ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

BATIN poseban tretman variole vere

Diskurs kuge?
Ajde ti to meni lepo objasni. Ajde, leba ti. Šta je to diskurs kuge? Kojom definicijom pojma diskurs ti uopšte operišeš? Da li je dovoljno u bilo koju zajebanciju ugurati sledeće kombinacije slova: diskurs, slika oca i simbolički poredak, pa da to postane ozbiljna teorijska zajebancija?
Ne smeta meni, Albedo, ovo tvoje zezanje, nego cela današnja teoretičarska omladina što se veselo kaljuga. Vi ste, deco, krenuli da teoretišete sa pogrešnog kraja. Prvo baza, pa onda nadgradnja.
Ali ja se ovde džabe secam

Nisam izdržao. Morao sam da pošaljem link koscenaristi Variole vere.

Ja koliko znam Berlinski zid je pao, dakle vi ste počeli da teoretišete sa pogrešnog kraja
Ne biste propali da je baza-nadgradnja tako superiorna teorijska postavka.

Definicija diskursa, malo zajebano ali recimo: Skup određenih praksi, verbalnih i neverbalnih, kojima se oblikuju pojedinci u skladu sa društvenim idealom poželjnog građanina.

Glup i prost primjer: Znak koji zabranjuje gaženje trave zahtijeva od ljudi da šetaju putem predviđenim za šetnju, trotoarom. U tom slučaju, sama arhitektonska rješenja su dio diskursa koji planira kretanje ljudi na određenom području.

To jeste glup primjer, jer nema potrebe gaziti travu, ali je zanimljiv za početak.

I u tom i u slučaju kuge, riječ je o diskursu poretka.  To što se u Srbiji mlate homoseksualci dio je homofobnog diskursa... to što se dječaci oblače u plavo a djevojčice u pink... itd... sve su to prosti primjeri.

Kuga je zajeban primjer, ne možeš očekivati od mene da svarim Fukoovu teoriju u jednom blogpostu (koscenarista će reći da mu post izgleda nedovršeno, što i jeste), kad je čovjek napisao nekoliko knjiga, i opet nije sve objasnio...

uostalom, sve je to zasnovano na panoptikonu
http://en.wikipedia.org/wiki/Panopticon

Ovo ti je Fukoov nacrt što se diskursa seksualnosti tiče:
Mogu se izdvojiti četiri velike strateške cjeline kojima su, povodom seksa, razrađeni posebni mehanizmi znanja i moći:
(1)Histerizacija tijela žene- Žena je potpuno vezana za seks. Ona treba da obezbijedi urednu plodnost i da bude funkcionalni element porodice.
(2)Pedagogizacija seksa djece- pošto seksualne aktivnosti nose u sebi tjelesne i moralne opasnosti, djeca moraju biti nadzirana.
(3)Socijalizacija prokreativnih ponašanja- kontrola rađanja se vrši ''društvenim'' ili poreskim mjerama. Pokušaji da se parovi učine odgovornim pred cijelim društvenim tijelom.
(4)Psihijatrizacija nastranih zadovoljstava- pošto polni nagon ima ulogu normalizovanja i patologiziranja cjelokupnog ponašanja, na njemu je primijenjena korektivna tehnologija

Hvala lepo!

QuoteDefinicija diskursa, malo zajebano ali recimo: Skup određenih praksi, verbalnih i neverbalnih, kojima se oblikuju pojedinci u skladu sa društvenim idealom poželjnog građanina.

Kul, to sam i htela da čujem. Vidiš, ja sam čitala, recimo, teorijske tekstove u kojima se manje-više ista definicija daje za pojam kulture. Samo su drugi sveti oci u pitanju.
Baza i nadgradnja: mhm, nismo li već utvrdili da sam ja protiv svake teorije i ideologije... samo sam htela da kažem da mi se čini kako mnogi domaći mislioci lepršaju od cveta do cveta naoružani nadogradnjom, dakle sekundarnim i tercijarnim tekstovima koji su u suštini prežvakavanje, bez poznavanja baze odnosno primarnih tekstova koji su često naopako prežvakavani.
A dodamo li da ni teorija nije pošteđena pošasti loših i izopačavajućih prevoda (Kordiću, na tebe mislim) koji utiču na stil čitaoca i budućeg teoretičara, onda... onda, sve u svemu, ja često dobijam ospice čitajući.

