ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Već je u nedelju prvi, pa reko da otvorim topik  .

Danas zavrsio Alastera Rejnoldsa "Oblast otkrovenja". Odlican roman, samo se nadam da nas Laguna nece zavrnuti za nastavke kao sto su to uradili sa Vernonom Vindzom i nastavcima Plamena nad ponorom.

Sutra pocinjem Mistborn Brendona Sandersona.

Reka bogova Mekdonalda mi se žešće razvukla, tako da će upasti i u sledeću godinu.

Ja sam razvuka 3 tom Murakamija. Ali nije ni čudno kad čovek toliko ide do detalja, i opisuje ne samo svaki dan karaktera vec i svaki sat, pojeo je to i to, obukao se toplije, popusio cigaru, piskio i onda se zapitam jel i kenjao posto tri dana sedi u prismotri i znamo da je tri puta sorao a ni jednom kenjao, mozda ce to biti kulminacija romana, grande konstipacija do velicine pucanja 

Quote from: Mo on 02-01-2012, 13:56:30
Ja sam razvuka 3 tom Murakamija. Ali nije ni čudno kad čovek toliko ide do detalja, i opisuje ne samo svaki dan karaktera vec i svaki sat, pojeo je to i to, obukao se toplije, popusio cigaru, piskio i onda se zapitam jel i kenjao posto tri dana sedi u prismotri i znamo da je tri puta sorao a ni jednom kenjao, mozda ce to biti kulminacija romana, grande konstipacija do velicine pucanja 

 Zato se ja i čika Murakami nikako ne nalazimo... 

Elem, kao što se moglo i očekivati, 80% planiranog za decembar se prenosi u januar, a prvi na listi je Simmonsov Black Hills.
Wow! Posle Dances with Wolves i Deadwood, ovo mi dođe ko trešnjica na šlag, taman da zaokruži temat, a sam Simmons mi je jedino u The Terror bio ovako istinski produhovljen... jak je Simmons, i s godinama postaje sve jači, nema tu zbora. 

E, pa baci prikaz kada završiš, ipak ćeš pre pročitati, ja čekam srpski prevod Crnih brda, a verovatno ću se
načekati...

Ja sam odustao od Murakamija
sada čitam Sirius 20
a sljedeća je knjiga Martin i Tutle: Vjetrovito utočište 

Prva knjiga u 2012- Krv kraljeva, Robin Hob.
Lepo piše, sa osećajem za rečenicu i mnogo ,, dublje '' nego većina autora epske fantastike koje sam čitao. Ima ipak jedan problem, a to je što sam prešao trećinu knjige, a ništa se konkretno ne dešava  . Ok, unutrašnja stanja junaka su zaista znalački prikazana, istinski saosećam sa kraljevskim vanbračnim sinom koga su svi napustili i koga gnjave raznoraznim obukama i treninzima, ali bilo bi dobro da se radnja uskoro ubrza. Nadam se da hoće.

Završio Elfhome.

Magic Gifts, Ilona Andrews

Filip Dik, Galaktički iscelitelj keramike. I opet mi fali jedan list odn dve stranice a to je valjda tako kad kupujem polovne knjige  .

The Matter of Britain, Kim Newman. 

Untcigahunk: The Complete Little Brothers, Rick Hautala.

Quote from: Anomander Rejk on 03-01-2012, 10:42:46
E, pa baci prikaz kada završiš...

To ne gine, doduše, najre Reamde (whoa! ) koliko sutra, a za prevod Crnih Brda strepim silno, to ako se ne dadne nekom proverenom imenu maltne da ne vredi čitati u prevodu. (A ne zavidim ni bilo kom proverenom imenu, tek da se zna    jer biće to krvavo zarađene prevodilačke pare, nema tu zbora, provela sam vremena u guglanju taman koliko i u čitanju.) Prosto je neverovatno da je isto pero izbacilo Flashback i Black Hills u svega dve godinice jer nema šanse da se tu otkrije "jedna ruka", da ne znaš ko je pisao, ni u ludilu ne bi pretpostavio šta sve to otvoreni desničar može da ispolji. Simmons je baja. Baja.    

