/milan-nikolic-pionir-jugoslovenskog.html

Interesantno; za života nisu hteli da ga objavljuju u Zagrebu, a sada ga svojataju, nasilno ijakivizuju i očekujem prevedu na novohrvatski te ustanove da je on praotac hrvatskog krimića, mada je potpuno očigledno da je u pitanju Srbin rođen u Hrvatskoj, završio školu u Beogradu, objavljivao uglavnom po Bosni i Srbiji, pisao na ekavici...

Meni je zanimljivo da nisu hteli da ga objavljuju u Zagrebu, ako imamo u vidu da je, kad se sve sabere i oduzme, kod njih postojao najozbiljniji odnos prema krimiću.

Hvala za dojavu.

Текст је сасвим океј. Има занимљивих био појединости о Николићу које нисам знао. Види се да је аутор текста посећивао и Знак Сагите... Још како! Драго ми је да смо допринели да се са Николића колико-толико скине вео заборава.

Hrvatski Vedis je objavio 3 Nikolićeva romana: Milan Nikolić: Dosje 1714 (meki uvez), Milan Nikolić: Četiri pokojna šerifa i Milan Nikolić: Kristalna pepeljara (u najaivi).

http://www.vedis.hr/izdanja.htm

Jeste ali kada.
To ti je kao svojatanje Tesle, a njegovo rodno selo nema uvedenu struju.

Koliko shvatam, ta tri romana su publikovana relativno skoro.

pa o tome se i radi; sad su se setili, pedeset godina je čovek objavljivan po Srbiji i Bosni i sad će oni da ga proglase hrvatskim piscem i falsifikuju njegov jezik, ijekavizujući ga...

Ne znam ko drži prava na  Nikolića, ali bio bi red da se i u Srbiji dogodi neko ponovno izdanje njegovih romana. Među njegovim krimićima ima jakih kandidata za tako nešto.

Što se ovih novih hrvatskih izdanja tiče,  naslovnice koje sam našao na netu ne ulivaju poverenje...

U suštini, zbog ogromnih tiraža, njegove je knjige veoma lako naći i teško da ima opravdanja da se izdaju nova izdanja...

Quote from: Mica Milovanovic on 05-12-2011, 13:10:59
U suštini, zbog ogromnih tiraža, njegove je knjige veoma lako naći i teško da ima opravdanja da se izdaju nova izdanja...

Slažem se u osnovi, premda, problem je u tome što su te knjige dostupne više u nekoj antikvarnoj formi. Možda bi imalo smisla objaviti nova izdanja nekih romana oko kojih postoji konsenzus da su klasici. Plus ti romani mogu da dobiju neku dopunu u smislu teorijskih članaka.

Ne zaslužuju svi Nikolićevi romani za novo izdanje, ali definitivno ima materijala za pokretanje biblioteke u kojoj će se naći najbolja ostvarenja... Ovo što je Mića naveo odnosi se na romana publikovane u okvuru Džepne knjige i Zelene biblioteke. Šta je sa ostalima? Neki od njih su potencijalno odlični, a praktično ih je nemoguće pronaći - u antikvarnici, ili bilo gde drugde.

U prošlu nedelju sam naišao na ovo i pazario za 50 din na novosadskoj pijaci Najlon

Uuu, taj je odličan Nikolić. Jedan od najboljih. Baš onako hard-boiled. Highly recommended.

Onda moram reći da sam se usrećio, jel se do sad nisam sretao sa Nikolićem  i čitam ovo sledeće.

Pazi, meni je to do jaja. Nije na nivou Čendlera ili Hemeta, ali ima svojih draži. Još kako! Baš me zanima kako će ti se dopasti. Obavezno javi utsike... Primetio si da ovde retko ko šta čita... )) Taman da napravimo neki dijalog. Tajna kanarinčeve krletke je u sličnom ključu kao Čovek...

Koji li je prorok radio naslovnu? Original atentat na Kenedija, cak i boja kompleta koju nosi zena je ista kao Zaklinina.
Covek koji je voleo guzvu, Dzepna knjiga [/size]1959

Doduse, ovo mozda i nje originalno izdanje ali ako jeste

Iz '59 je a autor naslovne je Andrija Maurović. A odlično si zapazio, ja sam ono kao poznato mi nešto al nisam puno obraćao pažnju 

Ljudi, roman je iz '59, a Kenedi je ubijen '63.

Glavno ime koje se provlači kroz celu priču i oko koje se sve vrti je Džo Kenedi 

Pročitah ovo veoma brzo, lagano i traži da se čita. Dinamična priča, dosta likova lepo ukomponovanih, priča i zaplet su takođe odlični. Priča koja je bi i danas mogla da bude aktuelna, pa čak i da se stvarno dešava.

Quote from: Barbarin on 15-04-2012, 11:02:37
Glavno ime koje se provlači kroz celu priču i oko koje se sve vrti je Džo Kenedi 

Pročitah ovo veoma brzo, lagano i traži da se čita. Dinamična priča, dosta likova lepo ukomponovanih, priča i zaplet su takođe odlični. Priča koja je bi i danas mogla da bude aktuelna, pa čak i da se stvarno dešava.

Nikoliuć kao prorok? Enivej, milo mi je sto je ovaj topik podstakao BARBARINA da pročita jednog Nikolića...

Ovo je prvi, biće ih još samo da ih nabavim. 

Pazi, nisu svi podjednako dobri. ČKNVG je jedan od najtvđih i najboljih.

Naravno da nisu svi isti, mislim da nisam sreo još nekog pisca da su mu sva dela bolja do boljeg.

Kod MN su prilično velike oscilacije....

Bio sam u prilici da prelistam knjigu Radine Vučetić KOKA-KOLA SOCIJALIZAM o amerikanizaciji jugoslovenske popularne kulture šezdesetih godina XX veka. Na jednom mestu se može pronaći i citat Milana Nikolića, izvorno objavljen u NIN-u od 24. jula 1960. godine. Nikolić kaže da krimi roman ne mora da se odigrava:

"...u mračnom Sohou, nego u nekom gradiću Jugoslavije, može da bude dinamičan i ako u njemu nema jurnjave automobilima po ulicama Čikaga. ...A junaci ovog žanra, često daleki, nama strani, kroz domaći kriminalni roman mogu da postanu deo naše sredine, obojeni bojama našag društva, sa problemima sadašnjosti."

Ginger dojavio, skinuto i provereno: pojavio se sasvim pristojan rip filma Pošalji čoveka u pola dva, krimića iz '67 snimljenom po istoimenom Nikolićevom romanu.

U pitanju je znatni apgrejd u odnosu na do sada dostupnu kopiju.

Evo izašla su u tvrdo koričenim knjigama - "Prsten s ružom" i "Obračun na obali", kao prvi naslovi novopokrenute Milan Nikolić kolekcije urednika Veljka Krulčića.





Vidjeti na www.vdt.hr

Hrvatski časopis za kulturu GORDOGAN, posvetio je broj 31-32 između ostalih tema i Milanu Nikoliću, ponudivši tri vrlo zanimljiva teksta plus detaljnu bibliografiju.


Sent from my iPhone using Tapatalk