ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Cenjeni citaoci Bobanovog foruma  ,

evo SF vesti za danas, dakle, za nedelju, 20. februar 2005. Ima ih malo vishe nego obitchno. Slike mozhete dobiti, i zapravo cele ove SF vesti mozhete dobijati apsolutno besplatno, svakih desetak-petnaest dana, ako se javite da budete ukrcani na e-meil listu SDNF – Srpskog drushtva za naucnu fantastiku. Ponavljam, to je totalno besplatno i ne donosi Vam apsolutno nikakvu obavezu, a uvek mozhete biti i skinuti sa te liste ako zatrazhite. Treba se samo javiti e-meilom na:

srpskodnf@yahoo.com

Evo koje su vesti ljudi dobili danas . . .  ne, ne mislim da time opterecujem Bobanov forum redovno, ovo je samo sad, jedan uzorak, pa, toliko. Dakle, uzorak (konvertovano je u Internet latinicu, dakle, sve je napisano pomocu 26 slova engleskog jezika, jer jedino za tako emitovane vesti smo 100% sigurni da ce ih svaki, bash svaki kompjuter primiti i odraziti tacno):

(1)  Izashao je tchasopis "Astronomija" broj 11. Na prethodnom, br. 10, bila je oznaka "decembar 2005", shto mozhete videti i na skenu naslovne strane, koji smo vam tada poslali; a na ovom je oznaka "februar-mart 2005", shto znatchi da se mesec januar negde izgubio; zapravo je ovo trobroj. Ako bi se to tako nastavilo, izlazila bi samo 4 broja godishnje.

Neki prilozi, na primer vesti, na str. 11, su zaista kratki ali sadrzhajni (nadamo se da se to mozhe rechi i za ove vesti SDNF, koje upravo tchitate). Dodatna kolitchina takvih vesti postoji u onom presavijenom i uheftanom velikom prilogu (sa posterom) "dogadjaji 2004";  nema paginacije; ali, one su na poslednjoj stranici tog priloga.

Vrlo bi se dobro uklopilo, ako bismo mnoge od tih vesti pretipkali (prekucali) i poslali kao deo ovih nashih vesti . . . Izmedju ostalog i vest da je taj cunami u Indoneziji ubrzao rotiranje Zemlje za blizu 3 mikrosekunde godishnje! Ako to tako ostane, i ako smo dobro razumeli, to bi znatchilo da che za sledechih milijardu godina, zbog tog jednog cunamija (tatchnije: ne zbog cunamija kao kretanja vode, nego zbog ZEMLJOTRESA koji ga je izazvao; zahvaljujemo se osobi S. koja nam je na to skrenula pazhnju), planeta nakupiti otprilike jedan sat "dobitka".

Takodje je ekstremno interesantna vest na poslednjoj stranici tog uheftanog priloga, prvi stubac, da je polupretchnik tj. radijus kosmosa izratchunat i da iznosi 78 milijardi svetlosnih godina. Iz ovoga bi proisticalo, ako vazhi Arhimedova geometrija, da je zapremina:

dva miliona milijardi milijardi milijardi kubnih svetlosnih godina.    

(E, sad: od ove tatchke, ko voli matematiku, izvolte, a ostali nek ne tchitaju ovo dalje! Ne! Ne, ne tchitajte! Upozoreni ste, ide matematika!

Formula je "volumen = tchetiri trechine Pi radijus na kub", pa zapremina tj. volumen univerzuma iznosi otprilike 4,2  – hajde da to zaokruzhimo na 4; valjda je amaterima dozvoljeno da vrlo grubo zaokruzhe brojnu vrednost tchetiri trechine Pi – dakle, 4 puta po, hm, 78 na kub, a koliko li je 78 na kub?

. . .  oko pola miliona  . . .


znatchi tchetiri puta po pola miliona, to je dva miliona,


pa puta 10 na 27-mi, jer tolika je zapremina kocke sa stranicom jednu milijardu

. . .  jednako dva puta 10 na 33-chi. Kraj mate.)


Pa, dobro, i nije neshto, ali, sad bar znamo tchime raspolazhemo. Dva puta deset na trideset trechi, kubnih svetlosnih godina. Dovoljno da se nekako snadjemo, da se skunatorimo u tome, za sad. Kad tcheljad nije besna, kucha nije tesna.  

Ali! Pitanje je da li arhimedovska geometrija vazhi, za ovo. Kao prvo, univerzum nije sfera, nego se zakrivljuje i zatvara unazad sam u sebe kroz tchetvrtu prostornu dimenziju, na natchin nezamisliv za nas trodimenzionalna bicha (tako stoji u CD enciklopediji "Britanika" 1999 u tchlanku "The Cosmos", ali ovo bi znatchilo, natchin nezamisliv i za sve buduche kompjutere? jer che i oni biti trodimenzionalna bicha?), pa, vi vidite.

Interesantan je i tchlanak Vere Glushtchevich o uticaju galaksije na velika izumiranja na Zemlji u poslednjih milijardu godina. (To je samo prvi deo njenog rada.) Glushtchevich je vrlo uzgredno, kao da se to samo po sebi podrazumeva, pomenula komplesno i interesantno kruzhno kretanje galaksije, njenih krakova, u Zemlje kroz to; bilo bi pozheljno jedno detaljnije objashnjenje o tom kretanju.

(Sad, opet, od ove tatchke, ko voli astronomiju, izvolte, a ostali nek ne tchitaju ovo! Ne! Ne, ne tchitajte! Upozoreni ste, ide teshka astronomija!    

Ako Vi stavite komadich drveta u neku baru vode, a onda ubacite kamitchak u sredinu bare, krenuche koncentritchni talasi, drvce che se kretati gore-dole i ljuljushkati, ali neche sa talasima odjuriti do obale. Niti nazad. Jer talasi su DOGADJAJI koji se krechu kroz vodu, kroz zajednicu molekula; a voda sama, posle prolaska talasa, ostaje na manje-vishe istom mestu gde je i bila. Na okeanu, talasi putuju stotinama kilometara, a o obalu se razbija sve ista voda, ista pa ista, onih najblizhih nekoliko desetina metara. – Uglavnom.

Slitchno tome, kraci galaksije nisu predmeti, kao kraci elise, nego talasi zgushnjavanja i razredjivanja mnogobrojnih zvezda. Kraci galaksije su DOGADJAJI koji se krechu kroz zvezdanu zajednicu. Jedna ista zvezda bude sad u jednom, a mozhda stotinak miliona godina kasnije u nekom drugom kraku. Vrtlozhenje tih krakova je sasvim razlitchito od kruzhenja samih zvezda, zvezda kao pojedinatchnih predmeta, oko centra galaksije. Jer, one rade i to. To su dva veoma razlitchita kruzhna kretanja. Glushtchevich je josh napomenula da Sunce prolazi "kao ping-pong loptica" kroz gushche i redje delove  . . . da vertikalno osciluje, dakle gore i dole, kroz galaktitchku ravan . . .  Ovo mnogim tchitaocima neche biti nimalo jasno.)  

– Ima i drugih interesantnih priloga.

Jedna zaista sitna zamerka redakciji: na naslovnoj strani pominje se "Povratak shatla" kao da se vech dogodio. A nije se josh dogodio, niti je precizno zakazan. Tu je bilo mesto za jedan skromni, obitchni znak pitanja, ovako: "Povratak shatla?".

To je kao da su napisali krupan naslov "Pobeda nasheg kandidata na sledechim izborima" – a izbori tek zakazani . . .  

Sken naslovne strane "Astronomije 11"poslachemo Vam u iduchim vestima, a i program "Laze Komartchicha" isto tako, da ne bismo preopterechivali ovu emisiju vesti.


(2)  Evropska raketa "Arijana 5" josh jednom je uspela. Odnela je neke satelite gore. To je josh jedna rehabilitacija najjatche zapadnoevropske rakete, koja je dosad imala i uspehe i rushenja.


(3)  U Beogradu je filmski festival FEST odabrao za svoj simbol jednog superheroja, naime, Festmena, tchiju sliku Vam prilazhemo. Na televiziji se prikazuje reklamni spot SF sadrzhine, gde jedan beogradski tapkarosh odgleda neki film i postane Festmen. Ovo je dokaz da ne mora snimanje SF da koshta "barem milion dolara minut", kao shto neki pesimisti u Srbiji misle. Mozhda je cena holivudskog SF filma milion dolara za minut, a u Srbiji verovatno mozhe da bude i hiljadu puta jeftinije.  


(4)  Na nekim beogradskim televizijama reklamiran je Enki Bilalov film – prvi francuski SF film tchiji glavni autor je poreklom Beogradjanin – "Besmrtna" (Imortela. Ne, ne Imortadela). Kao shto maltene svako zna, Enes Bilalovich rodjen je u Beogradu, odrastao na Dorcholu, posle je zhiveo u Sarajevu pa u Parizu. U nekim novinama je tchak izashla vest da se film prikazuje u bioskopu "Avala", ali, to nije istina, proverili smo: ne prikazuje se tamo. Medjutim tchuli smo nagoveshtaje da bi mogao uskoro da se prikazhe, mozhda samo jednom, ili nekoliko puta, u Beogradu, u bioskopu "Kosmaj" na Terazijama.


(5)  Jedan stanovnik Sri Lanke (Cejlona), po imenu Artur Klark, ostao je nepovredjen, nije stradao u cunamiju, ali neki njegovi saradnici jesu, kao i njihova oprema i brodichi.


(6)  Taj cunami je razgrnuo ogromne kolitchine peska u plichaku na nekim mestima na obali Indije, i, gle, na jednom mestu (gradich Mahabalipuram, oko 50 km juzhno od Madrasa) izvirili su delovi hramova i statua iz 7. veka, dakle otprilike iz doba kad su Srbi i Hrvati dolazili na Balkan. Statue prikazuju lavove koji lezhe, itd.


(7)  U dnevnom listu "Danas" ponekad bude vest o "tribini drushtva ljubitelja SF zhanra", tj. program "Laze". Mnogi drugi listovi ga ne donose.


(  8  )  Proteklih dana bila je 60. godishnjica dve verovatno najveche (u istoriji tchovetchanstva) pogibije koje su se dogodile potonuchem pojedinatchnih brodova (naglashavamo, POJEDINATCHNIH brodova, ne flota). Ne, ne pomishljajte na "Titanik". On je bio 1912.
Na dan 8. februara 1945. godine, nematchke trupe i civili bili su u panitchnom bekstvu pred nadiranjem Crvene armije kroz Istotchnu Prusku. U jedan nekada luksuzni turistitchki brod, "Shtojben" (Steuben) ukrcano je preko 5.000 Nemaca. Apsolutnu prednost imali su ranjeni vojnici, kojih je bio ogroman broj, a zatim, zhene i deca. Nakrcalo se maksimalno shto se ikako moglo. Te nochi, brod je u svojoj bezhaniji imao pratnju dva mala, prastara minolovca, na parni pogon, koji su jako lozhili, da bi mogli da ga prate, jer je "Shtojben" bio daleko brzhi. Poshto su tako jako lozhili, iz njihovih dimnjaka je kuljao dim prepun iskrica i sjaja: zhario se. To je opazio kapetan jedne sovjetske podmornice, jedan neposlushan tip ali izuzetno talentovan pomorac, za koga Rusi nisu bili sigurni da li da ga poshalju na robiju ili u podmornicu; ali poshto su im pomorski kadrovi bili strahovito potrosheni posle 4 godine rata, jednostavno nisu imali koga, pa su poslali njega. Zvao se Aleksandar Marinesko. On je nanishanio, i skrkao u prednju desnu stranu broda dva torpeda, kalibra 533 mm. U roku od 20 minuta "Shtojben" je nestao pod ledeno hladnim talasima. Njegova olupina je nedavno pronadjena na dnu, u centralnom Baltiku. Tu se udavilo oko 4.500 ljudi, a 659 ih je prezhivelo. Triput vishe mrtvih nego na "Titaniku". Pa ipak, taj dogadjaj nije triput poznatiji nego "Titanik".
Taj isti Marinesko je nekoliko dana ranije, 30. januara 1945, na isti natchin potopio znatno vechi nematchki brod, "Vilhelm Gustlof" (Gustloff). Tu se udavilo oko 6.000 ljudi: koliko znamo, ubedljivo najvecha pogibija u potonuchu samo JEDNOG broda, u celoj poznatoj istoriji tchovetchanstva. Pa ipak, taj dogadjaj nije 4 puta poznatiji od "Titanika".
Kad se podmornica vratila, bez 4 torpeda, za Marineska je priredjeno slavlje, sa dva petchena praseta, za dve pobede. Dobio je i medalju. Ali posle rata nastavio je da bude neposlushan, i nije vishe plovio. Dali su mu samo da bude direktor nekog objekta, ali on je jedne zime dozvolio da zaposleni odnesu kuchama neki bedni treset iz dvorishta, da lozhe, da se zagreju; za ovo je odlezhao godinu i po dana robije u Sibiru. Posle, u penziju. O svemu ovome imate slike, mape, portrete, i plan operacije napisan ruskom chirilicom, plus neke moralne dileme, u magazinu "Neshenel Dziografik" (National Geographic) za februar 2005.

"Titanik" je zapadni. Ovo, ovo je istotchno: ne zanima gotovo nikog.

Mozhe se udaviti i 6,000 ili 60,000 istotchnih Evropljana, to nikad neche biti u filmu gde bi glumio neki Leo Di Kaprio.

Neko je vazhan. Neko nije.

Uvek njihovo zapadno bude Titanik a nashe istotchno Shtojben. Pa, i u SF – slavi futura.

Opet, ne mozhe se rechi da svetska filmska industrija u celosti ignorishe kombinaciju Istotchna-Evropa-plus-tehnologija: postoji odlitchan film "K-19, pravilac udovica" (K-19, The Widow-Maker) u kome ruske podmornitchare igraju Harison Ford i Liam Nison, o stvarnoj drami (koja se dogodila) jedne ruske atomske podmornice; to je dakle dokumentarno. (Kao shto postoji i izvanredan, maestralan nematchki film "Stalingrad", u kome imate neshto shto mozhda niste ni sanjali da chete ikada videti: autentitchan i pametan nematchki pogled na Staljingradsku bitku 1943.)
Ali i Japan je Istok. Zashto onda nema zapadnih filmova o ruskoj buduchnosti, a ima ih (toliko) o japanskoj? Zashto je Daleki Istok toliko ubedljivije tlo za ameritchku SF, nego slovenski Istok? Davno je proshla ameritchka okupacija Japana (i uspeshno instaliranje demokratije u Japanu, izvrsheno ameritchkom oruzhanom silom), a poodavno je pao i komunizam. Zashto ima toliko japanskih futuristitchkih crtanih filmova, a nema slovenskih?  Gde je nasha tehnologija? ZASHTO  JE  OVDE  JOSH  UVEK  MRAK  ?


(9)  Bivshi ameritchki ambasador u Beogradu, Vilijem Montgomeri, sad u penziji, neshto se raspisao, objavljuje sve nove i nove tchlanke. Tako je u listu "Danas" objavio, 22. januara 2005, tchlanak "Kako CIA zamishlja svet 2020. godine". (Gle, otkud on zna shta CIA misli? Jedan ambasador? Pa, nije valjda bio . . . ?          ) Zapravo ne otkriva nishta, osim da che oko 4% ljudskog roda biti Amerikanci, 5% Evropljani, a 56% Azijati. I, da che radikalni islam biti velika pretnja. I, da che milioni ljudi biti vishe lojalni svom etnosu i religiji, nego ma kojoj drzhavi.


(10)  U dnevnom listu "Politika" je jutche, 19. februara 2005, izashao presavijeni kulturni dodatak "Kultura, umetnost, nauka", u kome na str. 3 tchlankopisac Milan Popadich hvali roman Borislava Pekicha "Besnilo" ali uspeva da nijednom ne pomene da je to SF. Roman "svojom mitologemskom kompleksnoshchu" ostvaruje "homerovsku strukturu", jelte, homerovsku, tchak je "shpijunski triler i detektivki roman" sa apokaliptitchnom temom, itd. – sve, samo SF nije.  
Ovo je jedan od retkih srpskih bash-drastitchnih primera sindroma "odlitchno je, dakle SF nije" koji se u akademskim krugovima dosta sretao na Zapadu . . . pre pola veka.


(11)  Umro je SF slikar Frenk Keli Friz, rodjen 1922 (njegov zvanitchni sajt:   http://www.kellyfreas.com/    ) koji je svetsku slavu stekao slikom na kojoj div-robot, stojechi na pozadini nekog zelenkastog neba, drzhi na dlanu svoje metalne desne ruke jednog klonulog tchoveka. Ova slika iz SF geta, iz 1953. godine, bila je izvutchena iz zaborava i posluzhila je sa zadrshkom od tchetvrt veka, tek negde oko 1977. godine, kao ilustracija za tchuvenu gramofonsku plotchu grupe "Kvin" sa pesmom "Mi chemo vas prodrmati" (Queen, "We will, we will, ROCK  YOU !"). Na neki natchin postala je kultni simbol, ikona buduchnosti, za veliki deo nashe civilizacije. Donosimo Vam Frizov portret iz starosti, i tu sliku. – Tatchno i da nishta drugo nikad nije naslikao, osim te jedne, opet bi bio autentitchno veliki likovni stvaralac drugog milenijuma.


(12)  Jedna istinita slika, stvarne geologije Marsa, izgleda toliko divno i ima tako "slikarske" nijanse, da je teshko poverovati u njenu realnost. Iz evropske orbitalne naprave snimljena je jedna dolina na Marsu, zapravo slavni gigantski Marsov kanjon Valis Marineris. Ako kliknete i zatrazhite vechu varijantu, i imate 5 minuta strpljenja da se utchita 2 gigabajta (ili vishe od 5 minuta, zavisi kakav vam je komp a kakva veza), mochi chete da lutate kroz te prostore druge planete. Slika je super-lepa, gotovo nestvarna:

http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/astropix.html

i,

http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/image/0502/chasma_marsExpress_f50.jpg


(13)  U Srbiji se na radio-stanicama folk orijentacije pojavila novo-komponovana narodna pesma u kojoj pevatch, mushkarac, genijalno konstatuje:

" Ti imash cherku, a ona je zhensko."

. . . Znate, bolje je i to, nego ono shto che se mozhda pevati u Srbiji kroz 200 godina:

"Ti imash cherku, ali to je robot;
eno nasheg Miche, nije ljudsko biche."

Savet za one koji che se zbog tog nivoa srpske narodne muzike jednog dalekog dana mozhda deprimirati:

Narutchi klona, preko telefona.


(14)  U tchasopisu "Lokus", u najnovijem, broju 529, za februar 2005, izashao je zbirni pregled izdavatchke delatnosti u zhanrovima SF, F, H, ostvarene u Americi tokom 2004. godine. Dajemo Vam i dokaz ovoga, sken sa str. 51. To je tchetvrti i poslednji likovni prilog danas.

Tu jasno pishe: SF romana je bilo toliko, fantazi romana toliko (mnogo vishe nego SF, zapravo), a horor romana toliko . . .

Dakle, i posle 25 godina ogortchenih i vatrenih diskusija u srpskom fandomu, uglavnom zbog nekih ljudi koji su insistirali da su razlike u zhanrovima prevazidjene, nebitne, da niko vishe ne deli fantastiku na ta tri zhanra, da je tatchne granice nemoguche odrediti, itd, itd.  –  vidimo da jednostavna istina, i danas, glasi bash isto kao shto je glasila i tada: postoji zhanr nautchne fantastike. Postoji i zhanr fantazije, to je drugi zhanr. I postoji horor, to je trechi zhanr.

Sigurno da treba poshtovati i ceniti vrednosti (a kritikovati mane) sva ta tri zhanra, bez iskljutchivosti, bez apriornog odbacivanja ijednog od njih; ali, poricati da oni POSTOJE, to je, naprosto, neznanje.

Granice jesu neoshtre, i nejasnih slutchajeva (onih gde smo u dilemi, koji elementi preovladjuju) ima mnogo, ali te granice ipak, itekako, postoje.

Tako barem kazhe magazin "Lokus". Koji je 26 puta dobio nagradu "Hugo".



Pozdrav iz Srpskog drushtva za nautchnu fantastiku.

P.S. – U shtampi je najavljeno da che vetcheras, dakle u nedelju 20. februara, u 20.05 sati, na prvom programu drzhavne televizije – RTS1, biti prikazana prva od 4 epizode domache fantazijske mini-serije (preradjeni film?) "Lavirint". To je opet neshto u tajnim prostorima ispod Kalemegdana . . . Da li che dostichi ishta makar i nalik na slavu filma "Sabirni centar"? Da li che biti makar malo blizhe nautchnoj fantastici? Da li che imati makar i delich atraktivnosti ameritchke fantazijske serije "Tchari" tj. "Zatcharane" (The Charmed Ones)? Ili che biti smor?

P.S. 2 – U danashnjem "Blicu", na str. 11, tchlanak Bozhe Djelicha o 7 koraka koje Srbija treba da utchini da bi stupila u ekoloshku buduchnost. On je i ranije imao u "Blicu" takve futurski orijentisane tekstove: shta raditi, shta che biti s nama, shta che biti sa Rusijom, itd. Ispada da je na tchitavom horizontu srpske duhovnosti danas samo jedan jedini tchovek iole zainteresovan da pogleda u buduchnost – taj bivshi ministar finansija.


(Prilozi, jpeg slike:     

Festman, simbol Bgd filmskog festivala FEST 2005;
Freas, Frank Kelly, SF ilustrator, 1922-2005;
robot holds man on palm of right hand (by Freas)
SF as distinct genre in 'Locus' 2005 02, page 51  - - - - -  ukupno  132 KB)

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"Dakle, i posle 25 godina ogortchenih i vatrenih diskusija u srpskom fandomu, uglavnom zbog nekih ljudi koji su insistirali da su razlike u zhanrovima prevazidjene, nebitne, da niko vishe ne deli fantastiku na ta tri zhanra, da je tatchne granice nemoguche odrediti, itd, itd.  –  vidimo da jednostavna istina, i danas, glasi bash isto kao shto je glasila i tada: postoji zhanr nautchne fantastike. Postoji i zhanr fantazije, to je drugi zhanr. I postoji horor, to je trechi zhanr.

Ono sto ja ne razumem, Aleksandre, gde ste vi culi da iko od nas tvrdi da ne postoje ta tri zanra. Mene licno zanimaju sva tri i ne trudim se da pravim razliku a smatram da se ostra razlika i ne moze povuci. Sve ostalo je vas umisljaj. Kao i tvrdnja da je serija "Mile protiv tradicije" SF.

Gospodine Nedeljkoviću, nemojte da koristite izraze ''teška matematika'' i ''teška astronomija'' za stvari koje su ljudi učili u osnovnoj školi. Posetioci ovog foruma će steći utisak da se rugate njihovoj inteligenciji i obrazovanju. Barem sam ja takav utisak stekao.

Eto, prvo pokušavam da smirim strasti, a sada će ispasti da dolivam ulje na vatru...

Aleksandre Nedeljkoviću, zašto vi u SF vestima pišete o astronomiji? Još važnije, zašto ste astronomiji posvetili toliki prostor, a onda izostavili program Laze "da ne biste opterećivali ovu emisiju vesti". Šta to treba da znači?

A što se tiče žanrova, otkud vi to znate? Šta ste to od SF-a čitali u poslednjih 10 godina? A šta ste čitali od horora i fentazija?

I zašto izmišljate nov način pisanja na srpskom bez srpskih slova kada već decenijama postoji ustaljeni, čitki telegrafski način?

Nije to nista, treba da vidis kako godinama predstavlja svaki novi broj Znaka sagite: "Izasao je novi broj, sav na latinici." I to je sve.
90% prostora u njegovim vestima posveceno je astronautici i zanimljivoj nauci.
Zapravo nema potrebe da se prijavljujete na ove vesti, evo, pozivam javno ABN-a da sve svoje pisanije kaci paralelno na ovom forumu; videce ga neuporedivo vise ljudi nego sto bi to inace bio slucaj s njegovim mejlovima, a plus ce se svi neposredno uveriti o cemu se tu radi i sta je to u ABN pojavi sto mene iritira i protiv cega povremeno dizem glas.
Napred, Aleksandre, dajte sve svoje misli ovde, necenzurisane, unikatne... dajte da i ovi mladi ljubitelji fantastike koji dosad nisu imali tu srecu vide kako funkcionise vas britki um.

Aco.
Koliko često stajete pred ogledalo?

Vaša predstavljanja Znaka Sagite uistinu su sramotna. Ništa, ali NIŠTA što ovde napišete ne može da opravda takvo jedno pristrasno ponašanje.

Idiotizme tipa "sav je na latinici" neću da komentarišem. Ali nešto drugo, mnogo dublje i zlonamernije itekako hoću.

Broju šest Znaka Sagite prišili ste etiketu "satanistički". Na osnovu korice, jer se, eto, na njoj pojavljuje demon. Po tom kriterijumu, i Biblija je satanistička, jerbo se Satana tamo itekako pominje.

Ali, poenta je u tome što ste sami priznali da Znak Sagite ne čitate. I uzimate sebi pravo da sudite. To je neprofesionalnost najvišeg ranga. Na stranu što vređate sve ljude koji su se žestoko oznojili praveći taj magazin, i što njihov rad predstavljate izvitopereno, u skladu sa... čime?

Ličnom netrpeljivošću?

Mesečevim menama?

Eksplozijama na suncu?

A možda odlučuje i novčić?

Sve samo ne profesija. Sve samo ne ono zbog čega ste dobili taj doktorski čvarak na ramenu.  

Quote90% prostora u njegovim vestima posveceno je astronautici i zanimljivoj nauci.
Zapravo nema potrebe da se prijavljujete na ove vesti, evo, pozivam javno ABN-a da sve svoje pisanije kaci paralelno na ovom forumu; videce ga neuporedivo vise ljudi nego sto bi to inace bio slucaj s njegovim mejlovima, a plus ce se svi neposredno uveriti o cemu se tu radi i sta je to u ABN pojavi sto mene iritira i protiv cega povremeno dizem glas.

Boban kaže istinu.
Budite hrabri, pa kad ste već postovali jednu vašu umotvorinu, nastavite to da činite redovno.

kako ta osoba uspeva da odoleva ovolikoj količini udaraca  

. . .  Али било би логично, Бобане, да онда постујем и СДНФ вести нешто и уназад, да читаоци стекну неку перспективу.  Барем другу половину 2004 . . . или целу 2004. А то би значило, тридесетак тих емисија СДНФ вести. Може?

Zasto da ne, ali u okviru jednog topika, pa ko hoce da cita neka se zabavlja.

Hvala Saša na ovim simpatičnim i izuzetno sadržajnim SF vestima, bilo bi lepo ako potraje u ovom "online" obliku, ako ne... šaljite molim jedan primerak na fantomov_korner@yahoo.com

Aaa, ne, hvala lepo. Imate sajt svog društva, pa tamo to kačite. A sve se redovno pojavljuje na astronomiji tako da nema potrebe za tim. Ko hoće da čita - stoji mu tamo.

Odgovorite nam na pitanja, Aleksandre Nedeljkoviću.

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"Cenjeni citaoci Bobanovog foruma  

...

. . Izmedju ostalog i vest da je taj cunami u Indoneziji ubrzao rotiranje Zemlje za blizu 3 mikrosekunde godishnje! Ako to tako ostane, i ako smo dobro razumeli, to bi znatchilo da che za sledechih milijardu godina, zbog tog jednog cunamija, planeta nakupiti otprilike jedan sat "dobitka".

Ono prvo je pomalo maliciozno, ali stoji cinjenica da LK (jos?) nema svoj forum.

Ovo drugo, jer dalje sam citala na preskok, mogu da kazem sledece: Tsk. Niste dobro razumeli.

Elem, brzinu rotacije Zemlje ne moze da promeni cunami per se, zar ste zaboravili da je ta prirodna pojava posledica, a ne uzrok zemljotresa? Zemljotresi mogu da promene brzinu rotacije Zemlje ako se velika masa pomeri i izvrsi preraspodela mase planete u odnosu na osu rotacije. Pomenuto ubrzanje od nesto manje od 3 mikrosekunde je tesko detektovati, vrednost je izracunata i ne znam da li je jos neko prosao racun, a koliko vidim refereed rada nema, samo press release iz NASE polovinom januara. Recimo da je racun dobar bitno je da pojava nije akumulativna tj. na srpskom ne nagomilava se sa godinama (baska sto neke druge pojave mogu i menjaju raspodelu mase planete tako da ima suprotan efekat). I last but not least, ubrzanje rotacije nama nikako ne donosi "dobitak", dani se skracuju i tesko je manjak  vremena proglasiti premijom. Doduse moze, ako ste politicar.


Lurd je vec gore jasno i glasno pitao, ja bih mogla da ponovim pitanje - zasto astronomija ide kao naucna fantastika? Uzgred, ovo je bila vest iz geologije i geodezije, ali 'ajde jeste tu negde u blizini astronomije. Ja mislim da je sasvim je u redu da uz neki SF bilten idu i vesti iz nauke, ali Dr Nedeljkovicu Vi ste doktor knjizevnosti i mozda bi trebalo da zamolite nekog strucnijeg da proceslja Vase napise pre objavljivanja. To pod uslovom da su ovo vesti Drustva, a ne Vase licne.

Cudi me da gospodin ABN hoce nekome "da uzima leba" tj. da pise o nauci u casopisu SF-a.
PA NEKO TREBA DA BUDE PLACEN ZA TO !!!
pogledajte:
http://www.astronomija.co.yu/razno/pisma/2005/mediji.htm
http://www.astronomija.co.yu/razno/pisma/2005/astronomija2.htm

KATASTROFA.
Covek iz oblasti SF-a , da zabrani nekome da se bavi necim iz ljubavi !?!

Eh, moj dragi Eolo. Kad si već postavio par linkova, evo postaviću i ja par tebi, čisto da budeš u toku.

http://www.astronomija.co.yu/razno/sdfn/sdnf34.htm

http://www.astronomija.co.yu/razno/sdfn/sdnf37.htm

http://www.astronomija.co.yu/razno/sdfn/sdnf38.htm

Čudi me da nisi pomenuo prevod Plavog Marsa.  

Цењена С,

једна Ваша примедба је оправдана. Цунами је био само последица тог земљотреса, а и убрзање Земљине ротације је такође само последица тог земљотреса. Одмах сам редиговао тај део вести, са назнаком да је исправка стигла од анонимне особе С.
Хвала!