Desničari su odlični pisci  .

"Crna brda" ća garant Skrobonja da radi.

Pa, to se nadam, jer Skrob jest baja za Simonsa, nadam se samo da ce hteti, jer su se onomad malko kanda razisli...    za Flashback mi skoro pa svejedno, to bi mogao skoro pa bilo ko od iskusnijih da prevede, ali Crna Brda skroz zahtevaju velemajstorsku ruku. 

The Way of the Wizard by John Joseph Adams

Quote from: angel011 on 11-01-2012, 19:56:53
Untcigahunk: The Complete Little Brothers, Rick Hautala.

Konačno pročitala.


Elem, knjiga se sastoji od romana Little Brothers, i od priča smeštenih u isti svet, počev od stvaranja sveta i Male braće i čoveka, pa onda nekoliko priča o naletanju ljudi na Malu braću tamo negde od sedamdesetih pa do devedesetih.


Roman je uobičajena zabava kakvu od horora možete da očekujete: klinac koji je video nešto mnogo gadno al' mu niko ne veruje, monstrumčići u šumi, stare indijanske priče, lokalni tinejdžer-siledžija koji dodatno komplikuje stvari, tinejdžeri koji se seksaju pa odmah nakon toga zaginu (izvin'te zbog spojlera), that sort of thing. Zabavno je sve to, samo ja takvu vrstu zabave više volim kad je servirana u kraćem obliku, na nekih dvesta strana, umesto... da... sve... ide... polako. I taj klinac mi je povremeno išao na nerve, neko vreme je u pitanju onaj gotivni klinac sa kojim saosećamo i potpuno ga razumemo što je istraumiran jer je video kako su mu monstrumčići pojeli mamu (nije spojler, to saznajete već sa korica knjige), a onda povremeno postane odurno nadureno derište kome poželite da udelite koju vaspitnu ćušku. I, da, ima lik pijanog Indijanca za koga mi nije jasno zašto se zove baš Džon Votson.


Što se priča koje nakon romana slede tiče, prve tri su o stvaranju Male braće, ljudi (ovde crvenokožaca) i tako to, kako su stvari postale ovakve kakve su, i one su mi se i više dopale od romana, možda zato što sam ja sucker za tu vrstu stvari; Hautala je tu lepo održao ton nalik na onaj starih priča. Među ostalim pričama (uglavnom ljudi ovako ili onako naiđu na Malu braću pa ih ova pojedu) ih ima fino opakih; Hautala se uopšte ne usteže da međ' te pojedene ćušne i poneko dete -- u principu, svi koji se nerazumno ponašaju, ne slušaju upozorenja, ima da isteruju svoje, ili da stoje i gledaju kako čudovišta nailaze i šta pritom rade, budu pojedeni, tako da vam ih i ne bude naročito žao.


Harvi, ako čitaš ovo, jes' da nema detaljno opisanih grudi, ali bi monstrumčići koji klopaju ljude mogli da ti se dopadnu.

Мислим да ће ми се допасти Мала браћа.
Прочитао поново Под куполом- није да кнјига није занимлјива, али замерке  остају. Тотално клише и неубедлјиви ликови, и очајно одрађен крај.
Лисина прича- какав удав од кнјиге , страшно. Валјда најгоре Кингово дело. У рангу досадности ту је негде са Путанјом бодежа од Джордана. Првих двеста страна нам Лиса скуплја материјал, сећа се прошлости и бави се задравлјем маторе секе. Једно милион пута је употреблјена реч мозгалица, и такође крвава мозгалица. У једном моменту сам био близу да кнјигу зафрлјачим у зид, ако још једном наиђем на ту реч... Пребациванје већ виђено, и много болје описано у Талисману и Црној кући.
А и мого је ставити прави наслов, Табита тебе волим и теби пишем ово ја...

Ћирилица рулз! 

Е, одма зезаш...
Ево решен проблем и са Љ, Џ и Њ.