Teorija sve češće pati od loših prevoda, bojim se. Mislim, s obzirom da mahom nju čitam, imam već višegodišnji utisak da se prevođenjem teorije bave skoro isključivo teoretičari (postidplomci itd.), što je dobro u smislu da su intimno upoznati sa,jelte, diskursom kojim se bave, ali je loše u smislu da ne znaju dovoljno dobro jezik na koji prevode. U pojedinim slučajevima utisakje da knjiga ne prođe ni lekturu jer se bukvalno pojavljuju rečenice u kojiam je nemoguće utvrditi šta je subjekat, šta objekat itd.

U svakom slučaju definicija diskursa koju Albedo nudi je... dosta široka. Ali ko sam ja da se bacim kamenom na Fukoa koga ionako citiram kad god poželim da delujem učeno.

Ipak mislim da nisam doveo u pitanje bazu, ona je i kod Fukoa motiv da se ti diskursi i sprovedu u djelo, u tome i jeste poenta onog na kraju - ideal poželjnog građanina. Radan, vrijedan, sposoban, plodan, poslušan itd... to sve ima veze sa bazom, bez poslušnih subjekata nemoguća je akumulacija kapitala. neposlušni subjekti već su nagovještaj revolucije.

Uz to, sam Marks je tvrdio da se revolucionarna svijest stvara kroz nadgradnju, da prije svega kultura (dio nadgradnje, nadgradnja je širi pojam od kulture) služi prosvjećivanju, da ona uči radnika i dovodi ga do poželjnog stanja svijesti. Ako to nije tačno onda su angažovana književnost i film totalni idiotizmi, i Marks sa njima pride.

Uz to, Džejmson posmatra kulturu kao eksperimentalni duplikat, kao modelovanje društvenih procesa, gdje se određeni elementi izoluju i dublje analiziraju. Njegove tačne riječi su ''kultura kao koristan uvid u realno''. Dakle, čak i da se kultura posmatra kao neminovan pad čovjeka, njegovo zarobljavanje (dakle kultura kao diskurs), opet ostaje činjenica da to zarobljavanje služi bazi.

u odnosu na diskurs, budući da on sadrži i prakse poput tretiranja zatvorenika, funkcionisanja bolnica, zatvora, ludnica, diskurs ne može biti isto što i kultura. Oni se prožimaju ali nisu identični subjekti, sve što je kultura nije diskurs i obrnuto.

Diskurs je striktno negativno djelovanje, kultura je i pozitivno oblikovanje subjekta.

Kultura = diskurs , to je drugosrbijanska priča. Znači da tamo neki Marko Kraljević nije radio ništa osim što je sjekao nedužne Turke, da nije imao nikakvu drugu funkciju, a jeste.

Možda nas i Markesovih Sto godina samoće oblikuje kao individue, ali mislim da to pripada polju kulture a ne diskursa.

Quote from: Bata the Životinja on 09-02-2011, 14:49:51
Diskurs je striktno negativno djelovanje, kultura je i pozitivno oblikovanje subjekta.

Kultura = diskurs , to je drugosrbijanska priča. Znači da tamo neki Marko Kraljević nije radio ništa osim što je sjekao nedužne Turke, da nije imao nikakvu drugu funkciju, a jeste.

E, a što mi to nisi uključio u definiciju? Jer, vidiš, iz nje ne proizlazi ta striktna negativnost diskursa. Sem toga: Fukoov problem (ako ja pravilno čitam ovo što mi ti pišeš) jeste što on, u kranjoj liniji, polazi od toga da je svaki poredak loš jer primorava ljude da rade nešto što im se ne radi, da ne ubijaju, kradu, lažu itd. I to je nešto što se slepo preuzima i razgranava u nastavljačkim radovima. Nema mesta za neki utopijski koncept ili makar preko volje priznavanje da jeste dobro i korisno braniti ljudima da se kolju kako im se ćefne.

