ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ne. To je cena, pa sad da li ćeš da platiš iz džepa, ili će da plati tvoje osiguranje, to je druga stvar. U slučaju moje drage, ceh je pokrilo naše zdravstveno.

Ruke prati deco, sve to kreće od prljavih ruku. I nevenčanog seksa, pa posle svrbi.

QuoteNe. To je cena, pa sad da li ćeš da platiš iz džepa, ili će da plati tvoje osiguranje, to je druga stvar.

Pa to kažem. Dakle, ako imaš osiguranje, besplatno je efektivno.
Poređenja radi, jel' znaš koliko je kod nas dan ležanja u bolnici?

Ne znam. Ali znam da je iskustvo košmarno.

Uslov je da se probudiš pre nego što ti ispovrte račun.


Jape, znači da ne moram ja da ti kažem ko je platio. Ta cena je samo za strana osiguranja koja nemaju međudržavni sporazum o prenosu osiguranja. I ti kad odeš na letovanje, praktično platiš parcijalno osiguranje za vreme boravka sa definisanim ograničenim spiskom pokrivenih intervencija. Ja to imam preko Intese, ali se očekuje da ga ne koristiš.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 21-12-2011, 23:40:57
Ruke prati deco, sve to kreće od prljavih ruku. I nevenčanog seksa, pa posle svrbi.

Nažalost, ponekad ne pomaže. Na moje umiranje od sramote, lekar - inače stariji debeli čovek, koji mi uliva poprilično poverenje - mi je rekao da sam bakteriju koja je napravila problem najverovatnije pokupio u gradskom prevozu. Džebiga, jeste da važi ona stara izreka "selo hvali a u gradu živi", ali neke stvari su na selu ipak bolje.

Nema gradskog prevoza.

Знао сам да је тај ГСП зло! Укинути!

Jesi izvadio bus plus, Džone? 

Mislim da još niko nije rantovao na tu temu ovde.

Quote from: Father Jape on 21-12-2011, 23:50:22
Jesi izvadio bus plus, Džone? 

Е, морам да испричам свој (Синџа би рекао буржујски, ал' јак сам буржуј у ПМ) блам. Био сам у "Темпу" у некој ситној куповини, дакле није била жена са мном. И касирка ме пита - имам ли "бус плус" картицу. А ја њој - немам, имам "визу" и "мастеркард". 

ПС Давали неки попуст за оне који имају "бус плус".

Jebote, al ste vi Beograđani meko zamešeni, to je baš čudo jedno.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 21-12-2011, 23:57:15
Jebote, al ste vi Beograđani meko zamešeni, to je baš čudo jedno.

Nemoj sad da vređaš. Ja nisam Beograđanin.

Па да, треба бити чврст момак за абнормалне гужве, џепароше, врућину и смрад. И цену од ... колико? 60 динара за једну вожњу? Обрни-окрени, мени се моје буржујске ноге и још буржујскија "дачија" више исплате. Бар знам где сам коју болест и од тога запатио.

Sve si to lepo sam rekao, nemoj posle meni da kačiš i prebacuješ.

Quote from: Nightflier on 21-12-2011, 22:09:53
Nadam se da ću se naredne godine prijaviti ovde. Ali to je malo komplikovano, pošto sam podstanar i tako to.

Ma prijavi se *negde* u BG, ne moraš još i da *živiš* na toj adresi

Quote from: Father Jape on 21-12-2011, 23:50:22
Jesi izvadio bus plus, Džone? 

Mislim da još niko nije rantovao na tu temu ovde.

Sumnjaš u mene

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,9473.msg275501.html#msg275501

Quote from: zakk on 22-12-2011, 02:17:07

Quote from: Nightflier on 21-12-2011, 22:09:53
Nadam se da ću se naredne godine prijaviti ovde. Ali to je malo komplikovano, pošto sam podstanar i tako to.

Ma prijavi se *negde* u BG, ne moraš još i da *živiš* na toj adresi

Srediću to posle venčanja, nadam se.

Ima tu suludih stvari vezanih za antibiotike (kasno se ukljucujem, znam, ali rastrzan sam izmedju groznice i Skyrima). Klinci su bili bolesni 2 puta u poslednjih mesec dana, oba puta infekcije. Prvi put sam sa receptom za klinca iz DZ otisao u privatnu apoteku gde su recept pogledali i prodali mi antibiotik. Kada je posle 2 dana i klinka fasovala isto, culi smo se sa izabranom doktorkom i zena mi kaze da i njoj ukljucim isti antibioik. Ok, odem u istu privatnu apoteku, kazem ljudima stase desava i prodaju mi jos jednu kutiju sirupa, koji, inace kosta 130ak dinara pa nisam hteo da se smaram za te pare u drzavnoj apoteci. Svaka kupovina traje 5 minuta sa rastvaranjem sirupa.

E, sad, posle toga klinac spoji nedelju dana u vrticu i opet dobije temperaturu. I opet odemo u DZ, uredno dobijemo recept i pazarim antibiotik kod privatnika. Prodje 5 dana, njemu je bolje ali nije zdrav i doktorka mi, telefonom, kaze da nema potrebe da ga dovodim vec da mu produzim terapiju. Odem sad u drzavnu apoteku (ovaj sirup je mnogo skuplji) i nece da mi priznaju recept. Kao, recept za antibiotike vazi 3 dana. I nece, nema sanse. Onda odem u drugu drzavnu apoteku (dobro sam pozicioniran) i izmolim da mi nekako daju lek posto je 3 dan bio nedelja, i za dete je pa ne bi bilo lepo da maltretiram bolesno celjade. Inace, od trenutka kad su pristali da mi daju sirup do kad sam ga dobio proslo je 20ak minuta popunjavanja kojekakvih obrazaca.