(  2  )   Бобан је одобрио да окачим овде и старе СДНФ вести. Хвала!

(  3  )   Кад неки људи питају какве везе има са научном фантастиком астрономија, пут у свемир, квантна физика, итд, то показује да они (вероватно) мисле (а у томе нису усамљени) да је у СФ битан квалитет писања, лепо писање, а да научна садржина напросто није битна. Својевремено је један човек у Београду заступао једну сличну тезу. Али, он није био у праву. Ту је избила један од првих великих неслога (да не кажем свађа) у Првом српском фандому. С тим у вези, ево једног цитата: тврдио сам, а тврдим и сад, ово:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Морамо имати у виду једну елементарну истину о СФ, а то је буквалност СФ. То је оно што је тешко за схватање. Наиме свет приказан у СФ буквално јесте то што јесте, он није метафора, декорација или инструмент за нешто друго, мада су и таква читања могућа и понекад корисна, ако нису неоснована учитавања. Свако дело, заправо, може да се чита као алегорија, као индиректни одраз света у коме је аутор живео и писао или индиректни коментар о том свету. Али суштина СФ није метафорична. Есефичност тј. научнофантастичност СФ није примарно алегоријска, декоративна нити маскирна. Прави је приступ СФ следећи: схватити, заиста схватити и заиста прихватити, да је у сваком правом СФ делу приказани свет буквално и стварно такав какав у њему јесте. И писац и читалац су заинтересовани за тај, а не за реални свет! Другим речима, научнофантастичност праве научне фантастике није само спољашњи украс, и, нарочито, није декор гарниран око неке етичке/моралне поруке или интенције. Суштина, намера, сврха и циљ научне фантастике је да се сагледа и проживи ДРУГИ, РАЗЛИЧИТ, ДРУГАЧИЈИ СВЕТ. Есефичност СФ је буквална.


КРАЈ  ЦИТАТА.

Дакле!  Остајем уверен да је у СФ битно и о чему је, а не само лепо писање. А о чему је? Па, о микро и макро космосу, итд.

(  4  )    Одговор Комијами (Komiyama): Па, знате, ни милиони бесмислених критика нису ништа, јер једноставно  НЕ  ПОСТОЈЕ за мене. Већ 25 година стрпљиво чекам да неки људи то схвате. Наиме, ја чак и не опажам, не региструјем, нити памтим, бесмислене критике. А бесмислена је свака која је без ичег конкретног, без иједног конкретног аргумента. Веома ценим, и веома сам захвалан, кад неко укаже, као сада особа С, на неку стварну и конкретну нетачност или недостатак. Па како ћу, забога, икада исправити иједну своју грешку, ако ми неко, неко као С, не укаже на њу?  -- Али, кад неко тек онако генерално каже, на пример, да сам ја лош преводилац, а не зна да наведе ни један једини пример да сам негде, нешто, лоше превео (књига, година, страница, које речи . . .), ја, напросто, истог трена у потпуности заборавим његову критику.

Поздрав,
др А. Б. Недељковић
П.С. Сад још само да по-окачињем брдо тих вести . . .   Beware everybody! It's comiiiiiiiiiiing   ! ! !

П.С. 2  -- Бобан је у праву за једну ствар, али га људи годинама не чују, јер он на томе не инсистира. У српском језику, сувишно је слово  "с"  у речи "спомињати". Сувишно је зато што и без тог једног слова та реч значи апсолутно исто. Дакле, не треба никад ништа "спомињати", довољно је: помињати.

Aleksandre, ja sada istinski žalim što niste mladji jedno 20 godina. Žalim zato što mi kućno vaspitanje nalaže da poštujem vaše godine.

Što se tiče prevoda, jednom smo razgovarali i ja sam vam rekao koliko je loš prevod priče Portreti njegove dece, a vi ste me sasvim mirno ubedjivali da je prevod dobar, na mestu, da "t-shirt" zaista znači "tmajca", što je sasvim dobra i normalna reč.

I kako čovek posle da se postavi?

A ovo što ste mi odgovorili o nauci u SF-u je toliko pogrešno da pogrešnije ne može biti, jer potpuno maši poentu i priča o pedesetoj stvari.

Ali, šta ja radim?

Quote from: "Lurd"
Što se tiče prevoda, jednom smo razgovarali i ja sam vam rekao koliko je loš prevod priče Portreti njegove dece, a vi ste me sasvim mirno ubedjivali da je prevod dobar, na mestu, da "t-shirt" zaista znači "tmajca", što je sasvim dobra i normalna reč.


Ali, šta ja radim?

Šta ti da radiš? (obožavam retorička pitanja... )

Pa, na raspolaganju ti je sledeće:

-da skreneš pažnju na svaku štampanu i izgovorenu bedastoću na koju naletiš.

-da se boriš protiv idolizacije primitivizma.

-da se boriš protiv ljudi koji maliciozno podržavaju, ignorišu, objavljuju i uopšte tolerišu snižavanje standarda, sve u cilju realizacije drevnog proročanstva kako će u zemlji slepih svaki ćoravac biti neosporni kralj.

-da se zavališ u fotelju, opališ po smokiju i 'ladnom pivcetu i zlurado gledaš kako sve ovo landslajdom klizi u PM.

A ti sad vidi.

Цењени   ,


ево првих СФ вести за 2004. годину. Ниједна се не односи на СФ!  :)    (Шалимо се.)

(1)   Успело је (Американцима, после европског неуспеха) спуштање малог возила на Марс. Даљински контролисани "Дух ровера", са 6 точкова, висок око метар и по,  јавио се јутрос рано (по српском времену) јасним и јаким сигналима: тамо је, слетео је, није се разбио.

(2)   Руски археолози су открили у северном Сибиру, код реке Јане (недалеко од Беринговог мореуза) остатке боравишта преисторијских ловаца који су ту становали пре око 30.000 година. Американци су, међутим, успели да пласирају у свет вест о овоме а да помену имена само својих научника (ккоји коментаришу откриће) а ниједно име руских научника (који су постигли откриће). Ех, изгледа, чији су медији, његова је и слава и тај је увек у свему "у праву" . . .

(3)   У Калифорнији су код Сакрамента постављене нове турбине-ветрењаче за производњу електричне енергије, високе око 100 метара, знатно спорије ротације кракова, способне да се увек окрену усусрет ветру, и, све у свему, економичније и боље од досадашњих. Због мањих турбина са бржим окретањем гинуле су птице, јер је често следећи крак ветрењаче стизао довољно брзо да птицу лупи . . . и она је готова. Зато је и по стотинак убијених птица годишње налажено испод појединих тих ветрењача. Ове веће али спорије кракове, птице имају времена да избегну.

(4)   Захваћени су узорци из једне комете (зване "Вилт-2"), стари вероватно око 4,5 милијарди година, а сонда (звана "Звездана прашина", на енглеском "Stardust") која их је покупила, хватаљком која је по облику и величини била отприлике као тениски рекет, вратиће се за две-три године на Земљу и донеће те узорке, који ће бити (у металној боци) падобраном спуштени у америчку савезну државу Утах (тј. Јута). Дакле, човек је прикупио делиће нечега старог четири и по милијарде година – то значи, 45 милиона векова – нечег из доба кад се Сунчев систем формирао.

(5)   На "Пинку" је јуче опет прекинуто приказивање крими-серије "24 сата" (требало би да је преименујемо у "Барем 48 недеља") о атомској бомби подметнутој у Лос Анђелес, да би био приказан добар али мало рутински Шварценегеров (дакле, градоначелников) СФ филм "Шести дан", о клоновима (не кловновима) и андроидима из релативно блиске будућности. Затим је, исте ноћи али у каснијем термину, уместо какве-такве СФ серије пуштена још једна реприза новогодишњег програма; доминирале су песме "Сипајте ми вина а и пива", "По-иза тамбуре, буре", "Дај бре наточи", "Још литар један, бедан", "Крчмарице, ајде бре овамо бре", "Дај бре тог алкохола еј бре", "Брже са том ракијом" и "Жустро цимај флашу, живо трзај чашу".

За оне који нису схватили, онај из "Седморице младих" се тетурао по позорници, смешкао се деконцентрисано, и штуцао, што би по принципу (енгл) "MONKEY SEE – MONKEY DO" могло да наведе неке гледаоце да раде исто. Ово све скупа схватамо као дискретну сугестију те телевизије грађанима да је у позним суботњим терминима, барем након новогодишње ноћи, пожељније да се посвете хемијском једињењу C2H5OH , познатом као "ликвидатор неурона", него научној фантастици, познатој као "разгибатор неурона".

Прилажемо слику из америчког контролног центра кад се сазнало за успешно слетање на Марс, затим слику научника који припремају ту сонду и врзмају се око ње (на Земљи, пре око 2 године), (а пре 9 минута смо добили и прву слику коју је ово возило послало јутрос са терена на Марсу), и, најзад (за оне којима још нисмо стигли да пошаљемо) празничну честитку. Не прилажемо слику коју је сагледао онај  који је послушао српску телевизију па се за Нову годину напио и пао на главу, јер, нема шта да се види.  :)

Поздрав из СДНФ.

(послатe слике:      
                    tuge nema kod Amera, uspeshno slet na Mars,
                    Mars lander preparations for 4th Jan 2004, i
                    Srecna 2004, sa slikom magline Orion (ne cele)"

Цењени Лурде,

ја сам превео "Т-мајица".  Ви то критикујете.

А како треба превести "T-shirt"?

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"Цењени Лурде,

ја сам превео "Т-мајица".  Ви то критикујете.

А како треба превести "T-shirt"?

Nije mi sad pri ruci taj Monolit, ali mislim da ste preveli "tmajca". Bez crtice.

No, i pored toga, sramno je da jedan prevodilac ne koristi rečnik. Pa, eto ja vam sad ostavljam neverovatno težak zadatak da se protegnete i pogledate u rečniku šta znači T-shirt.

Osim toga, prevodioci ne samo da treba dobro da poznaju maternji jezik i jezik sa koga prevode, nego treba da poseduju neko opšte obrazovanje i opštu informisanost, ali je i podjednako važno da budu svesni svojih granica znanja i da imaju dobar izvor informisanja.

Inače, čisto da ne bude da pljujem bez razloga, ja sam se kleo u vaše prevode i sećam se da sam nekada (davno) bio zadovoljan i miran jedino ako sam video "Prevod: Aleksandar B. Nedeljković".

Kako ste postali takva, moram tako da se izrazim, nakaza?

Šta vam se to desilo?

libe, ja usta ne zatvaram, samo pričam o prevodima, lošoj lekturi i ostalom, ali me ljudi zdravo mole da šatafakap, a ja to poštujem pa ćutim. Iako se nimalo ne slažem sa onom Bobanovom, "ne treba kritikovati Alnari, jer oni izdaju najviše fantastike".

Mada su prevodi Alnarija uglavnom ispod svake kritike (videti pod Krvavo crveni baron, na primer).

Цењени   ,


ево СФ вести за петак 30. јануар 2004.

(1) Сајт "Беографити – поглед из свемирског брода"
(www.beografiti.co.yu/sfpogled)  је после неколико недеља паузе опет прорадио, и сустигао цело закашњење.

(2)   Ово на Марсу пратите и иначе, па, нема потребе да вам јављамо. У сваком случају, ово су велики дани истраживања Марса: чак 5 нечега је сада активно на Марсу или око њега (3 сателита су у Марсовој орбити и снимају га, а 2 роботића са точковима су доле на терену); то је више него икада у историји. Заиста, ово су дани наше праве "опсаде" Марса, заиста смо навалили на ту планету као никад раније.

(3)  Сви знамо и да је амерички председник најавио да ће преостала три свемирска шатла бити поправљени и закрпљени колико је могуће, да би били безбеднији; онда опет гурани у употребу; и најзад "пензионисани" тј. стрпани у музеј кроз једно 10 година. У међувремену ће се кренути у покушај, који већ деценијама поново и поново пропада, да се направи нешто што би летело у свемир а имало вишекратну употребу; нешто што би било наследник шатла. Као што знамо, 2003. је била година кад су коначно крахирали сви дотадашњи планови те врсте. Вероватни разлог за поновљене неуспехе јесу профитери који гледају да "одеру" државу максимално кад год се покрене неки такав пројекат; због њих све буде и 10 и 20 пута скупље него што би морало бити, а лошег квалитета.

(4)  Телескоп "Хабл" који је учинио непроцењиво вредне услуге светској астрономији, и који је сам конституисао добар део овог фантастичног Златног доба астрономије (у коме живимо), предвиђен је за само још једно сервисирање, после чега би 2011. године био напуштен и намерно срушен у океан, јер је то најмање опасно. Идеја да се он прикачи за свемирску станицу "Алфа" и да тако "преживи" промашена је, јер, он се налази у тотално друкчијој орбити, а осим тога, прикачен за орбитално тело у тако ниској орбити он вероватно не би могао више ништа корисно да уради.

(5)  Такође сви знамо да је амерички председник најавио (али, Конгрес још није одобрио паре) да се људи врате на Месец у року од 10 година (кад он сасвим сигурно више неће бити председник) и да тамо остану као трајна мала насеобина, а у року од 20 година и да човек стигне на Марс. Ова двојна иницијатива веома је корисна (као и садашње интензивно истраживање Марса) за научну фантастику.

(6)  У Британији је откривен фосил стоноге стар 420 милиона година. Наводно је то најстарији фосил сувоземне животиње икада нађен у Британији. (?)

(7)  На температури врло, врло близу апсолутне нуле прављен је фермионски кондензат, нешто сродно Бозе-Ајнштајновом кондензату; једно ново стање материје где се велики број честица стапа у нешто налик на једну гигантску честицу са прилично чудесним особинама.

(8)  Крими-серија са СФ елементом "24 часа" (на Пинку суботом у 20 ч) добро се показала: нико није у последње две-три секунде искључио детонатор атомске бомбе, нити је умро (као у једном филму) луди Србин са бомбом у ранцу у сред Њујорка пре него што је стигао да је детонира, итд. Овог пута, бомба је експлодирала . . . али су детективи успели да је склоне у пустињу Мохаве у Невади, далеко од ма каквог насеља, отприлике тамо где је Америка својевремено и својом вољом вршила надземне нуклеарне пробе. Свеједно: експлодирала је. Није било Џемс-Бондовског искључења у последњем тренутку.

(9)  Програм "Лазе" за фебруар добили смо љубазношћу председника тог клуба, Ивана Нешића, па, ево:


ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА ФЕБРУАР 2004.



02. ФЕБ   ТОЛКИН И НОВИ МЕДИЕВАЛИЗАМ: РАЗГОВОР О ФИЛМУ "ПОВРАТАК КРАЉА"
   Учествују: Јован Ристић, Павле Зелић и Владимир Тодоровић

09. ФЕБ   НАЈБОЉЕ ХОРОР ПРИЧЕ 2003. У ИЗБОРУ УРЕДНИЦЕ ЕЛЛЕН ДАТЛОВ
Предавачи: Ото Олтвањи и Гаврило Петровић

16. ФЕБ   ПРЕДСТАВЉАЊЕ РОМАНА "РЕЗЕРВЕ" МАЈКЛА МАРШАЛА СМИТА
Учествују: Горан Скробоња, Радмило Гак и Александар Марковић

23. ФЕБ   КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА
      Модератори: Александар Марковић и Иван Нешић

Ето . . .


Поздрав из СДНФ.


Цењени   ,


ево СФ вести за четвртак 12. фебруар 2004:

(1)  Италијанска издавачка кућа "Фелтринели" објавила је у октобру 2003. антологију српских модерних кратких прича под називом "Казабланка серба" (хм, преведите сами). Ту су Давид Албахари, Светислав Басара, Данило Киш, Александар Гаталица, Слободан Тишма, и још неколико аутора – и ту су чланови Српског друштва за научну фантастику, Биљана Космогина (са причом "Хиландарска маја") и Ђорђе Мијушковић (са причом "Frka in the North"). Дакле, и овај огранак српске научне фантастике сада је међународно објављен, ето, у Италији. (Очекујемо још једну такву вест ускоро.) Запазили смо да је прича Мијушковића заузела последње место у антологији; то је изузетно важно место, и оно се не даје најгорој причи, последњој по квалитету, него оној причи која на неки начин представља закључак, или је најмодернија, најновија, или гледа у будућност.

(2) Демонстрације су не само испред владе Србије него и на Марсу, доказ смо добили од Јадранке Барзут, која је по професији драматург; а и јесу драматичне демонстрације, тамо; послаћемо вам ту слику као четврту, кроз који минут, засебним е-меилом. Ево уверите се   :)


Поздрав из СДНФ.

Цењени   ,


ево СФ вести за суботу 14. фебруар 2004:

(1) Изашла је и постоји на многим киосцима,  "Астрономија" бр. 5, са неколико изванредних чланака, међу којима се истиче чланак др Милана Ћирковића о томе да је Земља била барем једном "снежна лопта" (енгл. snowball), дакле, 100% прекривена ледом и снегом, па, и сви океани и мора 100% прекривени ледом, и о томе како се извукла, а како се живи свет провукао, кроз то. Часопис је сад јефтинији, 160 динара.

(2)   Неко је извео политичку диверзију на Марсу, са морално-политичким последицама по Лик и Дело највећег партијског сина кога мајка више не рађа. Изгледа да међу Марсовцима има црвених . . .   :)   За ову слику захвални смо другарици која је послала то о другу.   :)

Поздрав ипак још увек са Земље, из СДНФ.


(послатe слике:
часопис Астрономија бр 5, фебр 2004, и,
Марс са натписом ТИТО)


Цењени   ,


ево СФ вести за последњи дан фебруара 2004, а тај је ове године 29-ти, јер ово је преступна година.
Дакле:

(1)  Виђена је галаксија 13 милијарди светлосних година стара. Најудаљенијим познатим обектом назвао ју је астроном са Калифорнијског института за технологију, Ричард Елис (Richard Ellis). Она је иза једног грозда галаксија који се зове Абел 2218 и који је послужио као гравитационо сочиво. Откриће потврђују астрономи чан-Пол Кнајб (Jean-Paul Kneib, of Caltech and the Observatoire Midi-Pyrenees in France) и Роберт Киршнер (Robert Kirshner, Harvard-Smithsonian Center for Astrophysics in Cambridge, Mass). Противницима теорије Биг Бенга овакве ствари дају нову наду . . .  Јер ако би се једног дана открила једна галаксија много старија од тога . . .  немогуће стара, далеко старија од тог хипотетичног Биг Бенга, за који се дојуче тврдило да је био пре 12,75 милијарди година а данас се већ тврди да је био пре 13,7 милијарди  . . .  

(2)  Познато је да хирурзи до данас нису конструисали мини-робота који би тестерисао, бушуио, секао и уклањао унутрашње стврднуте наслаге из закречених великих крвних судова. И давао нови живот милионима људи. Наводно је немогуће зато што су те наслаге тврде као камен, много тврђе од зидова самог крвног суда. Али сад су бар неки доктори направили нешто (ако смо добро разумели) налик на вадичеп, неку врсту спиралне бушилице која може да се увуче кроз артерију у мозак, и тамо да закачи, а онда и да извуче из тела крвни угрушак, све у року од 20 минута, што значи да дотле тај део мозга можда још није (сасвим) умро. Питамо се зар је могуће да се тек у 21. веку неко тога сетио. Откриће је објавила нека болница која се зове ваљда "Концентрик медикал" (Concentric Medical). То би, ако буде дозвољено, била прва у историји хируршка процедура против можданог шлога, који годишње обори 750.000 Американаца. Досад и засад постојеће лечење састоји се од хемијских средстава за ширење крвних судова генерално, а тим средствима наводно треба 3 сата да почну јако да делују.

(3)  Израелски археолози су ископали накит и огледалце неке жене која је пре две и по хиљаде година, у 6. веку пре наше ере, допутовала из Вавилона у Израел. Археолог који је ово саопштио зове се, хм, Цвика Цук ?? (Tsvika Tsuk, chief archaeologist for the Israel Nature and Parks Authority).

(4)  Једну интересантну примедбу о природи науке изрекла је недавно астрономкиња Ен Кини (Anne Kinney, director of NASA's Astronomy and Physics Division): она каже да се астрономија увек само асимптотично приближава знању, никад не освоји цело знање: "Прилазите, не стигнете". ("You approach, you don't arrive.").

(5)  Нема "Галаксије", а тај простор на (сада баш богатом) српском тржишту магазина покушава да попуни неколико нових.

По научној поузданости, тачности, професионалности, апсолутно је најбоља, прави је витез међу осталима, "Астрономија", али она није општи научно-популарни часопис, него само астрономски. У Петом броју најавили су "још промена, од којих ће вам се неке можда учинити грубе и нагле" (мањи формат? јефтина хартија? питамо се) али нису прецизирали да ли ће излазити месечно или двомесечно. Узгред, од 13 догађаја на "Астрономијином" списку научних открића која су обележила 2003. годину, ми смо Вам јавили десетак, дакле, било смо прилично добро информисани и оцењивали смо прилично добро шта је у науци важно а шта не.

Али, упорно излази и "Планета" (прилажемо слику новог броја) која, међутим, понекад "ладно" донесе чланак који није истинит: на пример, у овом броју, на стр. 48,  да НАСА припрема "и планира да примени већ током ове деценије" нови шатл који би се лансирао електромагнетним путем по јако, јако дугачким шинама – по тлу . . . А истина је да НАСА не припрема то, али ће једног далеког дана можда на Месецу бити изграђено нешто тако. Или: кажу, на стр. 25 десни стубац, да је ровер, при паду на површину Марса, одскакивао "десет минута" на оним својим лоптастим заштитним балонима. Тако да ви не знате кад у "Планети" читате нешто што је истинито, а кад не: не можете бити сигурни. Па, сад, читате неке врло интересантне и лепе прилоге у "Планети" и бринете се: да ли је истина, да ли није. На пример, оно на стр. 33, "Срби први прочитали Дарвина", да је први на свету превод Дарвина на неки други страни језик био превод "Порекла врста" на српски, 1878, за шта дају и фотокопију насловне стране као и Дарвиновог поздравног писма. Верујемо да је та књига изашла 1878. у Србији, и то је дивно, дивно, али: како да верујемо "Планети" да пре тога нису изашли преводи на руски, француски, немачки...? А то, то стање непоузданости, за општи научно-популарни часопис није добро.
Захваљујемо се Тамари Лујак која нам је скренула пажњу на овај број "Планете".

Постоји и неколико часописа за сујеверје, мистификације, секте, с-ум-рак, астрологију, и слично што нема никакве везе са науком.

(6)  Наводно је на 7 милијарди км од Сунца откривен, у Кјуиперовом појасу, ледени објекат 1.800 км у пречнку. Па, зашто не признају да је то једанаеста планета? (Ако је Харон, који се у тандему врти заједно са Плутоном, десета.) Или дванаеста, ако је ледени див Кваоар, 1.200 км у пречнику, такође у Кјуиперовом појасу, планета. Иза саопштења о овом најновијем објекту стоје три угледна астронома (Mike Brown, a California Institute of Technology astronomer, Chad Trujillo, of the Gemini Observatory in Hawaii, and David Rabinowitz, of Yale University). Стварно би морали да седну, ови астрономи, и да изгласају закон о минималној дозвољеној величини планете.

(7) На соларним панелима оба ровера све је више Марсове прашине, а осим тога, на Марс се спушта јесен, па је сунце слабије; из та два разлога, ровери имају све мање струје . . .  полако се гасе. Али још имају снаге за истраживање и за велике вожње (доносимо слику трагова точкова који остају иза једног ровера).

(9)  Сајт "Беографити – поглед из свемирског брода" заспао је, опет, на неколико недеља.

8)  Јавићемо вам програм "Лазе" за март чим га добијемо. (Март, не програм. ) (Пардон, грешка, програм, не март.)


Поздрав из СДНФ.


Цењени   ,

ево данас, у четвртак 4. март 2004, допуне вести од последњег дана фебруара 2004:

(1) Програм "Лазе" за март био је затурен међу другим фајловима, пронашли смо га. Дакле:

ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА МАРТ 2004.

01. МАР   SCREAMING DOT COM: РАЗГОВОР О ПРИЧАМА СА ПРВОГ ИНТЕРНЕТ КОНКУРСА САЈТА SCREAMING PLANET
   Учествују: Себастиан Аданко и Иван Нешић

08. МАР   ГОДИШЊА СКУПШТИНА ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ"

15. МАР   РАЗГОВОР С ПИСЦЕМ: ОТО ОЛТВАЊИ
Учествују: Гаврило Петровић и Ото Олтвањи

22. МАР   ПОСТОЈИ ЛИ ДОМАЋИ FANTASY: РАЗГОВОР О НОВЕЛИ "БЕЛИ ВИТЕЗ"
      Учествују: Владимир Лазовић и Владимир Весовић

29. МАР    КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА
      Модератори: Александар Марковић и Иван Нешић

(2)  Требало је да Вам пошаљемо слику трагова које точкови ровера остављају за собом на Марсу. То је друга ствар коју дугујемо од недеље. Па, ево те слике.

(3)   У међувремену су научници прилично медијски драматично саопштили да су на Марсу нашли минерале (обиље соли кристализоване као од испаравања слане воде, и, неки гвоздени сулфат звани јаросит) који доказују, и то, баш дибидус доказују да је тамо било воде: наиме ти минерали нису могли настати без присуства воде. ОК.
Али, барем лаику се чини да нешто апсолутно није у реду са тим геолошким траговима воде на Марсу. То су такви гигантски кањони, то су вододерине тако непојамно огромних размера, као да су хиљаде Волги и Амазона текле по целом Марсу милионима година веома интензивно. Извирући ниоткуд; увирући нигде. Не види се механизам којим би милијарде кубних километара воде биле подизане назад ка неким висијским теренима, да би се одатле сливале ка некој ниској географској (да не кажемо надморској) висини. И као да су те хипер-огромне реке захватале, својом ширином, више од половине укупног копна, а тек то не би могло бити: река мора да буде, ипак, релативно узана у односу на континент, који мора бити много шири од ње. Дакле, ерозија на Марсу је неразумљива зато што захвата превелика пространства. Један могући одговор био би, да је главна ерозија на Марсу ипак била еолска, дакле, помоћу ветра и оштрог песка, а не хидролошка, помоћу воде. Ово је барем утисак лаика.

(4) "Политикин забавник" је нешто попустио са објављивањем СФ. Таман смо се понадали, кад оно – престало. Видећемо да ли ће се наставити.

(5) Јуче увече је на телевизији "Б92" приказана најновија филмска верзија "Франкенштајна". Као што је познато, Мери Годвин Вулстонкрафт Шели је, као тинејџерка (19 година) једне летње ноћи на Женевском језеру написала кратку причу са тим насловом а затим 1818. објавила и роман "Франкенштајн" чиме је рођен жанр СФ. Кроз само 16 година треба прославити двестагодишњицу тога. У овој новој верзији филма, грозно је недостајао Борис Карлоф, кога је сасвим неуверљиво заменио Роберт Де Ниро. Камо среће да су дигитално оживели старог Бориса! (То му је псеудоним, додуше; био је то један енглески глумац; свеједно, он заувек остаје онај прави Франкенштајнов монструм.) Редитељ је Кенет Брана. Филм је намерно ишао на визуелни амбијент и манир глуме оних древних артистичких режијских покушаја из доба црно-белог немог филма, као што су били рецимо "Кабинет доктора Калигарија", "Метрополис" или руска "Аелита".

Један изразити пример овог визуелног артизма: унутрашње степениште у нечијој кући, полукружно, из приземља ка првом спрату, високо 20 метара, широко при дну 10 метара али при врху само метар-два, исклесано у монолитном каменом масиву, са једне стране ограничено вертикалним зидом који је права литица, а са друге стране без икакве ограде.

Филм такође има огромне количине онога што је у америчким филмовима изразито глупо, драстично глупо, а то је, да кад неко настрада, сви урличу његово име и трче из све снаге ка њему, иако тиме очигледно само могу да одмогну (или да и сами настрадају) а не могу ама баш ни најмање да помогну. На пример: убица је пуцао из прикрајка, не види се тачно одакле, и погодио је некога, и тај неко сад лежи на паркингу, рањен. Сви остали ликови се дерњају, извикујући његово име, и један по један притрчавају, да би убица могао да погоди и њих и на крају да одшета неухваћен, неоткривен. Шта онај прво погођени има од тога што га они сви интензивно обавештавају како се он зове – а онда и сами погину? Или, неко је 100 метара удаљен, и види се да је на њега пала жица са струјом и да је севнуло и праснуло – ударила га је струја. Шта он има од тога што ће тркачи ка њему да извикују, упорно, из све снаге, како се он зове?
Апсолутно треба снимити један филм у коме један Американац улази у минско поље, и нагази на једну мину, а онда са свих страна притрчавају неки његови познаници вичући како се он зове, и сви налете на мине, а онда хиљаде, хиљаде других поступају тако исто, извикујући небројена имена једни-других, па и они сви налете на мине, док се не направи планина барем 1500 метара висока од њихових тела или док неко не схвати колико је то глупо. Глумпаво.
Па, није ваљда да они то раде и у стварном животу?
Глупост сличних размера је оно кад возач значајно блене у сувозача и вози даље, пет секунди . . . десет  . . . петнаест  . . . не гледајући куда вози.
То су, дакле, неке од мана овог филма, али, он има и своје вредности.

Ето, толико за данас.


Поздрав из СДНФ.

Цењени   ,

две-три СФ вести, десет дана пре пролећног еквинокса (равнодневнице) 2004:

(1)  На БК телевизији кренуло је, изгледа скоро сваким радним даном, приказивање нове групе епизода, недавно снимљених, "Зоне сумрака". Једно приказивање (једна вечерња "транша") састоји се од једне или две (или више?) засебних епизода. Колико смо на почетку видели, техника снимања је модернија али дух серије је остао сасвим аутентичан, онај стари.  

(2)  У марту ће бити једно предавање у Галерији науке и технике САНУ (улица Ђуре Јакшића 2,  www.sanu.ac.yu , то је она уличица са леве стране зграде Српске академије наука и уметности у Кнез Михајловој улици у Београду) које би могло интересовати оне који воле СФ: најављено је за четвртак 25. март 2004. у 18 часова, предавач је Зоран Радовић, а тема је: "Макроскопски квантни феномени". Зар није све квантно увек микроскопско? Можда се мисли на Бозе-Ајнштајнове кондензате? Видећемо.

