ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Da, Fujto je jedno obesno bezobrazno pseto. Imam jednog, isti on. 

A voli i pivo

Alo, molim ukazivanja na sve što je loše, dosta više o Fujti i Fujtinim.
Pišem dalje, Fujto je završio... ubio ga, oživeo, i šta sad? Dosta bre šugavog alko pseta!

Ne diraj nam Fujtu, bog te ubio! On ti je najbolji lik. I oni splavari.

Da, da, i oni patuljci iz agencije i svi moji karakteri su naj...

Quote from: Džek svih zanata on 06-03-2011, 19:13:56
Da, da, i oni patuljci iz agencije i svi moji karakteri su naj...

Hakenpuc

Jes' jes'...

Evo šta nađoh na krstarici u pdf filozofija, tema Pričamo, dakle postojimo...
(o mom delu se vode filozofske rasprave!!)

Autor posta član Borac za prava životinja.

Quote

"Anđeli na kocki šećera", Saša Robnik (izdavač "Tardis")

Mislim da bi knjiga bila zanimljiva svima koji vole fantastiku, protkanu humorom, a naročito Novosađanima, jer je radnja locirana u NS.
Nije reč o romanu već o zbirci pripovedaka (ima ih pet), koje se, međutim, ponegde prepliću. Mogu se čitati i odvojeno, i kao celina.
Ono što mi se posebno dopalo i što je njegov spisateljski adut: mašta. Reč je o pripovedaču koji je izmaštao svet o kome piše a ne o pripovedaču koji skuplja utiske iz tramvaja ili sa ulice pa ih opisuje. Takođe, ne priča priču o sebi, što je danas retkost na srpskoj književnoj sceni. Likovi su realistično opisani, čak i kada se radi o "onostranim" karakterima. Odnosno, i anđeli i demoni deluju kao da su od krvi i mesa.
Ovo su mi bile posebno simpatične slike: Bog je tridesetogodišnjak sa slamnatim šeširom, obučen u havajku, i stalno uspeva da nadmudri svog oponenta; anđeli na zemlju silaze kao agenti službe nebeske bezbednosti; kada napune 87 godina, srpski starci mogu razgovarati sa svojim psima; živi i mrtvi su u nekoj ne-jezivoj, skoro prirodnoj simbiozi; žene su mudre veštice ili zombifikovane ... i uvek prve žrtve nekog poremećenog poretka stvari, ali bivaju spašene od strane srpskog junaka; i gradovi i sela deo su jednog sveta, a taj svet je ipak šarolik, slojevit i ambivalentan (gornji i donji, bajkovit i realan, nežan i surov); kosmička crna rupa se može po.ebati (izvinjavam se ali ovo je adekvatan izraz) i tako spasiti svet ... Uspeo je da izmeša (srpski) folklor sa sf i motivima iz svetske fantastike, i to uz finu dozu humora. Lajt-motiv: srpski brend - šljivovica i naizgled običan muškarac koji može sve – uz malu pomoć vila (tj. žena) ili podršku anđela. Priče su zapravo, alegorične (tako ih ja vidim). Dijalozi su jača strana. Vrcavi, nepretenciozni. U nekim momentima stil me je podsetio na Glišića.
Vrlo čitljiva i zabavna knjiga.

Zlonamerni će možda ovo protumačiti kao reklamu, ali ja bih to nazvala preporukom.

Kao prvo moram još jednom da se zahvalim za najlepšu posvetu koju sam ikad dobila  
Ovo je jedna od onih knjiga koje se "progutaju" u jednom dahu. Isprepletena humorom i likovima koji i pored toga što su nadljudski deluju apsolutno suprotno. Fujto je i moj favorit 

Jedina zamerka koju imam, i koja je najsubjektivnija moguća je ubacivanje zombija. Imam averziju prema tim bićima, i mislim da su među retkim kod kojih je stvarno sve rečeno, nema novih ideja, niti preteranih mogućnosti modifikacije starih. Njihova pojava me je previše podsetila na film "Dawn of the dead".