Evo ja ovo tek sada, ostalo mi od odmora par desetina strana ... Izuzetno zabavna knjiga!

Paolo Bacigalupi, The Alchemist.


Zanimljiva novela... Kreće kao fantasy, postoji problem, koji naš junak rešava (u ovom slučaju, svako bacanje magije izaziva rast krajnje upornog drača, a magiju može da koristi praktično svako, i svi je i koriste; kako drač sve više prekriva, zemlje postaju progutane i nenastanjive, a upotreba magije zabranjena za sve osim za jednog čoveka, majistera, za upotrebu magije sledi smrtna kazna; naš junak je alhemičar koji stvara aparaturu koja može da uništi drač tako da ni semenje ne ostane). Međutim, svet time nije spasen, jer gradonačelnik i majister alhemičara strpaju u zatvor, a njegov izum koriste za sopstvene ciljeve, a alhemičar je prisiljen da sarađuje s njima jer mu je ćerkica opako bolesna i samo je majisterova magija održava u životu.


Tu su neke fine moralne dileme: alhemičar može magijom da spreči dalje divljanje bolesti svoje ćerke, ali svaki put kad upotrebi tu magiju, kod nekoga krene da raste taj prokleti drač i, recimo, tom čoveku koji mu ništa nije skrivio upropasti biljke koje je uzgajao pa onda ovaj i njegova porodica gladuju. Spaseš dete, prokuneš komšiju, kako je u samoj noveli rečeno.


A kako se magijom mogu baviti svi, i kako je svako ubeđen da ima sasvim opravdane razloge da magiju i upotrebi, samo malčice (ili i više nego malčice), problem se konstantno umnožava; ukoliko bi se alhemičareva aparatura pustila u opšti opticaj, ona bi zaista uništavala veliku količinu drača, ali se ljudi više ne bi bojali da koriste magiju - nekada su postojali zamkovi u oblacima, leteći ćilimi i tome slične stvari koje zahtevaju jako mnogo magije a teško da se mogu nazvati neophodnim - i pitanje je da li bi sva aparatura koju je alhemičar u stanju da napravi bila od pomoći kad bi se ljudi tako razdivljali. A razdivljali bi se - to se ne dovodi u pitanje, pošto su jednom već sami sebi upravo tako doneli propast, i ništa iz toga nisu naučili. I tu zaista nije lako odrediti šta bi bilo pametno uraditi, kad su ljudi takva nerazumna bagra - čak i da negativci iz novele nisu takve teške skotine kakve jesu, stvari bi po ljude zbog njihove sopstvene prirode bile loše.


Dobra novela, vredi čitanja. Hvala Melkoru na linku. 

Overi onda i onu drugu, idu u paketu koliko sam shvatio. I nema na cemu.

šta je drač?

Čkalj. Ili uopštenije trnovite biljke u stilu Trnoružice. Mislim.

@Melkor: overiću.


Drač (naziv za koji ja znam) ili, kako wiki kaže, drača.

pa zar taj drač ne mogu da uništavaju alatkama, nego im treba alhemičar?

Drač bi bio moj prevod, u originalu je bramble, a u pitanju je izmišljena trnovita biljka koja meni po opisu najviše liči na drač (prevod za bramble bi bila kupina ili drač, ali ovaj bramble iz novele nema plodove kao kupina). Ta izmišljena biljka je užasno jaka, probija kroz sve, računajući i kamen, na dodir je otrovna (ne ubije smesta, uspava i postepeno usporava organizam dok srce ne prestane da radi), može vatrom da se uništava, ali to ide sporo, a raste jako brzo. Alatke tu slabo pomažu.

Dobar prevod. Stanojević ga je koristio u "Gospodaru". Sjajno si se setila tog rešenja.

Hvala, sećam se i ja toga iz "Gospodara".  Još kad bi mi neko dao da prevedem tu novelu i platio me za to... 

Ih... Šta je sve meni na tom spisku... Dapače, ima knjiga koje bih radio za simboličnu naknadu, samo da budu objavljene.

Quote from: angel011 on 22-01-2012, 21:35:39
@Melkor: overiću.


