ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Od koga sam tačno ignorisana i skrajnuta na ovoj fotografiji?

Ma D je samo bila užasnuta roze bojom.
D, imaš onaj divan tinejdžerski filmić "Pravna plavuša", pa scena kada kupuje kompjuter i prodavac pokušav da je impresionira sa karakteristikama raznih modela, a ona kaže da nju jedino zanima da bude roze.
Roze boju za ZS18 uradila je autorka naslovne strane; dakle, žena je smislila galaktičku zečicu i ukomponovala boje i slova.
Mnoge žene vole roze.
Moja tašta ima sto godina a nosi samo roze.
Nametnuto?
Nametnuto ti je da se oblačimo, hajde da budemo protiv i da idemo goli ulicom.
Suština je u tome da znatna većina ljudi nije u stanju da misli sopstvenom glavom i razne norme i propisi i običaji služe da im bude lakše. U mnogim slučajevima to pomaže.
Mnoge žene vole da imaju pored sebe sposobnog muškarca koji će im obezbediti sve što im treba, a ne da se same nose sa životom i obavezama.
Razumem da ima i drugačijih ishoda ali ako bismo ih proklamovali u pravilo to bi onda već bila alternativna stvarnost.

Јадно је инструирати дете да прича о пинк стафу, где на крају почиње дечије да преглумљује, док се сниматељ унапред радује будалама које ће онај снимак горе схватити озбиљно.

Кад дете почне убрзано да прича, а понавља де факто једно те исто, почело је да "паметује" и то је увек неки рант, веома често кад глуми маторе људе и/или прича оно што је негде чуло или нешто што му је сервирано да каже. Пошто је моја ћерка сад у фази да чисти говор од бебећег брбљања, а овај матори је ван сваке конкуренције, добро знам да праве дечије мудрости нису никад у рантовима него у генијалним уанлајнерима или - много ефектије за мене - мудрим питањима о болесном свету који их окружује. Ово горе је тужно, заправо.

Vi niste normalni ako je dotle došlo da branite roze boju.

Da li je roze boja na korici jedino o čemu ima da se priča vezano za ZS18?

Ako nije jasno da sam se šalila, izvinjavam se. Možete da nastavite da branite rozu boju i da je činite temom topika.

Ali moje pitanje i dalje stoji; da li je roze odsev Znaka sagite jedino o čemu IKO ima šta da prozbori, potpuno je irelevantno da li je u šali ili zbilji?

ja možda kažem i nešto drugo kad/ako dobijem svoj primerak.

Mislim da prvo treba da ga pročitamo, da bismo suvislo o njemu pričali.

Quote from: Boban on 27-12-2011, 13:18:30
Ali moje pitanje i dalje stoji; da li je roze odsev Znaka sagite jedino o čemu IKO ima šta da prozbori, potpuno je irelevantno da li je u šali ili zbilji?

Ja, kad sam za prethodni broj pitao jel ima recenzija, ti si mi rekao - šta pitaš kad ti ZS nije zanimljiv - zato je diskusija o ZS17 ostala na jednoj strani.

pazi kada ni ja nemam dilemu da sam apsolutni krivac za sve...

Quote from: Boban on 27-12-2011, 12:58:53
D, imaš onaj divan tinejdžerski filmić "Pravna plavuša", pa scena kada kupuje kompjuter i prodavac pokušav da je impresionira sa karakteristikama raznih modela, a ona kaže da nju jedino zanima da bude roze.