Quote from: Meho Krljic on 09-02-2011, 14:44:46
Teorija sve češće pati od loših prevoda, bojim se. Mislim, s obzirom da mahom nju čitam, imam već višegodišnji utisak da se prevođenjem teorije bave skoro isključivo teoretičari (postidplomci itd.), što je dobro u smislu da su intimno upoznati sa,jelte, diskursom kojim se bave, ali je loše u smislu da ne znaju dovoljno dobro jezik na koji prevode. U pojedinim slučajevima utisakje da knjiga ne prođe ni lekturu jer se bukvalno pojavljuju rečenice u kojiam je nemoguće utvrditi šta je subjekat, šta objekat itd.

U svakom slučaju definicija diskursa koju Albedo nudi je... dosta široka. Ali ko sam ja da se bacim kamenom na Fukoa koga ionako citiram kad god poželim da delujem učeno.

jeste, rekao sam odmah da je to vrlo teško odrediti a da ne bude puko opšte mjesto.

Suština je npr kod psihoanalize da smo svi mi nečija djeca, dakle to je biološka činjenica, neko nas jeste rodio, mi imamo roditelje. Takođe je biološka činjenica da smo nesposobni za život poduže vremena, i dok ne stasamo zadatak roditelja je da budu uz nas. Samim tim što nismo životinje već ljudi to podrazumijeva da nas uvedu i u kulturu, naučimo jezik naroda kojem pripadamo itd...

Sve to nema veze sa diskursom kao ''namjernim'' simboličkim ''nasiljem''.

Neki radikali bi rekli da je ''zahtjev'' oca da se njegov autoritet poštuje već simboličko nasilje, odatle i edipovski sukob. itd itd... gdje se sudaraju kultura i diskurs je osjetljivo pitanje, ali mislim da je zato važno ovo o ''poželjnom građaninu'', jer otac je biološka i kulturna činjenica i to može i da ostane, nikad ne mora postati Frojdov otac, Frojdov otac je već diskurs.

Dakle, biološki otac je vrlo potentan pojam, on može postati svašta, Frojdov otac ima unaprijed isplaniranu ulogu.

Quote from: Jevtropijevićka on 09-02-2011, 14:56:03

E, a što mi to nisi uključio u definiciju? Jer, vidiš, iz nje ne proizlazi ta striktna negativnost diskursa. Sem toga: Fukoov problem (ako ja pravilno čitam ovo što mi ti pišeš) jeste što on, u kranjoj liniji, polazi od toga da je svaki poredak loš jer primorava ljude da rade nešto što im se ne radi, da ne ubijaju, kradu, lažu itd. I to je nešto što se slepo preuzima i razgranava u nastavljačkim radovima. Nema mesta za neki utopijski koncept ili makar preko volje priznavanje da jeste dobro i korisno braniti ljudima da se kolju kako im se ćefne.

to je najčešća optužba koja se upućuje Fukou, međutim on ne odobrava ubistva i krađe, on se protivi disciplinovanju zločinca. kao ti si ubica ili lopov i oni te pošalju u zatvor gdje će te silom naučiti nekom zanatu, ranije su silom tjerali da čitaš Bibliju i prisustvuješ crkvenim služenjima (Clockwork Orange), da bi na kraju od tebe nastao ''čestit čovjek''. poenta je da neko silom želi da promijeni ličnost zločinca, a na to nema pravo, ako je ubio časnije je i pravednije da ga osudite na smrtnu kaznu i raščerečite kao u Srednjem vijeku, zavežete četiri konja za četiri uda i pošaljete na četiri strane svijeta i ćao.

Ako neko dođe i kaže e nećeš moći više tako, već ću ja tebe da ''osposobim'' da mi radiš u fabrici. Zabrana postoji i kod Fukoa, njemu smeta kazna.

Problem nastaje kada neko želi da prevaspitava osobu, dakle da je silom mijenja, Fuko tu govori o radikalnoj slobodi. naravno, primjeri zločinaca su ekstremni, poenta je da smo svi mi pod većim ili manjim uticajem disciplinskog diskursa, mi smo u startu tretirani na određeni način da ne bi postali ubice, to jest optuženi smo i osuđeni unaprijed.

Šta rade feministi već šutiraju u testise sve muškarce, iako nisu svi silovatelji, nasilnici itd... Svi muškarci su napadnuti jer su svi oni potencijalni silovatelji, i to je problem diskursa, vi ste krivi dok se ne dokaže nevinost (dakle skoro nikad).