I jos jedna stvar vezana za zdravstvo. Ja nigde nemam otvoren karton. Nisam cesto bolestan, a i roditelju su mi lekari. Javlja mi nedavno knjigovodja da ako hocu da overim zdravstvenu knjizicu moram da imam izabranog lekara u DZ. Jos to nisam uradio, ali moracu. Samo mi nije jasno, ako vec placam zdravstveno osiguranje, na koju foru mi oni sada odredjuju i gde moram da se lecim? Sta ako necu u DZ, a necu     Idioti.

Ako se isključi moja hronična boljka - to jest, glavobolja - ja se u poslednjih desetak godina razboljevam jednom godišnje, negde u ovo vreme. I to su obično prehlade ili virusi i tome slična sranja, pri čemu me to relativno brzo prođe. Inače, imam porodičnog lekara, ali u vidu majčine prijateljice, koja je specijalista i izvanredan dijagnostičar, tako da poslednjih deset godina, ako ne i duže, samo pitamo nju za savet, ili dođe kod nas kući da nas pregleda kada je potrebno, pa nam kaže šta da pijemo.

Ne sporim ja da je poželjno uvesti red u ovu našu zemlju, ali zavode nam neki red, a da nisu sredili sami sebe, tako da na kraju mi ispadamo grbavi.

Quote from: Nightflier on 21-12-2011, 23:45:39
Nažalost, ponekad ne pomaže. Na moje umiranje od sramote, lekar - inače stariji debeli čovek, koji mi uliva poprilično poverenje - mi je rekao da sam bakteriju koja je napravila problem najverovatnije pokupio u gradskom prevozu.

samo mi nije jasno kako je taj lekar zaključio da si boles' pokupio u gradskom prevozu?

Quote from: tomat on 22-12-2011, 10:56:34

Quote from: Nightflier on 21-12-2011, 23:45:39
Nažalost, ponekad ne pomaže. Na moje umiranje od sramote, lekar - inače stariji debeli čovek, koji mi uliva poprilično poverenje - mi je rekao da sam bakteriju koja je napravila problem najverovatnije pokupio u gradskom prevozu.

samo mi nije jasno kako je taj lekar zaključio da si boles' pokupio u gradskom prevozu?

...možda i u međugradskom...   

Preko mosta na Adi samo autobus 94?

BEOGRAĐANI će već od prvog dana nove godine imati zadovoljstvo da javnim prevozom pređu preko novog mosta na Adi. Prvi gradski autobusi koji će jezditi tek izgrađenom saobraćajnicom voziće na relaciji Rakovica - Novi Beograd. Neće biti uvedena nova linija, već će stara "94", koja je do sada od Miljakovca do Bloka 45 stizala preko Gazele, biti drugačije trasirana.

- Za sada će preko novog mosta saobraćati 13 vozila na liniji "94". Pratićemo i rad na ovoj liniji i prilagođavaćemo je potrebama putnika. U skladu sa potrebama Direkcija će razrađivati dalje planove za mrežu linija koje će pokrivati ovaj deo grada - kažu u Direkciji za javni prevoz.


Pojedinim žiteljima Miljakovca 1, nova trasa nije po volji, jer im odgovara da "devedesetčetvorkom" dođu do "Ruda", gde presedaju na trolejbuse koje idu direktno do centra. Ima i putnika koji smatraju da linija "94" treba da prolazi pored Sajma, a ne kroz Topčider...

Uvođenjem samo jedne linije koja će saobraćati preko novog mosta izneverena su očekivanja stanovnika Banovog brda, cele Čukarice, pa i ostalih opština na ovoj strani grada. Čak i stručnjaci smatraju da bi na novi most trebalo da bude preusmereno što više saobraćaja, a naročito linije koje idu sa Novog Beograda ka Banovom brdu.

Građani se nadaju da će preko novog mosta nadležni, ipak, pustiti i neke nove linije, a kao dobro rešenje nameću se i "88" i "89", koje sada voze preko Gazele. Time bi se rasteretio pravac pored Sajma i skratio put linijama, koje bi čim pređu novi most bile na levoj obali Save.

OD BLOKA 45 PA DO MILJAKOVCA

VOZILA na liniji "94" kretala bi se ulicama Dr Ivana Ribara, Jurija Gagarina, Omladinskih brigada, Milutina Milankovića, Proleterske solidarnosti. Potom bi prelazila novi most preko Save kroz Bulevar vojvode Mišića, pa Ulicom Teodora Drajzera, zatim Bulevarom kneza Aleksandra Karađorđevića i ulicama Neznanog junaka, Borskom do naselja Miljakovac 1.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:358795-Preko-mosta-na-Adi-samo-autobus-94

Quote from: tomat on 22-12-2011, 10:56:34

Quote from: Nightflier on 21-12-2011, 23:45:39
Nažalost, ponekad ne pomaže. Na moje umiranje od sramote, lekar - inače stariji debeli čovek, koji mi uliva poprilično poverenje - mi je rekao da sam bakteriju koja je napravila problem najverovatnije pokupio u gradskom prevozu.

samo mi nije jasno kako je taj lekar zaključio da si boles' pokupio u gradskom prevozu?

Kaže čovek da je to najveći rasadnik bakterija i virusa u Beogradu.

Masovno razboljevanje stanovništva je popriličan ekonomski problem. Bolesna osoba ne proizvodi i širi bolest na druge osobe. Gradu bi se verovatno isplatilo kada bi otežao bolestima da se šire u gradskom prevozu. Najjednostavniji način da se bolesti manje šire je da se poveća broj vozila i tako smanje gužve. Što su gužve manje to je bolesnik u kontaktu sa manje drugih osoba, i na većem rastojanju, a vazduh može bolje da se provetrava. Kladim se da se o ovom aspektu ne govori kada se povede priča o optimalnom broju vozila GSP-a.