Drugova sestra je tako kupila laptop 

Isukrste! Nateraste me da se vratim iz groba. Za pičkarenje svi imaju vremena i energije, a nikom da se omakne da pročita časopis ili, nedobog, napiše nešto o pričama.
Moram da kažem: meni samo što nije glave došla loša navika da ne čitam redom nego po radoznalosti tj. prvo one za koje nikad nisam čula. Posle prve dve pročitane priče, slošilo mi se pa sam odložila časopis duboko razočarana i žaleći za straćenim parama. Trebalo mi je nekoliko dana da se oporavim i da nastavim gde sam stala. Tek tada sam videla da je Boban lukavo stavio najbolje priče na početak i na kraj, ali džaba to meni kad čitam iz sredine. Zato ću ih sad poređati otprilike redom koliko su mi se dopale, ja nisam Boban, ne moram da pazim.
Ispostavilo se da su najbolje priče u broju - i kvalitetne i van konteksta - Jeđupka, Neosedlan i Poslednji dani Ivana Groznog. S tim što Jeđupka definitivno nosi šnjur po originalnosti i zaokruženosti priče. Jedino mi je smetala nedorečenost međuigre. Angelina Meringer je dala jednu baš pristojno uobličenu varijaciju na temu tolkinovskog sazrevanja adolescenta u borbi protiv tmine. Nije epohalno originalno, ali je zaista pismeno (dobro, ponešto mi je tu i tamo zasmetalo, ali to sam ja) i čini mi se da probija iskrena ljubav prema konjima koji su ovde maltene bolje ocrtani likovi od dosta šablonskih ljudi. Mnogo bolje od standarndih domaćih epigona Tolkina. Poslednji dani Ivana Groznog su dobra priča, školski primer za pisanje iz ugla negativca i to sa simboličkom fizičkom manom – u suštini nemam šta da joj zamerim sem što je nepopustljivo mračna, grrm bi pustio suzu radosnicu
Redom nadalje: Najbolji dani. Sve imam utisak da sam već čitala neku verziju (kraću) ove priče, ali lako moguće da se varam. Nekako mi je ona najveći gubitnik jer je od svih priča mogla najviše da se popravi uz najmanje truda , i to skoro isključivo srazmerno sitnim jezičko-pravopisnim popravkama.  Šteta za dobru priču što je ovako neumivena  puštena pred narod i to ide na dušu uredniku, lektoru i korektoru (ako ih je bilo).
Timijeva sestra, Katastar, Umetnica: ovo su sve pristojne, korektno odrađene priče, ali nose povelik teret već viđenog: Timijevu sestru sam i ranije čitala, Katastar je pristojna varijacija na Enciklopediju mrtvih a Umetnica na sve one priče na foru Ovalnog portreta i Dorijana Greja doduše, sa simpatičnom kvakom u vidu anatomski neispravnog akta; šteta što nije više razrađena u tom smeru, nego u očekivanu završnicu.
E da: jedna rečenica iz Ivana Groznog greškom je prebačena kao poslednja u Katastar? Kako to? Da li fali završetak Katastra?
Za sve ove autorke važi – sa zanimanjem bih pročitala još nešto.
Helicidae, Guljenje, Čovjek od vjetra, Četiri elementa, Osma boja duge – eee. Ove prve tri još i nekako...  ali u stvari, svih pet pati od stravične šablonizacije i početničke neveštine, samo poslednje dve još više, i prosto ne znam šta će ovde. I to ide na dušu uredniku, jeste tuce lep zaokružen broj ali – nije baš moralo. A i mogle su se priče doraditi. Ali ja toliko drvim o popravljanju, pa lekturi i korekturi, a ljudi se toliko vređaju na samu pomisao, da je bolje da ovde stanem.

A teorija, šta teorija, budite srećni što neću o teoriji.

Angelina Meringer je klinkica, doduše, sad i nije, ali ta priča je bila na konkursu Znaka sagite davno i nije dobila nijedan bod, ni od koga zapažena, a takva groblja su dobijala poene.
Ovaj broj se sastoji od dobro plasiranih priča na raznim konkursima i jedne grupe priča koje je u suštini spremila Spomenka, jer su to autori koji se vrte oko Tardisa.
Kažeš da su osrednje do očajne... ali mi ne pišemo sada bolje. Tu i tamo poneko sastavi čitljiv pasus, ali slabo ko je u stanju da izvede poštenu novelu. Lakoća objavljivanja i lakoća kačenja napisanog na net (čitaj: bez ikakve redakcije i osvrta oko sebe da li to ičemu vredi) potpuno onesposobljuje mlade naraštaje.
Imam nenormalnih problema da iz ljudi iscedim išta upotrebljivo.

NEOSEDLAN ima duha ali nema zanata, nešto što sam spreman da oprostim.