Drač (naziv za koji ja znam) ili, kako wiki kaže, drača.

E, ovo ne da nije čkalj, nego mi je potpuno nepoznato po izgledu! Uvek se da naučiti nešto novo.

Pa, definitivno si bila u pravu za trnovite biljke u stilu Trnoružice. 

Moguće je da danas više nema drača, ali ja se sećam pesme nekog od srpskih pesnika rodoljubive lirike (Šantić, ko li?) i stiha gde postoje reči: ... kamena i drača... Meni bi Angelin izbor bio prepoznatljiv, jer označava trnovito (trnjak) uopšte, kao i bramble. Čkalj je neka vrsta čička, gazivo, pa i prohodno trnje.

Zače, zalepi ovo, da ne jurimo po forumu - ili lepo objedini sve teme u jednu.

Elem, veoma mršav januar. Ako se po januaru godina poznaje, ove se neću načitati.

januar

Elfhome, Wen Spencer
Magic Gifts, Ilona Andrews
Mastiff, Tamora Pierce
Imager, L. E. Modesitt Jr.
Bright of the Sky, Kay Kenyon

Trebalo mi je bogme vremena da da shvatim šta si hteo... potpuna krečana mozga -_-

Čitam Knjigu izgubljenih snova, nadam se da ću s njom bolje proći nego sa Brazilom, koji mi nikako nije legao. Barem prema sadržaju, Knjiga... se čini veoma interesantnom, jer je raspon tema u pričama izuzetno širok, od tvrdog sf, kiberpanka do vilinskih legendi. Videćemo, kad pročitam dam analizu pojedinačnih priča gosn Ijana Mekdonalda.

 Počeo sam danas Druda od Dena Simonsa. Početak je prilično spor, da ne kažem dosadan, ali je podloga za dobru priču, te nastavljam da čitam.

Neće se ubrzati, mada ja nisam imala problema da pročitam celu knjigu.

Možda bude i ovako zanimljivo. ,,Teror'' je isto bio spor pa sam ga pročitao do kraja i svideo mi se.

Quote from: Anomander Rejk on 06-02-2012, 18:03:04
Čitam Knjigu izgubljenih snova, ... gosn Ijana Mekdonalda.

Au, mene ova čeka još od leta ...

Trenutno čitam (htedoh reci, tek sada  ) čitam PRICU O DUHOVIMA Pitera Strauba. Iako je prokletinji  bilo potrebno skoro sto strana da nas uvede u likove i pokrene neki konkretan zaplet koji mogu da pratim, ovo je odličan roman.

Evo procitah Odabrane naucnofatasticne price by Terry Carr sveze kupljene na Lumundu i na kraju zakljucujem da je rec o natprosecno dobrom izboru prica, pogotovo za godinu kad je izdato (1977 originalno izdanje). Verujem Mici da je ova knjiga bila bomba kad se pojavila kod nas davne 1979, i danas su neke od prica u njoj legendarne, recimo Martinova prica i Asimovljev (meni preterano sladunjav) 200-godisnjak. Neke od prica su prosto slabe, kao Varlijeva ili Vilijamsonova, neke sa (tada svezom) idejom danas deluju prevazidjeno (Kasterov poslednji skok), ali ipak, ono sto su majstori pisali, uglavnom i jeste vrhunskog kvaliteta. Damon Knight, Harlan Ellison, Fritz Leiber, Jamer Tiptree jr, Gene Wolfe, Cristopher priest, George Martin...za 300 din vise nego dovoljno

upravo zavrsio kingov 11/22/63... prijalo  mi... sad cu da predjem na replay ken-a grimwood-a koji odavno ceka u redu za citanje, a pominjanje ovde na forumu ovih dana me podsetilo

Čitam islandski triler, Poslednji obredi-Jursa Sigurdardotir. Ubistvo nemačkog studenta u Rejkjaviku, obredi, tajne... volim te skandinavske krimiće i horore. Ovoga sam pronašao u Bulevar Books , za 293 din. Ima kod njih dosta jeftinih knjiga, nadam se da ta knjižara neće propasti.
Elem, naletih u romanu i na detalj mučenja Srbina od strane nemačkih vojnika na Kosovu, i kako je onda stvar zataškana. O, dal je moguće, zaokružih odma u kalendaru datum crvenom bojom, nek ima neki roman, makar i krimić gde nismo predstavljeni u koljač varijanti i gde i neki naš pojedinac može biti žrtva.

