ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

jel ima nekog da mu je Donator Veljka Bulajića sjajan ili je to samo meni?
potpuno nepravedno zapostavljen film
njemački časnik pokušava otkriti gdje je završila vrijedna zbirka (slika) čuvenog francuskog kolekcionara. trag vodi prema beogradskom Židovu, Eriku Šlomoviću, koji je postao neka vrsta Francuzovog štićenika (i dokopao se slika).
postavka filma je donekle rašomonska: što se dogodilo, saznajemo iz priča sudionika u događajima. dakle, uvijek iz druge ruke. time se dobija na 'misterioznosti' i meni je baš fino pasala atmosfera koju je Bulajić postigao, i to iz jedne takve, uvjetno rečeno, banalne premise.

Quote from: Bata V Grozni on 02-08-2011, 22:19:58
Patuljak, jel možeš da nabaviš Mirise, zlato i tamjan?

ne javlja mi se čovjek. ili ga nije briga ili taj mail ne radi. a baš sam htio razmjeniti neke naslove, osim Mirisa ima i Protest Fadila Hadžića (a to je film koji sada najviše tražim).

ma ok, nego kad već spominješ Bulajića, zar nije Libertas jedan od najvećih kritika hrvatskog društva?

ne znam. nisam gledao.

pa kakav si ti to Hrvat?

zajeban.

Pogledao sam MEĆAVU, ULTRA-SRBSKI film.

Sa izuzetkom nekoliko Batinih filmova, ovo je jedno od najvećih velikosprskih ostvarenja koje sam gledao, maestralna razrada.

Jole je povratnik iz Amerike, gdje je radio u rudniku preko 20 godina. Srbi u 20. vijeku su kao Joletova kost koju je tamo polomio, a onda su mu je doktori povezali ''zlatnom žicom'' kako on kaže. Razlomljena kost kao slomljeni duh, drži se kako-tako pohlepom, zavišću, žudnjom za bogatstvom, i spada na niske grane, dok u pomoć ne dođe ko drugi nego Vinko KRALJEVIĆ koji oplođava rasnu ženku, još nedodirnutu duhom pozlaćene kosti.

Jole u početku ne prihvata takav slijed događaja i sili svoju ćerku da isprati njegovu razlomljenu kost, ali u tome ne uspijeva, njegov nesuđeni zet iz Amerike shvata da je ona noseća sa Kraljevićem i napušta je. Jole sve do rođenja svog unuka nadčovjeka ne želi da se pomiri sa sudbinom, sve dok djetetu (zbog njegovog inaćenja rođenom u štali sa kravama i ovcama!) ne ogrije nožice nad vječnim ognjištem srpstva, gdje su i njegovi prađedovi grijali svoju djecu.

Zlato postaje nevažno i duh je preporođen.

Ovaj Vrdoljak je izgleda neki veliki Srbenda, koji god film da mu uzmeš, osim U gori raste zelen Bor, Srbi su supermeni bez mane i straha.

ORAO (1990) kao posljednji jugoslovenski film

Čovjek koji je volio sprovode (1989)



mada sam mogao potpuno da poguram u pravcu objašnjenja da su se ustaše uplašile gorštačke energije i zbog toga eliminisali tri sprska nadčovjeka

Pogledao hrvatski film SOKOL GA NIJE VOLIO, i moram da priznam da je vrlo zanimljiv, mada ga treba uporediti sa filmom slične tematike DORUČAK SA ĐAVOLOM, gdje Bata superiorno završava sukob sela i nove komunističke vlasti, i uopšte lude seljake postavlja tamo gdje im je i mjesto, dok SOKOL propagira patetični romantički ideal seljaka vezanog za svoju zemlju, zadrtog i politički slabovidog. SOKOL nikad ne nalazi rješenje, kako izaći iz začaranog kruga, ne shvata da su to teza i antiteza i da je potrebno hegelovsko posredovanje, što Bata dokazuje u svom filmu.