Bobane: ma znam, i nije ništa bolje ni u mejnstrimu, ali aman i zaboga, meni više nije jasno o čemu se tu radi kad vidim u priči A "samnom" ili u priči B reč na engleskom koja je očigledan lapsus ili u priči C usred dijaloga, neodvojeno, frazu "sada i ona prelazi na neformalnu retoriku" koja je jasno piščev komentar na lik i koja em je ubačena u dijalog em je loša na tri načina odjednom. A još su A i B okej priče pa mi to utoliko više smeta. Zar sam ostala jedini takav debil?
Zakk: jesi li čitao ostale priče? U poređenju sa nekima, Neosedlan je biser od zanatstva.

Nisam ni Neosedlan još priveo kraju, čitao sam Nešića iz ZS #17 i sve je teško posle toga

Što je najgore, sve ovo je prošlo i neku lekturu, ali pošto ja to slabo plaćam, tj. ne plaćam uopšte, onda ljudi tako i urade.
Nemam ja mogućnost da sastavim pravu redakciju i da sve odradim po pravilima.
To bre nikog više ne zanima. Pa ima knjiga koje beleže ogromne tiraže a potpuno su nepismene i nelektorisane, mada uvek negde stoji neki lektor.

EVo ja dobrovoljno nominujem Jape-a da dobije gramatičku palicu

Bez starca nema udarca... ja periodično pomislim da je vreme za smenu generacija, ali onda se opečem i vratim na ono 40+ kao neophodan uslov za bilo šta.

Mlađe generacije ubijene su u pojam. Kad se pomisli da su odrastale u bombardovanjima, ratovima, štrajkovima prosvete, sankcijama, pljačkaškoj vlasti, korupciji i totalnom beznađu i nedostatku perspektive, onda dolazi i zadovoljstvo što bar nema rupe između stare i buduće generacije, i što neki tu levitiraju u pokušaju da se održe, i to sa veoma malo ili nimalo pomoći i podrške (bez sistemske podrške, bar).

Nedaće su uvek bile podstrek i inspiracija za umetnike.
Nećeš se valjda vaditi sada na beznađe? Pa nemaš drugu priliku, ovo je tvoj život, nema UNDO... od kukanja nema vajde.

Nedaće su uvek bile podstrek za jake ljude. Malo je takvih. A ubijenost u pojam je opšte stanje, stanje duha i mentaliteta nacije. I ko kaže da govorim o sebi? Valjda se vidi da se ja batrgam...

Quote from: zakk on 05-01-2012, 01:57:57
EVo ja dobrovoljno nominujem Jape-a da dobije gramatičku palicu

Mogu i ja da ga nominujem, ali kako ćeš ga privoleti na to (izuzimajući nuđenje para kao najlogičnije ali nedostižno)? Da ga vežemo za stolicu i čitamo mu naglas dok ne popusti?

Meni se čini da Jevtropijevićka nominuje sebe, jer kako drugačije tumačiti činjenicu da stalno kritikuje u situaciji koja bez para ne može da se reši, a zna se da para nema? Ionako čita tekstove. Pre ili posle objavljivanja, svejedno je.

@Jevtro
Oće i pogrešna verzija da stigne do urednika.

Jedno pitanje: Koliko košta lektura cca. 150 šlajfni teksta?


O slanju "pogrešnih verzija" sve najgore.

U jednoj ponudi koju sam ja dobila prošle godine tražili su po autorskom tabaku 800 RSD za lekturu i još 400 za korekturu. Autorski tabak mu valjda dođe 15-16 šlajfni, ali verujem da to neko zna bolje od mene (i koliko šlajfni je autorski tabak i kako se kreću cene lekture i korekture).

To mu ne dođe mnogo. Šta kažu lektori (i korektori)?

tzv. 'tabak' = 16 strana ('kartica')
1 str. = oko 1 E
što je približno tome što kaže 'irena'.