(3)  Прича се (непроверена вест) да ће Бобан Кнежевић објавити два броја "Знака сагите" истовремено, дакле, не двоброј (далеко било, двоброј је скоро увек зао знак), него, два засебно укоричена, стварно два засебна броја, у исти дан.

(4)  Крими-серија "24 часа" (са једним СФ елементом, а то је експлозија терористичке атомске бомбе у Америци), која се суботом, али само понеке суботе (кад није на програму фудбалска утакмица Пјаца Пикола – Велико Лаоле, или нека таква) пробије на програм ТВ "Пинк", недавно се још једном добро показала: не само што је атомска бомба стварно опалила, уместо да буде џемс-бондовски заустављена неколико секунди пре експлозије, него је и државни удар тј. пуч успео: добро припремљени и широко организовани пучисти успели су да сруше са власти председника САД. Нису клишетирано-жељоиспуњавајуће спречени у последњем тренутку. Тиме је ова ТВ серија учинила други велики корак ка памети, достојанству и квалитету.  

Прилажемо рекламу за другу сезону те серије.

(5)  Изгледа да је америчка цивилизација на домаку да излечи једну своју карактеристичну врсту лудила. Наиме, тамо можете да једете неумерено у неком ресторану брзе хране, да се током неколико месеци доб

Ovo su vesti od pre godinu dana.
Da li sam nešto propustio, ili će neko  da mi objasni šta se dešava?
Ako je ovo novi fazon u uređivanju sajta, imao bih par komentara...

Цењени Варварине,

ја сам то постовао, али превелику количину текста одједном, па се нешто убаговало и сад не могу да едитујем.

Ја ћу окачити све СФ вести из 2004. године, и онда све досадашње из 2005, да би се видело какве су биле. Јер, неко Вас је селективно обавештавао само о проблематичним вестима, грешкама итд.

Неко као овај читалац који употребљава увредљиве речи ("наказа") само зато што је негде у неком издању наишао на словну грешку, писало је "tmajca" а требало је да пише, наравно, Т-мајица. Не верујем да ће се он сад извинити. Ја да сам неког тако увредио, сигурно да бих се извинио.

Била је ту нека врста злобне, упорне и систематичне харанге против Српског друштва за научну фантастику.  Један од облика те кампање био је, да се вести СДНФ приказују као лоше, глупе итд. Па, ево, сад ће моћи да се види да ли су лоше. Ако нису, онда је лош онај ко Вас је дезинформисао.

Ривалство је ОК (одувек нас је донекле и мотивисало, и забављало), али оно уме понекад неосетно, током година, да пређе у малициозност . . .

Отуд, на овом топику, вести од прошле године. ОК? Савет: ако Вас овај топик не интересује, прескочите га . . .

Поздрав,
проф. Недељковић

П.С.  Е, сад. Да окачимо мању количину текста. Само прво тромесечје 2004. Дакле . . .

SF vesti iz 2004, od SDNF, 1-vo tromesecje

Цењени   ,


ево првих СФ вести за 2004. годину. Ниједна се не односи на СФ!  :)    (Шалимо се.)

(1)    Успело је (Американцима, после европског неуспеха) спуштање малог возила на Марс. Даљински контролисани "Дух ровера", са 6 точкова, висок око метар и по,  јавио се јутрос рано (по српском времену) јасним и јаким сигналима: тамо је, слетео је, није се разбио.

(2)   Руски археолози су открили у северном Сибиру, код реке Јане (недалеко од Беринговог мореуза) остатке боравишта преисторијских ловаца који су ту становали пре око 30.000 година. Американци су, међутим, успели да пласирају у свет вест о овоме а да помену имена само својих научника (ккоји коментаришу откриће) а ниједно име руских научника (који су постигли откриће). Ех, изгледа, чији су медији, његова је и слава и тај је увек у свему "у праву" . . .

(3)  У Калифорнији су код Сакрамента постављене нове турбине-ветрењаче за производњу електричне енергије, високе око 100 метара, знатно спорије ротације кракова, способне да се увек окрену усусрет ветру, и, све у свему, економичније и боље од досадашњих. Због мањих турбина са бржим окретањем гинуле су птице, јер је често следећи крак ветрењаче стизао довољно брзо да птицу лупи . . . и она је готова. Зато је и по стотинак убијених птица годишње налажено испод појединих тих ветрењача. Ове веће али спорије кракове, птице имају времена да избегну.

(4)   Захваћени су узорци из једне комете (зване "Вилт-2"), стари вероватно око 4,5 милијарди година, а сонда (звана "Звездана прашина", на енглеском "Stardust") која их је покупила, хватаљком која је по облику и величини била отприлике као тениски рекет, вратиће се за две-три године на Земљу и донеће те узорке, који ће бити (у металној боци) падобраном спуштени у америчку савезну државу Утах (тј. Јута). Дакле, човек је прикупио делиће нечега старог четири и по милијарде година – то значи, 45 милиона векова – нечег из доба кад се Сунчев систем формирао.

(5)  На "Пинку" је јуче опет прекинуто приказивање крими-серије "24 сата" (требало би да је преименујемо у "Барем 48 недеља") о атомској бомби подметнутој у Лос Анђелес, да би био приказан добар али мало рутински Шварценегеров (дакле, градоначелников) СФ филм "Шести дан", о клоновима (не кловновима) и андроидима из релативно блиске будућности. Затим је, исте ноћи али у каснијем термину, уместо какве-такве СФ серије пуштена још једна реприза новогодишњег програма; доминирале су песме "Сипајте ми вина а и пива", "По-иза тамбуре, буре", "Дај бре наточи", "Још литар један, бедан", "Крчмарице, ајде бре овамо бре", "Дај бре тог алкохола еј бре", "Брже са том ракијом" и "Жустро цимај флашу, живо трзај чашу". За оне који нису схватили, онај из "Седморице младих" се тетурао по позорници, смешкао се деконцентрисано, и штуцао, што би по принципу (енгл) "MONKEY SEE – MONKEY DO" могло да наведе неке гледаоце да раде исто. Ово све скупа схватамо као дискретну сугестију те телевизије грађанима да је у позним суботњим терминима, барем након новогодишње ноћи, пожељније да се посвете хемијском једињењу C2H5OH , познатом као "ликвидатор неурона", него научној фантастици, познатој као "разгибатор неурона".

Прилажемо слику из америчког контролног центра кад се сазнало за успешно слетање на Марс, затим слику научника који припремају ту сонду и врзмају се око ње (на Земљи, пре око 2 године), (а пре 9 минута смо добили и прву слику коју је ово возило послало јутрос са терена на Марсу), и, најзад (за оне којима још нисмо стигли да пошаљемо) празничну честитку. Не прилажемо слику коју је сагледао онај  који је послушао српску телевизију па се за Нову годину напио и пао на главу, јер, нема шта да се види.  :)

Поздрав из СДНФ.

(послатe слике:      tuge nema kod Amera, uspeshno slet na Mars,
Mars lander preparations for 4th Jan 2004, i
Srecna 2004, sa slikom magline Orion (ne cele)"

Цењени   ,

ево СФ вести за петак 30. јануар 2004.

(1) Сајт "Беографити – поглед из свемирског брода"
(www.beografiti.co.yu/sfpogled)  је после неколико недеља паузе опет прорадио, и сустигао цело закашњење.

(2)   Ово на Марсу пратите и иначе, па, нема потребе да вам јављамо. У сваком случају, ово су велики дани истраживања Марса: чак 5 нечега је сада активно на Марсу или око њега (3 сателита су у Марсовој орбити и снимају га, а 2 роботића са точковима су доле на терену); то је више него икада у историји. Заиста, ово су дани наше праве "опсаде" Марса, заиста смо навалили на ту планету као никад раније.

(3)  Сви знамо и да је амерички председник најавио да ће преостала три свемирска шатла бити поправљени и закрпљени колико је могуће, да би били безбеднији; онда опет гурани у употребу; и најзад "пензионисани" тј. стрпани у музеј кроз једно 10 година. У међувремену ће се кренути у покушај, који већ деценијама поново и поново пропада, да се направи нешто што би летело у свемир а имало вишекратну употребу; нешто што би било наследник шатла. Као што знамо, 2003. је била година кад су коначно крахирали сви дотадашњи планови те врсте. Вероватни разлог за поновљене неуспехе јесу профитери који гледају да "одеру" државу максимално кад год се покрене неки такав пројекат; због њих све буде и 10 и 20 пута скупље него што би морало бити, а лошег квалитета.

(4)  Телескоп "Хабл" који је учинио непроцењиво вредне услуге светској астрономији, и који је сам конституисао добар део овог фантастичног Златног доба астрономије (у коме живимо), предвиђен је за само још једно сервисирање, после чега би 2011. године био напуштен и намерно срушен у океан, јер је то најмање опасно. Идеја да се он прикачи за свемирску станицу "Алфа" и да тако "преживи" промашена је, јер, он се налази у тотално друкчијој орбити, а осим тога, прикачен за орбитално тело у тако ниској орбити он вероватно не би могао више ништа корисно да уради.

(5)  Такође сви знамо да је амерички председник најавио (али, Конгрес још није одобрио паре) да се људи врате на Месец у року од 10 година (кад он сасвим сигурно више неће бити председник) и да тамо остану као трајна мала насеобина, а у року од 20 година и да човек стигне на Марс. Ова двојна иницијатива веома је корисна (као и садашње интензивно истраживање Марса) за научну фантастику.

(6)  У Британији је откривен фосил стоноге стар 420 милиона година. Наводно је то најстарији фосил сувоземне животиње икада нађен у Британији. (?)

(7)  На температури врло, врло близу апсолутне нуле прављен је фермионски кондензат, нешто сродно Бозе-Ајнштајновом кондензату; једно ново стање материје где се велики број честица стапа у нешто налик на једну гигантску честицу са прилично чудесним особинама.

( 8 )  Крими-серија са СФ елементом "24 часа" (на Пинку суботом у 20 ч) добро се показала: нико није у последње две-три секунде искључио детонатор атомске бомбе, нити је умро (као у једном филму) луди Србин са бомбом у ранцу у сред Њујорка пре него што је стигао да је детонира, итд. Овог пута, бомба је експлодирала . . . али су детективи успели да је склоне у пустињу Мохаве у Невади, далеко од ма каквог насеља, отприлике тамо где је Америка својевремено и својом вољом вршила надземне нуклеарне пробе. Свеједно: експлодирала је. Није било Џемс-Бондовског искључења у последњем тренутку.

(9)  Програм "Лазе" за фебруар добили смо љубазношћу председника тог клуба, Ивана Нешића, па, ево:


ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА ФЕБРУАР 2004.



02. ФЕБ   ТОЛКИН И НОВИ МЕДИЕВАЛИЗАМ: РАЗГОВОР О ФИЛМУ "ПОВРАТАК КРАЉА"
   Учествују: Јован Ристић, Павле Зелић и Владимир Тодоровић

09. ФЕБ   НАЈБОЉЕ ХОРОР ПРИЧЕ 2003. У ИЗБОРУ УРЕДНИЦЕ ЕЛЛЕН ДАТЛОВ
Предавачи: Ото Олтвањи и Гаврило Петровић

16. ФЕБ   ПРЕДСТАВЉАЊЕ РОМАНА "РЕЗЕРВЕ" МАЈКЛА МАРШАЛА СМИТА
Учествују: Горан Скробоња, Радмило Гак и Александар Марковић

23. ФЕБ   КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА
      Модератори: Александар Марковић и Иван Нешић

Ето . . .


Поздрав из СДНФ.


Цењени   ,


ево СФ вести за четвртак 12. фебруар 2004:

(1)  Италијанска издавачка кућа "Фелтринели" објавила је у октобру 2003. антологију српских модерних кратких прича под називом "Казабланка серба" (хм, преведите сами). Ту су Давид Албахари, Светислав Басара, Данило Киш, Александар Гаталица, Слободан Тишма, и још неколико аутора – и ту су чланови Српског друштва за научну фантастику, Биљана Космогина (са причом "Хиландарска маја") и Ђорђе Мијушковић (са причом "Frka in the North"). Дакле, и овај огранак српске научне фантастике сада је међународно објављен, ето, у Италији. (Очекујемо још једну такву вест ускоро.) Запазили смо да је прича Мијушковића заузела последње место у антологији; то је изузетно важно место, и оно се не даје најгорој причи, последњој по квалитету, него оној причи која на неки начин представља закључак, или је најмодернија, најновија, или гледа у будућност.

(2) Демонстрације су не само испред владе Србије него и на Марсу, доказ смо добили од Јадранке Барзут, која је по професији драматург; а и јесу драматичне демонстрације, тамо; послаћемо вам ту слику као четврту, кроз који минут, засебним е-меилом. Ево уверите се   :)


Поздрав из СДНФ.

Цењени   ,


ево СФ вести за суботу 14. фебруар 2004:

(1) Изашла је и постоји на многим киосцима,  "Астрономија" бр. 5, са неколико изванредних чланака, међу којима се истиче чланак др Милана Ћирковића о томе да је Земља била барем једном "снежна лопта" (енгл. snowball), дакле, 100% прекривена ледом и снегом, па, и сви океани и мора 100% прекривени ледом, и о томе како се извукла, а како се живи свет провукао, кроз то. Часопис је сад јефтинији, 160 динара.

(2)   Неко је извео политичку диверзију на Марсу, са морално-политичким последицама по Лик и Дело највећег партијског сина кога мајка више не рађа. Изгледа да међу Марсовцима има црвених . . .   :)   За ову слику захвални смо другарици која је послала то о другу.   :)

Поздрав ипак још увек са Земље, из СДНФ.


(послатe слике:
часопис Астрономија бр 5, фебр 2004, и,
Марс са натписом ТИТО)


Цењени   ,


ево СФ вести за последњи дан фебруара 2004, а тај је ове године 29-ти, јер ово је преступна година.
Дакле:

(1)  Виђена је галаксија 13 милијарди светлосних година стара. Најудаљенијим познатим обектом назвао ју је астроном са Калифорнијског института за технологију, Ричард Елис (Richard Ellis). Она је иза једног грозда галаксија који се зове Абел 2218 и који је послужио као гравитационо сочиво. Откриће потврђују астрономи чан-Пол Кнајб (Jean-Paul Kneib, of Caltech and the Observatoire Midi-Pyrenees in France) и Роберт Киршнер (Robert Kirshner, Harvard-Smithsonian Center for Astrophysics in Cambridge, Mass). Противницима теорије Биг Бенга овакве ствари дају нову наду . . .  Јер ако би се једног дана открила једна галаксија много старија од тога . . .  немогуће стара, далеко старија од тог хипотетичног Биг Бенга, за који се дојуче тврдило да је био пре 12,75 милијарди година а данас се већ тврди да је био пре 13,7 милијарди  . . .  

(2)  Познато је да хирурзи до данас нису конструисали мини-робота који би тестерисао, бушуио, секао и уклањао унутрашње стврднуте наслаге из закречених великих крвних судова. И давао нови живот милионима људи. Наводно је немогуће зато што су те наслаге тврде као камен, много тврђе од зидова самог крвног суда. Али сад су бар неки доктори направили нешто (ако смо добро разумели) налик на вадичеп, неку врсту спиралне бушилице која може да се увуче кроз артерију у мозак, и тамо да закачи, а онда и да извуче из тела крвни угрушак, све у року од 20 минута, што значи да дотле тај део мозга можда још није (сасвим) умро. Питамо се зар је могуће да се тек у 21. веку неко тога сетио. Откриће је објавила нека болница која се зове ваљда "Концентрик медикал" (Concentric Medical). То би, ако буде дозвољено, била прва у историји хируршка процедура против можданог шлога, који годишње обори 750.000 Американаца. Досад и засад постојеће лечење састоји се од хемијских средстава за ширење крвних судова генерално, а тим средствима наводно треба 3 сата да почну јако да делују.

(3)  Израелски археолози су ископали накит и огледалце неке жене која је пре две и по хиљаде година, у 6. веку пре наше ере, допутовала из Вавилона у Израел. Археолог који је ово саопштио зове се, хм, Цвика Цук ?? (Tsvika Tsuk, chief archaeologist for the Israel Nature and Parks Authority).

(4)  Једну интересантну примедбу о природи науке изрекла је недавно астрономкиња Ен Кини (Anne Kinney, director of NASA's Astronomy and Physics Division): она каже да се астрономија увек само асимптотично приближава знању, никад не освоји цело знање: "Прилазите, не стигнете". ("You approach, you don't arrive.").

(5)  Нема "Галаксије", а тај простор на (сада баш богатом) српском тржишту магазина покушава да попуни неколико нових.

По научној поузданости, тачности, професионалности, апсолутно је најбоља, прави је витез међу осталима, "Астрономија", али она није општи научно-популарни часопис, него само астрономски. У Петом броју најавили су "још промена, од којих ће вам се неке можда учинити грубе и нагле" (мањи формат? јефтина хартија? питамо се) али нису прецизирали да ли ће излазити месечно или двомесечно. Узгред, од 13 догађаја на "Астрономијином" списку научних открића која су обележила 2003. годину, ми смо Вам јавили десетак, дакле, било смо прилично добро информисани и оцењивали смо прилично добро шта је у науци важно а шта не.

Али, упорно излази и "Планета" (прилажемо слику новог броја) која, међутим, понекад "ладно" донесе чланак који није истинит: на пример, у овом броју, на стр. 48,  да НАСА припрема "и планира да примени већ током ове деценије" нови шатл који би се лансирао електромагнетним путем по јако, јако дугачким шинама – по тлу . . . А истина је да НАСА не припрема то, али ће једног далеког дана можда на Месецу бити изграђено нешто тако. Или: кажу, на стр. 25 десни стубац, да је ровер, при паду на површину Марса, одскакивао "десет минута" на оним својим лоптастим заштитним балонима. Тако да ви не знате кад у "Планети" читате нешто што је истинито, а кад не: не можете бити сигурни. Па, сад, читате неке врло интересантне и лепе прилоге у "Планети" и бринете се: да ли је истина, да ли није. На пример, оно на стр. 33, "Срби први прочитали Дарвина", да је први на свету превод Дарвина на неки други страни језик био превод "Порекла врста" на српски, 1878, за шта дају и фотокопију насловне стране као и Дарвиновог поздравног писма. Верујемо да је та књига изашла 1878. у Србији, и то је дивно, дивно, али: како да верујемо "Планети" да пре тога нису изашли преводи на руски, француски, немачки...? А то, то стање непоузданости, за општи научно-популарни часопис није добро.
Захваљујемо се Тамари Лујак која нам је скренула пажњу на овај број "Планете".

Постоји и неколико часописа за сујеверје, мистификације, секте, с-ум-рак, астрологију, и слично што нема никакве везе са науком.

(6)  Наводно је на 7 милијарди км од Сунца откривен, у Кјуиперовом појасу, ледени објекат 1.800 км у пречнку. Па, зашто не признају да је то једанаеста планета? (Ако је Харон, који се у тандему врти заједно са Плутоном, десета.) Или дванаеста, ако је ледени див Кваоар, 1.200 км у пречнику, такође у Кјуиперовом појасу, планета. Иза саопштења о овом најновијем објекту стоје три угледна астронома (Mike Brown, a California Institute of Technology astronomer, Chad Trujillo, of the Gemini Observatory in Hawaii, and David Rabinowitz, of Yale University). Стварно би морали да седну, ови астрономи, и да изгласају закон о минималној дозвољеној величини планете.

(7) На соларним панелима оба ровера све је више Марсове прашине, а осим тога, на Марс се спушта јесен, па је сунце слабије; из та два разлога, ровери имају све мање струје . . .  полако се гасе. Али још имају снаге за истраживање и за велике вожње (доносимо слику трагова точкова који остају иза једног ровера).

( 8 )  Сајт "Беографити – поглед из свемирског брода" заспао је, опет, на неколико недеља.

( 9 )  Јавићемо вам програм "Лазе" за март чим га добијемо. (Март, не програм. ) (Пардон, грешка, програм, не март.)


Поздрав из СДНФ.


Цењени   ,

ево данас, у четвртак 4. март 2004, допуне вести од последњег дана фебруара 2004:

(1) Програм "Лазе" за март био је затурен међу другим фајловима, пронашли смо га. Дакле:

ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА МАРТ 2004.

01. МАР   SCREAMING DOT COM: РАЗГОВОР О ПРИЧАМА СА ПРВОГ ИНТЕРНЕТ КОНКУРСА САЈТА SCREAMING PLANET
   Учествују: Себастиан Аданко и Иван Нешић

08. МАР   ГОДИШЊА СКУПШТИНА ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ"

15. МАР   РАЗГОВОР С ПИСЦЕМ: ОТО ОЛТВАЊИ
Учествују: Гаврило Петровић и Ото Олтвањи

22. МАР   ПОСТОЈИ ЛИ ДОМАЋИ FANTASY: РАЗГОВОР О НОВЕЛИ "БЕЛИ ВИТЕЗ"
      Учествују: Владимир Лазовић и Владимир Весовић

29. МАР    КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА
      Модератори: Александар Марковић и Иван Нешић

(2)  Требало је да Вам пошаљемо слику трагова које точкови ровера остављају за собом на Марсу. То је друга ствар коју дугујемо од недеље. Па, ево те слике.

(3)   У међувремену су научници прилично медијски драматично саопштили да су на Марсу нашли минерале (обиље соли кристализоване као од испаравања слане воде, и, неки гвоздени сулфат звани јаросит) који доказују, и то, баш дибидус доказују да је тамо било воде: наиме ти минерали нису могли настати без присуства воде. ОК.
Али, барем лаику се чини да нешто апсолутно није у реду са тим геолошким траговима воде на Марсу. То су такви гигантски кањони, то су вододерине тако непојамно огромних размера, као да су хиљаде Волги и Амазона текле по целом Марсу милионима година веома интензивно. Извирући ниоткуд; увирући нигде. Не види се механизам којим би милијарде кубних километара воде биле подизане назад ка неким висијским теренима, да би се одатле сливале ка некој ниској географској (да не кажемо надморској) висини. И као да су те хипер-огромне реке захватале, својом ширином, више од половине укупног копна, а тек то не би могло бити: река мора да буде, ипак, релативно узана у односу на континент, који мора бити много шири од ње. Дакле, ерозија на Марсу је неразумљива зато што захвата превелика пространства. Један могући одговор био би, да је главна ерозија на Марсу ипак била еолска, дакле, помоћу ветра и оштрог песка, а не хидролошка, помоћу воде. Ово је барем утисак лаика.

(4) "Политикин забавник" је нешто попустио са објављивањем СФ. Таман смо се понадали, кад оно – престало. Видећемо да ли ће се наставити.

(5) Јуче увече је на телевизији "Б92" приказана најновија филмска верзија "Франкенштајна". Као што је познато, Мери Годвин Вулстонкрафт Шели је, као тинејџерка (19 година) једне летње ноћи на Женевском језеру написала кратку причу са тим насловом а затим 1818. објавила и роман "Франкенштајн" чиме је рођен жанр СФ. Кроз само 16 година треба прославити двестагодишњицу тога. У овој новој верзији филма, грозно је недостајао Борис Карлоф, кога је сасвим неуверљиво заменио Роберт Де Ниро. Камо среће да су дигитално оживели старог Бориса! (То му је псеудоним, додуше; био је то један енглески глумац; свеједно, он заувек остаје онај прави Франкенштајнов монструм.) Редитељ је Кенет Брана. Филм је намерно ишао на визуелни амбијент и манир глуме оних древних артистичких режијских покушаја из доба црно-белог немог филма, као што су били рецимо "Кабинет доктора Калигарија", "Метрополис" или руска "Аелита".

Један изразити пример овог визуелног артизма: унутрашње степениште у нечијој кући, полукружно, из приземља ка првом спрату, високо 20 метара, широко при дну 10 метара али при врху само метар-два, исклесано у монолитном каменом масиву, са једне стране ограничено вертикалним зидом који је права литица, а са друге стране без икакве ограде.

Филм такође има огро

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"Неко као овај читалац који употребљава увредљиве речи ("наказа") само зато што је негде у неком издању наишао на словну грешку, писало је "tmajca" а требало је да пише, наравно, Т-мајица. Не верујем да ће се он сад извинити. Ја да сам неког тако увредио, сигурно да бих се извинио.

Ovaj citat izuzetno dobro ilustruje ono što sam hteo da kažem. Dakle, ne samo da ne poznajete engleski, nego ne znate ni maternji jezik.

Nije u pitanju slovna greška, "tmajca" ili "t-majica" su...pa za mene teško izrecivi primeri ogromnog neznanja i ograničenosti. To nisu uvrede, to su činjenice. Bože, da li je moguće da ja 2005. godine zrelom čoveku koji je završio fakultet objašnjavam zašto je "t-majIca" pogrešno? Nadrealno...

A ne znate ni šta znači, ni, što je još važnije, kako se koristi reč "nakaza".  Da ne pominjem "sigurno da bih se". Ako sam vas uvredio, izvinjavam se, ali to neće promeniti činjenicu da loše prevodite, da niste svesni svojih ograničenja, da ne koristite rečnike, da ne koristite pravopis, da ne koristite enciklopedije i tako dalje.

Ili ih možda i koristite, ali ih kasnije ignorišete.

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"П.С. 2  -- Бобан је у праву за једну ствар, али га људи годинама не чују, јер он на томе не инсистира. У српском језику, сувишно је слово  "с"  у речи "спомињати". Сувишно је зато што и без тог једног слова та реч значи апсолутно исто. Дакле, не треба никад ништа "спомињати", довољно је: помињати.

Kažem ja, forumi imaju edukativni karakter. Izmeniću dotični post i učiniću ga pismenijim, tj. ''spomenuo'' će postati ''pomenuo''.

Aleksandre, ja nisam ništa kazao iz zle namere. Samo sam odgovorio prijatelju. Voleo bih samo kada prevodite ubuduće delove serijala, da čitate rad prethodnog prevodioca. Hajde priznajte, molim Vas; da li ste pročitali Crveni i Zeleni Mars pre nego što ste se dohvatili prevoda Plavog. Ipak je prevelika razlika između prevoda.

Dobro me Trol podseti. Aleksandre Nedeljkoviću, šta ste čitali od SF-a, horora i fentazija u poslednjih 10 godina pa da možete da donosite kvalitativne sudove i pričate o žanrovima?

Trole, rečnik Akademije nije došao do "s", ali rečnik Matice srpske navodi reč spomenuti.

Šta dobijamo kada se demokratija ukrsti sa skrolovanjem desetokilometarskih postova?

Aco, možemo li nekako da dobijemo dajdžest verziju?

Quote from: "taurus-jor"Aco, možemo li nekako da dobijemo dajdžest verziju?

Ili barem nesto iz 2005.

samo da izrazim moje ogromno divljenje lurdu koji ima nerava da gospodinu profesoru Aleksandru B. Nedeljkoviću pokušava da objasni zašto su njegovi prevodi loši

ja sam relativno skoro čitao legende sa kraja vremena i pronašao predivan biser, mač elrika od melnibonea - olujnik je doživeo trensformaciju i postao burevesnik ,engleski original je naravno - stormbringer

mislim da je ovo lep primer koji sve govori sam za sebe,kao i lurdova t-majca,pardon majica.

buahahahahahaha

Цењеног критичара питам,

како треба превести "T-shirt" ?

Кад сам преводио "Плави Марс", итекако сам имао при руци Салетов претходни рад, али нисам могао да постанем Сале. . .

Е, сад. Окачити 2-ги, а затим и трећи део 2004. године.

SF vesti iz 2004, 2-gi deo, april i maj

Цењени   ,

(1)  ево промене у нашем систему рада! Захваљујемо се Слободану Ивкову, београдском ликовном уметнику и историчару српског стрипа, на сугестијама које смо, ево, прихватили. Од сад ће ове емисије СФ вести бити нумерисане, тако да ћете моћи да их сакупљате. Данашња емисија се зове "pcSF0180, вести из научне фантастике 2004 04 04" што (ево објашњења) значи да је то "писмо, циркуларно, СФ, нула-сто осамдесето" и да су ове вести упућене вама тог датума: "2004 година, месец 04 (тј. април), дан 04". Оне ће вам увек бити послате и као фајл, а не само у е-мејлу, а биће (кроз неки дан . . . надамо се) и на сајту СДНФ, да бисте их могли узети и накнадно.

(2)  Још једном се захваљујемо Слободану Ивкову за сугестије које су довеле до ових одлука, и, тим поводом, шаљемо вам једну карикатуру коју је он нацртао за часопис "Галаксија" пре 27 година а која никад досад није објављена, нигде! Наиме "Галаксија" (која, као што знате, већ годинама не постоји) је објављивала Ивкова више пута; по његовој евиденцији, објавили су му  23 С & СФ карикатуре и 1 стрип-каиш: у бр. 66/октобар 1977. на стр. 8 (6 карикатура и стрип), у бр. 80/децембар 1978. на стр. 60 (9 карикатура), у бр. 82/фебруар 1979. на стр. 60 (4 карикатуре) и у бр. 110/јун 1981. на стр. 91 (4 карикатуре), али, ову једну једину нису објавили, из разлога који нису тада објашњени, и који ће вероватно заувек остати непознати. Дакле, присуствујете једној премијери. Карикатура се односи на слетање (на Марс) свемирске сонде "Викинг", која није имала точкове него ноге. За сваки случај, да бисмо подсетили неке младе људе како је то изгледало, шаљемо фотографију једног "Викинга" направљену у току припрема на Земљи.  

(3)  Тек сад једна вест. Лидер организације "Хамас" објавио је у Палестини у име целог ислама (тј. муслиманске вере) рат Америци, чиме је оспорена тврдња историчара др Френсиса Фукујаме (Francis Fukuyama) да је историја завршена, да се догодио крај историје, јер наводно нико више не оспорава победу западне политичке филозофије, западног модела парламентарне  демократије и тржишне економије. Ето, неко оспорава. Тако гледано, историја није завршена.

(4)  У Швајцарској, у Берну, на Институту за форензику при тамошњем Универзитету, доктор Михаел Тали (Michael Thali) са колегама предлаже да се аутопсија покојника више не обавља на традиционални начин, сецкањем, него помоћу скенера: они би скенирали тело преминуле особе и на тај начин установили узрок смрти. Покојник уместо да буде (извинте) исечен на парампарче, остане цео. Ово би била виртуелна аутопсија – виртопсија (virtopsy), каже др Тали. Међутим, други доктори, скептици, замерају да се на тај начин неће видети боја ћелија, на пример канцерозних, нити ће се моћи урадити хемијска анализа појединих ткива. Ми додајемо: и моћи ће хакерским начином да се подметне комплетно лажна слика тела, комплетно лажни скен.  