Da li postoji neki katalog ili nešto slično gdje se može pogledati zarada na blagajnama u SFRJ?

To jest koji filmovi su bili najgledaniji u domaćim bioskopima, i domaći i strani, ali pogotovo domaći?

Naravno, ako neko ima top liste muzičkih i književnih izdanja iz istog perioda, i to me zanima.

Te podatke mozes naci u godisnjacima Instituta za film.

dakle, ne gine mi kopanje po arhivi biblioteke, nema na netu?

Kauboji u partizanskoj uniformi - američki vesterni i partizanski vesterni u Jugoslaviji šezdesetih godina 20. veka

http://yugoslavian.blogspot.com/2009/10/collection-of-posters-for-yugoslav-film.html?view=magazine

http://yugoslavian.blogspot.com/2009/11/collection-of-posters-for-yugoslav-film.html?view=magazine

http://yugoslavian.blogspot.com/2009/11/collection-of-posters-for-yugoslav-film_12.html?view=magazine

 

Alexdelarge,si gledo mozda PRAVO STANJE STVARI (1964)?

nope.

Ok...ja cu.
Interesantno mi je sto je Cirilov scenarista.

 

Reprizirao sam film SREČA NA VRVICI (SREĆA NA LANCU) Janeta Kavčića, jedan lep primer dečijeg filma iz SFRJ kinematografije. Ako posmatramo taj žanr, ovaj film je, uz Rančićeve naslove, u samom vrhu.

Iako me DVD već dugo čeka, tek juče sam pogledao MALE VOJNIKE Bate Čengića. Izuzetan film, majstorski režiran, napisan i odglumljen. Reditelj je veoma vešt u građenju atmosfere. Ističu se mnoge pojedinačne scene, ali film se veoma dobro drži kao celina. Pravi mali biser SFRJ kinematografije, ako ga je neko slučajno propustio, neka to ispravi što pre!

Quote from: Alexdelarge on 12-12-2013, 08:50:00

Fantastično, MAJSTORI MAJSTORI,  odakle je ovo?

http://www.b92.net/kultura/art_durbin.php?nav_category=1205&nav_id=859471

neam pojma đe da stavim, al ajd ovdje

28 stvari koje niste znali o "Ko to tamo peva"

Na današnji dan, 23. oktobra 1980. u beogradskom bioskopu Kozara premijeru je imao film uz koji se smejemo i nekoliko decenija kasnije. Verovatno znate brojne replike i u pola noći, ali za neke od ovih događaja garantovano niste znali.

Dotrajalim autobusom firme "Krstić i sin", za Beograd kreće grupa putnika. Svako od njih ima neodložne razloge da što pre stigne u prestonicu. Proleće je 1941. Dan uoči nemačkog napada na Jugoslaviju. Autobus kreće iz zabiti. Zbog nepredviđenih okolnosti putovanje će se odužiti, iako je polazna stanica od Beograda udaljena svega stotinak kilometara. Šta se potom dogodilo - sigurno znate. Garantovano ste makar jednom gledali film "Ko to tamo peva" u kome su briljantne uloge ostvarili Pavle Vuisić, Dragan Nikolić, Danilo Bata Stojković, Aleksandar Berček, Neda Arnerić, Milivoje Tomić, Taško Načić, Boro Stjepanović, Slavko Štimac...

Iako mu nisu predviđali svetlu budućnost, film "Ko to tamo peva" je i u 21. veku jedan od najvoljenijih širom Srbije. U čast godišnjice njegove premijere donosimo vam malo poznate detalje o ovom ostvarenju Dušana Kovačevića i Slobodana Šijana:

1. Prvobitno je zamišljeno da to bude savremena priča, TV drama od pedesetak minuta. Odigrava se u autobusu GSP-a, a glavni lik bio je starac koji je krenuo da poseti sina koji služi vojsku u Beogradu.

2. U prvoj verziji dramu je trebalo da režira Goran Paskaljević, koji je odustao da bi počeo snimanje filma "Zemaljski dani teku".