Zvanična lektura, neto cena koja se smatra izuzetno dobrom je oko 0.5 eura, ali ljudi mogu da se nađu i za 0.2.
Korektura 0.1 euro po kartici.
Znak sagite 18 ima 350 kartica teksta, dakle, zaboravite na plaćanje.
Ja pokušavam da animiram mlade snage (sa faksa ili srednje filološke) kojima je to neka vrsta čak i moguće vežbe, ali narod to uopšte ne zanima, svi su skoncentrisani na internet i nakaradno izražavanje koje tamo tavori ili naprosto to što oni urade ne liči ni na šta.
Delimično rešenje bi bilo kada bi svaki autor brinuo o svom tekstu i nalazio ispomoć pismenih da ga uglancaju, ali kako sad nekom objavljenom autoru (a takva je većina ovde) da kažeš da je nepismen.

Rekao si da ZS pretenduje da bude čuvan decenijama. Da li misliš da će vredeti kao svedočanstvo o jednom dobu kad se objavljivalo bez lektorisanja, ili sa onim što urade slabo plaćeni lektori?

Pa ti, B, osmisli način na srednjoškolcima i studentima daješ uverenja da su prošli zvaničnu praksu u tvom preduzeću. Preko programa "Prva šansa", preko običnih papira sa tvojim pečatom...


Svima je potrebna praksa, moraš samo da znaš kako to da im predstaviš da i oni vide svoju korist u svemu, jer je ima. Mladi su nesvesni značaja prakse i radnog iskustva, pogotovo srednjoškolci. Zato je najbolje da praktikante tražiš među studentima koji uskoro završavaju, nisu ništa radili i traže otvorena vrata jer su im biografije prazne... Ja znam, radila sam studentske prakse, ubijala sam se da im utuvim u glave da ih posao ne čeka tako inertne i pasivne...


Zalepi oglas na faksu sa tekstom koji ističe obostranu korist. Ili isti oglas ostavi na forumu studenata, još bolje.

Jeftino se izvlačiš. Ne radi se o svim tekstovima, nego samo o literarnim. To je daleko manje para i može da se reši problem, ali tebe mrzi da ga rešavaš. Propuštaš i povratne informacije autorima šta ćeš da objaviš, pa se neki itekako iznenade. Alo, ti nisi Božić Bata nego Boban!


Eto, i D. ima mudar predlog.

Svedočanstvo vremena je da su ljudi postali polupismeni i na granici da počnu da koriste ošišanu latinicu.
Samodisciplina je ključ za uspeh.
Neprirodno je očekivati da ja na nečiju priču potrošim više vremena u sređivanju nego što je on(a) na pisanje.

Ti se i dalje držiš za onaj deo gde si u pravu. Ima toliko toga gde nisi i gde može da bude drugačije. Imaš li recenzenta? Postoji li neko ko bi se bavio redakcijom teksta? Za lekturu i korekturu smo videli da se može. Ili je u pitanju da ne želiš da žrtvuješ punu kontrolu po cenu da Angel bude potpuno u pravu, da ne govorimo o nekim drugim osobama koje jedva čekaju da nešto ne bude u redu.

Quote from: Boban on 05-01-2012, 13:26:47
Neprirodno je očekivati da ja na nečiju priču potrošim više vremena u sređivanju nego što je on(a) na pisanje.

Slažem se, ali zašto objaviti priču za koju bi bilo potrebno više vremena da se sredi nego što je autor potrošio na pisanje?

Onda ne bi trebalo ništa da objavljujem, jer znatna većina toga što dobijam nije dorađena.

Radmilo, ne možeš očekivati od ljudi da rade džabe i da pritom uživaju u tome i da daju sve od sebe.
Ovaj ZS18 čitalo je u smislu sređivanja nekoliko jakih ljudi, ali to nije dovoljno.
Imali smo početkom ovog veka izuzetnu ekipu kojoj je bio prepušten Znak sagite pa su ga jednostavno napustili posle tri i po broja.
Ja bih rado ceo projekat dao nekome da ga vodi kako misli da treba, ali takvih nema, jer nema para... svako gleda da se uvali tamo gde ima para.
S druge strane, meni su svi manje pismeni od mene nepismeni i nečitljivi; mogu da satrem 90% objavljenih knjiga i tekstova po raznim drugim mestima.
Uvek je lako i slatko naći grešku u poslu koji je uradio neko drugi.
Samodisciplina je rešenje za sve, jer jedino tako čovek radi sam za sebe i ne oseća se iskorišćenim.