Dobro, a sad druga tema:

Volfgang Kloc: Egzegeza na srspki način

QuoteDan posle poslednjeg istorijskog zasedanja Evropskog saveta u Briselu, u Beogradu je na Novom groblju održan skroman državni pogreb. Srbija je mesecima iščekivala 9. decembar, nadala mu se, a posle posete Angele Merkel u avgustu, i strepela od njega. Toga dana, Srbija je trebalo da konačno dobije status kandidata za pristup Evropskoj uniji. Za Srbiju, taj dan nije nosio istorijsku težinu još jednog pokušaja da se spasi evro ili istupanja Velike Britanije iz zatvorenog kruga zemalja članica EU. Taj dan je za Srbiju trebalo da bude presudni korak u pravcu članstva u Uniji.

Ali dok su članovi saveta u Briselu još jednom beskrajno većali o sada već dogovorenoj konačnoj strategiji za prevladavanje krize evra, nadleteo ih je avion srpskog avio prevoznika JAT-a, koji je iz Londona krenuo ka Beogradu. Avion je na inicijativu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpske akademije nauka, a uz pomoć Srpske pravoslavne crkve, u domovinu prevezao sanduk sa posmrtnim ostacima Slobodana Jovanovića, preminulog 1958. godine u egzilu u Engleskoj.

Slobodan Jovanović, rođen 1869. u tada habzburškom Novom Sadu, bio je intelektualac tipičan za pozni XIX vek: pravnik, istoričar, sociolog, diplomata, novinar, univerzitetski profesor, strastveni književni kritičar, i političar. Bio je premijer poslednje vlade Kraljevine Jugoslavije, proizašle iz protesta protiv potpisivanja Trojnog pakta 1941. godine, a zatim sve do 1943. šef jugoslovenske vlade u egzilu u Londonu. Kasnije je po Titovom naređenju osuđen na dvadeset godina zatvora, kada su mu oduzeta i sva građanska prava i imovina. Osuđenik je preferirao da ostatak života provede u slobodi u Londonu, pa su njegovi posmrtni ostaci preneti u Srbiju suprotno njegovom izričitom zahtevu iz testamenta.

Ali izgleda da pokojnikova poslednja želja gubi na značaju, ako živi planiraju da Aleji velikana na beogradskom Novom groblju, u prisustvu predsednika države, dodaju još jedan spomenik. Uz predsednika Tadića, na svečanom pogrebu našli su se i ministar kulture Predrag Marković, ministar vera i dijaspore Srđan Srećković, bivši predsednik Vojislav Koštunica, kao i predstavnici crkve, univerziteta i akademije nauka.

Ambasador Srbije u Londonu istakao je u medijima ogroman angažman koji je bio neophodan kako bi se organizovao transport Jovanovićevih posmrtnih ostataka u domovinu, jer ipak mu je i u Londonu dodeljeno veoma istaknuto grobno mesto. To je bilo moguće jedino zahvaljujući prepisci između patrijarha Irineja i londonskog biskupa.

Jovanović je, prema ambasadorovim rečima, ,,najveći srpski intelektualac XX veka" i ujedno predstavlja ,,najjaču sponu Srbije sa ostatkom Evrope". U tom smislu je datum nakon sudbonosnog dana u Briselu mudro odabran. Priča se da se Šarl de Gol 1958. lično obratio Jovanoviću i ,,zamolio ga za procenu nacrta Ustava francuske Pete republike". Čitajući ovo čovek prosto poželi da je Srbija (ili čak i Jugoslavija) posle 1945. krenula putem koji je zacrtao Slobodan Jovanović: postala bi članica EU pre Grčke ili Portugalije – a ne putem Titovog koncepta male multietničke imperije bratstva i jedinstva. Da li je predsednik Srbije Tadić možda upravo o tome razmišljao dok je stajao kraj Jovanovićevog groba u Beogradu?

Organizatori su svakako imali na umu sasvim drugu istorijsko-političku konstrukciju, koju prepoznajemo u svečanom pomenu održanom pre sahrane na Pravnom fakultetu. Ambasador Srbije u Londonu postavio je ,,katarzu" kao glavni refren svog govora: u cilju duhovnog pročišćenja, Srbiji je potrebna nova veza sa velikanom iz doba Kraljevine Jugoslavije. Diplomata nije precizirao u čemu se sastoji duhovna kontaminacija, ali je pominjao ,,razne podele" koje prete Srbiji, i da ličnost poput Jovanovića podseća na neophodnost nacionalne ,,konsolidacije".

Preteća ,,podela Srbije" – što je svima u auditorijumu bilo jasno – zapravo je sukob u vezi sa nezavisnošću Kosova, koji je dan ranije sprečio Srbiju da dobije status kandidata u EU. ,,Podela društva" je sukob između onih koji se zalažu za prodaju nacionalnih interesa Evropi, i onih drugih koji se nepokolebljivo suprotstavljaju pritiscima iz Brisela, Berlina ili Londona, makar i po cenu svakog izgleda da se zemlja ekonomski oporavi.

Predsednik akademije nauka Nikola Hajdin istakao je da je Jovanović jedan od onih ,,velikih srpskih sinova" koji su ,,pet decenija, sve do devedesetih godina, ponižavani". Tek tada su u Srbiji objavljena njegova sabrana dela i započeo je ,,spori proces rehabilitacije". Pedeset godina poniženja, okončanih devedesetih godina, zapravo predstavljaju pet decenija komunizma u znaku Tita. Činjenica da je do rehabilitacije došlo baš u najgore vreme Miloševićevog režima ne ukazuje nužno ni na kakvu povezanost, jer su akademska i politička sfera svakako odvojene, jednako kao što je Jovanović ,,bio veliki pravni i politički teoretičar, ali nikada nije postao pragmatičan političar". Oduvek je SANU u svojoj kuli od slonovače uživala u vlastitoj navodnoj političkoj uzdržanosti i svaki negativan politički postupak s kojim je povezivana otpisivala je kao nesporazum, perući tako ruke akademika od bilo kakve odgovornosti.