Mislim da je za prvi roman stvarno dobar ... i da će svaki sledeći biti bolji 

Ovo je roman?

Dobro, zbirka priča... pardon

Quote from: NdZodiac on 21-09-2011, 15:54:24

Jedina zamerka koju imam, i koja je najsubjektivnija moguća je ubacivanje zombija. Imam averziju prema tim bićima, i mislim da su među retkim kod kojih je stvarno sve rečeno, nema novih ideja, niti preteranih mogućnosti modifikacije starih.

Ti nisi čitala libeatine postove o knjigama "Raising Stony Mayhall", "My Life as a White Trash Zombie" i "Outpost"?

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9337.msg346001#msg346001

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9337.msg352863#msg352863

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9337.msg364974#msg364974

Neka me neko podseti zašto sam se vratila ovde 

Quote from: NdZodiac on 21-09-2011, 16:53:30
Neka me neko podseti zašto sam se vratila ovde 

Zato da bi ostali ukazivali na sve tvoje propuste, kako u pričama tako i u postovima, hej, ja sam zbog toga, i ne samo zbog toga, ovde već osam godina!

Quote from: Milosh on 21-09-2011, 16:58:56

Quote from: NdZodiac on 21-09-2011, 16:53:30
Neka me neko podseti zašto sam se vratila ovde 

Zato da bi ostali ukazivali na sve tvoje propuste, kako u pričama tako i u postovima, hej, ja sam zbog toga, i ne samo zbog toga, ovde već osam godina!

Mazohisto 

Ti bi radije da ti ne skrenem pažnju na knjige koje, bar prema opisu, deluju sjajno, bez obzira na zombije kojih ni ja nisam ljubitelj? 

  Nedavno se na radionici govorilo o ovoj knjizi, što me je podstaklo da nešto napišem o njoj. Pa evo.

   Ovu zbirku priča, za mene do tada nepoznatog autora, dobio sam na poklon nešto pre no što sam se prišljamčio "Sagitinoj" radionici. Od tada je mnogo vode Dunavom proteklo, ali nekako imam potrebu da napišem nešto o njoj, jer nikada nisam razumeo zašto neke knjige postaju hit, a druge koje su orginalne, dobro napisane i više nego zanimljive, ostaju u zasenku. Nekako mi uvek pada na pamet nešto što je meni jednom rečeno u vezi mojih pisanija. Prolaze knjige medijski eksponiranih likova. Isidora Bjelica ne mora da piše o predsednikovim ljubavnicama da bi se to prodavalo. Stalno je u medijima, pa može da piše i o tome kako kuva ručak ili pije kafu s komšinicom, potpuno je svejedno - ljudi će to kupovati. Sjajne knjige neafirmisanih autora, međutim, prodavaće se neuporedivo lošije.

   Elem, kad sam počeo da igram radioničku igru, nisam znao ko je ko od učesnika. Kako sam otkrivao identitete onih koji se kriju iza nikova sve mi se više uvlačila jeza u kosti. Jedan od likova odgovornih za moju trtu bio je i autor ove knjige koja me je zaista impresionirala.

   Radi se o zbirci solidno vođenih priča (mada bih ih ja pre svrstao u novele) sa ubedljivo izgrađenim likovima koji kao da su izmileli iz komšiluka, mahom gubitnika. Oni krkaju, piju, zaljubljuju se, karaju. Sve bi to bile gotovo svakodnevne scene, da nisu smeštene u svetove koji lukavo, malo pomalo izranjaju oko njih tokom samih storija. Autor inteligentno koristi religijske (Bog, Đavo, raj, pakao, anđeli), folklorne (veštice, vile) i horor (zombi, trol) elemente da izgradi fantastične okoliše od kojih zastaje dah.

   Zbirka je podeljena u dve celine. Radnja prve dve priče smeštena je u svet u kome se nadmudruju svevišnji i nečastivi, a sledeće tri povezuje vrlo neobični pas Fujto i veštice koje uveliko haraju svetom.