Koliko platiš (pisce, urednike, lektore...), toliko i dobiješ.


Zapravo, s obzirom na to koliko plaćaš, dobio si i više.


Davanjem novca pokazuješ koliko misliš da nečiji rad vredi.


Al' sve to znaš i bez mene.

Pa s obzirom da je izdavanje fantastike ultra-mega-super isplativ posao - da, zaista, B, što si se stisao? Plati ove što se skupljaju da kritikuju, a svekolika motivacija za rad im je uvek novac, pa ćeš biti miran. I ti i plaćenici. 

Očigledno nisu čitali dovoljno jaki ljudi. Voleo bih da vidim, na primer, jakog ljuda koji bi imao jake primedbe kao Jevtropijevićka, pošto je broj ZS čitala i odobrila Jevtropijevićka. Pa da se ona znoji. I, dosta mi je lamentacija nad onim što se dogodilo pre 10 godina. Ako hoćeš pet brojeva ove godine (da prepolovim tvoju želju) onda mora da postoji tim koji će to izneti. Napravio si tim za broj sa Radioničkim pričama, gde je muka da slične timove dobije još četiri broja ove godine?

Dodatan problem je što veliki knjižarski lanci neće da prodaju časopise, Vulkan, Delfi, Evro-Đunti jednostavno neće da uzmu ZS u svoju ponudu. kao, ne uklapa im se koncepcijski; u stvari, književni časopisi se slabo prodaju a njih zanimaju samo megahitovi.
Na taj način je prodaja svedena na neke lokalne sisteme i alternativne načine, što znatno oslabljuje poziciju časopisa.

Na časopisu koji sada ne može da probije 300 primeraka, mada su raniji brojevi išli preko 500 primeraka, poštena cena za autore i saradnike bi bar petostruko premašila cenu štampe. To je osnovni problem.
Ako mene jedan proizvedeni broj sada košta 250 dinara, kada bih platio sve koga treba i kako treba, ta cena bi sigurno bila četvorocifrena, a to onda potpuno gubi smisao.
Ili neko smatra da treba da finansiram sve to ili ako nisam sposoban da ne radim ništa.

Quote from: scallop on 05-01-2012, 14:28:22
Ako hoćeš pet brojeva ove godine (da prepolovim tvoju želju) onda mora da postoji tim koji će to izneti. Napravio si tim za broj sa Radioničkim pričama, gde je muka da slične timove dobije još četiri broja ove godine?

Ali to je prastara priča preživljena mnogo puta. Uvek se ispostavi da ljudi koji su sposobni ne žele dugo ili čak uopšte da rade za Znak sagite nego pokreću svoje izdavaštvo, sajtove... šta god.
Ljudi razmišljaju, ako već rade za džabe, što da rade za drugoga kad mogu za sebe. I to je sasvim u redu.
Meni lično sve ovo najmanje treba. Možda ja umišljam da je sada ono staro vreme kada mladima i početnicima treba podrška, pa održavam ZS u kakvom-takvom životu.

Ali ne, ovde bi svi PARE.

Pusti Angel. Kad bude naplatila knjigu koju je objavila nek se javi ponovo. Jeste, to što ona navodi je principijelno, ali je domaće izdavaštvo neprincipijelno. Nisam dobio odgovarajuće pare ni kad sam imao čvrste ugovore. Najčešće, samo akontaciju. Bobane, opet trućaš. ZS nikada nije bio prodavan kroz optimalne knjižarske kanale, pa i u ovom trenutku on ladno može da dostigne tiraž svega u domaćoj fantastici, osim izdanja "velikih izdavača" koja se dodatno plaćeno promovišu. Nego, budući da je danas četvrtak, navrati da vidimo kako da izvedemo za sledeći i naredne brojeve. Možda i Ghoula navatamo da radi džaba. A mi da delimo ogromne pare, zarađene na sirotim fanovima fantastike u Srbiji i Bocwani.

D. - u ćošak!

Šta, opet ćemo u vređanje i optužbe, ne može bez toga?
Istakla sam sve pozitivno što sam našla, a opet se od toga pada u nesvest?