QuoteE, a što mi to nisi uključio u definiciju?

hehe, pa nemam ja gotovu definiciju diskursa, maltene je sada konstruišem u direktnom prenosu  

Albedo, mislim da je gore nastao problem na relaciji diskurs/kultura kad si morao da uvedeš Džejmsona da bi objasnio distinkciju. Džejmson i Fuko su ko voda i ulje. Kod Fukoa te razlike nema: diskurs i kultura su isto.nema ništa izvan diskursa.

Kod Džejmsona svaki diskurs proizvodi nešto izvandiskurzivno tj. postoji dijalektika između ideologije i utopije.

Sad to su nevolje sa Fukoom jer on ne ume objasniti iz svoje teorijske postavke smenu diskursa, zamenu jedne episteme drugom.
Nije problem naravno što kod njega ne postoji pozitivno već što nema negativnog. Diskurs je apsolutno pozitivan, nema ništa van njega, potpuno proizvodi subjekte bez ostatka. I tu je taj problem kako je onda moguće izaći iz datog diskursa i napraviti društvenu promenu (naravno pitanje je i pozicije iskazivanja Fukoa jer kako može da izađe iz diskursa i da onda piše o njemu ako nema izvandiskurzivne pozicije)

Džejmsonovo Utopijsko je stoga negativno, rušilačko a ne pozitivno. Negativnost koja neminovno ruši svaki diskurs. Kod Fuko niti ima dijalektike niti ima potisnutog (Realnog u lakanovsko-džejmsonovkom ključu)

Stoga mislim da je razliku diskurs/kultura kod Fukoa nemoguće povući.

Quote from: Jevtropijevićka on 09-02-2011, 11:28:41
Diskurs kuge?
Ajde ti to meni lepo objasni. Ajde, leba ti. Šta je to diskurs kuge?  

Hi hi hi, ja sam pre par dana napisao da je rec diskurs (pominjuci pri tom i rec paradigma) uvod u palamudjenje. U smislu da kada ih neko pomene ili koristi znamo da ce da palamudi.  

Diskurs je rasprava iliti debata unutar nekog ogranicenog polja koje podrazumeva specificne samo njemu svojstvene pojmove. Dakle, ne postoji samo jedan (opsti) diskurs vec postoji vise diskursa - demokratski diskurs, psihoanaliticki diskurs, pedagoski diskurs, pravni diskurs ...

Diskurs kuge je vise-manje nonsens jer tu ustvari imamo uvodjenje kuge u neki od diskursa - medicinski diskurs, psiholoski diskurs, socijalni diskurs, politicki diskurs ...

e jebiga Mark, nisam ja izmislio to o kugi već Fuko, ako je tebi to nonsens raspravi sa njim...
Drugo, kuga nije ''uvedena'' u diskurs jer je postojala prije njega.
a sad da nastavim da palamudim

Quote from: rade on 09-02-2011, 15:33:02
Albedo, mislim da je gore nastao problem na relaciji diskurs/kultura kad si morao da uvedeš Džejmsona da bi objasnio distinkciju. Džejmson i Fuko su ko voda i ulje. Kod Fukoa te razlike nema: diskurs i kultura su isto.nema ništa izvan diskursa.

Kod Džejmsona svaki diskurs proizvodi nešto izvandiskurzivno tj. postoji dijalektika između ideologije i utopije.

Sad to su nevolje sa Fukoom jer on ne ume objasniti iz svoje teorijske postavke smenu diskursa, zamenu jedne episteme drugom.
Nije problem naravno što kod njega ne postoji pozitivno već što nema negativnog. Diskurs je apsolutno pozitivan, nema ništa van njega, potpuno proizvodi subjekte bez ostatka. I tu je taj problem kako je onda moguće izaći iz datog diskursa i napraviti društvenu promenu (naravno pitanje je i pozicije iskazivanja Fukoa jer kako može da izađe iz diskursa i da onda piše o njemu ako nema izvandiskurzivne pozicije)

Džejmsonovo Utopijsko je stoga negativno, rušilačko a ne pozitivno. Negativnost koja neminovno ruši svaki diskurs. Kod Fuko niti ima dijalektike niti ima potisnutog (Realnog u lakanovsko-džejmsonovkom ključu)

Stoga mislim da je razliku diskurs/kultura kod Fukoa nemoguće povući.

rade, ne možeš reći da se ne slažeš sa mnom ako samo izvrneš vrijednosti pozitivno/negativno, to što je nešto rušilačko ne čini ga negativnim, štaviše, Utopijsko sigurno izaziva fizičke povrede onih koji su pod njegovim uticajem, dok disciplinski diskurs to ne čini, on je čak prilično prijatan, on ''proizvodi'', ali je u smislu slobode negativan.