Rektor univerziteta iskoristio je priliku da naglasi Jovanovićevu ulogu zastupnika jednakih šansi i jednakog prava na obrazovanje za sve. Govorio je o deci iz siromašnih slojeva stanovništva, o manjku studentskih domova i o nedovoljnoj ponudi stipendija. Ali samo nekoliko nedelja ranije, taj isti rektor je, suočen sa studentskim štrajkom upravo iz navedenog razloga, zahtevao od državne vlasti da ,,milom ili silom" okonča štrajk na univerzitetu.

Na kraju je govorio i dekan Pravnog fakulteta i izneo zanimljiv stav o tome da ,,obrazovanu javnost u Srbiji" možda nije potrebno podsećati na Slobodana Jovanovića, ali da ,,nacija genetski sklona lakom zaboravu i negaciji vrednosti" ne može bez ovakvih uzora. Izvukavši pouku iz Jovanovićeve posleratne biografije, došao je do zaključka da ,,mala država ograničenih intelektualnih resursa nikada sebi ne sme da dozvoli da na robiju šalje pesnike, proglašavajući ih izdajnicima i ratnim zločincima, bez obzira koje doba i čija vlast da je u pitanju".

,,...bez obzira koje doba" – pa tako dakle i u naše doba, i u odnosu na Radovana Karadžića i sve druge koji uz ratne veštine ispoljavaju i neki vid pesničke ambicije?

Sve ovo se odigralo na Pravnom fakultetu, dan pošto je Evropski savet pomerio odluku o dodeljivanju statusa kandidata Srbiji na mart sledeće godine. Dvojica pomenutih govornika istakla su se u proleće 2011, objavom da će Vladimiru Putinu biti dodeljen počasni doktorat univerziteta; takođe je veliki broj prisutnih godinu dana ranije potpisao ostrašćeni protest kada je Fakultet političkih nauka odlučio da istu čast ukaže i američkom intelektualcu Majklu Valzeru. Valzer se, naime, 1999. u kontekstu razmatranja ,,pravednog rata" bavio i NATO intervencijom na Kosovu i došao do sasvim drugačijeg zaključka nego Vladimir Putin.

Sredinom novembra, SANU je obeležila 170 godina svoga postojanja i tom prilikom je predsednik ove ustanove rekao: ,,Svaki problem koji muči društvo ujedno je i problem Srpske akademije nauka". Imajući u vidu socijalne i privredne probleme sa kojima se suočava srpsko društvo, ovo deluje kao omalovažavanje i izvrgavanje ruglu srpskog društva.

Takođe, na dan donošenja odluke u Briselu, srpsko javno preduzeće EPS objavilo je još jednu listu neizmirenih potraživanja; trenutno su u pitanju neplaćeni računi za struju u iznosu od ukupno 820 miliona evra, od čega polovina ide na teret privatnih domaćinstava, a polovina na teret preduzeća (uključujući i državna).

Nedavno je finansijska uprava saopštila da u svojim knjigama vodi neizmirene socijalne doprinose za oko 10.000 preduzeća, koja su u međuvremenu zbog nesolventnosti izbrisana iz privrednog registra. Ukupan iznos ovih, sada zapravo nenaplativih potraživanja, iznosi tri milijarde evra.

Koji to problemi muče društvo, u kojem je opstalo još svega 35% od svih preduzeća privatizovanih između 2002. i 2011. godine, u kojem je 75% radnika u privatnim firmama ostalo bez posla, u kojem je prosečna plata 380 evra, dok se godina studija na državnim fakultetima plaća 1.000 evra, a na privatnima višestruko više?

Još od XIX veka, ta ,,obrazovana javnost" u Srbiji sa visina feudalne arogancije posmatra svoje navodno genetski deficitne i neobrazovane sugrađane. Kad god oni pate, bilo zbog nestašice putera, lekara koji ne leče bez mita ili prosto nedostatka novca da plate račun za struju, srpska elita učenih ironičnom i pseudo-romantičnom retorikom proglašava svaki čin izrabljivanja neophodnom žrtvom za ,,nacionalni interes".

Pri svakoj velikoj privatizaciji u Srbiji, strani investitor predstavljan je kao utvara koja treba da zaplaši, sve dok papiri malih akcionara ne izgube svoju vrednost, da bi na kraju neki domaći tajkun mogao sve da prigrabi, a da uz to još bude hvaljen kao milosrdni spasilac.

Šta dakle profesorima prava sa Beogradskog univerziteta znači povratak Jovanovićevih posmrtnih ostataka u Beograd, sutradan posle razočarenja u Briselu? Prvo, ovakav razvoj događaja u Briselu za ovaj deo srpske političke i akademske klase nikako ne predstavlja razočarenje, već satisfakciju. Oni sebe, bez ikakvog demokratskog legitimiteta, smatraju prirodno predodređenom nacionalnom elitom, i u odluci Brisela vide samo potvrdu svoga stava. Njihov feudalistički pristup stvarima najbolje odslikava istovremenost neistovremenog, koja opterećuje srpsko društvo i blokira njegovu sistematičnu i održivu modernizaciju.

Između ostalog, ta nesavremenost ponekad kuca u dva srca u jednim grudima. Zašto predsednik Tadić dan pred odluku u Briselu upućuje strastveni apel uticajnim nemačkim dnevnim novinama, predstavljajući Srbiju kao istorijsko čedo evropske porodice, koja je ,,nepotpuna" sve dok se u nju ne integrišu Srbija i zapadni Balkan? I zašto se sledećeg dana pojavljuje na sahrani koja ostavlja loš utisak istorijsko-političkog čerupanja leša? Zašto istog tog popodneva drži dugi govor pred glavnim odborom svoje partije, u kojem nepokolebljivo ostaje pri evropskoj orijentaciji, tvrdeći da rešavanje ekonomskih problema ima prioritet u odnosu na rešavanje kosovskog pitanja? Datum ovog sastanka glavnog odbora vladajuće Demokratske stranke zakazan je još početkom leta, sa namerom da se na talasu očekivanog uspeha u evropskim integracijama započne predizborna kampanja. Umesto toga, ministar za evropske integracije Božidar Đelić najavio je ostavku, jer je još u avgustu svoju političku sudbinu vezao za uspeh ili neuspeh Srbije u Briselu.