Čitam Ples sa zmajevima, drugi deo, i nisam baš oduševljen... poglavlja sa Tirionom su mi totalno razočarenje. Gde se deo onaj pametni, lukavi, pragmatični, cinični Tirion ? Ovaj Tirion samo kuka o Tiši, Aši, i da li će Tivina sresti u paklu. Poglavlja sa Džonom Snežnim takođe su poprilično razočarenje. Deneris...zadovoljan sam kako je prikazao njen karakter, sa jedne strane snaga i odlučnost, sa druge ipak je ona mlada devojka, i njeni ciljevi dolaze često u suprotnost sa njenom osećajnošću, ljubavlju, željom da zaštiti slabe, obespravljene...To je ljudski jer u svakom čoveku postoje suprotnosti i po meni je odlično izgradio njen lik, ali problem je što čini mi se smišlja za nju neke klimave zaplete, prosto na silu, samo da bi što duže otezao sa njenim povratkom u Vesteros... Još su najzanimljivija poglavlja sa Teonom. Sve u svemu, nisam zadovoljan. Martinovo pisanje je i ovako za klasu iznad većine autora epske fantastike, ali imam utisak ako ovako nastavi, da će ovo otići u špansku seriju Džordan Robert tipa. I Gozba i Ples su mi kao neki veliki intermeco, predah dok se čekaju velike nastupajuće bitke i drugi grandiozni događaji...
Nadam se da ima nekakve šanse da ponovo napiše nešto sjajno poput Sudara kraljeva. Ako serijal nastavi ovako razvlačiti, neće valjati.

Moj komentar od letos:

QuoteTanka plava linija deli epsku fantastiku od mača i magije. Zove se Atlantik.

Serijal "Pesma leda i vatre" od svog začeća balansirao je duž ove linije, ponekad pretežući čas na jednu, čas na drugu stranu. Klatno je mahom bilo na evropskoj strani fantazijske tradicije - čitali smo o zmajevima i vitezovima, vukovima i čarobnjacima - ali vremenom, kako je priča odmicala, klatno se sve više primicalo američkoj tradiciji, očitovanoj u polugolim robovima, otrovima, egzotičnim volšebnicima, propalim dekadentnim civilizacijama i uopšte konanovskoj ikonografiji, dobro poznatoj svima koji su čitali Hauarda, ili njegovog stripovskog naslednika, Roja Tomasa.

Martin nikada nije krio da su Vens, Lajber - pa i Hauard - imali neizmernog uticaja na njegovo stvaralaštvo; a premda bi želeo da se nakon smrti probudi u Srednjoj zemlji, više je nego očigledno da mu je po pisanju Hauard bliži od Tolkina.

E, ova tri pasusa bila su istovremeno prekratak i predug uvod u prikaz "Plesa sa zmajevima", petog nastavka "Pesme leda i vatre". Ima poprilično kako sam završio ovaj roman. ARC sam dobio nekoliko dana pre datuma redovnog objavljivanja knjige, ali tih nekoliko dana nimalo mi nije bilo od pomoći da čitanje ove knjižurine završim pre ostatka Martinovih poklonika. Dapače, čitanje sam počeo tek dva dana NAKON redovnog objavljivanja.

Rešen da se natanane naslađujem, nisam žurio sa čitanjem, već sam odredio sebi kvotu od svega dvesta stranica dnevno - i krenuo.

Roman je počeo naizgled po mom ukusu, poglavljima o Džonu i njegovim mukama u ulozi zapovednika Noćne straže, ali priča je tekla nekako usporeno. Poučen čitanjem i prevođenjem ogromnih romana, govorio sam sebi da je to uobičajeno za obimna dela; potrebno je vreme da se uhvati brzina.