ANĐELI NA KOCKI ŠEĆERA

   Sam uvod priče uvodi nas u duhovitu atmosferu koja prati celu naslovnu novelu. Anđeli su vrlo nekonvencionalni. Borba arhangela i paklenih sila odvija se u atmosferi filmova tipa James Bond, protkanim tipičnim horor, ali i Hari Poter scenama (vašar karakondžula). Sve je to ispripovedano u balkanskom ključu, gde se anđeli zaljubljuju, karaju, pijanče...

   Posebno je intereantna pojava "šefa", odnosno svevišnjeg lično, a tek njegov susret sa nečastivim! Uh, to jednostavno treba pročitati.

   Duhovita i galopirajuća priča koju nisam bio u stanju da ispustim iz ruke sve do zadnjeg slovceta.

POSLEDNJE PUTOVANJE SPLAVARA

   Priča postavljena u isti svet kao i prethodni. Opet pitka i lokalnim koloritom obojena priča, koja će vas kao prikovane držati na razmeđi smeha, čuđenja i tihe strave.

   Dakle, radi se o dva sasvim obična momka sa vrlo neobičnim zaposlenjem. Naime oni prevoze mrtve na odredište, raj ili pakao, već prema zasluzi. Zaradu valjda troše vikendom sa ove strane kapije i to nigde drugde no u Novom Sadu.

   Problem počinje kada mrtvi prestanu da pristižu. Poslodavac ih šalje na drugu strane kapije da otkriju razloge i upadamo u holivudski zombi haos lociran u Novi Sad.

   Kraj je potpuno neočekivan, ali ovde ga neću otkrivati. Sjajna priča!


   Iza prve celine koju čine pomenute priče dolazi sledeća sa psom Fujtom u glavnoj ulozi. Mada ovaj deo generalno smatram slabijim, priče su daleko od loših i imaju sjajne momente, posebno kada se radi o aluzijama na seks. Smeštene su u neki šumadijski milje (izvinjavam se ako grešim, ne znam mnogo o Šumadiji, ali eto, ja sam to tako zamislio). Dakle, tu je moj miljenik , neobični pas Fujto koji pije pivo i rakiju, puši, razgovara sa čičom koji ga pljucka i sa traktorom i povezuje događaje u seriji od tri priče, a tu su i veštice koje, kao po pravilu, najpre sve zabrljaju, pa se onda vade uplićući u svoja mešetarenja junake priča.


KAKO JE MITAR SPASAO SVET

Mitar je momak koji zahvaljujući veštičjim činima ima redak dar - nema cure koja će mu odoleti. Iste čini snabdele su ga i čarobnom frulom kojom smiruje razbesnele zavidljivce i nezadovoljne dame. Tu je i Fujto koji svuda gura gubicu i sve zna i Mitrov deda. Belaj počinje kada dedi dosade Mitrove pustolovine, pa ga odašilje u nemačku, ne bi li ga oženio. Taman kad sve deluje dobro, navodno zbog nesreće na akceleratoru u Švajcarskoj, otvara se crna rupa što preti da proguta svet! Mitar je jedini koji svet može spasiti, jer nema rupe koja njemu odoleti može!


KAKO RADENKO UMALO DA UPROPASTI SVET

   Logičan nastavak priče u istovetnom ambijentu kao i prethodna, sa Fujtom u ulozi Deux ex makina. Veštice su opet zabrljale, pa Radenko priča sa traktorom, koji istovremeno priča sa Fujtom, juri 600 na sat. Taj i takav Radenko se zaljubljuje u curu koja postaje najmlađa i najbezobraznija veštica i na par stranica se odigrava čitav cirkus u ljubavnom trouglu koji rezultira pandurskom poterom, skrivanjem na najluđem mestu koje se da zamisliti i najzad razrešenjem porekla crne rupe iz prethodne priče.