(4)  Амерички председник Жбун одлучио је да свечано потпише један закон који каже да убиство труднице значи убиство две особе, наиме труднице и бебе.

(5) На дан 17. априла 2004, дакле кроз отприлике две недеље, требало би да у васиону крене један сателит чије је полетање одлагано већ 45 година, много дуже него чак и објављивање карикатуре Слободана Ивкова! Ово саопштавају из института Стенфорд. Полетање ће бити из ваздушне базе Вандерберг у Калифорнији. Сателит ће се звати "гравитациона сонда Б" (енгл. Гравитy пробе Б) а задатак му је да провери две битне Ајнштајнове претпоставке о природи простора и времена. Унутра ће се налазити две кварцне кугле, изузетно фино полиране, наводно најсавршеније сфере које је човек икада произвео, отприлике велике као пинг-понг лоптице; кад стигну горе, оне треба да се заврте, отприлике као жироскоп; и, док орбитују на неких 600 км висине, требало би да због извесних финих релативистичких ефеката мало, само мало измене начин свог ротирања. Ротација масе Земље (пазите: ротација масе) требало би да мало вуче просторно-временски оквир у коме се експеримент догађа; ово вучење, ово тегљење зове се "вучење оквира" (енгл. frame-dragging) и не би се тако догодило кад се Земља не би окретала; да подсетимо, у Њутновој теорији гравитације нема ове појаве, јер (ако смо добро разумели), по Њутну, било би (за те две лоптице горе) савршено свеједно да ли се Земља окреће или не.
Да би експеримент успео, лоптице ће морати да буду јако охлађене, што је могуће ближе апсолутној нули, и мораће да буду у одличном вакууму, што је могуће ближе апсолутном вакууму.
   Ех, кад би се доказало да је Ајнштајн нешто превидео . . . била би то огромна револуција у самим темељима физике.

Толико за ову емисију . . .

Поздрав из СДНФ.

(приложен текст истих ових вести као фајл, и, две слике:
"Викинг на Марсу 1977, нацртао Слободан Ивков", и,
"Viking 2 lander for Mars, 1975, big, 84KB"  )

Цењени   ,

ево вести из научне фантастике за Ускрс, 11. април 2004.

(1)  Видите, април је, неколико часописа би требало сад да се појаве са новим бројем, а да ли ће, то још не знамо. Засад је то магазинско "страшно судилиште" успешно прошла само "Планета", својим бројем 7, чију насловну страницу вам доносимо. У горњем левом углу, некако баш уз сам наслов, појавила се, гле, једна веома интересантна реч, штампана усправно. Видите је. Иначе на насловној страни је једно велико издужено лице нашминкано у зелено, са шљаштећим местима ("шљокицама"?), не знамо зашто. На тој истој страни се виде још две интересантне ствари. Прво, врло леп амблем Српске академије наука (доносимо вам и то), а друго, наслов ћирилицом о САНУ као кући српске памети, с тим што ликовно решење те ћирилице има проблем, јер, кад се у ћирилици слово "п" стилизује тако, онда оно слово које видимо два места после тога мора да се схвати као "т", дакле, строго узев, ту пише "кућа српске патети".

(2)  Бивша жена бившег америчког председника, садашња сенаторка, Хилари Клинтон, морала је врло озбиљно да поразговара са неким мормонима зато што се испоставило да су они посмртно покрстили у своју веру, мормонску, око 400.000.000 (четири стотине милиона) мртвих Американаца. Они систематски прикупљају информације о сваком ко умре, и онда обаве церемонију, с тим што један жив мормон одговара на питања и изрекне речи пристанка, у име мртвог грађанина.
Пажња српски хорористи! Овде има посла за вас.

(3)  НАСА планира да котрља она два роботића на Марсу још неколико месеци, докле год буде икако иоле могуће, иако су већ остарили и почињу да побољевају. Предлажемо да се "ровер Спирит" одсад зове "Болани Дојчин".

(4)  Наводно је установљено да се магнетни поларитет Земље (што значи, где је северни а где јужни магнетни пол) мења у дугим, али неправилним и непредвидивим интервалима, који трају између 20.000 и 50.000.000 година. Последњи такав преокрет Земљиног магнетизма био је, кажу, пре око 780.000 година. Ново откриће састоји се у томе да се тај преокрет не догоди "у секунди", него потраје око 7.000 (седам хиљада) година: Земљино обједињено (уједињено) магнетно поље почне да попушта, буде све слабије, онда нестане, али на површини се тада осећају многа мања, много слабија, локална магнетна поља која имају свако свој центар (то је мултицентричност), а онда почне да се успоставља ново, преврнуто, јако поље, које на крају преовлада и обједини целу планету у једну магнетну целину; а све то због струјања растопљеног гвожђа доле дубоко унутра.

(5)  У једном недавном (27. март 2004) броју магазина "Њу сајентист" (енгл. New Scientist), на стр. 32-35 постоји чланак у коме се говори о могућем постојању једне прилично фантастичне појаве у квантној физици, која би се звала (ако постоји) "упетљавање" честица (енгл. entanglement of particles). Наводно, ако су се две честице судариле, и разишле, после тога судбина једне зависиће још извесно време у некој малој мери од судбине друге, без обзира на брзину светлости – отприлике (ако смо добро схватили) као у славном и величанственом, мистериозном и непојамном, ЕПР (Ајнштајн-Подолски-Розен) експерименту. Али то није све. Наводно постоји и "ентенглмент" ТРЕНУТАКА у времену, наиме, ако ви измерите поларитет неког фотона, и ако мало касније опет измерите поларитет тог истог фотона, резултат оног РАНИЈЕГ мерења зависиће у некој малој мери од резултата оној каснијег!
Ако ово буде једног дана и доказано, читав свет науке, а посебно квантне физике, ће тиме бити додатно ре-мистификован.

Поздрав (хришћанима: Ваистину воскресе!) из СДНФ.

(прилог: насловна страна "Планете" бр. 7, и, детаљ са ње наиме амблем САНУ)


Цењени   ,

ево вести из научне фантастике за недељу 18. април 2004:

(1)  Сајт "Беографити – поглед из свемирског брода" сада је редовнији. Најновија емисија (број 527, од 31. марта 2004; опажате закашњење од две недеље?) интересантна је по томе што опширно доноси вести и коментаре о филму Мела Гибсона "Страдање Исусово" као да је то СФ. У филму се повремено појављују зли дуси а можда и сам Ђаво.

(2)  Доносимо вам слику неидентификованог летећег објекта (НЛО, а на енглеском то је: УФО)  изнад Београђанке. Овај тајанствени лебдећи предмет снимио је Славољуб Живановић, члан Српског друштва за научну фантастику.

(3)  На телевизији БК, "Зона сумрака" (коју можете видети три-четири пута недељно, око 23.00 часа) има у последње време понеке скромне или слабе, али и понеке добре епизоде.

(4)  Најбоља српска СФ списатељица данашњице се недавно удала.

(5)  Изашла је "Астрономија" број 6, без назнаке месеца, али, ми знамо да се на киосцима појавила средином априла. Горњи леви угао (који се на многим киосцима једини и види) изгледа апсолутно исто као у неколико претходних бројева, тако да је чињеница о појави новог броја невидљива за оне који га само на основу изгледа тог ћошета траже. Часопис је врло луксузан и врхунски квалитетан, цена је 160 динара. Доносимо слику.

(6) Ако писци СФ желе да израчунају, научно тачно, колико би биле катастрофалне последице ако би нас погодио астероид те-и-те величине, такве-и-такве брзине, за ово сад постоји бесплатан програм, на сајту који се зове на енглеском "The Impact Effects Program" а адреса му је http://www.lpl.arizona.edu/impacteffects, па, изволте, писци.

(7)  Изашла је опет, после дуже паузе, прича фантастике у ПЗАБ (Политикином забавнику), аутор је Зоран Јакшић а прича се зове "Вертикалне игре" и више је фантазија него СФ, зато што се приказана "квантна чаша" слабо држи као наука и више је литерарно средство за драматизацију преокрета у једној моралној дилеми. Доносимо детаљ са корице овог броја ПЗАБ: то је слика која сугерише дарвинистичку еволуцију паметних машина . . .  робота, наиме.

(8)   Имена српских учесника који говоре (дају интервју) у документарном филму "Трекији 2" објављена су и можете их погледати на сајту www.Trekkies2.com .  Укупно из "Сербије и Монтенегра" говори петнаест људи, који су, дакле, пред целом СФ планетом заступили овај народ и ову земљу како су најбоље могли, а то су (преносимо енглески, како је на сајту написано): Danijela Dostan, Dejan Garic, Zoran Janjetov, Vesna Stamenkovic Mariposa, Dusan Miloscin, Bojana Mirkovic, Adrian Nedeljkovic, Aleksandar Nedeljkovic, Dusan Sijacki, Maya Smiljic, Dragana "Gaga" Stojiljkovic, Relja Trajkovic, Tanya Trajkovic, Sofija Vidic, Veljko Vidic. – Њих ће видети негде између 5 и 50 милиона гледалаца . . .

Прилози, 3 слике:
  casopis 'Astronomija' br 006, april 2004
  Zhivanovic Slavoljub, NLO nad Beogradjankom 2004, i,
  robo-sapiens pred vratima, mala slika, 50 KB

П.С. Ове данашње вести, и ове три слике, већ су окачене на сајт СДНФ.

Ето . . .

Цењени   ,

ево СФ вести за недељу 2. мај 2004:

(1)   Ото Олтвањи је био потписан као преводилац розвелске СФ серије "Мрачно небо" на ТВ Б92 једног понедељка касно уноћ. То је, колико знамо, први случај да један познати фан (хорориста, али и СФ) преводи СФ за ТВ. Ако је било таквих случајева и раније, молимо јавите нам.  

(2)  Биле су заправо приказане две епизоде (једна епизода из једне розвелске СФ серије, и једна епизода из ДРУГЕ розвелске СФ серије) у исти дан, понедељак уноћ, и биле су толико сличне да је неко могао да задрема око 20.40 сати, и да се пробуди око 23.40, и да не примети да је у другој серији, него да се само зачуди колико дуго траје та епизода.

(3)  У прошлом ПЗАБ био је одломак романа "Око времена". Одломак је о начину како су наши преци постали људи (тј. како су постали од мајмуна) а аутори су Стивен Бакстер (који је стварно писао) и Артур Ч. Кларк (који је дао, као и у многим другим ранијим таквим литерарним кооперацијама, своје име, скицу основне идеје, и можда неко генерално усмерење); одмах после тог одломка била је наруџбеница за оне који су пожелели да ту књигу купе. Доносимо вам скенирану ту наруџбеницу, која гласи на др Живковића лично (а не на издавачку фирму "Поларис") тако да, ево, можете и сад да се претплатите.
      У најновијем броју ПЗАБавника (30. април 2004), имате српску СФ причу о мутантима који долазе на први контакт натоварени (сваки поједини) обиљем својих  слинавих руку, ногу, очију итд. Аутор је потписан као Ратко Р. Радуновић, а прича је написана ијекавицом (из Републике Српске, могућа је претпоставка, мада тог дијалекта итекако има и у републикама Србији и Црној Гори и другде).

(4)  Ровери на Марсу немају никаква светла за ноћ, немају фарове, а оправдање за овај пропуст конструктора састоји се у томе што ровери ионако добијају електричну енергију из својих фотоћелија, дакле немају ни струје кад нема сунца, па онда фарови не би ни могли ноћу да раде. Па ипак, остаје да нас грицка црв сумње: није у тој слици баш све у реду! Некако су ровери сувише беспомоћни и незаштићени. Шта ако их Марсовци нападну НОЋУ?  :)

(4) На дан 28. априла лансиран је сателит који треба да тестира Ајнштајнову теорију гравитомагнетизма. Гориво ракете: керозин (али, високо рафиниран) и кисеоник (који је заправо, у строго прецизном начину изражавања, оксидант а не гориво; али у пракси, у једном банално-реалном истинитом смислу, пошто мора да се натанкира пуно тога да би ствар радила, то је ипак гориво). Сателит има свој сопствени, специјални ГПС (глобално-позиционирајући систем, енгл. global positioning system) да би у сваком тренутку веома, веома тачно знао где се налази. Орбита је прилично ниска, око 600 км, јер је управо близина Земљине масе битна. (Ви знате да у орбити има гравитације, итекако, мада су астронаути у привидном бестежинском стању због центрифугалне силе.) Сателит ће се и оријентисати, помоћу свог сопственог телескопа, према звезди    "ИМ Пегаза" која је удаљена око 300 светлосних година (енгл. IM Pegasi) са прецизношћу (ако смо добро разумели) од једне десетинке лучног милисекунда, прецизније него што се иједан сателит икада оријентисао. Научни резултати се очекују кроз неколико месеци.
   И Њутн и Ајнштајн су сада (метафорично говорећи . . . ) "задржали дах" у силној напетости да виде чија ће теорија преовладати. Обојица имају своје навијаче овде међу нама живима . . .

(5) Дејвид Милер са универзитета Лидс у Британији досетио се да, пошто знамо да се неки рептили сада рађају више у мушком роду (тј. више мужјака се испили из јаја) или више у женском роду, зависно од амбијенталне температуре, можда и ту лежи део одговора о тајанственом нестанку свих диносауруса са овог света: можда је астероид снизио температуру и довео до тога да су се рађали (тј. из јаја су излазили) углавном само мужјаци, па су убрзо и изумрли.
Другим речима, ех, нису имали женске. То им је била озбиљна грешка.

(6)  Описујући једну кометицу која управо сад пролази кроз Сунчев систем (и не види се без двогледа, и мора се јако тачно знати кад и где је уопште видљива, и није опасна), неко је написао, на енглеском, да се њен реп протеже ево у ком правцу: (енгл): "in anti-sunward direction" па се баш питамо како бисте Ви то превели на српски?

(7)  У чланку из науке, 22. априла, под насловом "Тестови нашли горњу границу могуће брзине снимања података" извесни Брајан Бергштајн (Bergstein) каже да једна група научника тврди да је установила горњу . . . добро, то . . . и да она износи око 1000 пута више од садашње брзине у компјутерима – и да је ту крај: нико никад неће наснимавати податке брже од тога. Коришћени су електромагнетски пулсеви у трајању од само две-три пикосекунде (милион-милионитих делова секунде). Још краћи пулсеви морали би бити много већег интензитета а то би, кажу, довело до насумичног, уместо контролисаног, мењања магнетизма на том делићу вашег хард-диска. Интересантно је да Бергштајн каже да се електромагнетно поље у овим експериментима кретало "малтене" брзином светлости (енгл. nearly the speed of light). Ми бисмо очекивали да буде без тог "малтене".

(8)  Програм Лазе за мај 2004:

ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА МАЈ 2004.

03. МАЈ     "ЗАМРШЕНА СТРУКТУРА ПОЛИЖАНРОВСКОГ ЛУДИЛА ЈЕДНОГ РОМАНТИКА:
           ЏЕФРИ ТОМАС, КЊИЖЕВНИК "
Води: Душан Жица

10. МАЈ   "ПРЕДЕЛИ ОСЕНЧЕНИ КРВЉУ: ДАРИО АРЂЕНТО"
           Учествују: Молош Цветковић и Јован Ристић

17. МАЈ   "ЛОРЕЛ ХАМИЛТОН: ГРЕШНА ЗАДОВОЉСТВА"
           Представљање серијала о Анити Блејк, ловцу на вампире
Води: Жарко Милићевић

24. МАЈ   "КНЕДЛЕ У ГРЛУ, ЗУБИ НА ВРАТУ: НАШ ПОЗНАНИК ВАМПИР"
           Учествују: Бојан Жикић и Петер Петровић

31. МАЈ     КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА
   Модератори: Александар Марковић и Иван Нешић
     
За Друштво љубитеља фантастике "Лазар Комарчић"

ВЛАДИМИР ЛАЗОВИЋ

Председник Друштва

Ето . . . то су вести за данас.

Поздрав из СДНФ.

Цењени  ,

ево неколико вести из научне фантастике, за 13. мај 2004. Тек кроз неколико дана ће бити стављене на сајт, не данас.

(1)  Неко је направио изузетно интелигентне, дивне Мендељејеве системе не хемијских елемената, него воћа, поврћа, животиња, риба, научне фантастике, и лудих елемената. То су зидни постери, намењени за учионице, кабинете, радне собе . . .  али сваки кошта 29 долара или тако нешто. И, далеко су превелики да би се могли скенирати на кућном апарату. Доносимо вам најбоље што можемо, наиме, скен једног угла (горњег левог) Мендељејеве таблице воћа. Оне остале се нуде (енгл. Periodic table of SF, fruits, vegetables etc.) на разним сајтовима, a постоји, као што поменусмо, и Мајкл Свонвикова таблица СФ, али то је нешто сасвим друго, чисто интернетски интерактивни документ, али диван ( енгл. Michael Swanwick's Periodic Table of SF:
http://www.scifi.com/scifiction/periodictable.html ).  

Ех, ако ико има ово . . . у некој ипак дигитализованој али већој варијанти . . . било би дивно имати то! Доносимо и рекламу, на којој се види (али, ситно!) цела таблица воћа, и цела таблица поврћа. То су прве три слике за данас.

(2)  Једна храбра млада Рускиња извукла је некако дозволу власти за одлазак у Чернобиљ, па села на мотоцикл и одјурила у тај град смрти. Она се зове Елена, презиме не знамо, додала је себи псеудоним "Дете брзине" (на енглеском Kid of Speed) а адреса њеног сајта је:  www.kiddofspeed.com    (пазите, са два слова "д"). Препоручујемо да погледате. Има неколико десетина крајње језивих слика. Оне су релевантне за научну фантастику као приказ како би цела северна хемисфера Земље могла изгледати после једног осредњег нуклеарног рата. (Ви знате да ми сад сви чекамо, да ли ће муџахедини успети да опале нуклеарну бомбу у неком америчком граду, на пример у Њујорку.) Хиљаде квадратних километара територије је напуштено, и биће забрањена зона следећих 300 до 600 година. Тамо луњају мала крда дивљих коња, а из солитера расте жбуње. Колико је било мртвих? Па, прва чињеница о тим великим катастрофама састоји се у томе што нико не зна тачно колико је било мртвих, јер су разбијени управо они социјални механизми који би могли прикупити тачне податке о томе. Али, одока, око 300.000 мртвих. То је била цена тог социјалистичког нуклеарног експеримента. Да подсетимо, то није била нуклеар

SF vesti iz 2004, 3-ci deo, juni i juli

Цењени   ,

ево извештаја са јучерашњег (данас ће се поновити) пред-приказивања документарца "Трекији 2" у коме смо ми, Срби; и, ево и других вести. Дакле!

(1)  Пред-приказивање (такозвани скрининг) било је одржано у петак 4. јуни са почетком у 19 часова у сали једне врло старе зграде, такозване Католичке порте, у најужем центру Новог Сада. Католичка порта је отприлике као једно велико двориште, или, пре би се рекло, мали трг, непосредно иза велике католичке катедрале у строгом центру града; па ипак на плану града Новог Сада, Католичка порта се води као улица, а ова зграда у којој је било приказивање је зграда са бројем 5. Испред катедрале су Позоришни трг а такође и Трг слободе. Како се иде до тамо? Од аутобуске – железничке станице право напред, огромно широким Булеваром ослобођења, идете неких 1.500 метара, а онда под правим углом скренете лево (ка Дунаву), у авенију која се зове Јеврејска улица, и њоме идете око 200 метара, и већ сте на првом та два трга (Позоришном), и већ видите катедралу. То вам је укупно око 1.700 метара, отприлике као од Калемегдана до палате "Београђанке". – А како се стварно иде? Па, већ на самој станици причекате градски бус 4, и онда питате возача (који вам прода карту за 15 динара) а сиђете заправо на некој трећој или четвртој станици, кад Вам он каже.
Било је, на "скринингу", око 200 Новосађана, неколико Београђана (победа Новог Сада са 100 према неколико) и два Американца: режисер тог филма, Роџер Најгард, и (ако смо добро схватили) још један члан екипе.
Хтели су да почну у 19.00 али комбинација компјутер-видео бим није радила, вероватно зато што је једна машина тражила резолуцију 800 са 600 пиксела, а друга давала 1200, или обратно, тек – компјутерски техничар, који је тад први пут пробао да то све укључи једно у друго, нашао се у чуду, добро се намучио, и све је стварно почело да функционише тек око 19,25. Прво је један средовечни господин одржао кратку уводну реч у професорском стилу, па дао реч Рељи Трајковићу (који је говорио, из разлога скромности/спонтаности – као што је код многих младих људи, на жалост, случај – сувише тихо а и сувише брзо, па га нисмо најбоље разумели); он је дао реч Најгарду, који не зна српски, и који је своје излагање почео тако што је питао публику (енгл.) "Did he just call me an asshole?" чиме је показао непоштовање према целој ствари, а затим је објаснио да су они, "Парамаунтова" екипа за овај документарац, били задивљени што су уопште примљени у Србији након онаквог рата и бомбардовања, и да до тада појма нису имали ни да овде уопште постоји фандом "Звезданих стаза"; да смо добили у филму једнако време као и свака друга држава изван САД, наиме, добили смо својих 6 и по минута, и то позитивног публицитета за ову земљу, након десет година константно негативног публицитета широм света; да очекује да критике нас који смо учесници (тј. ушли смо у филм) буду исте као што су биле широм света, наиме, "Зашто у филму нема више мене?" али да је преко 99% материјала морало бити изостављено јер су они снимили укупно 180 сати материјала а за то треба неколико недеља времена само да би се одгледало; и, да Дениз Крозби овог пута на својим путовањима није могла даље од Италије, али нам је послала поруку, коју је он прочитао, а која гласи отприлике (енгл): "My friends, I wanted to be with you, but could not, but I'll be with you in spirit, and I send you my love; Denise".
Преводила је Београђанка, чланица Српског друштва за научну фантастику, коју знате по надимку Марипоса, што на шпанском значи лептирица; била је сувише тиха, док је Роџер говорио баш како треба говорити кад стојите на позорници, наиме, веома гласно, јасно, и разговетно. Узгред, њихов сајт је    

http://www.trekkies2.com/

Филм је трајао око сат и по, и састојао се од географских блокова, и, од тематских блокова; сваки блок по неколико минута. Географски блокови су се низали отприлике овако: Аустрија, САД, Немачка, САД, Француска, САД, Италија, САД, Британија, САД, Бразил, САД, Аустралија, САД, Србија, САД, САД, САД, САД.  Тематски блокови убачени ту-и-тамо између овога су: екстремни фанови тј. кад је фановство претерано;  нормални фанови тј. шта је у фановству нормално; добротворне друштвене активности (помоћ сиротој деци итд) појединих фан-клубова; рок-музички бендови, и аматерски филмски, театарски, и стриповски клубови инспирисани "Звезданим стазама". Клингони са оним набораним челима и медиевално-ратничким робусним понашањем су доминирали.  – А они су упола Руси, у серији, зар не? Са именима као Александар, зар не?
Општи утисак је да су странци бескрајно богатији од нас Срба јер имају пара и материјала за костимирање, маскирање, моделирање просторија, итд, а ми немамо. Бразил је представљен као земља огромне вреле територије, Француска као земља хране, а Италија као земља хране, гондола, и католичких свештеника.
Да подсетим, домаћица целог филма, свих сат и по, која је све те фанове на четири континента интервјуисала, је Дениз Крозби, унука певача Бинг Крозбија, која је у "Звезданим стазама" глумила – али тако кратко! – Ташу Јар. Али публика је изузетно позитивно реаговала кад се у једном тренутку појавила, дајући интервју, глумица Нана Визитор, која је у "Звезданим стазама" глумила Киру Нарис (енгл. Kira Narys), такође официрку, која је у детињству водила на својој планети, Бејжор, ослободилачки рат против кардасијанске окупације. Сећате се, "Дубоки свемир 9", она са мало набораним челом тачно код корена носа тј. тачно између очију.
Србија је приказана полазећи од Калемегдана у ноћи, па преко београдске "Кинотеке" у којој су београдски фанови плаво униформисана група (сећате се: 12 поручника, српских официра, из састава Звездане флоте 24. века) која уз асистенцију Таше Јар студира планове свемирског брода "Ентерпрајз", па до Новог Сада, где је лепо приказана прва "Стар Трек" конвенција у историји Балкана, а затим се ишло са Рељом у шетњу по граду и са Видићем по његовом стану.
Апсолутно најбоља ствар, међутим, коју смо ми дали у овом филму (који ће гледати, кроз неки месец, између 5 и 50 милиона људи), један апсолутно бриљантни прилог који је по једној озбиљној линији надмашио све остало и српско и инострано у тих сат и по филма, била је једна висока девојка из Новог Сада која је испричала како ју је, у детињству, потресла епизода "Кожа зла" (енгл. "Skin of Evil" , то је 22. епизода у Другој генерацији тј. другом серијалу у саставу "Звезданих стаза") у којој је Таша Јар (Natasha – Tasha Yar)  погинула; и како је запамтила опроштајну поруку те Рускиње, Таше Јар (наиме Таша је, за живота, снимила ту поруку, и оставила је као тестамент, да је њени пријатељи виде и чују само ако се њој нешто деси); а онда смо то и чули, наиме, ова новосадска учесница је напросто казала, изрецитовала, напамет, онај први, предивни, општи део Ташине поруке (пре поименичног обраћања појединим члановима командне посаде), који гласи тачно овако (енгл):

"Hello my friends. You are here noњ њatching this image of me because I have died. It probably happened while I was on duty, and quickly, which is what I expected.

Never forget I died doing exactly what I chose to do.
What I want you to know is how much I loved my life and those of you who shared it with me.

You are my family.

You all know where I came from and what my life was like, before. But Star Fleet took that frightened, angry young girl and tempered her. I have been blessed with your friendship and your love."

Ово је изговорила много бољим енглеским, наиме, њен енглески је био много бољи ту него кад је говорила (пре, и после тог одломка) своје сопствене енглеске реченице. Професорима страних језика биће одмах јасно шта се ту догодило: она је меморисала не само (граматички савршено исправне) реченице, него и нагласак, ритам, фонетику, интонацију, емоцију, па је то испало одлично.
   У филму који је иначе преоптерећен површно-смешним и површно-забавним фановским призорима, овај прилог је заблистао, засенио, као права мала емоционална атомска бомба, ултра-озбиљна (и добио велики аплауз новосадске публике), и доказао да је нешто у Таши Јар остварило контакт са нечим у словенској души.
Србија је једина балканска, словенска, и источноевропска земља у овом филму. Дакле, заступили смо свој народ, своју групу народа, и своју половину Старог континента. Па, као што (отприлике) каже онај ђаво у српском филму "Ми нисмо анђели": "Овај је у животу смувао 1.200 жена . . .  ТО  ЈЕ   Н Е Ш Т О !"

ПОЧЕТАК  НАКНАДНЕ  ПРИМЕДБЕ:

(Накнадна примедба А. Б. Недељковића, 2005 02 23:  могли су да учествују и многи чланови "Лазе Комарчића", и позвани су, али их је неко навео да буду максимално против. То је чак добило размере одбацивања "Звезданих стаза" . . . невероватно, какав штетан раздор, какав штетан ривалитет између два клуба, уместо да  сарађујемо и да СВИ будемо тамо, тог дана. Какво штеточинство је то било. Многи чланови "Лазе Комарчића" су тих дана подједнаким мртвим гласом изјављивали "Не, ја нисам фан Звезданих стаза . . . " иако је практично свако од нас фан Звезданих стаза. Парадоксално, али на неком нивоу савршено логично, они који највише желе да постану Американци, окренули су се против Звезданих стаза, зато што је ово требало да буде СРПСКО учешће. )

КРАЈ  НАКНАДНЕ  ПРИМЕДБЕ.

   Вечерас (субота, 5. јун) у 21 час, дакле 9 сати уноћ – последњи бус за Београд одлази, колико сазнајемо, у 23.05! – овај скрининг би требало да се понови, и то на отвореном простору, наиме (ево како то најављује организатор): "Време 21,00 часова, место Отворени биоскоп "Градилиште" прекопута Филозофског факултета ", али, ако буде кишовито, а већ сад је кишовито подне, онда ипак поново у сали у Католичкој порти бр. 5.
   Приказан је и један додатак, измонтиран од преосталог српског материјала, који се неће приказивати у саставу филма по свету али ће кад-тад ипак бити на ДВД-у (па ће неки ипак то моћи да виде, ако их буде интересовало), под насловом "Србија – бонус" (енгл. СЕРБИА – бонус) где још неки од нас говоре, на пример Иван М. Цветковић.

(2)  У најновијем ПЗАБ ("Политикином забавнику"), од 4. јуна, са Фантомом на насловној страни, је СФ прича Илије Бакића "Лепи Нанко и кликераши", из истог универзума као и његова ранија (31. октобар 2003) прича "Лепи Нанко и разбарушена хоботница"; то је један пост-холокаустни свет где су мутанти много . . . мутирани. Прича је лак и леп приказ тог света, али се завршава једва-некако, без много поенте.

(3)  У једном кратеру на Марсу постоји нешто, око 1 км у пречнику, што заиста изгледа као људски мозак, а с обзиром на ту величину тачно би могло да стане у оно чувено "лице на Марсу" (које, нажалост, кад се добро осветли, баш и не личи много на лице). Свеједно: уклапа се величином. Е, сад, још кад би тај мозак био у тој глави  . . .

(4)  Извесни Ден Браун (Dan Brown) зарадио је грдне паре тако што је у својој псеудо-публицистичкој књизи (прво издање март 2003; досад продато седам и по милиона примерака) "Да Винчијев код" (енгл. "Da Vinci Code") написао како наводно има доказа да је Христ остао жив после распећа, а не васкрснуо; па, оженио се Маријом Магдаленом, имао с њом дете које је одведено у Француску, па Црква као вековима крије ту тајну, па то као има везе са масонима, итд. итд. Ово је, изгледа, неки нови Ерих Фон Деникен, али не трућа о нерешеним загонеткама науке, него трућа против Библије. Неки појединци ће можда рећи: баш га брига, намлатио је лову, а они што то купују ионако су глупи, барем се забављају, дакле, нема никакве штете. – Лако је помоћу таквих цинично-профитерских коментара, који у суштини правдају лоповлук, одобравати свакојаке нечасне радње.  –  Али, то Брауново, тај "Да Винчијев код", иако није СФ, има неку далеку попречну везу са СФ, јер, представља својеврсну алтернативну историју.