I jeste bilo potrebno. I vreme i stranice. Po mojoj slobodnoj proceni, Martin je hvatao brzinu tokom prvih osamdeset odsto "Plesa sa zmajevima". Možda i malkice više.

Roman sam na kraju pročitao za četiri dana. Moja odluka o umerenom čitanju je otišla u bestraga i pre deset dana bio sam u potpunosti spreman da napišem prikaz. Međutim, nacrt tog prikaza bio je toliko negativan da sam naterao sebe da ga se manem i pustim da mi se knjiga slegne u glavi.

Nije pomoglo.

Eh, pa da krenemo...

"Ples sa zmajevima" pati od mnogih problema. Najveći problem postaje očigledan tek kada se završi sa čitanjem celog dela, tako da ću mu se posvetiti na kraju ovog prikaza, ali manjih problema je tolika silesija da taj veliki donekle i ne dolazi do izražaja.

Pre svega, mada je Martinovo zanatsko iskustvo očevidno, poglavlja koja prate junake za koje se osnovnano sumnja da su okosninca serijala - Džona, Tiriona i Deneris - napisana su krajnje nenadahnuto i ravno. Gotovo kao da se pisac silio da ih piše. Svi elementi sjajne skaske su tu: intrige, nova prostranstva, novi detalji o svetu, magiji, istoriji... Međutim, ti elementi su spojeni mašinskom preciznošću, bez grama duha koji izvire iz svake rečenice Martinovih prethodnih romana u ovom serijalu.

Džonova poglavlja su posvećena spletkarenju i njegovom trapavom snalaženju u ulozi zapovednika Noćne straže, ali i laganom građenju jednog od dva vrhunca "Plesa sa zmajevima". Neću sada da pominjem o  čemu se tačno radi - internet svejedno vrvi od tog spojlera - ali bezbroj puta ponovoljena rečenica You know nothing, Jon Snow na kraju postaje toliko iritantna da potpuno skreće pažnju sa novih proročanstava i mogućih razrešenja starih proročanstava, koje Martin nemilosrdno uvodi, kao da su na popustu.

Veći deo Tirionovih poglavlja sastoji se od kuvarskog putopisa, koji kao da je naglavačke ispao iz nekog romana o Konanu, dok nam poglavlja o Deneris komotno mogu da posluže kao manifest neke nevladine organizacije, koja se zalaže za ukidanje ropstva i zabranu okrutnog postupanja prema životinjama. Tu moram da primetim da ma koliko ti ciljevi bili hvale vredni, baš i ne bih da o njima čitam stotine i stotine stranica.

Najbolja poglavlja u knjizi su ona posvećena Brenu - gde se Martin vraća epskoj fantastici u svom najboljem maniru - kao i Džejmijeva, koja su lako moguće prebačena iz prethodne knjige.

U suštini, to je i najveća zamerka koju imam na "Ples sa zmajevima". Taj roman je toliko očigledno posvećen dešavanjima oko Deneris na južnom kontinentu da sva dešavanja na Severu deluju nakalamljeno, suvišno i nedovršeno. To je u tolikoj meri izraženo da čak i novi likovi koje Martin uvodi u priču, a koji su inače u manjoj ili većoj meri poznati čitaocima njegovih kratkih priča objavljenih u Silverbergovim "Legendama" i Martinovoj zbirci Warriors, jednostavno bivaju poklopljeni. Roman je do te mere neuravnotežen da sam imao utisak kao da čitam Blood of the Dragon - novelu za koju je Martin dobio beše Huga ili Nebulu, a koja se zapravo sastoji od Denerisinih poglavlja iz "Igre prestola". Ne znam da li je popustio pred urednicima, ili pred svojom grižom savesti, ali "severnjačka" poglavlja su upadljiv višak, koji u toj meri odudara od ostatka romana da mu čak umanjuje vrednost posmatrano u celini. Pri svemu tome, moram da naglasim da mene kao čitaoca upravo Sever najviše i zanima. Deneris i njeni zmajevi i robovi su mi uvek bili ili nezanimljivi, ili zanimljivi u onoj meri u kojoj se kroz poglavlja o njima otkriva istorija Valirije.