Drugo, sve što si rekao za Fukoa zahtijeva jednu riječ ispred njegovog imena - RANI Fuko. Pozni Fuko je morao da prizna da diskurs i kultura nisu isto, njegova teza o ''brigi o sebi'' pripada kulturi, a ne diskursu, ili bar otvara pitanje kako omogućiti formiranje slobodnih ljudi, imunih na diskurs. To je poenta drugog i trećeg nastavka Istorije seksualnosti.

Nemoj sad od Fukoa da praviš nekoga ko sam sebi jamu kopa, i kod njega postoji ''izvandiskurzivno'', sama kuga je nešto izvandiskurzivno.

BATA koji ne obećava

Scenarista Variole vere se raduje saznanju da je prenosilac bolesti Albanac.

Da li kad pišeš razmišljaš o tome da bi neko ko zaista zna određene stvari o kojima pišeš mogao da to pročita, ili su ti tekstovi tek stilske vežbe?

Ne razumijem pitanje. O kojim stvarima je riječ? Ja nisam filmski kritičar ako me to pitaš...

u stvari ovo ovdje treba postaviti

Kako je počeo rat na BATINOM otoku

pročitao upravo tekst. a što reći, ideš u sve zešći galimatijas. igre radi, dođe mi da pogledam ponovo Rat na otoku pa da ti oborim postavku, ali... tko bi sve to stigao, trenutno čitam 5 knjiga paralelno a imam i tonu filmova za gledati.

ipak, ima jedna stvar koja mi nije sasvim na čisto: jel tebi zbilja dobar Bata Živojinović? pitanje važi i za ostale.
meni je on baš slab kao glumac. zapravo, jedine pristojne uloge je dao na početku i na kraju. recimo, dobar mi je bio u Povratku, i u lepim selima nije bio loš. ovo između, kada je bio u naponu snage, kada je trebao biti u zenitu, je baš šalabajzerski. od srpskih glumaca, Ljuba Tadić naspram njega izgleda golema, pa i Pavle Vuisić. od hrvatskih su gotovo svi bolji (hehe)

Pa bar za RAT NA MOM OTOKU nemaš šta da osporavaš, pa tu su svi Hrvati redom umjetnici, a glavni lik je i istoričar umjetnosti, hajde da si rekao za ove ostale, ali bar Brešan je plastičan primjer hrvatske maškarade.
Štaviše, istoričar umjetnosti pozajmljuje uniformu od penzionisanog hrvatskog pukovnika, koji je pod stare dane postao slikar. A tek kraj kada još jedan hrvatski umjetnik recituje pjesmu, jedna d posljednjih stihova su mu

''Objesili su mi moju hrvatsku kao lopova'' ili tako nešto, i onda ga pogađa srpski metak po sred čela. Naravno, Hrvati su bezazlene ovčice, nijedan ne zna puškom da rukuje, jer ih nikad nisu ni vidjeli u životu.



A stvarno ne znam kakve veze ima Bata Živojinović kao glumac sa Batom Životinjom filozofom i najsubverzivnijim elementom u bivšoj Jugoslaviji?

Šta tu on ima da glumi, pa on gazi po Realnom!

Naravno da što ti nešto glupjje izgleda to je žalosnije po same filmove koliko su promašili poentu koju su iznosili, pa ih je Bata morao ispravljati. Ovo je čista zajebantska dekonstrukcija, dakle - smrtno ozbiljna.

Quote from: PingvinPatuljak on 21-02-2011, 19:22:42
ipak, ima jedna stvar koja mi nije sasvim na čisto: jel tebi zbilja dobar Bata Živojinović? pitanje važi i za ostale.

па, ако питање важи за нас остале, забезекнуте неме посматраче ваших мудролија, одмах ћу ти као из топа рећи да ми је Бата Живојиновић баш ужасан и као глумац и као појава (као и Љубиша Самарџић, уосталом), слажем се са твојом констатацијом да су му једине пристојне улоге на почетку и на крају каријере...у међувремену као да је глумио на ауто-пилоту, што би рекли искусни филмаши на Сагити.