3. Tada mladi reditelj i slikar Slobodan Šijan je predložio da se scenario promeni i da se umesto televizijskog snimi bioskopski film, na šta je Dušan Kovačević rado pristao.

4. Direktor filma bio je Nikola Popović, koji je ranije radio ogromne partizanske spektakle, poput "Bitke na Neretvi". On je najviše zaslužan što je "Ko to tamo peva" uprkos početnom odlaganju uopšte i snimljen.

5. Kako se Televizija Beograd nije bavila snimanjem filmova namenjenih bioskopu, morao je da se traži drugi producent. Krenulo je jurcanje okolo, po filmskim preduzećima, da bi na kraju iza filma u nastanku stao tada moćni "Centar film".

6. Glavna uloga bila je namenjena Miji Aleksiću, koji je prvog dana snimanja obavestio redakciju Dramskog programa da se ne oseća dobro i da ne može da snima, te je snimanje otkazano.

7. Snimanje je počelo 4. aprila 1980. i što je prava retkost - sve je išlo redom, od početne pesme, pa nadalje. To je bilo bitno za glumce, koji onda mogu prirodno da razvijaju likove, da vide šta je njihov partner uradio u prethodnoj sceni, pa da se onda ravnaju po tome.

8. Dogovoreno je da traje samo 21 (snimajući) dan, zbog čega se radilo i po 20 sati dnevno.

9. Nisu koristili reflektore, pa je ceo film je u smeđim i crnim tonovima. Čak je za noćne scene kao glavno osvetljenje korišćena logorska vatra.

10. Ekipa se za snimanje okupljala svakog jutra oko 5 sati, ispred Crkve Svetog Marka u Beogradu.

11. Iako je Pavle Vuisić u filmskim krugovima važio kao "težak za saradnju, nezgodan i neko ko voli da popije", a ispostavilo se da je Vuisić svakog jutra bio prvi na okupljanju, oran i trezan.

12. Čuveni predeo "negde u Srbiji" glumila je Deliblatska peščara, piše "Politikin zabavnik".

13. Ulogu Miška Krstića Šijan je namenio Bogdanu Dikliću, koga iz matičnog pozorišta nisu pustili na snimanje, pa je naknadno odabran Aleksandar Berček.

14. Dragan Nikolić kao šlager-pevač nije bio predviđen u prvim podelama, ali se ispostavilo da mu je uloga šlager-pevača potpuno legla, i da je sjajna posveta Žiki Pavloviću i Džimiju Barki.

15. Čiču Stanojla Milenkovića, limara iz okoline Svilajnca, a ovde u ulozi orača državnog druma, Šijan je pronašao 1978. tokom audicija za naturščike za TV film "Najlepša soba". Kasnije je priznao da mu je bila urnebesno smešna kombinacija kromanjonske face i izuzetne inteligencije.

16. Izrazito visok momak koji buši gume autobusa je Milovan Tasić - Tasa (214 cm), traktorista iz Inđije i član šampionske generacije KK Radnički sa Crvenog krsta (1973.)

17. Umesto Pavla Vuisića čiču (koji dolazi da poseti sina) je na kraju glumio Mića Tomić.

18. U većem delu filma na zadnjem sedištu, odmah pored prasića, pojavljuje se baba obučena u crno. U vezi s njom postojale su razne teorije, od toga da predstavlja smrt, koja ih čeka na kraju, onda da baba u stvari pazi na prasiće, do toga da je u pitanju maskirani Predrag Preža Milinković, najveći srpski epizodista. Gledaoce je zbunjivalo i to što babe čas ima, čas nema. Nije ni potpisana na špici. Šijan je objasnio da je to baba koju su usput našli i stalno je bila u autobusu, ali se zbog lošeg osvetljenja nije uvek videla.

19. Jednog od dvojice muzičara, Miodraga Kostića, Šijan je sreo na vojnoj vežbi na radaru iznad Ralje. Mića je svirao na koncertu priređenom da zabavi vojsku, a kada je pao na kolena, pred Usnijom Redžepovom, sa sve harmonikom, Šijan je to zapamtio. Godinama posle potražio ga je i ponudio mu ulogu.