Ali predizborna kampanja je ipak počela. I jednim delom, mrtvi u njoj igraju važniju ulogu od živih.

Od kada su se tokom leta pojačali sukobi na Kosovu, Tadićev prethodnik Koštunica je počeo da ponavlja svoje viđenje stvari: da Evropa nije vredna cene koju Srbija treba da plati za članstvo u EU (odricanje od Kosova), da Evropa različitih brzina ophrvana krizom Srbiji svakako nudi samo trećerazredno članstvo i da će Srbija svoju sreću sigurno najpre pronaći negde van ove zajednice. Isto tako, Srbija bi, ukoliko bi se povinovala evropskim ponižavajućim zahtevima, izgubila svoje mesto među časnim narodima.

I radikali haškog optuženika Vojislava Šešelja po celoj zemlji lepe svoje ,,Ne EU" plakate, a preko njih često nakandano bivaju docrtane svastike. Posmatraču nije jasno da li oni koji sperejevima ispisuju kukaste krstove taj simbol pripisuju sebi ili Evropskoj uniji. Radikali, preostali posle odvajanja jednog dela te partije u ,,naprednjake", i njihovi poslanici, koji su u danu briselske odluke javno spalili evropsku zastavu, predstavljaju neku vrstu militantnog krila, ,,nacionalističku produženu ruku" Koštuničinog feudalnog i umivenog nacional-konzervatizma. Jedini razlog zašto ne dolazi do spajanja ove dve grupacije je vremenski jaz od dva i po veka. Oni koji jedu viljuškom i nožem neće da sede za stolom sa onima koji loču. Ali mekani file jednih, ipak potiče od iste životinje kao i podgrejani gulaš onih drugih.

Ta ,,Napredna stranka", proizašla iz radikala, zapravo je otelotvorenje ona dva srca u jednim grudima. Odvojila se od nacionalista kako bi postala kompatibilna sa Evropom. U istom danu obigrava oko svog najvećeg obožavaoca, ruskog ambasadora u Beogradu, sklapa dogovore o strateškoj saradnji sa Komunističkom partijom Kine i razgovara sa komesarom za proširenje EU u Briselu i visokim zvaničnicima iz Vašingtona. Oni govore o poboljšanju ekonomske situacije, ali sve je to čista utopija i proizvod njihove suštinske nekompetencije. Od vladajuće partije preuzeli su slogan ,,Kosovo i Evropa", mada ga se aktuelna vlada u stvari nikada nije odrekla. Zavide vladajućoj partiji na oštrom ministru spoljnih poslova, koji se time jako ponosi.

Napredna stranka je prema anketama jasno isped vladajuće Demokratske stranke, ali teško je zamisliti bilo kakvu koaliciju kojom bi ova partija ušla u vladu, osim naravno u okviru velike koalicije upravo sa strankom predsednka Tadića. Njemu samom, negativan odgovor iz Brisela ipak daje jednu malu prednost: kada u martu ili aprilu odluka bude pozitivna, sećanje na taj uspeh će biti još svežije na dan izbora.

Ostaje otvoreno pitanje da li će predstojeće izbore prelomiti oni koji plaćaju račune za struju ili oni koji se, dok gladuju, teše time da pravi Srbin ne živi samo od hleba. Sve dok vlada ne predoči zaista ubedljive argumente u smislu realnog plana za ekonomski razvoj zemlje, ima razloga za strah da će tabor ,,patriota" na izborima proći bolje od primetno uzdržanih "pragmatičara". A ovi su uzdržani jer ne žele da potpuno antagonizuju patriotski nastrojene glasače. Zato se predsednik neprekidno kreće po više koloseka. I to nije lep prizor.

 
S nemačkog prevela Jelena Pržulj

Peščanik.net, 20.12.2011.

ružna je.

A Seka Aleksić se voza autoputem  Beograd- Novi Sad 203 na sat...

Lepa je. Osim ovih sljastecih '2000'.

Quote from: Father Jape on 23-12-2011, 20:20:23
Lepa je. Osim ovih sljastecih '2000'.

oduvek sam slutio da voliš muškarce sa izraženim obrvama.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=12&dd=27&nav_category=12&nav_id=569057

Quote"Novi Sad centar prostitucije"
Izvor: Blic
Novi Sad --  U Novom Sadu sve više mladih devojaka počinje da se bavi "najstarijim zanatom", iznajmljujući stanove u kojima pružaju usluge klijentima svih profila.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/298347/Trudnicu-skinuli-sa-vesala-u-komi-rodila-zdravog-decaka

QuoteTrudnicu skinuli sa vešala, u komi rodila zdravog dečaka
Vladimir Nikitović | 27. 12. 2011. - 11:51h | Komentara: 30
Lekari čačanske bolnice načinili su pravi podvig, pošto su uspešno porodili S. R. (40) iz okoline Čačka, koja je u ovu zdravstvenu ustanovu dovezena u stanju kome, nakon što je pokušala da sebi oduzme život vešanjem. Udovicu koja je devet meseci prikrivala trudnoću zbog straha od reakcije okoline, sa vešala je skinuo svekar.

...

- Htela sam da se ubijem zato što sam osramotila kuću i decu - kroz plač kaže S. R, dok joj kod bolničkog kreveta, držeći je za ruku, reči podrške upućuju sinovi i ćerka. Svi su, kažu, srećni što su dobili još jednog brata, koji je, po svecu na čiji se dan rodio, poneo ime Nikola.