MIRIS ŠLJIVOVICE : USKRSNUĆE FUJTE

   U poslednjoj priči ove fascinantne zbirke Fujto tokom hodočašća u apatinsku pivaru upada u tank i umire najlepšom smrću - davi se u pivu. Ali to je tek početak, jer umesto u psetilište, gde bi od njega pravili sapun, on stiže u čistilište, odnosno na obalu reke iz druge priče u zbirci, gde susreće splavare koji mu prže kobasice i časte ga pivom, dedu koji je u međuvremenu takođe umro, ili kako to autor kaže "deportovan je" i čeka transport, pa u međuvremenu poji Fujta rakijom i duvani ga, a bogme povremeno i bije svojim štapom. Dešava se tu sto čuda, pozivom iz govornice saznaje gde mu je leš ostao, daje intervju vešticama germanskim...
   I opet sve su to tek kulise priče u kojoj se vodi rat među vešticama germanskim i srpskim, a koja će se završiti uskrsnućem Fujtovim.

Dobro si se potrudio i odradio silna piva.

bogme jeste. Zbog ovakvih osvrta autoru se nacrtao osmeh na lice a volja za pisanijom se aminovala. Mislim da nema vece motivacije od spoznaje da se uspelo dopreti do citaoca, nasmejati ga, najeziti i teleportovati u svet koji ce ga fascinirati. Da ne bude da sam Stipana potplatio hodocascem do Apatina, dodje mi jos jedno oznojeno zbog uzivanja u Andjelima.

Tačno. Nego, što se onaj tvoj nije popišao na žutaru? Mislio da svi to tamo rade.

Prvo ćeš, Džekonjo, morati da dovučeš guzicu do Subotice, a onda ćemo da razmotrimo to sa tim oznojenim.

Quote from: scallop on 11-04-2012, 10:10:27
Tačno. Nego, što se onaj tvoj nije popišao na žutaru? Mislio da svi to tamo rade.

Sad reskiram da ispadnem glup al uvek je bolje ispasti glup nego ispasti iz voza: ne kontam?
Stipane, kad ugradim autopilot u Pezoa, ima da zalegnemo ispod cisterni i sprovedemo cevi direktno u vene, ko ce se bre patiti sa gutanjem, labrnje da oslobodimo za inteligentno habla habla lupetanj sve u 16.

Scallop pod "žutara" misli na vešticu germansku, ako sam dobro skontao.

Quote from: Stipan on 11-04-2012, 12:30:22
Scallop pod "žutara" misli na vešticu germansku, ako sam dobro skontao.

Nisi skontao. Otvori mejl.

Kakav mejl? Nemam ništa ni na G-mejlu, ni na onom drugom.

Ne ti. Javljam Džeku kraj priče kojoj je zaboravio naslov.

Poslednje putovanje splavara

Ako bi trebalo da u jednoj rečenici kažem o čemu je ovde reč, to bi glasilo otprilike ovako: dva tipa rade na prevoženju duša u raj ili pakao, i vraćaju se na zemlju kako bi otkrili uzrok prestanka priliva istih.

Pazi boga ti!

A još kada čujete da ih na zemlji čeka horda zombija - eto klišea u najavi.

Stvar je upravo u tome, da bi većina (delom) mlađih autora koje imam čast da poznajem, od ovakve postavke verovatno napravila urnebesno sranje. Ovde to nije slučaj.

Šta je toliko posebno?

Krenimo od protagonista. Odnosi dvojice junaka prikazani su toliko slojevito, sa toliko pažnje i ljubavi, da će ih svaki čitalac zavoleti već nakon nekoliko stranica. Njihov zadatak je uzvišen, nadljudski, ali oni nisu prstom sudbine dotaknuti heroji. Ničega božanskog nema u njima, nikakve posebne vrline koja bi ih učinila super-ljudima. Oni potiču upravo iz one sredine, sa kojom se srećete čim iskoračite na ulicu. To nisu doktori, niti naučnici, čak ni bolom načeti pojedinci koji doživljavaju preporod i superspoznaju. Jok. To su dva obična čoveka, toliko ovozemaljska da će vas njihova prosečnost začuditi. Oni se ne poznaju iz detinjstva već sa pijace, njihova veza nije neraskidivo prijateljstvo već posao i kafana. U prostor između dva sveta, gde vrše ulogu splavara, nisu regrutovani proročanstvom već u birtiji.