(5)  У Бугарској, главни град је Софија. Воз из Београда за Софију (има и спаваћа кола) полази сваке ноћи у 23.20 и стиже у десет сати ујутру у Софију, а цена ПОВРАТНЕ карте (спаваћа кола) је 2.140 динара. Из Софије има често аутобуса до града Пловдива, путује се око сат и по на југоисток, цена карте (у једном смеру) је око 5 евра. – Али наравно може се ићи и аутомобилом, или, аутобусом. Смештај по студентским хостелима (само смештај, не пансион: храни се свако у сопственој режији?) изгледа да кошта око 8 евра на дан.
У Пловдиву ће од 5. до 8. августа бити Еурокон 2004 – Булгакон 2004, европска конвенција СФ. Било би добро за нашу земљу да тамо буде што јаче заступљена, и да се једног далеког дана можда у Новом Саду одржи један Еурокон.
Програм – па, он постоји, а ви размотрите да ли је добар и привлачан, да ли је садржајан.   НЕ  ГАРАНТУЈЕМО   НИШТА ! ! !   –  имате на Интернету. Е-меил адресе за то су:

info@bgcon.org

и сајт:  

www.bgcon.org

Ако сте вољни (нарочито чланови Српског друштва за научну фантастику) да идете, и ако се определите за неки превоз, јавите се да можда отпутујемо као група, заједно: то је паметније. А др Зоран Живковић је рекао да ће ићи тамо само ако га његов бугарски издавач натера.
Ето, толико за данас.
На крају да се вратимо на тачку 1: шта прави фанови могу казати о Таши Јар? Ево овако, на енглеском:  

Yes . . . We are her family .

Поздрав из СДНФ.
П.С. Поменули смо да је изашла "Кармила"; ево како та хорор књига изгледа. Изашло је и друго издање (код другог издавача, "Алнарија") Зелазнијевог "Господара светлости"; ево како изгледа.

(Прилози, 2 слике:     Le Fanu, Sheridan, 'Karmila', horor, 88 KB, i,
         Zelazni, Rodzer, 'Gospodar svetl', reprint 2004, 78 KB)

Цењени   ,


(1)  Изашао је часопис "СциТех" број 5, јунски број (после броја 4, мајског: то је месечни темпо! – док "Планета" и "Астрономија" иду вероватно двомесечно, дакле, само по један број у два месеца) са прилозима високог квалитета, углавном из биологије; тема броја је старење. Интересантан је тај руски желатин за у око, у куглици који се наводно састоји 98% од воде, а интересантан је и наговештај неких Амера да ће направити анти-оксидант 100 пута ефикаснији од витамина Е. – Некад, давно, у СФ се предвиђало да ће једног дана бити пронађени лекови против старења, "анти-агатици". Ово би било нешто у том смерy.  

(2)  У клубу "Лазар Комарчић" постоји (и има одређену улогу у квизу) и Веће стараца, у коме су они велики фанови са почетка Првог српског фандома – на пример, Бобан  . . .  Кад су они, на састанку пре неки дан, позвани да пођу напред и заузму своја места, АБН је брзо побегао, да не би био стар.

(3)  У магазину "Њу сајентист" од 29. маја 2004. појавио се прилог у коме извесни професор Филип Филипс (први пут са једним "л" а други пут са два "л": енгл. Philip Phillips) са Универзитета Илинои (тј. Илиноис) признаје да научници заправо ни до данас не знају зашто електрон ради то што ради, зашто уопште пролази кроз метале, и зашто су метали уопште метали кад би савршено лако могли бити и изолатори! Једна техника истраживања која се сада употребљава састоји се у томе да се направи моно-атомски листић метала (слој само 1 атом дебео), да се охлади до близу апсолутне нуле, и да се онда посматра кретање електрона кроз то, у ситуацији кад су принуђени да се покрећу само у две димензије, пошто трећу (тј. дебљину листића) немају. Резултат: тек сад је много што-шта о феномену проводљивости нејасно!
У истом броју је и крајње морбидан чланак о пресађивању целог лица са умрле особе на примаоца. Хируршки се то, евидентно, може већ сад. Само, то ново лице остане непокретно, паралисано, јер једном прекинуте нерве немогуће је (засад) саставити тако да прораде. Али, кад и то једног дана буде решено, гангстери и тајни агенти, и филмски глумци, ће моћи по потреби да купују себи комплетна нова лица. Али не и структуру костију иза тога.
У истом броју је и тврдња, иза које стоји нека екипа научника, да најштетнија ствар по људски слух није постојана прилично јака бука, као што се мислило, него – повремене врло јаке експлозије, као, на пример, од мега-петарди у близини, или пуцњава; а слух, наводно (изненађење! ако је ово истина, то је изненађење) прилично попушта и онима који живе у сталној тишини.  

(4)  Шта мислите, зашто се овај лепи цвет, пречника око 45 мм, чији пажљиви скен-без-гњечења (а не фотографију) вам шаљемо, зове "астра"? – Претпостављамо да је омиљен код астронома. Продају га ових дана на улицама Београда продавачице цвећа, али, оне већином нису младе девојке, као у појединим романтичним филмовима, него су старије жене.

(5)  Појавио се филм фантазије, али врло близак научној фантастици, у понечему налик на "Дан мрмота"; зове се "Ефекат лептира" и говори о времепловцу који неколико пута узастопно покушава да поправи оно што се десило. Ви знате на ког лептира се наслов односи. Као аутори сценарија и режисери потписани су заједно двојица, Ерик Брес и Џ. Макај Грубер (Eric Bress, J. Mackye Gruber), а главни глумци су један младић по имену Ештон Качер, и једна девојка по имену Ејми Смарт (Ashton Kutcher, Amy Smart). Филм има омладинску и тинејџ димензију, и вероватно није много коштао, али је по много чему А-продукција, напросто врло добар.

(6)  Она два роботића на Марсу још увек возе, снимају, успех је тако потпун да то више никога (медијски) не интересује. Сад се један спрема да сиђе у неку мало дубљу и стрмију рупчагу, из које после можда неће моћи да се попне – никада више, ах, никада више! – па је то, као, драма.

(7)  Јавио се мистер Одо, наиме, Одонијанац-полицајац из Дубоког свемира 9, а иначе сада Ненад Петронијевић, који је са још двојицом пријатеља био у Новом Саду на скринингу "Трекија 2". Дакле резултат је био отприлике 100 : 5 за Новосађане.

(8)   Изашао је и репринт Ким Стенли Робинсонове трилогије "Црвени, зелени, плави Марс", доносимо слику плавог.

(9)  Зашто добијате вести број 187 тек ПОСЛЕ вести број 188? Грешком, дабоме. Ко ради, тја и грашак.

(10)   Прича се о некој јакој иницијативи снимања хорор-филмова у Србији. Надамо се да неће бити само оно да се камерман шуња са камером глумцу заврат, плус сецкане жене у клозету.

Поздрав из СДНФ.

(прилози, слике:
srpsko cvece zvano 'astra' (zvezda) juni 2004, 80 KB,
casopis SciTech 005, jun 2004, 67 KB, i,
Robinson, Stenli, 'Plavi Mars', reprint 2004, 125 KB)

Цењени   ,

јуче (среда 9. јуни 2004) је у Крагујевцу, у великој свечаној сали Друге крагујевачке гимназије, у 19 ч, одржана промоција првог броја часописа "Наслеђе". Има 14 радова, од 13 аутора. Часопис је штампан ћирилицом, осим оних делова који су на разним страним језицима.
Онима који воле научну фантастику, скрећемо пажњу да је ту један прилог о научној фантастици; и то, поприлично опширан (око 11 шлајфни тј. стандардних традиционалних куцаних страница), о песми "Унутрашње море" велике америчке СФ списатељице Урсуле Ле Гвин; та песма је пример врхунски квалитетне (са становишта књижевне вредности) СФ поезије. Песма је у овом раду наведена цела у оригиналу, на енглеском (43 стиха) али и у препеву на српски (45 стихова), а анализирана је детаљно, из више књижевних и других аспеката. Она говори о . . .  ах, па, читајте "Наслеђе".
(Које ће ускоро имати промоцију и у Београду – јавићемо вам –  а продаваће се, колико смо чули, вероватно по цени од око 350 динара.)

Поздрав,
др А. Б. Недељковић



Цењени   ,

(1)  Изашла је нова "Планета", ево слике.

(2)  Изашла је и нова "Астрономија", ево слике. Хм, у Србији је културни живот мало живнуо, киосци су крцати часописима, дограђују са на многим киосцима "крила" од по 3 -4 квадратна метра у лево и исто толико у десно и опет не могу сви нови часописи да стану; сваки такав киоск – мали сајам часописа.

(3)  У "Политикином забавнику" пре две недеље, наиме, 18. јуна, био је леп прилог преко целе две странице о животним правилима Ференгија (ево слике једног дела прве од те две странице), а у овом јучерашњем нема СФ.

(4)  Једна књига, са насловом "Књига", др Зорана Живковића изашла је у Кореји, а добила је и

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"7) У најновијем ПЗАБ, оном од петка 21. маја 2004, имате кратку причу Јована Стојадиновића (ново име на српској СФ сцени?) "Петак је дан за среду" о артистима који ходају по разапетој жици између облакодера у једном будућем Њујорку. Прича има само мало елемената СФ, тачно неки минимум довољан да је ипак сврстамо у СФ; има и елементе фантазије; врло је кратка, и скромна; па ипак, она има извесну књижевну вредност, даје (макар само у једном кратком бљеску) увид у један будући мало другачији свет.

Posle ovoga se mozda i pretplatim na te vesti SDNFa.  

SF vesti iz 2004, 4-ti deo, avg-1/2 okt

Цењени   ,

после јутрошње главне, ево, поподне, још неколико вести за среду 11. август 2004.

(1) У ПЗАБ ("Политикином забавнику") бр. 2739, од 6. августа 2004, изашла је СФ прича "Тенкови Каленије" српског аутора Константина Тезеуса. Илустрацију (одличну, дивну) је дао Гето.

(2) На српској телевизији, после пролећне гомиле најгоре СФ на свету (о инциденту Роузвел . . . ) завладала је апсолутна СФ суша, у којој је једина утеха могла бити фантазијска серија "Чари" тј. "Зачаране" (енгл. The Charmed Ones) о три модерне девојке у Сан Франциску које су чаробнице и имају многе магичне моћи. Серија је била шармантна и пуна лепих ефеката, али није била СФ. – Али, сад је и та серија завршена, тако да се СФ понуда на нашем ТВ небу може описати изразом "дибидус ништа; јок".

(2)  Том Хенкс, холивудски глумац, појавиће се наводно у филму "Терминал" као путник емигрант из источне Европе кога њујоршке аеродромске власти задржавају годинама на терминалу и не дају му да ступи ногом у обичан амерички простор, јер би то значило имиграцију, а они не желе да му дозволе имиграцију. Сличних случајева заправо има, у стварности, јер је правни статус човека у авиону и на терминалу заправо сасвим посебан, специфичан. Ово је предвидео СФ писац Ален Омбри својом причом "Човек у транзиту" у антологији уредника Мајкла Муркока "Нови светови 4" 1972. године (енгл. Alan Aumbry, "Man in Transit", New Worlds 4, editor Michael Moorcock). Али код Омбрија, нежељеног путника стално шаљу у све нова и нова путовања, јер због неког прописа Уједињених Нација не смеју да га задрже ни на терминалу, и тако он проводи живот у авионима . . . Прича је објављена у Србији 1984. године са одличном илустрацијом коју је дао Милан Илић Лаки.

(2)  Ради експеримента и забаве, поставили један стари ауто Ситроен 2ЦВ (у Србији познатији као "спачек") на аеродромску писту иза мотора једног великог путничког авиона. Онда су мотори укључени, па се ауто испревртао, и укупно је одуван 100 метара далеко.

(3)  Кад је украјинска певачица Руслана победила на "Песми Евровизије", скочила је на сто и махала огромном заставом Украјине, дерњајући се. Да ли је то лоше? Да ли је Руслана националисткиња? Треба ли да буде? Да је којим случајем победио Србин, па се тако понашао, поједине невладине организације у Београду, које добију копривњачу чим виде српску заставу, вероватно би му љуто замериле, да је примитивац и шовиниста. Поводом случаја Руслана, те исте невладине организације нису се огласиле ниједном речју. Зашто? Значи ли то да у овој новој Европи ипак има места за национализам и патриотизам? Доносимо слику која ово доказује.

(4)  У мају 2004. године потписан је споразум Русија – ЕСА (Европска свемирска агенција) о заједничком истраживању свемира. Тиме је створена правна и организациона основа да Европа, цела, дакле и источна и западна, постане један космичко-истраживачки центар. Руси ће давати јефтине и поуздане ракете и услуге, али оне ће вероватно полетати са позиције много повољније (ближе екватору) него што је то Бајконур, наиме, из француске базе Куру у Јужној Америци; а западњаци ће давати паре, сателите, фину астрономску технологију итд. Очекује се добар бизнис.

(7)  Престала је на ТВ "Пинк"и одлична ТВ серија о медицинском ургентном центру, "ЕР" у којој је присутан и др Лука Ковач, Хрват. Па, због Хрвата, помињу се и Срби и Јевреји. Серија је апотекарски прецизно одмерила морални статус који те нације имају у тој филмској индустрији. Срби су приказани као зликовци који су у Вуковару поубијали Лукину породицу, и само и једино зликовци и ништа друго; Хрвати су праведни страдалници али им се у једној епизоди детаљно и опширно морално замера што су на самом почетку постојања НДХ, у Другом светском рату, за само неколико недеља покупили и поубијали скоро све своје Јевреје, око 45,000 њих, са ефикасношћу и брзином која је запрепастила чак и Гестапо и задивила и самог Хитлера. Лука је неколико пута испрозиван као лош и нестручан доктор, који често изостаје с посла и греши, па чак, због њега, у једној епизоди др "Ракета" Романо пита да ли је ико проверио, да ли у тој тамо Хрватској стварно постоји иједан медицински факултет; у другим епизодама прете му да ће му одузети "зелену карту" и отерати га назад у тај његов Трећи свет, у ту Хрватску. Да је све то изречено против неког лекара Србина и против Србије у истој тој серији, ми бисмо се вероватно прилично бунили. Можемо са пуно поуздања очекивати да ће иста ова морална једначина бити примењена на та три народа и у холивудским СФ серијама, ако се у њима икад буду детаљније описивали Срби и Хрвати. Засад, у извесним филмовима на рубу СФ, где, на пример, болесник и лудак уноси атомску бомбу у Њујорк и хоће да је детонира, шта мислите шта је по националности тај болесник и лудак (кога ће на крају амерички херој, рецимо Џорџ Клуни, савладати)?

(8)  ИБМ тврди да је успео да сними магнетно поље појединачних електрона у електронском омотачу појединачног атома; тј. наноскопски мало магнетно поље. Из овога би једног дана могло да проистекне прецизно снимање и мапирање појединачних молекула у три димензије. Видети на

http://www.research.ibm.com/resources/news/20040714_nanoscale.shtml

То би биле вести за овај летњи дан.
Поздрав из Српског друштва за научну фантастику.


Прилози -- слике:     

(1)  Charmed ones earlier team 19 KB      
(2)  Charmed Ones, stopping time
(3)  Charmed Ones, astral projection
(4)  Citroen blonjn off by Boeing, 8 KB
      (5)  Ruslana je nacionalistkinja, 34 KB

Српски "Емитор" најбољи СФ фанзин у Европи

На двадесет седмој европској конвенцији научне фантастике, "Еурокон 2004", која је одржана 5-8. августа у бугарском граду Пловдиву, гласањем представника и учесника из 17 европских земаља награду у категорији "најбољи фанзин" добио је "Емитор" који у Београду излази континуирано, месечно или чешће, већ 23 године (још од децембра 1981) и има већ 445 бројева (што је вероватно европски и светски рекорд) са укупно преко 10.000 страница (такође вероватно европски и светски рекорд за фанзине) у издању Друштва љубитеља научне фантастике "Лазар Комарчић", lazarkomarcic@yahoo.com  . Ово је велики, унутар овог жанра историјски, успех српске научне фантастике, признање много-годишњем преданом и одушевљеном раду више од стотину сарадника, ентузијаста, сасвим неплаћених. Својевремени такав успех загребачког магазина "Сириус" био је за Хрватску национални догађај.
Почасни гости конвенције били су амерички СФ писац Роберт Шекли (рођен 1928; његовом говору је присуствовало око 700 слушалаца), британски писац СФ Иан Вотсон који је са Кубриком урадио сценарио за филм ИА, и неколико других. У оквиру конвенције одржана је и европска биоскопска премијера филма "Ја, робот" са титловима на бугарском. За најбољег европског СФ писца овогодишњу награду добио је Ник Перунов из Русије, најбољи СФ сликар је Ото Фрело из Данске, најбољи преводилац Владимир Баканов из Русије, најбољи издавач СФ је "Минотауро" из Шпаније, а награду за најбољи европски СФ филм добила је, убедљиво и са лакоћом, руска "Ноћна патрола" коју Руси рекламирају као "отечествени блокбастер" (филм је заправо хорор-фантази, а не СФ; делегати су занемарили жанровску прецизност зато што су били одушевљени да источна Европа најзад има снажан филм холивудског квалитета из ма које области фантастике) која је и приказана али само на малом екрану; ову награду деле сценариста Сергеј Лукјањенко и режисер Тимур Бекмамбетов. Једини српски, и уједно једини академски учесник у званичном програму конвенције био је проф. др Александар Б. Недељковић са Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, са предавањем о Нобеловој награди за књижевност, коју је до данас добило тачно 100 писаца од којих само један СФ.
Следећи Еурокони биће 2005. у Глазгову и 2006. у Кијеву.



субота 14. август 2004:

Цењени   ,

ево две слике (два скенирана чланка) о новим успесима српске фантастике.

Молимо све, а нарочито чланове и сараднике Српског друштва за СФ, да нам ЈАВЕ ако у још неком листу или часопису примете чланке ове врсте.

Поздрав из СДНФ.

(Прилог: скен чланака "Живковић Зоран номинован за Импак, 47 КБ", и,
"Емитор најбољи фанзин у Европи, 59 КБ")



Цењени   ,

ево вести за крај дугог топлог лета 2004.

(1)  Имају ли ваша кола црну кутију? По једној вести, 15% аутомобила који се данас производе у САД имају способност да бележе податке о својој брзини али и друге податке о свом раду, што је нарочито корисно за истрагу после озбиљнијих удеса, али, већина власника тих кола нити зна, нити мари за постојање своје црне кутије (која, за почетак, није стварно црна нити има разлога да буде; у авионима је, рецимо, оранж боје). Уз ГПС (глобално-позиционирајући систем) уређај (који се данас ставља чак и на псеће огрлице да би љубимац могао бити пронађен, буквално из свемира, ако одлута . . .) кола би могла бележити и где су, до у метар тачно, из секунда у секунд; и то би се могло после све очитати. Уз помоћ сензора на седишту, могла би кола знати и колико особа је било унутра, па можда чак и ко је где седео. Па, можда би све ове податке неко могао да прочита и пресними код првог аутомеханичара који се дохвати вашег возила, хтели ви то или не. – Са становишта борбе против тероризма и гангстеризма, па рецимо и против крађе кола, најбоље би било да полиција у сваком тренутку зна локацију и рад сваког возила. Али, у том случају, ако мафија (или Велики Брат) има свог човека у полицији, онда бежања ни скривања више нема  . . .  нити реално заштићених сведока  . . .  осим ако сте способни да у својим колима фалсификујете инпуте. Али ако они то проверавају и камерама за контролу саобраћаја на свакој раскрсници, у свакој улици ваше земље поносне . . .

(2)  Сви смо навикли да мислимо да су пре белаца у Америци били Индијанци, и, тачка. Крај приче. А откуд смо тако сигурни? Сада постоје и претпоставке да је пре Индијанаца било неких других народа; тј. да је Америка (Северна, и Јужна) насељавана више пута. За почетак, ове теорије нису се допале представницима данашњих индијанских заједница, које радије не би да размишљају у том правцу.

(3)  Сви смо навикли на сазнање да постоје феминисткиње, које захтевају ово или оно у корист жена, али, постоји ли мушки еквивалент тога? Постоје ли, и да ли ће можда у будућности постојати, и шта би радили, маскулинисти? Хало, научно-фантастичари?

(4)  Откривен је и тридесет трећи Сатурнов месец. Пречник? Око три-четири км.

(5)  Нешто ново куца на врата. Амерички ветерани вијетнамског рата замерају председничком кандидату Џону Керију што се сад хвали својим патриотским учешћем у том рату, да би добио изборе, а у оном тренутку кад се из њега вратио, и док је тај рат још трајао, био је максимално на демонстрацијама против, вређао је и грдио своју земљу што води тај рат, бацао је и шутирао своју медаљу јавно. Ветерани кажу да није у реду његова садашња политичко-промотивна предизборна позиција, која у суштини поручује: "Ја сам национални патриотски херој тог (фуј, фуј, зликовачког, идиотског, потпуно бесмисленог и неоправданог) рата (за који сам се код куће свим силама потрудио да га изгубимо) (мада сам се на фронту свим силама потрудио да га добијемо)".

Хајде да видимо.

Може ли неко бити антиратни демонстрант и ратни херој у исто време?
Може ли неко бити често на Интернету, и антиглобалиста, у исто време?
Бити против светског тржишта а из све снаге продавати на њему?
Може ли се ући у приватизацију и НАТО и Европску унију а бити против њих?
(Може, наравно.) А да ли у томе препознајете нечију будућност?

(6)  А сада, комплетан списак наших ватерполиста – златни момци који су нам донели сребро из Ати . . .  ууупс . . .

Пардон.

Грошка.

Комплетан списак наших учесника у Пловдиву, у Бугарској, који су донели награду коју је "Емитор" добио као званично НАЈБОЉИ ФАНЗИН СТАРОГ КОНТИНЕНТА:

Србија је била у Пловдиву заступљена са укупно 4 представника, и то су били следећи:

- као званични представници клуба "Лазар Комарчић", два млада човека, Павле Зелић и Петар Петровић, који су и номиновали "Емитор" и дали незаобилазан, апсолутно битан допринос да се та награда добије – обавили су главнину, може се рећи 99% посла;

- као једини српски учесник у званичном програму Еурокона (то значи: поименице наведен у штампаном програму), и уједно једини академски (то значи једини проф. др) учесник у целом еуроконском програму, А. Б. Недељковић, који је и око награде у једном тренутку нешто помогао, и,

- наш четврти представник, који је стигао један дан после отварања, тј. на први еуроконски РАДНИ дан ујутро, а онда одиграо на један тачно одређени начин пресудну улогу у добијању те награде; без њега, не бисмо је добили: Филип.

(7)  Програм "Лазе" за септембар – молимо запазите први састанак, осмотрите тај први састанак!   –   је следећи:

ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА СЕПТЕМБАР 2004.

06. септембар     ИЗВЕШТАЈ СА ЕУРОКОНА (Пловдив, 5-8 август 2004.)
                Извештачи: Павле Зелић и Петар Петровић

13. септембар    "ДЕСЕТ(ак) ПОУЧНИКА РАСТКА ЋИРИЋА"
                (Разговор са Р.Ћирићем води Јован Ристић)

20. септембар    ЕЛЕМЕНТИ АЛТЕРНАТИВНЕ ИСТОРИЈЕ У РОМАНУ "ИМПРИМАТУР"
                (аутори Рита Моналди и Франческо Сорти, ЛАГУНА, 2004.) О књизи
                говори Владимир Лазовић.

27. септембар   КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА
               Модератори: Александар Марковић, Иван Нешић

За Друштво љубитеља фантастике "Лазар Комарчић"

ВЛАДИМИР ЛАЗОВИЋ
                                              Председник Друштва

Ето.

Поздрав из Српског друштва за научну фантастику.

(Attachment, jpg: " Eurocon 2004 award to the best fanzine, 'Emitor', 66 KB ")  




Цењени  ,

ево само најсажетијих СФ вести за 24. септембар 2004:

(1)  У најновијем броју часописа "Свет компјутера" приказани су принтери који принтају целе материјалне предмете. Да, предмете, у три димензије; а не слике. Добијени предмет, који је од пластике, евентуално у боји (у суштини нашприцан мало-по-мало) можете држати у руци. То је, стварно, фантастично. Доносимо вам једну слику тог часописа, а неки други пут послаћемо вам и слику неких тако направљених предмета.

(2)  Изашао је још један храбар (или: несмотрен) број, број 007, часописа "Сци-тех". Претходни је био храбар зато што су се једини они (од магазина ове врсте, озбиљне научно-популарне) усудили да иступе у сред лета, у такозваној "мртвој сезони" за озбиљну штампу (јер је свако, по претпоставци, на летовању тада)   двобројем јул-август. Овај септембарски број је несмотрен зато што је тема броја скоро иста (зашто сањамо; претходна је била зашто спавамо) а и ликовно решење је скоро исто, портрет младе жене склопљених очију, са отприлике истим распоредом и тоналитетом ликовних елемената, тако да ће многи потенцијални купци закључити да је то исти број, онај летњи, и неће га купити. – Садржина је опет углавном из биологије, психологије, медицине, и географије, што није баш у складу са насловом. – Доносимо слику и тог часописа.

(3)  Изашла је нова "Астрономија", број 8, још један јак и квалитетан број. – Ево и слике. На насловној страни је један камен далеко од Сунца.

(4)  Изашла је и нова "Планета", број 10, са многим, разноврсним темама, тако да она остаје најприближнија некадашњем широком, опште-обухватном концепту "Галаксије".

(5) Имамо програм рада "Лазе" за октобар 2004 (напомена – у том друштву је Владимир Лазовић 20. септембра 2004. одржао заиста врхунско, ултра-квалитетно предавање о новом италијанском историјском роману са елементима фантастике "Имприматур", аутора Рите Моналди и Франческа Сортија, у издању "Лагуне", превод на српски Гордана Бреберина) тако да би штета била – незамисливо би било – да се то предавање не појави једног дана и у штампаном облику, можда ојачано извесним бројем фуснота и референци; та књига је евидентно права ствар за онога ко воли медитеранску и италијанску и француску средњовековску историју али помакнуту само мало, или малчице више, у простор спекулативног):


ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА ОКТОБАР 2004.

04. ОКТОБАР  "ЂАВО НА ФИЛМУ: О филмским ђаволима, егзорцистима и проданим душама"
Предавач: Дејан Огњановић

11. ОКТОБАР    Представљање књиге "ЗЛАТНА КРВ"
            (Луциус Шепард, издавач ОКЕАН, 2004.)

18. ОКТОБАР  Ванредна седница управе клуба "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ"

25. ОКТОБАР  КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА
           (Медијатори: Александар Марковић и Иван Нешић)

За Друштво љубитеља фантастике "Лазар Комарчић"

ВЛАДИМИР ЛАЗОВИЋ

Председник Друштва


Ето . . . поздрав из СДНФ.
П.С. Спремате ли се за пут у Глазгов, у августу 2005, на "Ворлдкон"?

(Прилози: насловне стране та 4 часописа:
   часопис 'Свет компјутера' 2004 09, принт предмета, 41 КБ,
часопис 'СциТецх' бр 7, септ 2004, 33 КБ,
   часопис 'Астрономија' бр 8, септ 2004, 33 КБ, и,
   часопис 'Планета' бр 10, септ 2004, 42 КБ )


Цењени         ,
ево наше јубиларне 200-те емисије вести.

(1)  У данашњем (недеља, 10. октобар 2004) броју листа "Глас јавности", на стр. 11, имате велики чланак и слику где се (у поднаслову, а и на слици – он је десно) појављује Свебор Миџић, познат као СФ фан средином 1990-тих година, кад је СФ друштво "Лазар Комарчић" радило у СКЦ-у – Студентском културном центру. Раније је, сећамо се, Александар-Саша Гаталица прешао из фандома на главнотоковску сцену.

Овај Свеборов пројекат, сада, није СФ.

Доносимо скен тог дела тог чланка. И, узгред, доносимо једну слику са недавног Еурокона у Пловдиву, у Бугарској.

(2)  Видели смо недавно да у том истом СКЦ-у више нема оне велике и лепе књижаре која, искрено, није била нимало специјализована: у њој је било свега и свачега, свих тема и жанрова, за децу и за одрасле, и на српском и на енглеском, од свега по неколико књига, ни од чега довољно. Другим речима, по ништа од свега. Књижаре са тако свеобухватном концепцијом треба да имају неки мамутски простор, неки фантастичан број изложених наслова (и метара квадратних), а ова то није имала – штавише, читаво њено лево крило било је испуњено легалним ( = стравично скупим) музичким ЦД-овима (можда у знак кајања што су укинути сви они киосци испред) које, колико смо видели, нико, или готово нико, није куповао, па чак ни гледао.  

Да ли ће сада ту настати нека друга књижара, можда специјализована за нешто што би СКЦ-у доликовало, за СФ, на пример? Не знамо. Ако знате, молимо да нам јавите.

У истом приземљу СКЦ-а, лево, је ликовна галерија која често има СФ, и где често можете видети Владу Весовића и друге српске ликовне уметнике блиске СФ-у.

У средини, заправо у проширењу улазног ходника СКЦ-а, ипак је остала једна књижара, врло мала.

(3)  Сајт "Беографити – поглед из свемирског брода", на адреси

www.beografiti.co.yu/sfpogled  

који је српској СФ много значио, а радио га је, ако смо добро разумели, један момак, из чисте добре воље, апсолутно волонтерски, неплаћено – па, зар смо баш толико незахвални – заспао је пре два и по месеца, 27. јула 2004, и још је, ево и данас, у зимском сну. Сад би требало да се појави одједном десетак емисија, да би био сустигнут календар. Није још јављено чак ни да је "Емитор" почетком августа добио ту поменуту награду.

Само да дремеж тог сајта не прерасте у сан оне врсте, којом спавају, негде у другој димензији у утихнулим дворанама Камелота, краљ Артур и витезови Округлог стола. "Прича се да Артур јаше по небу; или да понекад буде дивља ноћ кад кроз шу

SF vesti iz 2004, 5-ti deo, okt - nov

Цењени   ,  

ево вести из СФ и блиских области за недељу 24. октобар 2004. Прва је хитна:

(1) Програм предавања о Ајнштајну, у Институту за физику у Земуну, драстично је измењен, нешто је отказано (што би се још и могло опростити) али, нешто – па баш оно најзанимљивије, о парадоксу близанаца! – је одржано недељама РАНИЈЕ него што је било најављено; а то је већ прилично неопростиво. Конкретно, било је заказано за 22. октобар, а онда је "из заседе" одржано 1. октобра! То заиста, заиста није коректно, ту су слушаоци много обманути.  