Au 
Srećno se sve završilo al kuku jadna žena...

kako srbija proizvodi zlocine:

QuotePriča oko ubojstva dvojice ruskih novinara Viktora Nogina i Genadija Kurrinova dobila je ovih dana svoj nastavak. Podsjetimo da su ruskog novinara Nogina i snimatelja Kurrinova 1. rujna 1991. godine, na putu iz Beograda prema Hrvatskoj Kostajnici u zasjedi dočekali pripadnici srpske jedinice za posebne namjene, izrešetali njihov automobil s diplomatskim registracijskim pločicama veleposlanstva u Zagrebu i ubili obojicu novinara pucajući u njih iz pištolja. Nakon toga zapalili su automobil s tijelima, a da cijeli tragični događaj prikriju, odvukli ostatke na udaljenost od oko 3.5 km i zakopali. Nakon nekoliko mjeseci sve su otkopali, odstranili ljudske kosti, a olupinu automobila pokazivali Rusima kao primjer zločina Hrvatske vojske.

Ipak nisu uspjeli u svom naumu jer je brojna dokumentacija koje se domogla Hrvatska vojska pri oslobođenju toga prostora, potvrdila kako su ubojstvo učinili Srbi. U svibnju ove godine dvojici ruskih novinara otkriveno je i spomen-obilježje u selu Panjani koje je prije mjesec dana posjetila obitelj ubijenog Genadija Kurrinova, supruga Galinova, sin Ivan i kći Marija. Spomen-obilježje u Panjanima posjetio je i Sergej Gruzinov, bivši ministar za informiranje u Vladi Rusije, inače ratni prijatelj ubijenih ruskih novinara, danas član parlamentarnog odbora Ruskog parlamenta za geostratešku politiku te šef Katedre geostrategije na Moskovskom fakultetu.

'Savo Štrbac, bivši sekretar tzv. Vlade Republike Srpske Krajine u Banjoj Luci i Beogradu promovirao je svoju novu knjigu 'Rat i riječ' u kojoj je jasno napisao da su Srbi ubili ruske novinare. Štrbac se u knjizi obračunava sa Vladimirom Mukusevom, bivšim ruskim novinarom, bivšim deputatom vrhovnog sovjete Ruske Federacije i bivšim predsjednikom istražnog povjerenstva Ruskog parlamenta koje je istraživalo ubojstvo dvojice ruskih novinara. ...

Priča o ubojstvu ruskih novinara nastavlja se

INTERVJU,Svetislav Basara
Svet je ostao bez ideja

Delotvornost - Tadić dobro razmišlja, tačno vidi gde su problemi, vidi i kako probleme rešiti. Zašto posustane kada treba preći sa reči na delo, ne znam. Možda nije daleko od istine da on nema s kim da krene u reforme

Svetislav Basara je ove godine objavio ,,Mein kampf" i, valjda u duhu naslova tog satiričnog romana u kome su uloge književnih junaka dobili gotovo svi iole važniji akteri političke scene, potpisao je deklaraciju Preokret, oko koje su se okupile tri stranke, nevladine organizacije i javne ličnosti.

Između brojnih kolumni koje je objavio u dnevnim i nedeljnim novinama u poslednjih godinu dana, stigao je da intervjuiše i predsednika Srbije. I ostao je, čini se, nepopravljivi pesimista.

Kaže da ga godina na izmaku podseća ,,na sve koje pamti izuzimajući kratak period od 2001. do 2003, kada je u opticaju bila iluzija da će se stvari pomeriti sa mrtve tačke", i dodaje da je u Srbiji ,,u suštini sve isto, sve se vrti u zatvorenom sistemu izanđalih matrica".

- Mnogima je udobno unutar takvog stanja stvari jer je život u društvenoj entropiji - pod uslovom da zauzmeš dobru poziciju - veoma lagodan - kaže Basara.

- Nema rada, nema rizika, nema odgovornosti, nema iznenađenja, ali nema ni napretka. Neko bi možda rekao i da nazadujemo i to bi bilo tačno kada bi bilo moguće. Na sreću, vreme je ireverzibilno, inače bismo se i bukvalno vratili u pozni XIX vek, odakle se, u duhovnom smislu, nikada nismo ni pomakli.
Šta je po vama obeležilo godinu kod nas i u svetu? Barikade na Kosovu, to što smo ostali bez kandidature za EU, Đoković, arapsko proleće, japanski cunami, Gadafijeva smrt, protesti u Rusiji...?

- Ako već moram da se opredelim, neka to bude Đoković, ali u negativnom smislu koji, opet, nema nikakve veze sa zaista velikim sportskim uspesima tog momka. Negativnost se uspešno krije u najbednijoj zamislivoj politizaciji Đokovićevih teniskih pobeda u koje srpska politika nije uložila ni pišljivog boba. Đoković je mlad, politički neiskusan čovek, pa je legao na rudu i dozvolio sebi da ga vodaju kao mečku Božanu sa ovog otvaranja na onu manifestaciju. Mislim da je čak i on sam poverovao da je ključni faktor srpske kohezije. A možda čak i jeste. Ali porazno je i za državu i za narod da mu najveći pozitivni domet bude uspeh jedne privatne osobe.
Sledeće godine slede izbori, a postoje najave da bi moglo doći do masovne apstinencije uz najčešće obrazloženje ,,da su svi isti". Jesu li svi isti?

- Svi su manje-više isti. Setimo se šta sam rekao na početku. Ko hoće da opstane u srpskoj politici - na vlasti ili u opoziciji, svejedno - mora da prihvati pravila igre, a ona su jednostavna: ništa se ne sme menjati. Ko zaista hoće nešto da menja, biva ubijen, poput knjaza Mihaila i Đinđića, ili dobrovoljno odlazi u penziju. Ja tračak nade vidim u Preokretu, a antipreokretna panika koja je zahvatila i vlast i opoziciju govori da je ta nada, iako slabašna, realna.
Gde ste tu vi, kao neko ko je, s jedne strane, potpisao deklaraciju LDP-a, a s druge strane ne izlazi na izbore? I otkuda vi sa ,,frustriranim, pohlepnim i guzatim babama" iz NVO?