Elem, pokušaću da skratim, pošto ne mogu da idem u detalje kako ne bih pokvario užitak onima koji još nisu pročitali knjigu, a i mrsko mi je da dalje pišem u suštini loše stvari o mom vrlo verovatno omiljenom živom piscu...

Najveća mana "Plesa sa zmajevima" je kompozicija. Dodavanjem malobrojnih poglavlja koja prate dešavanja na Vesterosu, Martin je moguće sasvim solidan u suštini izbacio iz ravnoteže, a da pri tom nije čak ni zagolicao maštu čitaocima kojima Deneris nije toliko zanimljiva. Naravno, izuzetak je ono nekoliko poglavlja sa Brenom, ali već je čist bezobrazluk otkriti sve što je otkrio u njima, pa ostaviti čitaoce na cedilu na narednih Morana zna koliko godina.

Takođe, Martin je očigledno posvetio daleko više pažnje "južnjačkim" poglavljima i u smislu peglanja stila i jezika. Koliko su poglavlja sa Džonom nenadahnuta, toliko su Tirionova i Denerisina razrađena do pojedinosti - gotovo kao da ih je pisao Robert Džordan, koji je inače i napisao dva ili tri romana o Konanu.

Džordanova avet kao da je bila konsultant prilikom pisanja "Plesa sa zmajevima", pošto bi roman mogao komotno biti kraći za dobrih dvesta stranica, čak i kada bi se "severnjačka" poglavlja potpuno izbacila.

Najzad pročitala Simonsov Teror. I onda se setila raznih zamerki koje sam ranije videla, te previše detaljno opisuje simptome skorbuta, te jes' da treba da prikaže kako je zaginulo 150 ljudi al' ne mora baš jednu po jednu smrt da prikaže, te presporo, te ima nekih bezveznih detalja... Te zamerke su stigle od različitih čitalaca sa Goodreads-a, i okej, pretpostavljam da njima to sve jeste smetalo.


Meni nije.


Simons inače ume da smori sa onim vidite šta sam ja sve proučio i koje sve detalje znam, a vi ih ne znate, utata!, al' ovde toga nije bilo - odnosno, očigledno da nekim čitaocima jesu smetali neki detalji, ali meni je sve leglo onako potaman, prava mera opisa (uzmite u obzir da je jedna od prvih knjiga koje sam pročitala kao mala bila Dečije bolesti, i da sam je sa velikim zanimanjem pročitala nekoliko puta od korica do korica, tako da meni detalji o skorbutu apsoluto ne smetaju, naprotiv), prava mera detalja iz biografija likova (što onda pokazuje zašto se sad, u takvoj situaciji, zarobljeni na ledu, ponašaju kako se ponašaju (povremeno krajnje nerazumno), i šta ih je to navelo da sebe uopšte dovedu u takvu situaciju), i sve je to zajedno izgradilo taman pravu atmosferu za gomilu ljudi različitog porekla zarobljenih na ledu, pitanje je hoće li se izvući (iz istorije znamo da nisu, ali pošto je ovo fantastika, pisac je mogao da im nađe neko rešenje da prežive), sunca već više od godinu dana nisu videli, sve ledeno (sa detaljnim opisima šta sve nikako ne smete da radite na tako niskim temperaturama ako ne želite da izgubite neki deo tela), i još ih lovi i poigrava se njima nekakva karakondžula za koju pojma nemaju šta je, a ni kako od nje da se odbrane.


Prevod je povremeno štucao od bukvalno prevedenih izraza sa engleskog (lektura nije bila dovoljno temeljna, izgleda), no, daleko je to od nečitljivog - svakako je bolje čitati original nego prevod, ali ni ovo nije nesnosno.


Trenutno čitam priče sa Daily Science Fiction, nakupilo mi se dvestotinak ili koliko li u inboxu, pa uživam u njima.