Извињавамо се што смо вам уопште најављивали та предавања код тих тако непоузданих организатора.

Дешава се у разним институцијама да неко предавање буде отказано, наравно, а дешава се и да буде одложено, али, НЕ СМЕ се одржати раније него што је најављено. То је као да авион одлети за неку далеку дестинацију два сата пре него што је речено, а онда путници почну да пристижу . . . или, као да се испит на факултету одржи дан раније, само за неку повлашћену групицу кандидата којима је некако у последњи трен јављено – а остали, ништа . . . То се НЕ  СМЕ. Чак ни кад постоји добар и поуздан механизам јављања, што у овом случају, пошто је била позвана практично читава јавност, никако не може постојати. Па, ни многим физичарима није јављено! То је заиста катастрофално.

Сад ће, наводно, по неким тврдњама, 29. октобра бити ипак одржана "Милева Марић – Ајнштајн", а последње предавање наводно ће бити 5. новембра – "Ајнштајнов космос". Али како да вас позовемо на та два предавања, кад више ништа није око те серије предавања сигурно? Ко може сада ишта да гарантује, кад је организатор Институт за физику у Земуну? Сад је то све "под можда". Ако дођете, биће то на ваш сопствени ризик.

(2)  Извештај о Еурокону 2004 појавио се (на енглеском језику; илустрован) пре неколико дана на сајту

http://www.bgcon.org  

па, изволите, кога интересује нек погледа.

(2)  Готов је документарац "Трекији 2" на ДВД диску.

(3)  Биће велика европска Стартрек конвенција у Бону, идућег лета.

(4)  Зоран Живковић је путовао авионом преко Лондона до Аустралије, на супротну страну ове планете, и није пао главом надоле са Аустралије у космос, мада би неки средњовековни географи очекивали да се то догоди ономе ко залута на доњу хемисферу. – Учествовао је на Фестивалу писаца у Бризбејну (Брисбане), што доказује и приложена његова слика са коала медведићем. Али, то није било СФ окупљање, нимало СФ, мада је неколико пута поменута "спекулативна фантастика" (не научна фантастика). Ипак вам јављамо о овом скупу, зато што је др Живковић важна личност у историји српске научне фантастике; па, кад је учествовао на једном овако гламурозном главнотоковском (енгл. mainstream ) скупу, зашто и то не јавити. – Извештај др Живковића, писан претежно за друге учеснике (на неки начин интерни, не за ширу публику) имате на сајту

http://www.nightshadebooks.com/discus/messages/10/3302.html?1097477786

па, изволите. Претпостављамо да довољно знате енглески, а ако не, хм, па, научите боље.  :)   Прилажемо вам две слике са тог окупљања. На првој су Зоран, коала, и Кирстен Бишоп (тим редом; Зоран инсистира да буде свакоме објашњено да су ТИМ РЕДОМ да неко од гледалаца не би дошао у забуну) а на другој су – па, ево, цитираћемо Зоранове речи, ево ко је на другој слици:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Here are the names of the five suspiciously looking (although smiling) individuals in the photo (from left to right): Kirsten Bishop, Zoran Zivkovic, Trent Jamieson, Geoff Maloney and Vanda Ivanovic.

And here is another photo. If you happen not to be quite certain, the koala is in the middle, not on the left. The beauty is, of course, Kirsten Bishop...

J. Erik Lundberg on Tuesday, October 12, 2004 - 08:36 pm:
Fantastic report, Zoran. I'm glad it was such a good experience for you.
And thanks for clarifying the location of the koala bear.

КРАЈ  ЦИТАТА.

(5)  Прорадио је, али како, сајт Беографити – поглед из свемирског брода. Сад изгледа сасвим друкчије – искрено, много лошије, и (по нашем утиску) много теже и непоузданије се скида; датум је 22. септембар што значи да је оних десетак недеља од 21. јула однео ветар времена – енгл. the wind of time . Ипак, изашао је, користан је, има пуно информација. Има пуно информација. – Јесмо ли то рекли двапут? Па, и они су о Еурокону јавили на Беографитима двапут, текстовима скоро сасвим идентичним.

(6)  Изашао је часопис СциТех 008, али углавном је о биологији и медицини, српској археологији и архитектури (научне фантастике апсолутно нема) а, на несрећу, на насловној страни има портрет једног нашег угледног научника из прошлости, а унутра опширни чланак и о другом, што је познати рецепт да се растерају читаоци тј. да се изгуби публика. Тако је пропала "Галаксија", то са биографијама је била једна од грешака које су "Галаксију" сахраниле. То о заслужним великанима давне прошлости практично нико неће да чита, као ни биографију Виктора Игоа или Лава Толстоја, ма колико да су заслужни и препуни дигнитета; то су општепознате званично-школске музејске ствари, за које млади имају данас једну садржајну кратку реч, многима сасвим довољну: угуш. Па ипак, у овом броју има и понечег што је изван поменутих тема. Све у свему, то није свестрани научнопопуларни магазин. Наш је утисак да овај број није интересантан (а цена је 180 динара) а ви ако мислите друкчије, јавите нам.

Чекамо да видимо кад ће нови бројеви "Астрономије" и "Планете", и да ли ће бити нови број оног часописа са словном грешком у наслову.

(7) Тројица космонаута вратише се јутрос са орбиталне свемирске станице "Алфа", руском капсулом наравно (није немогуће да ће амерички шатл прорадити негде идуће године  . . .  ) безбедно у степу Казахстана. Закључујемо да терористи (Ал Каиде, и други)  нису успели да их погоде приликом спуштања. Прилажемо слику која илуструје колико је здраво бити неколико месеци у бестежинском стању.

(8)  И Бразилци су најзад, после неколико грозних неуспеха, лансирали нешто у свемир. Њихова ракета ВСБ-30 (скраћеница би наводно била од речи "Бразилско истраживачко возило" је (на жалост поборника цивилног друштва) творевина Одељења за истраживање и развој при њиховом Ратном ваздухопловству. Испаљена је у суботу 23. октобра 2004, поподне по локалном времену, из базе Алкантара (на само око 2 степена географске ширине јужно од екватора; то је врло добро) у покрајини Маранхао, која је око 2.700 километара северно од Рио Де Жанеира. Способна је да изнесе скроман користан терет од око 400 кг на скромну орбиту од око 150 км висине. То је прва успешна латиноамеричка свемирска ракета. Постоје латино амбиције да се овај програм настави, па ће то вероватно обрадовати професоре латинског.   :)

Поздрав из СДНФ.


(   Прилози:

(1)  Zhivkovic Z, Brizbejn 2004, koala, Kirsten Bishop, 36 KB;
(2)  Zhivkovic Z, Brizbejn, KB, TJ, GM, Vanda Ivanovic, 44 KB;
(3)  casopis 'SciTech' br 008, 37 KB;
(4)  capsule Soyuz, 3 astronauts can't walk, Oct 2004, 20 KB , i,
(5)  ovaj isti clanak, pcSF0202, otkaz predavanja; Brizbejn; Brazil  )


Цењени   ,

ево закаснелих вести за почетак новембра 2004.

(1) Зашто закаснелих? Зато што је до јуче било, у Србији, "индијанско лето" (михољско лето), па је свако јутро било веома ведро, па сте могли, око 5 сати ујутро, пре сунца, да видите високо на југоисточном небу две ЈАКО блиставе звезде које су биле врло близу једна друге, и убедљиво најјаче на небу. То су Венера, и, ипак много слабији од ње, зато што је стотинама милиона километара удаљенији, Јупитер. Дакле нису звезде, него су планете, и не сијају својом светлошћу, него одбијају Сунчеву светлост. – Е, па то је требало да вам јавимо тада, а сад, кад је михољско лето прошло, и кад су јутра облачна, сад је касно.

Ето. Не успе све.

(2)  Они који су приватним ракетним авиончићем одлетели 100 км високо, двапут унутар једног истог двонедељног периода, добили су обећану награду од 10 милиона долара. Дакле, приватници од приватника. Сад обећавају да ће од 2007. возити туристе горе, а држава обећава да ће некако регулисати питања безбедности која ће проистећи из тог вертикалног бизниса.  – Сајт где ову вест имате је

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&u=/ap/20041107/ap_on_sc/private_spaceship&cid=624&ncid=716

(3)  Да ли сте знали да међу јеврејским и (разним) хришћанским теолозима заправо не постоји сагласност о питању како заправо, тачно гласе 10 Божјих заповести? Нити је текст идентичан, нити редослед заповести.  Сајт:

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&cid=1802&ncid=1802&e=2&u=/washpo
st/20041023/ts_washpost/a55480_2004oct22


(4)  Џихад је стигао у Холандију. Заклан је, на сред улице, у сред дана, у сред Амстердама, Тео Ван Гог, стар 47 година, далеки рођак (тако је барем он тврдио) сликара Винсента Ван Гога. Ово се десило у уторак 2. новембра 2004. око 9 сати ујутро.

Возио је бицикл, улицом испред општине; у њега је пуцано; успео је да побегне још неколико корака, ка градском парку; у њега је пуцано поново, а онда, кад је пао, заклан је.

Вести на сајтовима:

http://news.yahoo.com/news?tmpl=story&u=/variety/20041102/va_mi/theo_van_gogh_murdered_2

http://www.expatica.com/source/site_article.asp?subchannel_id=1&story_id=13472&name=Director+The
o+van+Goghmurdered+in+Amsterdam

Тео је снимио филм "Покоравање" о неравноправном положају жена у муслиманском друштву. Сценарио је написала једна жена из Африке, по имену Хирси Али, која је критиковала Коран а и пророка Мухамеда поименице, из разних разлога, па и зато што се оженио девојчицом од 12 година. (Ту би Срби морали да се сете Симониде.) Полиција је лако ухватила убицу, Мароканца у традиционалној одећи (засад је тренутно само "осумњичени" . . .  ) зато што је убица доста дуго остао на лицу места: прво, да забоде на мртваца писмо од 5 страница, у коме позива на општи устанак против неверника у Европи тј. на џихад, друго, зато што је чекао да се увери да је Тео мртав, и треће, зато што се онда упустио у препуцавање са полицајцима, који су, међутим, имали оклопне прслуке.

Ових дана једна група верских лидера у Саудијској Арабији позвала је народ Ирака на свети рат против Јевреја и Американаца итд. Сајт:  

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&u=/ap/20041107/ap_on_re_mi_ea/saudi_scho
lars_iraq&cid=540&ncid=716

Према подацима Уједињених нација, број муслимана у Западној Европи се више него удвостручио у последњих 15 година, и сад износи око 16 и по милиона. То је, наиме, број без 6 милиона Муслимана на Балкану, и без 70 милиона Турака муслимана који чекају да постану држављани Европске Уније. Кад и Турска и све балканске земље буду чланице Европске Уније, у њој ће бити око 100 милиона муслимана, који ће се (ако њихов наталитет остане исти) за 30 година удвостручити, а за још 30 година опет удвостручити, на укупно 400 милиона, чиме ће Европа постати претежно муслиманска. – Кроз шездесет година.

Хтели сте да знате будућност Европе?

У овом тренутку, западњаци раде оно што једино и могу, наиме држе се својих принципа апсолутне политичке коректности према свима, свакоме и свему. А нарочито према верским групама. Они оптужују само нападача као појединца, кад и ако га ухвате. Никог, и ништа, друго. Они уствари и не могу да се бране, осим тако што покушавају да ухвате понеког појединачног кривца, индивидуу. Најстроже сзу забранили сами себи да оптуже оно што стално генерише, изнова и изнова, такве појединце.

Има разних реакција, али ислам је засад за њих, Западњаке, велика и нерешива загонетка.

Узгред, приметили сте да је снимљено неколико филмова о Христу (који се појавио у опширним сценама још у "Бен Хуру", из 1959. године -- енгл. Ben-Hur, A Tale of the Christ, где је Чарлтон Хестон играо главну улогу, Јуду Бен Хура -- али се нико, па ни храбри Мел Гибсон, не усуђује да сними филм о Мухамеду? – Нити о јеврејском Месији?

Неке рупе у нашој слици стварности имају облик истине.

Али кроз двеста или петсто година, можда ће већ о свему томе одлучивати роботи, а производња деце у гигантским лабораторијама-фабрикама, потпуно вештачким путем, без жена – колико год хоћете милиона или милијарди деце – па, и о томе ће одлучивати роботи . . .  који ће ту децу и гајити, и учити их да припадну некој вери или да буду атеисти. Дакле ово садашње велико цивилизацијско суочење, између ислама и Запада, могло би се разрешити и тако.

Шта ако се нова религија назове "роботићанство"?

(5)  Врло нејасно формулисана астрономска вест, коју нисмо најбоље разумели нити проверили, гласила би, да је по први пут у историји начињена астрономска фотографија (једног одређеног објекта) помоћу гама-зрака. Проблем је одувек био у томе што су гама-зраци толико продорни и јаки, да пробијају кроз сва стакла, објективе, рефлекторе . . .   па не могу послужити за фотографисање. Сад је наводно нека група астронома, користећи не гама "светлост" као такву, него искрице секундарно настале светлости "Черенковљеве радијације", снимила остатке једне супернове.

Друга поента била би у томе, да је на тај начин заправо снимљено космичко зрачење и доказано да барем један део космичког (гама) зрачења потиче од релативно недавних (пре 1000 година) експлозија супернова.

Сајтови:

http://news.yahoo.com/news?tmpl=story&u=/nm/20041103/sc_nm/space_cosmicrays_dc_1

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story2&u=space/possiblesourceofcosmicraysfound

а та фотографија, на АПОД-у:

http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/ap041105.html

Астрономкиња Паула Чедвик из Дарама овако нам то објашњава: "Кад бисте имали гама-очи, и живели на јужној хемисфери, видели бисте сваке ноћи тај прстен светлости на том месту на небу".

Имате ли, ви, биолошко биће, гама очи?

(6) На Марсу је дунуло мало ветра, чак и у тој разређеној атмосфери, па је део прашине одуван са соларних фотоћелија једног ровера (а оне су на роверима онако равне, одозго, баш згодне за таложење прашине), па је производња струје у том роверу мало живнула, повећала се за 5%. Научници више не знају у какве све нове авантуре да баце та два роботића, који су већ троструко надмашили сва очекивања. – Али, изгледа да су се неки механички делови већ помало похабали. А фотографије стижу, стижу, као и други подаци, у хиљадама.

(7)  Још слабије смо разумели тврдњу неких астронома да се тајна појединих јаких магнетских поља око БИВШИХ великих звезда састоји у томе што се магнетно поље не угаси тренутно, него још дуго егзистира као "фосилно" магнетно поље. (!) Човек би помислио да кад једне звезде више нема, и њено магнетно поље мора тренутно да се угаси. Сајт:

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&cid=96&ncid=753&e=10&u=/space/20041102/sc_s
pace/mysteryofmagneticstarssolved

Е сад, на крају, да ове вести мало искомбинирамо:


ЕМИСАРИ  РОБОТСКЕ  ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ,  ПОЛАЗЕЋИ  ИЗ  ЕВРОПЕ  У  КОЈОЈ ВИШЕ  НЕМА  ВЕРСКИХ  СУКОБА,  ВИДЕЛИ  СУ,  ГОДИНЕ  2500-ТЕ, ЗАХВАЉУЈУЋИ  СВОЈИМ  ГАМА-ОЧИМА,  ЈЕДНО  ФОСИЛНО  МАГНЕТСКО ПОЉЕ,  КОЈЕ . . .               :)

Ето добисте и СФ причу.

Поздрав из СДНФ.

П.С. У новембарском броју "Локуса" отприлике на стр. 50 има чланак о Еурокону 2004, али, још нисмо тај број "Локуса" добили, па не знамо шта у њему пише.

П.С. 2  -- Фанзин "Смарагдни град" (енгл. Emerald City), који је 2004. добио Хуго као најбољи СФ фанзин на свету, не постоји у папирном облику, не продаје се ни у ком материјалном облику, нити се икоме шаље поштом; он је у целости електронски, на Интернету је, а ви, ако хоћете да га испринтате, то је ваше право.

П.С. 3 – Појавио се часопис "Планета", број 11, који је пласиран као октобарски/новембарски двоброј. На киоске је изашао сасвим пред крај октобра. (По тој логици, број 12 требало би да се појави уочи Нове године.) Насловни чланак је о покушају да се дешифрује хаотични, можда потпуно бесмислени квази-научни средњевњековни "рукопис Војнич" који барем аутентично постоји, на пергаменту, без корица, и чува се на једном америчком универзитету (за разлику од "Влес књиге" која је тобож била на дрвету, урезана у дашчице, али тих дашчица нигде нема, оне не постоје, а текст тобож прекопиран са њих је чист фалсификат). Доносимо слику овог броја "Планете". (Али, Радмило Анђелковић је поставио правило, могли бисмо рећи да је то Радмилов закон: "После 400 година, ништа није фалсификат" а то би у овом случају значило да ће кроз једно 350 година та Влес књига бити схваћена као литерарни покушај и чувана као таква, иако ће се и тад знати да је фалсификат; тако се данас третира Макферсонов лажни Осиан.)

П.С. 4 – У "Политикином забавнику" опет није било СФ (већ три месеца; проверили смо: од 6. августа 2004. до данас, ништа). Интерпретација једног веома утицајног појединца, БК, који зна шта се дешава у ПЗАБ: "То је зато што је она прича Константина Тезеуса, 'Тенкови Каленије', објављена 6. августа, била толико лоша, да су се згрозили и рекли, 'ОВО више нећемо да објављујемо! ' "

П.С. 5 – Није се појавио очекивани нови број "Астрономије". Нема га на киосцима.

Али зато се појавила једна свеска под насловом "Мистерије" која у име "културе слободног духа" покушава да докаже да је Тесла надмудрио Ајнштајна, да људи никада нису били на Месецу, и да су вампири нешто много немирни на Балкану ове године.

П.С. 6 – Ево програма клуба "Лазар Комарчић" за новембар. (Они су то послали на време, а закашњење је наше; али, нико од вас који примате ове вести се није бунио?)
Дакле:

ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА НОВЕМБАР 2004.

01. новембар     ВАВИЛОНСКИ ВЕХАЕСОВИ – ПРВА 180-тица: ХЕРБЕРТОВА ДИНА
                АЛЕХАНДРА ЖОДОРОВСКОГ, или: Како су осамдесете упропастиле све.
                Говоре: Жарко Милићевић и Петар Поповић

08. новембар     ВЕЛИКИ ЛЕТЊИ КОНКУРС САЈТА SCREAMING PLANET – ДОДЕЛА НАГРАДА
                Модератор: Себастиан Аданко

15. новембар     РАЗГОВОР О РОМАНУ УРОША ПЕТРОВИЋА "АВЕН И ЈАЗОПАС У ЗЕМЉИ  ВАУКА".
                О књизи говоре Љиљана Пешикан – Љуштановић, доцент професор
                књижевности на Универзитету у Новом Саду, и аутор.

22. новембар    ТОЛИКО ЛОШЕ ДА ЈЕ ДОБРО: Серијал ПЕТАК 13.
               Говоре: Милош Цветковић и Јован Ристић

29. новембар    КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА
               Модератори: Александар Марковић и Иван Нешић

За Друштво љубитеља фантастике "Лазар Комарчић"

ВЛАДИМИР ЛАЗОВИЋ
                                              Председник Друштва

Толико за данас, и још једном поздрав, из СДНФ.


Цењени   ,

ево СФ вести за 13. новембар 2004.

(1)  изашла је "Астрономија" број 9. Претходни број, 8, носио је назнаку да је септембарски, а овај да је новембарски 2004, дакле ритам излажења је (разумно) двомесечан. Цена је 190 динара. Далеко најзанимљивији прилог је интервју, на осам страница, са проф. др Миланом М. Ћирковићем. Часопис има и друге теме, са назнакама ширења интересовања: није то само чиста, уже схваћена астрономија, него ту има и космологије, квантне физике итд. И, стално нам праве зазубице са приказима који су телескопи колико добри и јефтини, а ми (већина нас у Србији) ни оне најјефтиније не можемо да купимо.

(2)  У једном светском научно-популарном часопису ("Њу сајентист" или слично) видели смо, у једном од најновијих бројева, тврдњу да двојица научника у Америци (али, са словенским именима: Alex Kuzmich, Dzmitry Matsukievich) успевају да "сплету" (енглески: entanglement) не само две честице, него два роја од по стотинак хиљада честица! Они то, наводно, изводе овако: охладе један рој од око 100.000 честица до блиско-апсолутно-нулске температуре, и оне се споје у једну целину (да ли је то Бозе-Ајнштајнов кондензат?). Исто ураде и са другим ројем честица. Држе их тако, неко време, а онда дозволе да једна честица побегне из једног роја, а друга из другог, и да се њих две сударе, чиме оне улазе у тај мистериозни квантни "брак" – и са њима оба роја! То би значило да се ефекат сплитања појачава, уназадно, за сто хиљада пута. Они имају неку идеју, да то употребе за криптографију тј. за прављење шифрованих порука које се не би могле провалити. Али, ништа што би се преносило само једном једином честицом не би било безбедно од свакојаких квантних непредвиђених догађаја, па је из тог разлога (чини нам се) слабо вероватно да би ово могло у пракси да успева.

(3)  У најновијем броју "Политикиног забавника" (где, ни сад, већ 14 недеља узастопно, нема СФ), објављен је опширан прилог да је дешифрован средњовековни рукопис Војнич који се чува на Јеилу. А у чему се састоји овај успех дешифровања? У томе што је неки паметни Американац рекао: "Ма, људи, ту нема ничега, ту нема никаквог смисла!". Дакле он је дешифровао так

Ako nekoga ne mrzi, mogao bi da sabere koliko promila od ovih vesti imaju direktne veze sa SF-om... ovako odokativno procenjujem na manje od 10%.

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"како треба превести "T-shirt" ?

Pošto je ovo forum i svako može da proba evo ja ću za početak.

1. MHD generator kratkih rukava.
2. Pamučni anihilator klase ''Fruit of the Loom''
3. Tekionski komunikator na raznim seks relejima za bildere.
4. Nike stazis polje.
5. Antigravitacioni držač bradavica.
6. Antimaterijski upijač znoja ispod pazuha.
7. Osmotski razmenjivač materije.
8. Majica. (nisam siguran ali mislim da je ovo odgovor za 3.000.000,00 dinara)

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"Кад сам преводио "Плави Марс", итекако сам имао при руци Салетов претходни рад, али нисам могао да постанем Сале. . .

Zapravo, pitanje nije bilo da li ste prolazili kroz metamorfozu u nekog drugog Aleksandra, ili da li ste mogli da dodirnete te knjige, već da li ste ih PROČITALI.

Quote from: "Lurd"Trole, rečnik Akademije nije došao do "s", ali rečnik Matice srpske navodi reč spomenuti.

Nedostatak smajlija u postovima dovodi do preozbiljnog shvatanja. To je bio sarkazam zbog prvog posta na ovu temu, koji je koristio neku vrstu futurističkog srpskog jezika, pisanog nekim čudnim, skarednim pismom. Evo jednog smajlija.  

Heh, i igoraki je dobro primetio.  Burevesnik.

Aleksandre, mogli ste da koristite i neke druge nazive za taj mač. Evo mojih predloga: Strujnipoštar, Kišoglasnik, Amperlom, Voltocep, Gromoslom, Munjomlat, Oštrosev, Pljuskotep... Sve je bolje od Olujnik, zar ne?

Aleksandre, ja Vas ne poznajem, kao što ne poznajem ni Bobana, ali nekako počinje da mi se čini da u njegovim postovima, uprkos gnevu koji tamo preovladava, ima mnogo više istine, nego što sam isprva slutio. Takav stav sam razvio zahvaljujući Vašim postovima na ovom forumu.

Quote from: "Boban"Ako nekoga ne mrzi, mogao bi da sabere koliko promila od ovih vesti imaju direktne veze sa SF-om... ovako odokativno procenjujem na manje od 10%.

Koliko sam ja skontao to i nije poenta ove teme. Poenta je da ih dobijamo.

P.S. Eolo, javi se! Ne ostavljaj nas same dok stojimo mirno uz intonaciju ove himne!

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"2-ги

Vi mene samo pitate a ništa ne odgovarate. Ako nećete da se ponižavate i odgovarate mi šta ste to čitali u poslednje vreme što vam daje za pravo da sudite o žanrovima, odgovorite mi: šta znači reč "dvagi" iz mog citata?

Ili "profesor" "doktor" "vrsni prevodilac" i "poznavalac engleskog" ne zna kako se na srpskom pišu redni brojevi?

Dalje, niste mi odgovorili ni na pitanje o načinu pisanja vaših "vesti".

SF vesti iz 2004, 6-ti deo, do kraja dec
Цењени        ,

(1)  Предавање о градовима у лету, прво такво у нашем академском свету, одржано је на Филолошком факултету.  – Уз присуство двоје младих астронома, и учешће једног.

Неки људи су хтели да присуствују али су залутали, па су дошли на пола предавања или кад је већ било завршено. Међутим, у е-меилу је јасно писало (цитат): "Студентски трг 3, у левом крилу зграде, на првом спрату, у свечаној сали", али, ту постоје двоја врата, од којих су она прва, очигледнија, била закључана, а она друга, мање очигледна, 2 метра лево и иза једног као малог ћошка, била су откључана. Е, па, извесни појединци су ишли у десно крило зграде; у приземље; на други спрат; у другу зграду; свуда – вероватно мислећи да је инструкција била непрецизна.
Зато молимо да се не љутите кад у неким будућим е-меиловима добијете неку такву просторну инструкцију бескрајно стрпљиво испрецизирану, и поновљену ("закуцану") три пута, па и четврти пут, за сваки случај. За добру меру. У стилу: "у левом, ЛЕВОМ крилу зграде, дакле левом кад се гледа са Студентског трга; на првом, ПРВОМ спрату, не у приземљу него баш на првом, и то не ма где другде него у левом крилу  . . . рекосмо, први спрат лево . . . "   :)
Знамо једног веома угледног појединца који се љути кад му се овакве ствари објашњавају полако и детаљно. Њега то вређа. Али то није никакво омаловажавање вас као читаоца, него из природе саме ствари (и природе е-меила) проистиче да морамо такве просторне инструкције да поновимо сасвим категорично и наглашено, неколико пута, да би се постигла апсолутна, апсолутна сигурност.  – Не било која друга, него баш апсолутна . . .   :)

(2)  Доносимо слику "Емитора" бр 448, који је не само штампан латиницом, него су и поједини наслови на енглеском. Интересантно је и оно микро-ситно испод новог ликовног решења наслова; то Вам доносимо као засебну слику, јако увеличану. Интересантно је да они пишу енглеску реч "фантази" као "phantasy". Зашто не са "f"? У чему је пхазон?

Оно "WD" могло би можда да значи "War-games Directory", или можда нешто друго.

Идући пут добићете слику "Емитора 449", који је такође већ изашао.

(3)  Једна индивидуа, извесни појединац, уплатио је 45 евра са свог девизног рачуна у банци, преко своје "Виза виртуон" картице, и потврђен је као "подржавајући члан" (енгл. Supporting member) Еурокона – Ворлдкона 2005.

Формулар за номиновање за Хуго стиже, рекли су, крајем децембра, а номинације се примају током јануара.
За "пуно похађајуће" учлањење (енгл. Full Attending membership) треба још 100 евра, ако уплаћујете до 30. новембра, а након тога, не 100 него 120 евра. Али, тарифа за подржавајућег члана, колико знамо, остаће иста, 45 евра. Њихов сајт, линк за ово, је:

http://www.interaction.worldcon.org.uk/joining.htm

Ево програма "Лазе Комарчића" за децембар:

ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА ДЕЦЕМБАР 2004.

06. ДЕЦЕМБАР   Разговор о причама са VIII. конкурса часописа "ЗНАК САГИТЕ",
  категорија новеле.
  Модератор: Бобан Кнежевић

13. ДЕЦЕМБАР   Филмска СФ/ Ф/ Х  продукција у 2004. години
              Говори: Милош Цветковић

20. ДЕЦЕМБАР   Магични додир "ЧАРОБНЕ КЊИГЕ"
              Представљање издавачке куће "ЧАРОБНА КЊИГА",
              о издавачу говори: Бора Пантић

27. ДЕЦЕМБАР   КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА
             (Медијатори: Александар Марковић и Иван Нешић)

За Друштво љубитеља фантастике "Лазар Комарчић"

ВЛАДИМИР ЛАЗОВИЋ

Председник Друштва


То би било то, за данас. -- Поздрав из СДНФ.


Цењени   ,

(1)   Добили смо следећу вест, коју Вам прослеђујемо:

ПОЧЕТАК  ВЕСТИ:

   Клуб љубитеља научне фантастике "Лира" из Ниша, у петак 03.12.2004. организује "Годишњу конвенцију Нишког СФ-а". Програм конвенције чине: пројекција промотивног видео материјала, разговор на тему вештачке интелигенције, и организовање веб сајта "Лире".
   Састанак ће бити одржан у Галерији НКЦ-а, булевар Зорана Ђинђића 37, са почетком у 18:00 часова. Улаз је бесплатан.


КРАЈ  ВЕСТИ.

(2) Сазнали смо да су добри изгледи да на следећем састанку СФ клуба "ЛК", 6. децембра у 19 ч, буде на располагању готов филм о Еурокону 2004 у Бугарској, на 2 ЦД-а. Један појединац ће то купити за 200 динара.

(3) Доносимо Вам слику корице најновијег "Емитора", као и оног ситног у поднаслову, што смо скенирали малтене микроскопом. Обратите пажњу на лепоту те свемирске даме, која доминира страницом.

Поздрав из СДНФ.


Цењени   ,

ево СФ вести за 2004 12 13 (година 2004, децембар, тринаести).

(1)  ПЗАБ је најзад, после огромне паузе, у петак 10. децембра (тај број је још на киосцима) објавио СФ причу, и то баш добру (у духу "Досијеа икс", али са јаким елементима хорора) аутора Ота Олтвањија, са насловом "Тилт".  