- Ja sam izlazio na sve izbore od 1990, zaključno sa poslednjim. Nosio sam se mišlju da na naredne ne izlazim i to iz razloga koje sam naveo u odgovoru na prethodno pitanje. Onda sam shvatio da je to besmislen protest i odlučio da ipak izađem. Znate šta, iako je matrica svih stranaka ista, uopšte nije svejedno da li su na vlasti Tadić i njegova stranka ili je na vlasti jedan eminentni psihopata, kome ovoga puta neću navesti ime jer svi znaju na koga mislim. A otkuda ja u tom društvu? Tu sam zbog ideje o nužnosti političkih promena, a ne zbog druženja. Voleo bih - a to sam negde i napisao - da se oko te ideje okupe i Tadić, i Koštunica, i Nikolić, i Ćosić. To se, naravno, neće dogoditi, ali ne zbog srpske nesloge, nego zbog večnog pitanja ,,gde sam tu ja", ,,ko će biti predsednik", ,,šta ja dobijam". Naš problem nije manjak ,,nacionalnog jedinstva" već višak egomanije i ličnih interesa.
Da li kod vas sve ono što se dešava unutar Unije i njen odnos prema Srbiji budi evro-skepticizam?

- Nevolja je što se u Srbiji međunarodni odnosi posmatraju u svetlu emocija i više liče na ljubavni nego državno-pravni odnos. Možda bi o tome nešto više mogao reći onaj bečki doktor, ali on je odavno mrtav. Evropu i EU treba posmatrati racionalno. U stvari, najveća dobit od evro-integracija bila bi uređenje Srbije u kulturnom, pravnom i infrastrukturnom smislu. Bez spoljašnjeg pritiska i teške nužde to nikada neće biti urađeno, tvrd vam stojim.

Da li je odnos Brisela prema Srbiji licemeran? I da li je iskoristio Tadića?

- Evo odmah jednog pitanja obojenog emocijama. Ne znam da li treba naglasiti da je politika, i to ne samo srpska politika, delatnost jedva malo iznad prostitucije. Kao i prostitucija, i politika se bavi smrtnim gresima, počev od vlastoljublja, zaključno sa srebroljubljem. Zbog političkog pokvarenjaštva, prevrtljivosti i licemerja može jadikovati samo ordinarna budala. Svet je ogrezao u zlu, takav je kakav je, bar dok ga Ćosić i Koštunica ne načine boljim i pravednijim. Politička veština se sastoji u tome da se u tom i takvom svetu izbori najpovoljnija pozicija za svoju državu i svoj narod, a ne u pokušajima promene ustrojstva sveta. Kada Tadić kaže ,,hoćemo u Evropu sa našim identitetom", on zapravo govori - ,,primite nas ovakve kakvi smo, neradni, drljavi i korumpirani". Legitiman stav! Konačno, ima u EU zemalja, možda i neradnijih, drljavijih i korumpiranijih od Srbije, ali njihova je politička elita uspela da obrlati Brisel, a Tadić nije. Politika je kao fudbal. Računa se samo rezultat. Što kaže Nele Karajlić, ko vodi računa o lepoti igre, a zanemaruje taktiku, završiće u nižerazrednom Vratniku. U kome ćemo gotovo izvesno i mi završiti.
Da li je postojalo pitanje koje je Tadić pokušao da izbegne kada ste radili intervju s njim?

- Nije hteo da razgovara samo o Ćosiću, unapred se ogradio, a meni to ionako i nije bila namera. Nije, međutim, izbegao nijedno pitanje. Ipak, ceo razgovor nije objavljen jer je bio predugačak, a šta je izostavljeno, to ne znam, u svakom slučaju ništa senzacionalno. Tadić vrlo dobro razmišlja, tačno vidi gde su problemi, rekao bih da vidi i načine kako probleme rešiti. Zašto posustane kada treba sa reči preći na delo, to ne znam. Možda nije daleka od istine pretpostavka da on zapravo nema s kim da krene u reforme. DS se, nažalost, pretvorio u stranku dobrostojećih filistara. Prezir DS-a prema visokoj kulturi i intelektualcima veći je od Miloševićevog. On je bar pokušavao da okupi neke intelektualce. Uviđao je da se država ne može voditi samo sa aparatčicima.
Smatrate da politički problemi kod nas izviru iz kulturnog modela. Kakav nam je kulturni model potreban?

- Čim se pomene promena kulturnog modela, odmah se začuje paklena graja nacionalnih radenika i njihove posluge. Izdaja, vrište. Ne damo naš identitet, arlauču, nećemo uvoznu kulturu, zapomažu. Kada govorim o promeni kulturnog modela, mislim na ponovno uspostavljanje doskora postojećeg, čisto domaćeg, srpskog, koji je bio na snazi sve do Miloševićeve revolucije ološa u kojoj su sve stvari postavljene naglavačke, a sistem vrednosti se sveo na tri reči: ,,Srbin", ,,Srbija" i ,,srpsko". Zahvaljujući tom ,,modelu" u istom kolu su se našli potpuno izjednačeni akademici i džeparoši, lopovi i poštenjačine, izuzetne ličnosti i totalni imbecili. Kulturni model o kome govorim je univerzalan, zasnovan na hrišćanskim vrednostima, istina sekularizovanim, ali mi drugačijih nemamo. Kao što nema ni nekih posebnih, isključivo srpskih ,,vrednosti". Srpski identitet, srpska posebnost, mogu se izgraditi isključivo negovanjem srpskog jezika i srpske kulture, a ne skandiranjem ,,Srbija, Srbija".
Prvi put se u užem izboru za NIN-ovu nagradu našlo dvoje Basara - vi i vaša supruga Vida. Da li ste znali za njen talenat?

- Odavno znam da je Vida talentovana, ali je prosto mrzi da piše. Pročitao sam ,,Prekomernu upotrebu sile" još u rukopisu i moram da napomenem da joj nikakve sugestije nisam davao, a sumnjam da bi ih ona i uvažila.
Da li vam je čudno što su istraživanja pokazala da trećina ljudi ne zna ko je Danilo Kiš?