Ma njih dvojica su zbog čisto fizičkih predispozicija to što jesu, mitraljezac u ratu je morao biti viši od 185cm, a to naši glumci rijetko dostižu, tako da oni ispadaju grmalji među njima.

Bata je imao dobrih uloga tokom šezdesetih, solidan u Valteru, zanimljiv u Vrhovima Zelengore, ali za kasnije mu je autopilotiranje kompliment. Uostalom, rakija je počela da uzima danak.

Tu mi je najgenijalnija Partizanska eskadrila, u njoj on nije jedan minut odglumio, ladno je samo izgovarao tekst kao na traci

BATA u RALJAMA ŽIVOTA

Ne znam hoću li se skoro od ovoga oporaviti... ali ključno: pa ti nisi video kraj filma, ili si ga skroz pogrešno shvatio (kao i ostalo), ili si ga namerno zanemario?! Utaži moju znatiželju!

Quote from: Jevtropijevićka on 16-03-2011, 17:52:31
Ne znam hoću li se skoro od ovoga oporaviti...

Pa jesam vidio kraj filma, Dunja plače a Diklić se sprema za Ameriku, a onda rez na Šteficu i srećan kraj sa njom, dok se u off-u čuje i navodno srećan kraj Dunje i Diklića, to jest kako je stvarno trebala da zvuči scena sa nogom. Ali mi to ne vidimo, i ti to optimistički zaključuješ da su njih dvoje ostali zajedno, štaviše, i da jeste tako (a to se u filmu ne vidi, posebno jer je i Štefica tu izmišljen lik i postaje jasno da je ona Dunjin alter-ego, vrlo je teško razlučiti šta je tu stvarnost a šta ne, a prilično sam siguran da kraj nije stvaran) ako Dunja mora da plače da bi ovaj ukapirao jasno je da je to zbog oskudice Batinog faktora u Diklića. Ta veza je propala prije nego što je počela, nema budućnosti s tim šonjom.

Što se mene tiče, to je to

Filozofska rasprava sa Neretve se nastavlja.

BATA, TITO i NOGA

ajd da ovde stavim. intervju istoričara Gorana Miloradovića sa Jovanom Živanovićem. ima svega i svačega:

http://www.udi.rs/articles/g_miloradovic_2_2010.pdf

BATA EKSPRES METAFIZIKA

Pingvin, ako si još u životu, pojavio se na rapidserbia link za Kaja, ubit ću te

jel ima ko nalog na forum.hr, i tamo postoji PingvinPatuljak, ali kao što možete pretpostaviti - banovan sam

pa ako neko ima nalog neka pogleda jel aktivan tamo

TAXI BATA!

E to je sjajan film.

nego Albedo, kad će na red da dođe Bata kao mesar Pufta iz Priča iz majstorske radionice?

Neće skoro, pošto trenutno nemam pristup brzom netu, zadnjih mjesec dana, a i budućih više od mjesec dana, tako da gledam samo ono što imam već na disku.

Ovim putem se izvinjavam još nekima (to jest još jednoj osobi ) koja me je zamolila za tekst o jednom filmu, sve dok se ne dokopam adsl-a...

Mada Radionicu možda i pogledam, jer vidim da ima na youtubu.



Ali Bata gubi konce, ili ja gubim konce za Batom, pa nemam blagu predstavu kako je Bata uništio rokenrol, i šta mu je uopšte trebalo pojavljivanje u Sex - partijski neprijatlje #1

Quote from: rade on 21-05-2011, 15:22:06
E to je sjajan film.

nego Albedo, kad će na red da dođe Bata kao mesar Pufta iz Priča iz majstorske radionice?

Da, Pufta je  ludak .
Kad kaze  Zivoti ''namesti mi glumicu dacu ti govece'' 

Srpske filmadžije su često zazirale i od adaptacije poznatih i/ili cenjenih književnih dela ovdaššnjih autora. Enigma je zašto je to tako. Tim pre jer su pojedini autori (poput Soje Jovanović kada se bavila ekranizacijama Nušićevih pozorišnih komada ili Zdravka Velimirovića koji potpisuje filmsko viđenje romana "Derviš i smrt" Meše Selimovića) uspevali da pomire komercijalnu i umetničku dimenziju dela nastalih na osnovu književnih izvornika. A tu je i uvek dobrodošao trenutak lake prepoznatljivosti naslova i teme. Tek, u poslednjih dvadesetak godina upadljiv je gubitak intersovanja za filmske adaptacije, a nije da nema popularnih i/ili cenjenih književnih naslova pogodnih za transformaciju u filmski medij.