(2)  Постоје сугестије, можда не много озбиљне нити реалне, да би за успоравање летелице која се враћа из орбите на Земљу (капсуле са материјалом, или астронаутима који се враћају, итд.) могао да служи велики прстенасти балон-падобран, који би се звао "балут" (на енглеском, baloon + parachute = balute). Наводно би се могао смислити материјал довољно лак а довољно отпоран на удар атмосфере при брзини од 8,5 км/сец. Да је баш уверљиво, није, па зато баш и не верујемо, али, ево једне лепе слике, где су приказали како они то замишљају.

(3)  На Филолошком факултету у Београду одржана је 10, 11. и 12. децембра (петак, субота, недеља) велика међународна конференција англистике (дакле, о енглеском језику и књижевности), под називом "ЕЛСИ 75" (то звучи као женско име; ех, сад нешто мало успомена . . . била је једна Елси у легендарном филму, класику светске филмске уметности, "Кабаре", са Лајзом Минели . . . ), поводом 75 година постојања катедре за англистику у Београду; било је преко 150 учесника са презентацијама, од чега неколико десетина из страних земаља, од Јапана (тројица професора) до САД (нарочито се истакао својом маестралном елоквенцијом др Лоренс Бјуел – енгл. Lawrence Buell – са Харварда, који је, у вези са једним стручним питањем, пред 200 сведока рекао да је др А. Б. Недељковић "добродошли радикал" -- "a welcome radical") и до Аустралије и Балеарских острва (учесница проф. Паула Лопез Руа); од Трста до Грчке, од Пољске до Кипра, итд; и из бивших југословенских република; а остали су били са свих српских универзитета који имају катедру за англистику (Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ниш, Подгорица, Бањалука . . .). Програм је ишао у пет паралелних, истовремених токова, али било је и неколико пленарних седница у Сали хероја. Све је било искључиво на енглеском, наравно, јер то је била конференција англиста. Само први ток био је о књижевности, а остала четири о настави језика и о методици, итд. У том првом, књижевном току, било је неколико презентација о СФ, а оне су се нашле груписане, не случајно, углавном у једно исто поподне, у недељу, "дванаестог дванаестог". Наиме:

-- Срђан Вујица је одржао презентацију (енгл) "Analog vs Digital Life: V and Neuromancer" (о једном роману Томаса Пинчона, и једном Вилијема Гибсона);

-- Сергеј Мацура је одржао презентацију (енгл.) "Narative Irony in Pynchon's V" (дакле опет Пинчон; али преовладало је уверење, које је тачно, да је он само делимично, само до неке мере, СФ писац, а више сапутник научне фантастике);

-- Паула Лопез Руа је одржала презентацију (енгл) "Literature and Lexical Creativity: Margaret Atwood's Oryx and Crake" (дело мање познато од њене "Слушкињине приче"); али колегиница Руа је на директно питање из публике одговорила да је то више "футуристичка фантазија" него тврда СФ;

--  било је на програму предавање (енгл) "George Orwell and the World Today" али предавач, Мирза Џамић из Тузле, није допутовао у Београд;

-- било је најављено предавање др Милице Живковић, која на Филозофском факултету у Нишу, на Одсеку за англистику, предаје енглеску књижевност, и која је и магистрирала и докторирала са темама из СФ (Мери Шели), али, она због болести није могла да допутује у Београд;

-- Мирна Радин Сабадош (Филозофски факултет у Новом Саду) одржала је презентацију (тј. предавање) (енгл) "Clockwork Orange rewound" ("Паклена поморанџа поново навијена"), и,

-- Александар Б. Недељковић (Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу) одржао је презентацију (енгл) "The Academic Status of Mary Godnwin Wollstonecraft Shelley in Serbia".

Сама по себи, ова конференција (као и две друге које су непосредно пре тога одржане на Филолошком факултету у Београду), сигнал је једног огромног, историјског оздрављења српске филологије. Што, међутим, још не значи да је сад све добро и дивно . . .  још је веома дуг пут тог оздрављења пред нама.
Што се тиче научне фантастике, морамо констатовати: најзад су се капије српског академског света отвориле, и то широко, за научну фантастику, мада засад само на нивоу конференција и стручних часописа (јер, још се нигде не држи СФ као специјални курс). Од сад, само неинформисани појединци ће моћи да тврде да српска академска средина потпуно бојкотује СФ. – Интересантно би било питање, да ли се ишта од тога дешава у Хрватској; да ли се СФ пробила у академски живот Хрватске, или не.
Доносимо једну слику на којој се виде, у овом тренутку у публици, Срђан Вујица (који ради у Холандији; он је, на свом предавању, говорио о Неуромансеру), С. Симоновић, Д. К. Соерс (енгл. Sawers; Аустралија), модератор седнице Биљана Дојчиновић (Београд; модератори тј. водитељи су били већином са факултета-домаћина) и А. Б. Недељковић, предавач.
Доносимо и другу слику, која приказује део публике. У средини је најбоља српска СФ списатељица данас, Тамара Лујак, а у првом плану је професор Џонатан Боултинг (Jonathan Boulting). Присyтан је био, али не све време (баш кад је поменут, испоставило се да је изашао), магистар Горан Бојић; наслов његовог магистарског рада, одбрањеног 1988, гласи "Типови имагинације у СФ роману".
Велику помоћ за успех овог, за академски статус жанра, итекако битног "дванаестог дванаестог", дали су присутни чланови Српског друштва за научну фантастику, и то: Петар Ранђеловић (СФ писац и фан, аутор ових фотографија), проф. Елена Лачок (преводилац СФ и фан), магистар Зорица Ђерговић-Јоксимовић (чији је магистарски рад, одбрањен 1998, био о утопији и дистопији; ради као асистент за енглеску књижевност у Новом Саду) и једна млада астрономкиња (студент астрофизике) Вера Глушчевић. СВИМА ЊИМА СЕ У ИМЕ ЖАНРА НАУЧНЕ ФАНТАСТИКЕ ОГРОМНО ЗАХВАЉУЈЕМО!
Позван је био др Зоран Живковић, али није стигао због застоја у саобраћају на потезу Нови Београд – Бранков мост, око 16.45 ч.
Позвани су били још неки други, па и тројица водећих хорориста, али из разних разлога нису могли или понеко можда није ни хтео да дође.

Поздрав из СДНФ.

(Прилози:     ballute ready, artist's impression, Dec 2004, 32 KB;
konferencija ELSII 75, Bgd 2004 12 12, predavac, 39 KB, i,
konferencija ELSII 75, Bgd 2004 12 12, publika, 29 KB )


Цењени  ,

ево вести за суботу 2004 12 25:

(1)  изашли су бројеви 12, 13 и 14 часописа "Знак сагите", латиницом. Часопис има много доброг материјала, али је преоптерећен хорором. Насловне илустрације већ почињу да замарају: казаћемо о њима нешто конкретније, другом приликом. Тад ћемо вам и послати скенове све три корице.

(2)  Сајт "Беографити – поглед из свемирског брода" се укочио у септембру 2004, и остао тако.

(3)  Цртани филм од 11 секунди, о слетању Таше Јар (из "Звезданих стаза") у Београд, на располагању је на сајту СДНФ:

www.geocities.com/CapeCanaveral/Launchpad/8396/

под новим линком "филм". Али, има 549 килобајта, што би Ваш компјутер скидао читав минут, можда два. (Ако је неко још на "Атарију", онда, три дана.) Па, ко воли, нек изволи.

(4)  Изашао је часопис "Планета" број 12, за децембар 2004. и јануар 2005. Садржина је разноврсна. Вероватно најинтересантнија је сугестија да је Ајнштајн својим наступом изменио не само физику, него и укупну слику света.
Ово је наравно тачно, јер, шта је оно што о Ајнштајну знају баш сви? – Знају да је његова теорија релативности јако тешка за разумевање. Наиме, чак и они који ништа не знају о њеној садржини, знају то. Теорија релативитета је појам, појам за тешку схватљивост нечега научног, отприлике као популарни појам "виша математика".
Заправо је, углавном због квантне физике, космологије, и релативности, дошло (почетком 20. века) до ре-мистификације науке. Наиме у викторијанско доба наука је могла бити и обичном човеку кристално јасна, и разумљива, а сад садржи тајанствене и чудесне ствари противне уобичајеном здравом разуму, несавладиве и неприхватљиве (парадокс близанаца, рецимо) огромној већини нас. То је био тај поновни улазак неких наука донекле у зону мистериозног. Понешто од тога, нарочито у квантној области, било је неприхватљиво чак и самом Ајнштајну, и остало му је неприхватљиво до краја живота.

(5)  Изашао је часопис "СциТех" број 009, такође за децембар 2004. и јануар 2005. Углавном је о археологији, биологији, медицини. Интересантни су подаци из српских хроника из Војводине из 1816. године, о поремећајима временских прилика (и климе) који су настали због експлозије вулкана Тамбора (у Индонезији) године 1815, кад је погинуло око 50.000 Индонежана а планина се у стотинки секунде скратила са 4.000 на само 2.800 м висине. Да се подсетимо, тог истог лета 1816. биле су чудне временске прилике и на Женевском језеру, где је Мери Шели написала причу коју је после развила у роман "Франкенштајн, или, модерни Прометеј", први у историји човечанства прави (а у свету широко запажени) СФ роман.

(6)  У културном центру "Рекс" (што на латинском, дабоме, значи краљ) у Београду, у улици Јеврејској бр. 16 (испод Зоолошког врта, близу Дунава, недалеко од места где је становао покојни Љубомир-Љуба Дамњановић, истакнути припадник Првог српског фандома, и писац . . . ) одржано је књижевно вече, у организацији АИЗ "Досије" и "Ебарт консалтинга", 23. децембра 2004. са почетком у 20 х, са темом: "Да ли постоје неуспешни народи? Шта значи успешност или безуспешност народа? Како природни услови учествују у обликовању људске историје? Зашто цар Инка није заробио шпанског краља и поробио Шпанију?"  Ово последње је питање из алтернативне историје, и као такво је у вези са научном фантастиком.
Шта нам даље нуди овај организатор књижевних вечери? Једну тему у јануару, и једну у фебруару. Ево (према информацији коју смо добили од једног београдског издавача, Душана Мрђеновића) које ће то теме бити:

ПОЧЕТАК  ИНФОРМАЦИЈЕ  О  ТИМ  ДИСКУСИЈАМА  У  ЈЕВЕЈСКОЈ 16:

23. јануар 2005. у 20 часова:  "Зашто је секс забаван? Како се развијала људска сексуалност? Шта је резултат одмеравања снага генетског наслеђа и културне историје? Да ли је секс најбоља стратегија човечанства?"

23. фебруар 2005. у 20 часова: "Шта се десило с идејом прогреса? Како се схвата прогрес у друштвеним и природним наукама? Откуда толико отпора овој идеји у идеологијама и религији?"

Учесници:
Проф. др Александар Палавестра (Филозофски факултет, Одељење за археологију)
Проф. др Никола Туцић (Биолошки факултет)
Проф. др Александар Костић (Филозофски факултет, Одељење за психологију)
Др Алексеј Тарасјев (Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић"), и,
Велимир Ћургус Казимир (Ебарт консалтинг) водитељ.

КРАЈ  ИНФОРМАЦИЈЕ  О  ТИМ  ДИСКУСИЈАМА  У  ЈЕВЕЈСКОЈ 16.

По мишљењу барем А. Б. Недељковића, у постављању прве теме, која помало асоцира на "Секс у граду" – само фали да водитељка буде Саманта – заборавили су да ће можда ускоро клонови и роботи имати неко своје, вероватно сасвим другачије гледање на ту "најбољу стратегију човечанства"; а у постављању друге теме заборавили су да неке идеологије, заправо, јесу засноване на идеји прогреса. Које идеологије? Па, комунистичка, која је видела прогрес као резултат науке плус државне привреде плус диктатуре "пролетаријата" тј. било које сиромашне завереничке банде која одлучи да себе назове тако и да се попне на власт а после неће да сиђе; и, садашња западњачка владајућа идеологија, која прогрес види као резултат науке плус слободно-тржишне приватне привреде плус либералне, толерантне, парламентарне демократије, засноване на правима човека, једнакости жена, и политичкој коректности. И, опет, заборавили су да ће можда ускоро клонови и роботи имати неко своје, сасвим друго виђење прогреса, осим ако нас пре тога потопи нека религија/идеологија која ће све то, све скупа, да забрани и укине.

Можда је најбољи начин да се учесници досете овога тај, да им ви то кажете – ако будете тамо, 23. јануара и 23. фебруара.

(6)  Извесни А. Б. Недељковић добио је, пре неколико дана, поштом, формулар за номиновање за наградy "Хуго". Да се подсетимо, било је потребно учланити се у 63-ћи Ворлдкон, који ће се одржати у августу 2005. у Шкотској. Недељковић је дао 45 евра (са свог девизног рачуна у банци, помоћу "Виза виртуон" картице) и постао "подржавајући члан" чиме је стекао право да номинира а касније и да гласа за Хуго. Могућност да учините исто тако биће Вам отворена још само до 31. јануара 2005; ако до тада не уплатите и не будете примљени, НЕЋЕТЕ  МОЋИ  да номинујете за Хуго.
Сада тај поменути Недељковић разгледа формулар, и размишља кога и шта да номинује, у којој категорији. Није то мала одговорност, јер, првих пет (са највећим бројем номинација) улазе у ужи избор. Доносимо слику која приказује како изгледа СПОЉАШЊА страна те важне коверте.
Разлика између гледања спољашње стране, и гледања оног унутра, је као разлика између венчања и развода:  развод много више КОШТА  . . .
Оних пет светских фанзина, који добију највећи број номинацијских гласова, ући ће у ужи избор, за Хуго. Према досадашњим искуствима, за ово би требало да буде довољно тридесетак номинацијских гласова.

Хммммм, да видимо . . .  Номиновати, номиновати . . .  који фанзин?

(7)  Програм Лазе за јануар 2005:

ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА ЈАНУАР 2005.

           03.јануар, због празника, нема састанка клуба у Дому омладине.

           10. јануар, Приказ романа "ПЛЕН" Мајкла Крајтона (Лагуна, 2004), или: "Да ли тврди СФ узвраћа ударац?" Говори: Владимир Лазовић.

           17. јануар, "Свемирска крстарица Галактика" (Battlestar Galactica) или "Звездани ратови ТВ екрана". Говори: Јован Ристић

           24. јануар, Представљање романа "Киша као метак" Дејвида Шоа. Говори: Ото Олтвањи

           31. јануар, Књижевна радионица. Медијатори: Александар Марковић и Иван Нешић

За Друштво љубитеља фантастике "Лазар Комарчић"
ВЛАДИМИР ЛАЗОВИЋ
                                                     Председник Друштва



Ето . . . Поздрав из СДНФ.

(Прилози:
- casopis 'Planeta' 12, 47 KB,
- casopis SciTech 009, 59 KB,
- Worldcon 2005, koverta za nominacije, 44 KB, i,
- isti ovaj tekst – pcSF0211, vesti 2004 12 25, izashli ZS, Planeta, Scitech, 34 KB)

Цењени   ,

ево СФ вести за претпоследњи дан 2004. године.

(1)  ПЗАБ није ни ове недеље донео СФ причу. (Него, једну бајку.) Као што сте приметили, више вас не обавештавамо кад се у ПЗАБ не појави СФ, него, само кад се појави.

(2)  Дневни лист "Курир" у данашњем броју јавља, у непотписаном (дакле, иза тога ваљда стоји ЦЕЛА редакција) кратком чланку, да је умрла америчка књижевница, коментатор културе, политике и уметности, Сузан Зонтаг, и завршава овако: "1999. објавила књигу 'Зашто смо на Косову?' у којој је тврдила да је војну интервенцију требало извршити још 1991. како би се 'зауставио Слободан Милошевић'. Изгледа да има истине у веровању да од леукемије, од које је скончала Зонтагова, умиру људи набијени негативном енергијом..."
Осим што је некултурно и осветољубиво тако говорити о једној особи – "скончала" (а, о политици тога нећемо; шта је било више у стратешком интересу српства; да ли је историја могла да се одигра другачије, са потпуно другачијим исходом, итд. – оставићемо то у овом случају политичарима) – остаје да помислимо, са становишта научне фантастике: постоји ли негат

SF vesti iz 2005, januar

Цењени   ,

ево првог СФ билтена вести за 2005. годину, од СДНФ.

(1)  На телевизији Б-92 (то је она где су многе спикерке, изгледом, некако као мушкарци), у суботу, недељу и понедељак (1, 2. и 3. јануара) била је троделна фантазијска серија за младе, "Динотопија", у којој људи и диносауруси коегзистирају, у нашем модерном времену али у мало измакнутој димензији, у једном дивном граду-тврђави, у утопијском друштвеном уређењу. Један диносаурус је, на пример, главни библиотекар, и, он носи наочаре. Он је омањи, танак, витак, није нешто много тежи од човека.  

(2)  Срећан Божић и нова 2005. година!  (То није вест.)

(3)  У недељу 9. јануара сви имамо планетарну дужност да у подне искажемо, помоћу 3 минута ћутања, поштовање жртвама геолошке катаклизме која се догодила у Индонезији.

Поздрав из СДНФ, уз слику из (још не довршеног) анимираног филма "Титаниумен" Ивана М. Цветковића.

(Прилог:  GIF Cvetkovic, Ivan M, 'Titaniuman' cestitka za 2005, 121 KB )



Цењени,

ево СФ вести за 13. јануар 2005.

(1)  Србија сада има нову дистрибутерску кућу која се зове не Парамаунт, него Тарамаунт. (А ако се оснује и Златибормаунт, онда ће моћи да буде филмско-дистрибутерско распитивање: Златиборе, питај Тару). Наравно то нас подсећа на Индију, која има Боливуд, не Холивуд.

Из Тарамаунта, Данијела-Нели Милошевић најављује нам следеће добре вести:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Лепа вест је што су на нашој листи ове године два остварења која ће бити више него занимљива за поклонике СФ-а. Прво је "Аутостоперски водич кроз галаксију" и планира се да код нас буде премијерно приказан почетком јуна, а други је "Рат светова" (Спилберг, са Томом Крузом), који се планира за крај јуна.

КРАЈ  ЦИТАТА.


(2)  Према подацима  које даје Савет родитеља о телевизији (енгл. Parents Television Council;  

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&cid=529&ncid=529&e=5&u=/ap/20041217/a
p_en_tv/prime_time_faith

америчка телевизија је у протеклој години приказала организовану религију (дакле, разне цркве) 2.344 пута, од тога у 24% случајева као негативну појаву, у 22% случајева као позитивну друштвену снагу, а у преосталих 54% случајева неутрално. Ово би значило да америчка телевизија сада види цркву више као лошу него као добру.

(3)  Према признању двојице угледних америчких политиколога

(The Sources of American Legitimacy; Robert W. Tucker and David C. Hendrickson; From Foreign Affairs, November/December 2004)

напад Америке на Србију 1999. био је нелегалан, али легитиман, и битно је поткопао имиџ Америке као земље која на светској позорници поступа законито. Ако смо добро схватили, ова два чланкописца  отприлике иду ка овом мишљењу: да је то бомбардовање било незаконито, са становишта свих међународних закона и прописа, и да је било засновано на  аргументацији о Косову која је била многоструко преувеличана и лажна, али, да је ипак било суштински оправдано, јер је и требало млатити по Србима све док не падне последњи европски комунистички диктатор тј. док се не сете да га сами смене. Слично томе, кажу ова двојица научних радника, и напад на Садама Хусеина није био легалан, али је био легитиман јер је Садам био диктатор, и све-у-свему тај други напад је додатно покварио слику Америке у свету. Ова два "ле-" (ЛЕ- гално, ЛЕ- гитимно), кад се скрате, рекли бисмо да дају скраћеницу "ле-лееее" . . .  
А јучерашње документовано сведочење у Хагу (сведок Патрик Барио) показује да је човек који је пикирао на Светски трговински центар у Њујорку (и који је могао убити десет пута више трговаца, да је улетео у НИЖЕ спратове: нико изнад места првог удара није се спасао), Мухамед Ата, пилот-самоубица кога Ал Каида сад сматра за свог хероја, претходно убијао хришћане, конкретно Србе, у Босни – уз америчку помоћ. Ово показује да је класична англосаксонска политика сарадње и са најгорим злом, само ако ће се том приликом  што безболније ликвидирати неко веће зло, овог пута отишла мало укриво. ("Сарађиваћу и са црним ђаволом, само ако он туче Хитлера", говорио је Сер Винстон Черчил, ратни премијер Британије.)
Пошто су то политичке ствари, о којима можда немају сви чланови Српског друштва за научну фантастику једнако мишљење, морамо се оградити: ово је барем утисак, после читања овог чланка, проф. А. Б. Недељковића. (Адреса је

http://www.foreignaffairs.org/20041101faessay83603-p40/robert-w-tucker-davi
d-c-hendrickson/the-sources-of-american-legitimacy.html

па изволите, можете читати и Ви, и формирати свој утисак).

Али, сумње нема, ако желите да пишете СФ о политичкој будућности човечанства, није лоше упознати се са овим стварима, конкретно са англосаксонском "ле-ле" дилемом. Јер, политика ле-ле, да се предузимају ратови који нису легални али наводно јесу легитимни, могла би се и наставити. Било би, на пример, савршено логично да у једном будућем рату против Ал Каиде, Американци ангажују плаћенике Србе. (Ако то већ и не чине.) Па, и целу нашу државу, у некој будућности, можда, ако буде хтела или морала да пристане. Неко може ту политику назвати непринципијелном, а неко практичном; а Сер Винстон Черчил је за своје мемоаре о Другом светском рату добио Нобелову награду за књижевност, 1953. године, не зато што је био особито генијалан књижевник, него пре свега као једно морално признање. Па, ви видите. Као што каже СФ писац Курт Вонегат: тако то иде (енгл "So it goes").
Још једном, ова политичка разматрања о досадашњим и будућим догађајима потписује искључиво А. Б. Недељковић као појединац, не цело Српско друштво за научну фантастику.
Идемо даље – ближе СФ темама: дакле, "идемо даље, ближе"   :)

(4)  Једна студија групе британских универзитета (видети на:


http://news.yahoo.com/nenws?tmpl=story&u=/afp/2005
0102/lf_afp/afplifestylebritain_050102204340  

) показала је да се паметније девојке теже удају. Овај резултат, наводно научног истраживања, подржан конкретним чињеницама, изазвао је већ многе коментаре. У смислу: па, оно због чега се момци жене, то није памет. Итд.
Из овога (ако је истина) непосредно проистиче да се девојке склоне научној фантастици теже удају. Јер, доказано је да су научној фантастици понајвише склоне особе са натпросечним успехом у школовању. Дакле, по томе, паметнице (које се интересују за СФ) теже ће се удати.

(4)  Ове екстремне временске прилике у Калифорнији појачале су пост-цунамијску склоност да се размишља о могућим новим катастрофама.
Калифорнија је сеизмички најугроженија, и за катастрофичке хипотезе најподеснија, савезна држава САД: да ли ће се отиснути цела у Пацифик? или ће (насловни чланак у данашњем "Блицу") експлодирати гигантски вулкан испод Јелоустона и покрити целу пацифичку обалу САД, па и целу Калифорнију, пепелом и лавом? итд.
У Калифорнији је протеклих недеља (без икакве научне фантастике, без спекулација; него, баш, стварно) понегде било и 2 метра снега. Претпостављамо да је главна фаца у "Бејвочу" (Baywatch), Мич Бјукекен (глумац Дејвид Хаселхоф) ангажован да на тој истој плажи стоји као Снешко Белић, а све оне девојке, добро убундане, да га грудвају.

(5)  Пре неки дан, на конгресу Астрономског друштва Америке, поднет је реферат у коме се износи (као могућност, не као дефинитивно доказана ствар) да централни регион наше галаксије врви од црних рупа и неутронских звезда, чак до 10.000 (десет хиљада) њих. У том случају, слабио је вероватно да је тамо могло да остане ишта живо . . .  што, опет, сугерише да смо ипак сами  . . .   Погледати на:

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&cid=96&ncid=96&e=2&u=/spa
ce/20050112/sc_space/milkywayscenterpackedwithblackholes

Узгред речено, у овим адресама појединих вести на Интернету као да се враћа у живот онај обичај писања латиницом без икаквог размака између речи, који је постојао у првим вековима Римског царства.

(6)  НАСА је јуче лансирала, ракетом Делта-2, свемирску сонду која ће путовати шест месеци, превалити око 430 милиона километара (трипут више од растојања од Сунца до Земље)  и онда се забити чеоно у комету Темпел 1. Наиме, на комету треба да се суноврати само предњи део, "импактор", што ће бити експлозија као од 4 и по тоне ТНТ, можда чак видљива обичним двогледом са Земље! Брзина судара биће око 37.000 км на сат, а то је око 10 км у секунди! Комета није у некој опасности да се распадне, јер она је десетак-петнаест километара дугачка стена, па уништење овог маленог научног инструмента на свом путу неће ни осетити. Опет, и није баш тако, јер ако је покривена меканим материјалом, на месту удара могла би настати рупа (кратер) пречника као фудбалско игралиште. Али постојаће и матични део сонде, који ће остати на знатној дистанци, са телескопом упереним на место удара. То је најјачи телескоп икада лансиран ИЗВАН орбите Земље.

Погледати на:

http://news.yahoo.com/news?tmpl=story&u=/ap/20050113/ap_on_sc/comet_buster_23

Овако нешто још никада није покушано. И, наравно, то је својеврсна генерална проба, ви знате за шта.
Сонда се зове као један СФ филм: енгл. Deep Impact -- "Дубоки удар". Поједини научници који су правили ову сонду радили су, хонорарно, и као саветници за снимање тог филма, па ипак, они сад кажу да је подударност тог назива – случајна . . . Хајде, да им, као, верујемо.
Погодак у комету десиће се на Дан независности САД, 4. јула 2005. То је већ мало много: Дан независности? Такође наслов СФ филма. Сећате се – Independence Day.
Цена мисије износи 330 милиона долара. Ово показује да, иако је сад велико златно доба светске астрономије, оно није подједнако златно за свакога, него боље пролазе научници из оних земаља које могу и да финансирају истраживање. (Зато постоји и ЕСА – Европска свемирска агенција.)
Ако спојимо нашу прву и шесту вест, испада да ће отприлике у време нашег свемирског "Дубоког удара", на "Дан независности", почети да се приказује "Рат светова" у новој верзији. Много реалнијој.
Смешно? Да ли је смешно? Али то ће бити први агресивни удар људског рода на ма које небеско тело кометног или астероидног типа. Па, ако се баш тамо налази кућа и башта неког ванземаљца . . .  биће још смешније.

<И> Он излази из рушевина, сав опрљен и задимљен, и љут . . . гледа своју погинулу драгу, Кс'Цилку . . .   а онда полако, полако диже бескрајно киван поглед ка једној плавој тачкици дубоко у црнини Сунчевог система . . . <Д>

Стриктно узев, ми се НИСМО прво уверили да тамо нема никога, него, одмах па бомбом на "празну" територију.

(7)   Та иста НАСА је под ударом критика да није у стању да се отараси непродуктивне и узалудне орбиталне станице са људском посадом (где повремено нема ни довољно хране) која треба да кошта, на крају, око 100 милијарди долара а није дала никакво научно откриће, ни једно; и да не уме да се отараси шатла, шатла који још увек постоји само зато што је Американце блам да се до орбиталне станице возе руским превозом.
Дакле, једно непотребно возило, прескупо а опасно по живот, задржава се у употреби само због сујете и због непотребне орбиталне станице. Видети:

http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/articles/A9257-2004Dec17.html

(8)  Ако желите огромну, предивну, широку и високу слику галаксије НГЦ 1300, имате је на АПОД-у, на:

http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/ap050112.html

(кликнути једанпут левим дугметом миша на слику, да би се добила већа варијанта: 564 килобајта задивљујуће лепоте: колико других светова, колико, можда, других живота).

По речима астрономкиње Патриције Кнезек (можда Кнежек? можда Хрватица, или Чехиња?), астрономи су се договорили да је одсад зову "Мартини галаксија" зато што је преко ње опружена огромна, спектакуларна "полуга" од много милијарди звезда, а то се на енглеском зове "бар", али бар је и оно где неки седе на високим округлим столичицама без наслона, и пију евентуално мартини или неко друго пиће засновано на C2H5OH .

Поздрав из СДНФ.

(Прилози: ове исте вести као фајл:
      pcSF0214, gadjamo kometu Tempel-1; novi Rat svetova )



Цењени   ,

ево вести за 2005 01 27 – дакле, на дан Светог Саве.

(1)   Српско друштво за научну фантастику могло би да буде на вестима телевизије Б-92, у петак 28. јануара 2005. То би биле оне главне вести Б-92, у 19.15 ч, или, евентуално, оне касније, око 22 ч.

(2)  Изашао је, ипак прилично после Нове године, изузетно квалитетан и атрактиван децембарски број часописа "Астрономија". Као прво, ликовно се толико разликује (корица) од свих претходних бројева, да ће вероватно многи читаоци много лакше приметити да је то НОВИ а не стари број.
   Имате опширан чланак Милана М. Ћирковића о настанку наше свести да постоје галаксије, и, шта су; другим речима то је историјат откривања галаксија. Ту је и ретко добра слика (портрет) Едвина Хабла (који их је открио), али, у овом броју имате и један велики раритет – слику Алберта Ајнштајна кад је био дете од 4 године (стр. 47). Имате опширан и добар чланак др Зорана Живковића о питању (не)постојања живота, осим нашег, у свемиру. Имате постер али су галаксије на њему многобројне а ситне: информативан јесте, импресиван није. Најлепше од свега, буквално  дивно: имате тајни лукави приручник "Како избећи годишњу скупштину" из збирке која објашњава како водити астрономско друштво (читај: СФ друштво) а да за њега не учините ама баш ништа. Главно је избећи Годишњу скупштину, али, увек се нађе неки насртљиви појединац да је затражи . . .  Е, сад, како то изврдати, а кад до ње ипак дође, како и на Скупштини опет изврдати, и онда дремати и спавати са новим двогодишњим мандатом а не радити ама баш ништа – то су теме овог заиста кул чланка.  :)

(3)  Српско друштво за научну фантастику је јуче (среда 26. јануар 2005) одржало своју Годишњу скупштину.