- Samo jedna trećina. Šta je tu loše? To je dobro. Idite u Ameriku pa pitajte ko je Volt Vitmen, pa ćete se uveriti da to tamo jedva jedna četvrtina zna. Malo je zemalja u kojima 100% populacije zna ko su njeni veliki pisci. Verovatno ih i nema. Nismo mi, uopšte, tako loši. Da nam nije politike i političara, bili bismo mi još bolji. 

Kako vidite masovne proteste u svetu? Od pada SSSR-a nije bilo protesta kao što je arapsko proleće, od 1968. nije bilo masovnih demonstracija na tri kontinenta, računajući tu i Rusiju i SAD?

- Očigledno je da se svetski poredak raspada i da sve puca po šavovima. Pravo je čudo što je takozvani novi svetski poredak i ovoliko potrajao jer se zasnivao na veoma trusnom području vulgarnog merkantilizma. Ako društvene odnose utemeljite isključivo na novcu, onda je razumljivo da će onoga momenta kada pare propadnu, a zbog ljudske alavosti pre ili kasnije sve pare propadnu, propasti i društveni odnosi. Potpuno sam ravnodušan prema svim tim masovnim protestima, počev od arapskih zaključno sa ruskim jer se tu takođe protestuje zbog para. Ljudi se osećaju prevarenim, činjenica je da i jesu prevareni, ali nijedan od tih protesta nije zasnovan na artikulisanoj ideji. Tu se radi o difuznom nezadovoljstvu. Protestanti, poput onih iz šezdeset osme, ne znaju šta hoće, ali to hoće odmah. Više ne postoji nijedna politika na svetu koja nije provincijalna ili čak parohijalna. Optimisti, naročito oni profesionalni, poput, inače ozbiljnog autora, Žaka Atalija, predviđaju stvaranje novog koncepta društva. Ali ja ne delim taj optimizam. Nema ideja. Nestalo ih je. Ideje su kao nafta. Jednoga dana nafte više nema i onda visoka automobilska tehnologija nije ni od kakve koristi.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/Dnevni_magazin/story/195582/Svet+je+ostao+bez+ideja.html

http://www.trojka.rs/vesti/22326-samo-u-srbiji-najbizarnije-vesti-u-2011.html

Quote from: Alexdelarge on 31-12-2011, 20:54:34
Nema ideja. Nestalo ih je. Ideje su kao nafta. Jednoga dana nafte više nema i onda visoka automobilska tehnologija nije ni od kakve koristi.

Ja imam par ideja, ali svet još nije dovoljno očajan za njih.

Quote from: mac on 02-01-2012, 02:47:12

Quote from: Alexdelarge on 31-12-2011, 20:54:34
Nema ideja. Nestalo ih je. Ideje su kao nafta. Jednoga dana nafte više nema i onda visoka automobilska tehnologija nije ni od kakve koristi.

Ja imam par ideja, ali svet još nije dovoljno očajan za njih.

Rikša?

Ko je taj Basara? Odakle njemu ideja da ima ideje?

Šoškić: Naš dinar najstabilniji

A vi pričate kako se knjige ne čitaju kod nas, ts ts ts, nemate pojma. Upravo se na TV Avali završila emisija Milica na kvadrat, i taman kad sam pomislila da ju je zakupila Laguna, ono utrčao Alnari sa izborom naše Bond devojke. Kad gle! Voditeljka pomenute emisije. I sve se to zbilo, valjda, na poslednjem sajmu knjiga. How cute.


Elem, promocija do promocije sve domaćih spisatelja, pardon, spisateljica i samo jednog blaženog međ' njima. Idem redom pa koliko me sećanje posluži: Vesna Dedić, Lokica Stefanović, Iva Štrljić, ona što je napisala Ringišpil (ne mogu se sad setiti imena), pa još jedna kojoj sam samo lik uvatila, al' mi niš' ne znači, Isidora Bjelica, Bora Čorba... moguće da je bila još koja, al' sećanje... I sve nežne ljubavne teme, koje nam vraćaju veru u život (ah), i osmeh na lice, pa modna revija torbi napravljenih od njihovih knjiga, gužve, nasmejana lica, prijateljski pogledi i tako to...


I vi se žalite...

Da li je Bora Čorba taj jedan blaženi, ili je spisateljica? 

Baš je tamo gde i pripada.

FOX NEWS JAVLJA:

SRBIJA UŠLA U EVROPU I VEĆ POJELA POLA!!!



http://www.srbijanet.rs/vesti/drustvo/102473-foks-ne-zna-gde-je-srbija.html

Izem ti Srbe i njihovu sreću. Kolki su baksuzi i nova godina im pada na petak trinaesti!

Ovaj zapad... puna im usta slobode a na kraju ispada da su sa tim svojim finansijaskim slobodama oni izazvali globalnu zikru, a ne mi!!!

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=01&dd=12&nav_id=573104

Ovo je bar za još 3 topika, al' ajd' neka sedne ovde.


CECA RAŽNATOVIĆ // Ekskluziv: Fanovi snimili pesmu za Cecu

I da ponovim: 

Kad Wall Street Journal izvesti, onda mora da je tako. Problem je u njihovoj interpretaciji ekonomskih sloboda.

koje face isusova majko! fanovi. ni brige ni pameti.

http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/301171/Americki-dokumentarac-Srbija-je-kolevka-turbofolka-muzike-koju-finansira-mafija

Vukadinović vs Basara večeras u Utisku.

Quote from: SIMERIJANAC on 15-01-2012, 20:34:03
Vukadinović vs Basara večeras u Utisku.

Хвала на обавештењу. Мада ни један ни други немају шта ново, а још мање паметно, рећи. Политички укалупљен аналитичар и политички ангажован књижевник - фуј, какано, бљак, баци то.  Нема ту ни анализе, а нема ни књижевности. Бар кад су ова двојица у питању.