Bobane, poznata je meni (i suviše) situacija sa književnim časopisima svake vrste. Nedavno je jedan takav (stari, cenjeni) časopis koji, inače, finansira država Srbija, prestao da plaća saradnike, eto, nema se para. Urednik je čak imao divnu ideju da ne plaća književne priloge "jer pesnici ionako pišu" već samo prikaze, prevode i sl. ali je i od tog dela plaćanja odustao.
Dakle, moje primedbe ne odnose se samo na Znak Sagite nego na ogromnu većinu književnih časopisa u Srbiji pa i najveći deo književne scene. Svi bi da uštede - na lekturi, na prevodu, na urednikovanju. Pa tako posle imaš Alnarijeve i Kombibove prevode koji su nekome plaćeni, a valjda je plaćena i nekakva lektura, tih famoznih 0,2 po strani, a ti možeš da se smeješ i da upireš prstom. Čemu vajda od takvog rada?

Entuzijazam može da da rezultate samo donekle. Vidi, kao što ti treba od nečega da živiš, od nečega žive i ljudi koji pišu priče, rediguju ih, lektorišu, prevode, ilustruju... i znaš i sam da je iluzorno zahtevati od ljudi da besplatno a profesionalno rade ono od čega žive, naročito puno radno vreme. Mogu ja besplatno da prevedem nešto svake prestupne godine, ali dugoročno gledano? Ne samo da time oduzimam sebi vreme za nešto plaćeno već omalovažavam i svoj i tuđi rad, i obaram mu cenu dodatno.

Da se razumemo: u ovom slučaju, meni ni iz džepa ni u džep. Mislila sam da ljude zanima mišljenje o pričama umesto standardnog ličnog pičkaranja, izgleda da sam se prešla. Ako vlada opšte mišljenje da se ne sme kritikovati Znak sagite na Znaku sagite, onda važi, razumem, ali neka se to lepo istakne na nekom lepljivom topiku i da se ne upuštam više u ovo.

Quote from: scallop on 05-01-2012, 14:42:09
D. - u ćošak!

A što ja u ćošak? Pa ja sam besplatno držala radionice studentima i srednjoškolcima. Besplatno vodila veliki projekat u vezi sa studentskim praksama. Za male pare pisala Priručnik za bezbednosnu kulturu mladih, a onda isti besplatno promovisala po kancelarijama za mlade širom Srbije... Ja znam šta je entuzijazam kada želim da nešto uspe. Gladujem i radim, jer para ionako nema. Zato mi ostaje izbor da gladujem i ne radim ništa, ili da nešto, ipak, radim. Ja sam dobra samarićanka kada radim besplatno, a ne kada drugima ne želim da obaram cenu.

I za sve vreme besplatnog rada nijednog trenutka nisam pogledala sa oblaka i pomislila kako sam manji profesionalac u svom poslu zato što nisam ili sam malo plaćena. Kvalitet mog rada dolazi iz samoaktualizacije. Novac je bitan, ali ne toliko da ne mogu da pristanem da ponešto značajno odradim besplatno.

Nije da je rad na ZS toliko veliki posao pa da neko gladuje zato što mu ne plate prikaz, ilustraciju, lekturu... Niti ovaj rad zahteva puno radno vreme. Najlakše je sjatiti se kada treba da se kritikuje. Kada nešto treba da se digne iz pepela, održi, uradi iz čistog entuzijazma, tu već nikog nema.

Možda treba reaktivirati ideju o elektronskom časopisu. Tu nema troškova štampe, i sve se svodi na ljude. Jedni ljudi stvaraju sadržaj, i treba da budu plaćeni, a drugi ljudi troše sadržaj, i treba za to da plate. Ako stvaraoce sadržaja zavrbuješ mlade sa izvora (fakulteta) onda i ne moraš mnogo da ih platiš. I svi srećni.

Quote from: scallop on 05-01-2012, 09:24:32
Jedno pitanje: Koliko košta lektura cca. 150 šlajfni teksta?


O slanju "pogrešnih verzija" sve najgore.

Od 75 do 150 eura. Odnosno, od 0,5 centi po šlajfni do 1 euro po šlajfni. Zavisi od izdavačke kuće i od toga sa kojim se prevodiocem radi.