Holivude, izvini. Hajdemo dalje.

Natprirodno. U ovakvoj postavci, očekujemo susret sa anđelima, demonima i drugim stvorovima. To i dobijamo, ali ne lezi vraže - nema tu velike mudrosti, sveznanja niti filozofije. Ovi anđeli/đavoli nisu ništa manje šljakeri, nego ova dva jarana iz perioda dok su trgovali po Novom Sadu. Od sve hijerarhije dobićete jedino onu poslovnu - da li vam je gazda nekakav Brka, ili anđeo nižeg ranga, isto vam se vata. Lipši magarče dok trava naraste. Čak i kada stignemo do Boga i Đavola , umesto u nekoj uzvišenoj pozi, prekidamo ih u partiji golfa - simbol snobovštine dostojan domaćih tajkuna.

Interesantno je ovako dato oličenje dobra i zla posmatrati kao izvorne i jedine prave monopoliste. Čak i kada na kraju, dobro prevlada, mi ne osećamo olakšanje jer smo upravo to i očekivali. Robnik ni u jednom trenutku ne laže čitaoca služeći se lažnom neizvesnošću. Avantura splavara samo je jedan službeni put, u režiji dobrostojeće firme čiji su resursi presušili na trenutak - no to je ne ugrožava.

Zombi.

Ovde je zablistao pripovedački talenat. Ovo je primer dobre primene onog zlatnog pravila sa kojim mnogi od nas muku muče - ne opisuj, pokaži!
Nemrtvi su samo okruženje oko procesa koji se odvijaju u našim junacima i ljudima koje sreću. Ni u jednom trenutku nećemo biti opterećeni loše izgrađenom tenzijom koja mora postojati u situacijama gde delaju živi mrtvaci. Ako treba da pređu od tačke A do tačke B, naši heroji to rade u svega par rečenica, bez spoticanja, proklizavanja u poslednjem trenutku isl. Mi se nećemo baviti brojem živih leševa, niti potragom za lekom. Umesto toga, autor nas vraća na prizor mrtvog vojnika, koji je čini se dominantniji od svih neživih hordi koje se kreću ulicama Novog Sada. Baš taj vojnik, otključava prizore stradanja, koji se u protagonistima odmotavaju toliko prirodno da tek tada postajemo, ako ne uplašeni, onda svakako zabrinuti.

Upravo je istorija tih slika, ono što većina ljudi sa kojima delimo svakodnevnicu nosi u sebi. Ona spava u (nama) njima, i herojstvo se ogleda baš u tome što su splavari još uvek u stanju da pokažu onu iskonski dobru, ljudsku crtu. Znamo da se zlo krije u polusvetu, ali nam Saša pokazuje da se umotana u njega, baš na tom istom mestu, krije i ona stalno prizivana klica dobrog.

Na posletku, kada padnu maske, Bog će stati na put đavoljem naumu, i pakao na Zemlji će se okončati. Bez velike pompe, dolazak boljeg vremena ispratiće samo rugalica anđela Gargamela, koji se kako i dolikuje jednom umornom radniku podsmeva suparničkom taboru - opet smo vam ga uterali.   

Možda je Paklu krenulo na bolje, pa je zbog manjka kapaciteta pokušao da se proširi na tuđe tržište, no jači diktira pravila utakmice. Nema kazne, nema ni oprosta. Jedino u šta smo sigurni jeste da ne postoji  čvrst dokaz koji bi nas mogao uveriti da Bog i Đavo već sledećeg dana neće odigrati partiju golfa,

A splavari, anđeli, demoni...neka rade svoj posao. Tako je odvajkada bilo i tako će zavijeka biti. Ili, još bolje - veži konja gde ti gazda kaže.

Alal vera!

Dakle, napokon si se nakanio. Najs. Nego, ti to ozbiljno?