20. Mlađeg muzičara glumio je tada 11-godišnji Nenad Kostić, Mićin rođak. On nikako nije uspevao da nauči da svira drombulje, pa je snimano na plejbek. Nenad danas vozi autobus na liniji 17.

21. U završnim scenama, kada putnici optuže muzikante da su čiči ukrali novčanik, pa svi krenu da ih biju, Šijan je tražio krupan plan. To će reći da je Bata stvarno morao da ošamari malog glumca. Zveknuo mu je toliko jaku šamarčunu da je Nenadu "zazvonilo" u ušima, a na oči odmah udarile suze. Pobegao je iz autobusa čak do Pančeva. Tamo se negde sakrio, a ekipa ga je ceo dan tražila. Kada su ga konačno našli, uz preklinjanje da se vrati da završe film, Bata mu je doneo najveću bombonjeru koja je mogla da se kupi, i čvrsto obećao da više neće da ga bije.

22. Pre početka snimanja ekipa je dobila modernu kameru, tek nabavljenu za "Filmske novosti", a za pratnju poseta Josipa Broza Tita svetu. Kamera je dobro radila posao, sve negde do 25. aprila. Tog dana snimala se scena u kojoj Bata Stojković juri zeca, takozvana "Pustite mene, ja sam brži i spretniji". Odjednom, na setu su se pojavila trojica ljudi u civilu, pokazala legitimacije i uzela kameru. Niko nije smeo da pita za razlog, samo su nastavili da snimaju starim kamerama, od kojih je jedna bila veličine ormana.

23. Scenograf Veljko Despotović je autobus za snimanje našao u Sloveniji, gde ga je koristio Živojin Pavlović za film "Doviđenja u sledećem ratu". Bio je sivomaslinaste boje, vojnički, sa sicevima, pa su morali da ga prefarbaju i dodaju blato, rđu i prašinu, izvade siceve i postave klupe.

24. Bilo je predviđeno da u završnoj sceni prilikom bombardovanja životinje pobegnu iz zoološkog vrta, međutim odustalo se, jer zbog Titove smrti je u zemlji bila gotovo vanedna situacija.

25. Slobodanu Šijanu su u montaži sugerisali da izbaci ljubavnu scenu Nede Arnerić i Slavka Štimca u šumi, što on nije prihvatio. Danas je ona jedna od kultnih.

26. Pre premijere, film je prikazan Umetničkom veću. Sala u Košutnjaku bila je dupke puna. Prilikom projekcije Šijan je ostao zabezeknut. Tokom celog filma niko se ni jedan jedini put nije nasmejao.

27. Premijera je bila 23. oktobra 1980. u beogradskom bioskopu "Kozara", koji danas više ne postoji. Film je odmah prevazišao sva očekivanja. Sala se tresla od smeha, pa Šijan više nije morao da brine, kao posle veća. Obišao je celu Jugoslaviju, svuda izuzetno gledan.

28. Iako su na setu dali sve od sebe, neki od glumaca su kasnije priznali da su bili ubeđeni da tada snimaju svoj najgori film. Pitali su se čemu to mlataranje po pustari, ko će to da gleda. Jedini je Pavle Vuisić verovao u film i potpuno mu se posvetio.

http://mondo.rs/a841138/Top-Liste/Zabava/Ko-to-tamo-peva-premijera-filma.html

20 essential Films for an Introduction to Yugoslavian Cinema

Zanimljiv sajt, ide mi na bookmark.

http://www.telegram.hr/zivot/nekad-smo-imali-dosta-carobnu-djecju-filmografiju-prisjetili-smo-se-najdrazih-serija-i-filmova/

Da napišem i ovde...upravo odgledao Oficir s ružom, ljubiteljima drame toplo preporučujem.

Ima li "Boljeg života" nakon smrti Jugoslavije?