Počeo sam da gledam Priče iz radionice, Bata Pufta rastura!

jebote, istog dana vratili se Patuljak i rade, to je mnogo sumnjivo bre

čekamo radeta.

a ja sam ovih dana pogledao Duh u močvari. kažem pogledao, koliko se može gledati jedan takav dječji film. pogledao sam ga odsutno, tu i tamo, krajičkom oka, na preskokce. i taman sam mislio odustati, kada me nešto zaintrigiralo. nisam mogao odoljeti da pogledam albedovim očima. znamo da ova persona ama u svakom božjem hrvatskom filmu vidi srbe, mislim hrvate ustaše i srbe žrtve, ma koliko to malo imalo smisla i dodira sa sadržajem. i događaj i izbavitelj i krvopijci i šuma summarum itd.
e pa Duh u močvari je najalbedovskiji hrvatski film od svih hrvatskih filmova. prva činjenica je da se radi o dječjem filmu, najgrđem mejnstrimu, a poznato je da su to najideološkija ostvarenja (i djeluju na najšire mase, na javno mnijenje takorekuć)
...i dalje neću reći, da albedu ne pokvarim zadovoljštinu...

ništa me ne bi čudilo, ipak je slikar došao u Čudesnu šumu da iskusi gorštačku energiju, naučio sve od srpske duhovnosti i etosa i onda socijalističkog Kaktus cara pretvorio u Franju Tuđmana

Patuljak, jel možeš da nabaviš Mirise, zlato i tamjan?

poslao sam upit onom tipu pa ćemo vidjeti.

...trenutno čitam CRNI TALAS od tirnanića, još jednu knjigu iz edicije must have. pišući o filmu KVAR, m.radivojevića, tirke citira pisma gledalaca- reakcije  koje je film izazvao nakon tv premijere 1981. godine. evo šta su takozvani dobroodgojeni ljudi pisali filmskoj redakcije TVB.

"zdravo drugovi,

evo da vam napišem jedno čestito pismo. neka vas bude sram i stid. kako imate obraza i karakter davati na televiziji svake gluposti. 31.3. prikazali ste u filmu nedu arnerić i aleksandra berčeka jedno na drugom golo...ko bik na kravu. jel to vaša lepota. gledaju deca i roditelji i sinovi sa svojom majkom i ocem. zašto ne date narodnih pesama više i filmova dobrih. niko nije željan njihovih guzica. to je na sramotu veliku. to treba metnuti u novine zašto ne prikažete filmove koji su narodu mili gledati, a ne da televizor plaćamo 145 dinara da gledamo njihove gole guzice i one majmune što prikazujete na televiziji, što drmaju glavom ko da je na njima sto živčanih, ko konj kad se od muva brani..."

onda stanoviti K.U.

"ono što nam televizija prikazuje preko ekrana, to je više nego skandal. gledali smo pre neko veče domaću dramu KVAR. to je pornografija najniže vrste beskrupuloznog vređanja javnog morala, atak na svačiju kulturu, pravi neukus i odvratnost. zar je to kultura koju naše socijalističko društvo nudi radnicima da se kulturno uzdižu. zar će se ovo doba pamtiti samo po seksu, pijanstvu, kocki i nemoralu. ko su ti ljudi koji to kreiraju i ko ih je vaspitavao. zar u socijalizmu imaju smelosti da se iživljavaju svojim izopačenim gledanjem  i ponašanjem i da to serviraju u tako širok auditorijum kao što je televizija...ako je neko izopačen, kako se može dozvoliti da se javno iživljava i natura svoje vulgarnosti i neukus tako širokom krugu gledalaca, gde cela porodica u sastavu nekoliko generacija zajedno gleda televiziju... i na kraju, baciti milioni na štetna i neukusna ostvarenja. ko odobrava i daje novac za to?!"

pa grupa gledalaca

" film miše radivojevića KVAR prikazan u najgledanije vreme zbog napadnog pornografskog žanra i nedopustivo banalnih scena, nije smeo da bude ni sniman ni prikazan sredstvima radnih ljudi niti za radne ljude. da li su o filmu imali priliku da se prethodno izjasne i stručnjaci kvalifikovani da daju savete za odgoj i vaspitanje porodice...krajnje je vreme da se i televizija kao masovni medij sa najjačim kontaktom eksponiranim prema svakom članu našeg društva što pre prestroji i uskladi svoje ponašanje prema upozorenjima da svako sa svog mesta da puni doprinos društveno-ekonomskoj i političkoj stabilizaciji."

Bas je  ovo zanimljivo.
Smesni su komentari,boze kako su bili ''cedni '' nasi roditelji,sta mene moze da pomeri danas - gotovo nista,to je bas tuzno.

da, ali meni je zanimljivo to što je tridesetak godina kasnije i radivojević junior dobio slične komentare za SF.

Quote from: Alexdelarge on 03-08-2011, 23:22:06
da, ali meni je zanimljivo to što je tridesetak godina kasnije i radivojević junior dobio slične komentare za SF.

da, i meni je to bila prva misao.

s tim sto sam ja fan seniora. 
Da je  snimio  samo ''decko koji obecava'' ja bih mu skinula kapu . 

alo ljudi, pa ovo je tema SFRJ gold, ne znam šta film Kvar tu traži, čista kršina... SF je za njega pojam.

da ali pre 30 godina televizija nije bila tako razvijena i sad u udarnom terminu zamisli situaciju u dnevnom boravku sedis ti bato, tvoja mama, tata,baba ,deda,sin ,cerka,....i gledate srpski film ,nemas ko sad sto kanala nego dva i u udarnom terminu u 20 h krece  film ,pa i sad   bi urednik programa dobio hiljade protesnih pisama,mozda ne bi krenuli sa ''zdravo drugovi''. I da taj film jeste nastao u vreme sfrj  sta je sporno , najgori mu je  onaj krs ni na nebu ni na zemlji , dobro stvar ukusa mozda i nije al meni se povraca kad vidim na tv taj film.

ja rekoh da je SF pojam za Kvar, ne da je SF dobar film. A pogotova ga ne bi stavljao na TV u 20h

SF na RTS-u u 20h nakon dnevnika, pa to je teroristički napad 9/11.

Quote from: Alexdelarge on 04-08-2011, 01:07:23
SF na RTS-u u 20h nakon dnevnika, pa to je teroristički napad 9/11.

ma koje ,pa ne budimo smesni,evo sutra da ga puste posle dnevnika ,ja ga ne bih gledala ponovo ,znaci ko je hteo vec je overio u bioskopu ,kod kuce itd  ,moja baba ne bi u 20 h propustila seriju nizasta na svetu pa i roditelji ako bi pogledali gledali bi sami u dnevnoj sobi ,ne bi im niko smetao danas svako domacinstvo ima dva -do tri tv ,otupeli su ljudi gledalo se u ovoj zemlji svasta i stasnije od srpskog filma.

Quote from: Alexdelarge on 03-08-2011, 21:26:23
...trenutno čitam CRNI TALAS od tirnanića, još jednu knjigu iz edicije must have. pišući o filmu KVAR, m.radivojevića, tirke citira pisma gledalaca- reakcije  koje je film izazvao nakon tv premijere 1981. godine. evo šta su takozvani dobroodgojeni ljudi pisali filmskoj redakcije TVB.

Ali to je sasvim normalno, kao što reče Agota, treba imati u vidu kako se tada gledala televizija. Ja sam prvi put u životu čula za Pazolinija kao dete kad se na TV davao valjda Svinjac, krajem osamdesetih. Na onoj jednoj strani koju je Politika posvećivala TV programu išlo je neviđeno dugo i detaljno upozorenje da se deca sklone iz sobe itd. itd. zajedno sa ključnim rečima sodomija, kanibalizam i ostalo. Ne da mi se urezala ta najava, zajedno sa roditeljskim komentarima o tome kako je reditelj skončao... Naravno da ni špicu nismo gledali. Pa vi vidite kako su tek ljudi u stvari jedino mogli reagovati na Živojina Pavlovića i kompaniju.