(4)  Магазин "Њу сајентист" у свом броју од 11. децембра 2004. донео је на стр. 5 информацију да је издвојено неколико милиона долара за обнову експеримената о хладној фузији. Та тема је, као што знамо, била вероватно највећа бламажа науке у другој половини 20. века: била је лажна узбуна. Откриће је објављено као сензација, а онда ништа, показало се да хладне фузије нема. Сада ће неки научници опет замакати електроде од паладијума у тешку воду, и мотрити да ли ту ипак може да буде нека "аномална нуклеарна реакција ниског интензитета".

Значи, ако неки доктор физике има зубну пломбу од паладијума . . . и ако грешком узме да попије погрешну чашу воде . . . могао би МНОГО да се изненади.

(5)  Исти часопис: у мапи позадинског зрачења целог свемира, коју је саставила "Вилкинсонова анизотропска сонда" откривене су (ако смо ишта разумели) неке немогуће четвороструке и осмоструке подударности које би значиле да није тачна, није исправна.

(6)  На стр. 28, велики научник Пол Дејвис (Paul Davies), износи хипотезу да, за разлику од "глупих атома" (енгл. stupid atoms) који се налазе у неживој материји, они други, "паметни" атоми користе квантне цаке да преваре закон вероватноће и да тиме повећају шансе за настанак и опстанак живота.
У том истом броју часописа "Њу сајентист" појављују се и изрази као "стеларна машина" и "компјутрониум" (енгл. stellar engine, computronium) па, ви видите.
Такође се у једном чланку разматра, без икаквог терминолошког оклевања, "постбиолошка еволуција" (то ће бити еволуција паметних машина после нас и без нас), и наравно кључно питање је "постбиолошка мотивација" тј. зашто би они, роботи, уопште ишта желели.

(8)  Титан: дивно достигнуће, али, можда су неки од нас мало "размажени" пошто гледају већ годину дана како по Марсу робусни ровери роваре  . . .  :)    наиме свашта раде по Марсу, практично дивљају по Марсу, па је сад и смешно и тужно што је "Хајгенс" био тако без руку, без точкова, пао па се укопао у једно место, паралисан такорећи, са само 1 камером, са само краткотрајном залихом енергије . . . Ех, да је могао имати изнад себе један дирижабл, па да лети и снима, годинама, са разних висина . . .  све док се не пробуши. А онда да копа, буши, рије, вози се, рони, плови . . . плови ДА  ИХ  УЛОВИ!     :)

(9)  За те ровере на Марсу мислило се да ће имати на себи, на оној горњој плочи са фотоелектричним ћелијама, наслагу прашине све дебљу, због чега би ускоро остали без енергије и престали да раде. Али, већ 4 пута ровер "Опортјунити" је у току ноћи  мистериозно очишћен. Сване дан – прашине нема.

Да ли их неко чисти?


<И>  Долазили су полако, тетурави и бледи . . .  са метлицама  . . .    <Д>      :)


Дивне вести су (часопис "Њу сајентист", 15. јануар 2005) да у периоду 2005-9 гомила нових, још бољих инструмената иде на Марс. Иде и орбитер способан да детектује позземне слојеве воде! И Европа (ЕСА) ће учинити још један покушај спуштања инструмената тамо, у нади да барем сад неће да се разбију.


ТРАС ! ! !        


(Да ли смо то, аудио-времепловом, чули један карактеристичан, тако европски звук из будућности ЕСА-иних покушаја истраживања Марса?)


(10)  Рађа се нова, цунами архитектура. Кажу (у том истом јануарском броју "Њу сајентиста", стр. 13) да зграда у зони опасности од цунамија треба да је практично као сојеница, наиме, на високим, јаким бетонским стубовима; све што је важно и скупо, треба да буде горе, на спрату или спратовима, где ће људи и бежати, ако буде дата цунами-узбуна; а зидови, прозори и врата у приземљу треба да буду овлашно направљени, тако да, кад налети много милиона тона воде на ту обалу, вода продре кроз приземље, однесе те "зидове" и врата и прозоре као сламчице, и тутњи даље. За разлику од тога, зграда-тврђава која би покушала да се супротстави цунамију силом, јуначки, највероватније би била цела ископана из темеља и однета, па је, дакле, боље пустити зло да пројури – са што мање штете.

У цунамију је погинуло преко четврт милиона људи.

Кажу да је на тајландској обали једна британска девојчица од 10 година, која је у школи учила о цунамију, приметила да се море повлачи од обала и са плаже, и да је рекла људима да је то знак да ће се море вратити као огроман талас. Око 100 људи ју је послушало: удаљили су се ка вишем терену, и спасли се.


(11)  Филм о кретању земљине коре током једног земљотреса: овај истинити гиф показује као се земљотрес ширио, током 60 секунди, кроз један део Земљине коре, у Јапану, код острва Хокаидо. То је заправо цртани филм. Како су снимили? Тако што Јапанци у том делу свог терена (ограничили су се на један правоугаони сегмент) имају чак 1000 (хиљаду!) ГПС (глобално-позиционирајућих) апарата, који јављају сателитима у сваком тренутку свој сасвим тачан положај. Филм има 914 килобајта, неко је то скидао са нета добрих 2 или 3 минута, а адреса је:

http://spot.colorado.edu/~kristine/tokachi_rupture.gif


(12)  Програм "Лазе" за фебруар:

ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА ФЕБРУАР 2005.

07. ФЕБРУАР    Разговор са писцем: ДРАГАН Р. ФИЛИПОВИЋ
              Разговор води: Петер Петровић

14. ФЕБРУАР    ШТА БИ СЛЕПИ ХОМЕР РЕКАО НА ОВО?
              Представљање романа "ИЛИОН" Дена Симонса (Лагуна, 2004).
              Гост трибине: Горан Скробоња, преводилац
              Медијатори: Јован Ристић и Владимир Лазовић

21. ФЕБРУАР    Чаробњак стрипа: ЕНКИ БИЛАЛ
              Приказ Билаловог опуса, поводом његове изложбе у Београду, и премијере филма "ИМОРТЕЛ"
              Медијатор: Владимир Весовић
             
28. ФЕБРУАР     КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА
              (Медијатори: Александар Марковић и Иван Нешић)

                         За Друштво љубитеља фантастике "Лазар Комарчић"
                                                         ВЛАДИМИР ЛАЗОВИЋ
                                                            Председник Друштва

Идемо на последњу вест.

(13)  Један појединац номиновао је "Емитор" за награду "Хуго". Дакле сада фанзин "Емитор" има 1 глас. Са тридесетак гласова ушао би међу пет најбољих на свету, и био би стварно у трци за ту награду, и сви европски учесници у Ворлдкону у августу 2005. у Глазгову (на пример, сви Енглези и Шкоти и Ирци, дакле домаћини те конвенције) имали би тада могућност да гласају за "Емитор" и да он победи. Зашто би они гласали за "Емитор"? Зато што је он најбољи европски фанзин 2004, па би било логично да гласају за њега. – Е, али, треба стегнути срце и дати 45 евра. Рок за уплату је 31. јануар (понедељак; тог дана, кад увече

SF vesti iz 2005, 2-gi deo, 1-20. feb


Цењени   ,

ево 3 СФ вести (заправо су све три само индиректно у вези са СФ)  за 2. фебруар 2005.

(1)  У "Политикином забавнику" од петка 28. јануара 2005. имате причу "Шишарка" која није нимало СФ, него чиста бајка (али, модерна и добра), а аутор је Иван Бевц, истакнути члан друштва "Лазар Комарчић".

(2)  Редакција једног изврсног часописа, о коме смо недавно писали, ради, изгледа, још увек потпуно волонтерски, за џабе. Дакле они раде, они праве један изванредан магазин, заиста врхунског квалитета, а нису плаћени. Ни аутори главних чланака, веома угледне личности, нису добили ама-баш-никакав хонорар.
То је поступак који заслужује прекор и осуду. Волонтерски рад   ОДУЗИМА   ХЛЕБ   неким другим људима, који би могли радити такав исти посао и бити плаћени, и живети од тога. Конкретно, постоје два друга научно-популарна часописа који ће се, суочени са оштром конкуренцијом овог, продавати можда нешто слабије, а могли би објављивати радове неких од тих истих сарадника. И плаћати им хонорар, од кога може да преживи нечија породица, нечије дете.
Ова редакција истиче као свој аргумент, да у Србији нема шансе да часопис тог квалитета засад буде комерцијалан, или да добије икакву материјалну подршку од Министарства културе, па да је, према томе, боље радити и џабе, него да часопис не постоји; али то је слабо оправдање. Одузимати хлеб некоме, па макар и из разлога најискренијег ентузијазма и највеће, најчистије добре воље на свету (као што је овде случај), значи ипак уништавати цело једно поље, а не (као што на први поглед изгледа) помагати га.
Кад год радите за џабе, неки посао који треба да буде плаћен, у вас гледа барем једно уплакано мало дете, чијег оца ви, својим џабе-радом, упропашћавате.

Због овога их проф. А. Б. Недељковић позива да ПРЕСТАНУ.  

Тај (као и сваки који се продаје на киоску) часопис или треба да плаћа хонораре сопственој редакцији и свим својим сарадницима, или треба да се угаси. То је, по уверењу А. Б. Недељковића, једино морално исправно.

(3)  Изгледа да је цунами-земљотрес помакао Суматру за 20 центиметара. Поједини делови морског дна помакли су се и много више, али острво Суматра, као целина, "у просеку" само 20 цм. Видети:  

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&cid=1540&nci
d=1540&e=1&u=/afp/20050131/sc_afp/asiaquakeindonesia_050131201842

Ето.

Поздрав из СДНФ.


уторак 1. феб 2005:
Цењени   ,

сутра, у среду 2. фебруара 2005, на радију Б-92 – не на телевизији!  сада је   РАДИО    Б-92 – требало би око 15.30 ч да буде емитовано нешто о СФ, у оквиру емисије "Штрафта".

Засшто не "СФ-трафта?"

Па, ако стварно пусте тај прилог, и ако волите да слушате радио у тим поподневним часовима . . .

Поздрав из СДНФ.



Цењени   ,  
ево вести за 9. фебруар 2005.

(1)  Политика. Не бавимо се на овим вестима политиком, али, један амерички професор универзитета сада каже да је напад Ал Каиде на Светски трговачки центар у Њујорку, 11. септембра 2001, где је погинуло око три хиљаде људи, био оправдан и заслужен. Отприлике нешто у смислу, да они који хоће економски да поробе човечанство, и заслужују да буду спржени. (А то су већ орвеловске изјаве и теме, са импликацијом о неком Трећем светском рату, па зато имају неки мали додир са СФ.) И, ништа, нису га отпустили нити убили. Америка.
За бившег председника Клинтона, за Хенрија Кисинџера, и за Мадлену Олбрајт, он каже да су ратни злочинци.

Видети:

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&cid=2026&ncid=202
6&e=3&u=/latimests/20050205/ts_latimes/hesfoughtforhisviewsnowhisjob


(2)   Књига Бобана Кнежевића "Црни цвет" објављена је у Америци као "Black Blossom". Цена је 24 долара. Видети на:

http://www.clarkesworld.com/books/book_KNEBLAHC.html

(3)  Др Зоран Живковић је јуче, у уторак 8. фебруара 2005, на телевизији РТС-2, касно увече (негде око 22.30) имао интервју у коме је рекао између осталог и то, да не пише научну фантастику. (Не по први пут; он то све време говори; мора му се признати доследност и јасноћа око овога.) Ако смемо препричати његове речи, гласиле су – отприлике, приближно – овако:  "Ја сам раније итекако имао везе са научном фантастиком, али, то је било пре него што сам почео да пишем прозу. Написао сам и објавио енциклопедију научне фантастике, а у својству издавача објавио сам преко 200 књига научне фантастике. Али, од кад сам почео да пишем прозу, ја сам се од научне фантастике развео. И, почев од тог развода, ја пишем – фантастику. Не научну, него: фантастику".

Још једном: мора се признати јасноћа те изјаве, која може послужити и као корисна оријентација за нека размишљања о жанровима.

Поздрав из СДНФ.



Цењени   ,

ево СФ вести за недељу, 20. фебруар 2005. Има их мало више него обично.

(1)  Изашао је часопис "Астрономија" број 11. На претходном, бр. 10, била је ознака "децембар 2005", што можете видети и на скену насловне стране, који смо вам тада послали; а на овом је ознака "фебруар-март 2005", што значи да се месец јануар негде изгубио; заправо је ово троброј. Ако би се то тако наставило, излазила би само 4 броја годишње.
Неки прилози, на пример вести, на стр. 11, су заиста кратки али садржајни (надамо се да се то може рећи и за ове вести СДНФ, које управо читате; наравно кад се саберу за целу годину, онда нису кратке, а и не треба да буду). Додатна количина таквих вести постоји у оном пресавијеном и ухефтаном великом прилогу (са постером) "догађаји 2004", где нема пагинације; али, вести су на последњој страници тог прилога.
Врло би се добро уклопило, ако бисмо многе од тих вести претипкали (прекуцали) и послали као део ових наших вести . . . Између осталог и вест да је тај цунами-земљотрес у Индонезији убрзао ротирање Земље за близу 3 микросекунде годишње! Ако то тако остане, и ако смо добро разумели, то би значило да ће за следећих милијарду година, због тог једног цунамија (дакле: не због цунамија као кретања воде, него због ЗЕМЉОТРЕСА који га је изазвао; захваљујемо се анонимној читатељки, особи С, која нам је на то скренула пажњу), планета накупити отприлике један сат "добитка".
Такође је екстремно интересантна вест на последњој страници тог ухефтаног прилога, први стубац, да је полупречник тј. радијус космоса израчунат и да износи 78 милијарди светлосних година. Из овога би проистицало, ако важи Архимедова геометрија, да је запремина:

два милиона милијарди милијарди милијарди кубних светлосних година.    

(Е, сад: од ове тачке, ко воли математику, изволте, а остали нек не читају ово даље! Не! Не, не читајте! Упозорени сте, иде математика!

Формула је "волумен = четири трећине Пи радијус на куб", па запремина тј. волумен универзума износи отприлике 4,2  – хајде да то заокружимо на 4; ваљда је аматерима дозвољено да врло грубо заокруже бројну вредност четири трећине Пи – дакле, 4 пута по, хм, 78 на куб, а колико ли је 78 на куб?

. . .  око пола милиона  . . .

значи четири пута по пола милиона, то је два милиона,

па пута 10 на 27-ми, јер толика је запремина коцке са страницом једну милијарду

. . .  једнако два пута 10 на 33-ћи. Крај мате.)

Па, добро, и није нешто, али, сад бар знамо чиме располажемо. Два пута десет на тридесет трећи, кубних светлосних година. Довољно да се некако снађемо, да се скунаторимо у томе, за сад. Кад чељад није бесна, кућа није тесна.   :)
Али! Питање је да ли архимедовска геометрија важи, за ово. Као прво, универзум није сфера, него се закривљује и затвара уназад сам у себе кроз четврту просторну димензију, на начин незамислив за нас тродимензионална бића (тако стоји у ЦД енциклопедији "Британика" 1999 у чланку "The Cosmos", али ово би значило, начин незамислив и за све будуће компјутере? јер ће и они бити тродимензионална бића?), па, ви видите.
Интересантан је и чланак Вере Глушчевић о утицају галаксије на велика изумирања на Земљи у последњих милијарду година. (То је само први део њеног рада.) Глушчевић је врло узгредно, као да се то само по себи подразумева, поменула комплесно и интересантно кружно кретање галаксије, њених кракова, у Земље кроз то; било би пожељно једно детаљније објашњење о том кретању.

(Сад, опет, од ове тачке, ко воли астрономију, изволте, а остали нек не читају ово! Не! Не, не читајте! Упозорени сте, иде тешка астрономија!    :)

Ако Ви ставите комадић дрвета у неку бару воде, а онда убаците камичак у средину баре, кренуће концентрични таласи, дрвце ће се кретати горе-доле и љуљушкати, али неће са таласима одјурити до обале. Нити назад. Јер таласи су ДОГАЂАЈИ који се крећу кроз воду, кроз заједницу молекула; а вода сама, после проласка таласа, остаје на мање-више истом месту где је и била. На океану, таласи путују стотинама километара, а о обалу се разбија све иста вода, иста па иста, оних најближих неколико десетина метара. – Углавном.
Слично томе, краци галаксије нису предмети, као краци елисе, него таласи згушњавања и разређивања многобројних звезда. Краци галаксије су ДОГАЂАЈИ који се крећу кроз звездану заједницу. Једна иста звезда буде сад у једном, а можда стотинак милиона година касније у неком другом краку. Вртложење тих кракова је сасвим различито од кружења самих звезда, звезда као појединачних предмета, око центра галаксије. Јер, оне раде и то. То су два веома различита кружна кретања. Глушчевић је још напоменула да Сунце пролази "као пинг-понг лоптица" кроз гушће и ређе делове  . . . да вертикално осцилује, дакле горе и доле, кроз галактичку раван . . .  Ово многим читаоцима неће бити нимало јасно.)  

– Има и других интересантних прилога.

Једна заиста ситна замерка редакцији: на насловној страни помиње се "Повратак шатла" као да се већ догодио. А није се још догодио, нити је прецизно заказан. Ту је било место за један скромни, обични знак питања, овако: "Повратак шатла?".
То је као да су написали крупан наслов "Победа нашег кандидата на следећим изборима" – а избори тек заказани . . .
Скен насловне стране "Астрономије 11"послаћемо Вам у идућим вестима, а и програм "Лазе Комарчића" исто тако, да не бисмо преоптерећивали ову емисију вести.

(2)  Европска ракета "Аријана 5" још једном је успела. Однела је неке сателите горе. То је још једна рехабилитација најјаче западноевропске ракете, која је досад имала и успехе и рушења.

(3)  У Београду је филмски фестивал ФЕСТ одабрао за свој симбол једног суперхероја, наиме, Фестмена, чију слику Вам прилажемо. На телевизији се приказује рекламни спот СФ садржине, где један београдски тапкарош одгледа неки филм и постане Фестмен. Ово је доказ да не мора снимање СФ да кошта "барем милион долара минут", као што неки песимисти у Србији мисле. Можда је цена холивудског СФ филма милион долара за минут, а у Србији вероватно може да буде и хиљаду пута јефтиније.  

(4)  На неким београдским телевизијама рекламиран је Енки Билалов филм – први француски СФ филм чији главни аутор је пореклом Београђанин – "Бесмртна" (Имортела. Не, не Имортадела). Као што малтене свако зна, Енес Билаловић рођен је у Београду, одрастао на Дорћолу, после је живео у Сарајеву па у Паризу. У неким новинама је чак изашла вест да се филм приказује у биоскопу "Авала", али, то није истина, проверили смо: не приказује се тамо. Међутим чули смо наговештаје да би могао ускоро да се прикаже, можда само једном, или неколико пута, у Београду, у биоскопу "Космај" на Теразијама.

(5)  Један становник Сри Ланке (Цејлона), по имену Артур Кларк, остао је неповређен, није страдао у цунамију, али неки његови сарадници јесу, као и њихова опрема и бродићи.

(6)  Тај цунами је разгрнуо огромне количине песка у плићаку на неким местима на обали Индије, и, гле, на једном месту (градић Махабалипурам, око 50 км јужно од Мадраса) извирили су делови храмова и статуа из 7. века, дакле отприлике из доба кад су Срби и Хрвати долазили на Балкан. Статуе приказују лавове који леже, итд.

(7)  У дневном листу "Данас" понекад буде вест о "трибини друштва љубитеља СФ жанра", тј. програм "Лазе". Многи други листови га не доносе.

(8)  Протеклих дана била је 60. годишњица две вероватно највеће (у историји човечанства) погибије које су се догодиле потонућем појединачних бродова (наглашавамо, ПОЈЕДИНАЧНИХ бродова, не флота). Не, не помишљајте на "Титаник". Он је био 1912.
На дан 8. фебруара 1945. године, немачке трупе и цивили били су у паничном бекству пред надирањем Црвене армије кроз Источну Пруску. У један некада луксузни туристички брод, "Штојбен" (Стеубен) укрцано је преко 5.000 Немаца. Апсолутну предност имали су рањени војници, којих је био огроман број, а затим, жене и деца. Накрцало се максимално што се икако могло. Те ноћи, брод је у својој бежанији имао пратњу два мала, прастара миноловца, на парни погон, који су јако ложили, да би могли да га прате, јер је "Штојбен" био далеко бржи. Пошто су тако јако ложили, из њихових димњака је куљао дим препун искрица и сјаја: жарио се. То је опазио капетан једне совјетске подморнице, један непослушан тип али изузетно талентован поморац, за кога Руси нису били сигурни да ли да га пошаљу на робију или у подморницу; али пошто су им поморски кадрови били страховито потрошени после 4 године рата, једноставно нису имали кога, па су послали њега. Звао се Александар Маринеско. Он је нанишанио, и скркао у предњу десну страну брода два торпеда, калибра 533 мм. У року од 20 минута "Штојбен" је нестао под ледено хладним таласима. Његова олупина је недавно пронађена на дну, у централном Балтику. Ту се удавило око 4.500 људи, а 659 их је преживело. Трипут више мртвих него на "Титанику". Па ипак, тај догађај није трипут познатији него "Титаник".
Тај исти Маринеско је неколико дана раније, 30. јануара 1945, на исти начин потопио знатно већи немачки брод, "Вилхелм Густлоф" (Gustloff). Ту се удавило око 6.000 људи: колико знамо, убедљиво највећа погибија у потонућу само ЈЕДНОГ брода, у целој познатој историји човечанства. Па ипак, тај догађај није 4 пута познатији од "Титаника".
Кад се подморница вратила, без 4 торпеда, за Маринеска је приређено славље, са два печена прасета, за две победе. Добио је и медаљу. Али после рата наставио је да буде непослушан, и није више пловио. Дали су му само да буде директор неког објекта, али он је једне зиме дозволио да запослени однесу кућама неки бедни тресет из дворишта, да ложе, да се загреју; за ово је одлежао годину и по дана робије у Сибиру. После, у пензију. О свему овоме имате слике, мапе, портрете, и план операције написан руском ћирилицом, плус неке моралне дилеме, у магазину "Нешенел Џиографик" (National Geographic) за фебруар 2005.
"Титаник" је западни. Ово, ово је источно: не занима готово никог.
Може се удавити и 6,000 или 60,000 источних Европљана, то никад неће бити у филму где би глумио неки Лео Ди Каприо.
Неко је важан. Неко није.
Увек њихово западно буде Титаник а наше источно Штојбен. Па, и у СФ – слави футура.
Опет, не може се рећи да светска филмска индустрија у целости игнорише комбинацију Источна-Европа-плус-технологија: постоји одличан филм "К-19, правилац удовица" (K-19, The Widow-Maker) у коме руске подморничаре играју Харисон Форд и Лиам Нисон, о стварној драми (која се догодила) једне руске атомске подморнице; то је дакле документарно. (Као што постоји и изванредан, маестралан немачки филм "Сталинград", у коме имате нешто што можда нисте ни сањали да ћете икада видети: аутентичан и паметан немачки поглед на Стаљинградску битку 1943.)
Али и Јапан је Исток. Зашто онда нема западних филмова о руској будућности, а има их (толико) о јапанској? Зашто је Далеки Исток толико убедљивије тло за америчку СФ, него словенски Исток? Давно је прошла америчка окупација Јапана (и успешно инсталирање демократије у Јапану, извршено америчком оружаном силом), а поодавно је пао и комунизам. Зашто има толико јапанских футуристичких цртаних филмова, а нема словенских?  Где је наша технологија? ЗАШТО  ЈЕ  ОВДЕ  ЈОШ  УВЕК  МРАК  ?

(9)  Бивши амерички амбасадор у Београду, Вилијем Монтгомери, сад у пензији, нешто се расписао, објављује све нове и нове чланке. Тако је у листу "Данас" објавио, 22. јануара 2005, чланак "Како ЦИА замишља свет 2020. године". (Гле, откуд он зна шта ЦИА мисли? Један амбасадор? Па, није ваљда био . . . ?    :)      ) Заправо не открива ништа, осим да ће око 4% људског рода бити Американци, 5% Европљани, а 56% Азијати. И, да ће радикални ислам бити велика претња. И, да ће милиони људи бити више лојални свом етносу и религији, него ма којој држави.

(10)  У дневном листу "Политика" је јуче, 19. фебруара 2005, изашао пресавијени културни додатак "Култура, уметност, наука", у коме на стр. 3 чланкописац Милан Попадић хвали роман Борислава Пекића "Беснило" али успева да ниједном не помене да је то СФ. Роман "својом митологемском комплексношћу" остварује "хомеровску структуру", јелте, хомеровску, чак је "шпијунски трилер и детективки роман" са апокалиптичном темом, итд. – све, само СФ није.  
Ово је један од ретких српских баш-драстичних примера синдрома "одлично је, дакле СФ није" који се у академским круговима доста сретао на Западу . . . пре пола века.

(11)  Умро је СФ сликар Френк Кели Фриз, рођен 1922 (његов званични сајт:   http://www.kellyfreas.com/   ) који је светску славу стекао сликом на којој див-робот, стојећи на позадини неког зеленкастог неба, држи на длану своје металне десне руке једног клонулог човека. Ова слика из СФ гета, из 1953. године, била је извучена из заборава и послужила је са задршком од четврт века, тек негде око 1977. године, као илустрација за чувену грамофонску плочу групе "Квин" са песмом "Ми ћемо вас продрмати" (Queen, "We will, we will, ROCK  YOU!" ). На неки начин постала је култни симбол, икона будућности, за велики део наше цивилизације. Доносимо Вам Фризов портрет из старости, и ту слику. – Тачно и да ништа друго никад није насликао, осим те једне, опет би био аутентично велики ликовни стваралац другог миленијума.

(12)  Једна истинита слика, стварне геологије Марса, изгледа толико дивно и има тако "сликарске" нијансе, да је тешко поверовати у њену реалност. Из европске орбиталне направе снимљена је једна долина на Марсу, заправо славни гигантски Марсов кањон Валис Маринерис. Ако кликнете и затражите већу варијанту, и имате 5 минута стрпљења да се учита 2 гигабајта (или више од 5 минута, зависи какав вам је комп а каква веза), моћи ћете да лутате кроз те просторе друге планете. Слика је супер-лепа, готово нестварна:

http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/astropix.html

и,

http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/image/0502/chasma_marsExpress_f50.jpg


(13)  У Србији се на радио-станицама фолк оријентације појавила ново-компонована народна песма у којој певач, мушкарац, генијално констатује:

" Ти имаш ћерку, а она је женско."

. . . Знате, боље је и то, него оно што ће се можда певати у Србији кроз 200 година:

"Ти имаш ћерку, али то је робот;
ено нашег Миће, није људско биће."

Савет за оне који ће се због тог нивоа српске народне музике једног далеког дана можда депримирати:

Наручи клона, преко телефона.

(14)  У часопису "Локус", у најновијем, броју 529, за фебруар 2005, изашао је збирни преглед издавачке делатности у жанровима СФ, Ф, Х, остварене у Америци током 2004. године. Дајемо Вам и доказ овога, скен са стр. 51. То је четврти и последњи ликовни прилог данас.
Ту јасно пише: СФ романа је било толико, фантази романа толико (много више него СФ, заправо), а хорор романа толико . . .
Дакле, и после 25 година огорчених и ватрених дискусија у српском фандому, углавном због неких људи који су инсистирали да су разлике у жанровима превазиђене, небитне, да нико више не дели фантастику на та три жанра, да је тачне границе немог

Hm, kad smo vec kod recnika i leksikona, sta ono bese znaci demagog?

Цењени Trol Witchdoctor -е,

у српском, поткошуља је испод кошуље, до тела, а мајица је преко тога, преко поткошуље, и битно је да се не закопчава него се навлачи преко главе. Е, али, има мајица са дугачким рукавима, има са кратким (то су Т-мајице, зато што личе на слово Т) и има чак и мајица без рукава. У енглеском, међутим, "T-shirt" може бити и поткошуља кратких рукава, а може бити чак и кошуља (дакле, са дугмадима) опет кратких рукава, али најчешће је ипак мајица кратких рукава. Дакле, значењска поља те две речи у српском и енглеском се не подударају. Најбољи превод, који има највише шанси да буде тачан, је Т-мајица. Још ако је писац назначио да је на предњој страни исписана нека порука или је штампана нека слика (Ви и сами помињете ''Fruit of the Loom''), онда смо сигурни: Т-мајица.

Никакав хумор Вам ту није довољна "извлакоца". . .

Признајте да нисте били у праву . . . није то тако тешко. Ја много пута, за много што-шта, нисам био у праву, много пута сам погрешио, итд. Ето; ја сам то признао. Можете ли Ви признати да за Т-мајицу нисте били у праву?

друго,

Цењени Лурде,
знам да није по правопису "2-gi, 3-ci" итд. Али, мени се фајлови тако обележени врло лепо сложе сами један испод другог, тачно, у компу. Уосталом српски правопис, онај Матице српске, такозвани Новосадски, није особито генијалан. То је један компромис пун рупа, крпљен под притиском комунистичке диктатуре а не по науци, од 1954. до 1960. године, а то решење за редне бројеве, са тачком као ознаком да је број редни, има своје проблеме – немушто је, не може се написати на крају реченице нити испред другог знака интерпункције, итд. Осим тога, 1960. још није било доба компјутера. Значи, ми имамо право да именујемо фајлове и мимо Новосадског правописа, ако је наше одступање засновано на знању а не на незнању.

и:

Цењена С,
зашто сад демагог? Од Вас очекујем конкретан аргумент, доказ . . .

Поздрав,
др А. Б. Недељковић

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"Цењени Trol Witchdoctor -е,

у српском, поткошуља је испод кошуље, до тела, а мајица је преко тога, преко поткошуље, и битно је да се не закопчава него се навлачи преко главе. Е, али, има мајица са дугачким рукавима, има са кратким (то су Т-мајице, зато што личе на слово Т) и има чак и мајица без рукава. У енглеском, међутим, "T-shirt" може бити и поткошуља кратких рукава, а може бити чак и кошуља (дакле, са дугмадима) опет кратких рукава, али најчешће је ипак мајица кратких рукава. Дакле, значењска поља те две речи у српском и енглеском се не подударају. Најбољи превод, који има највише шанси да буде тачан, је Т-мајица. Још ако је писац назначио да је на предњој страни исписана нека порука или је штампана нека слика (Ви и сами помињете ''Fruit of the Loom''), онда смо сигурни: Т-мајица.

Никакав хумор Вам ту није довољна "извлакоца". . .

Признајте да нисте били у праву . . . није то тако тешко. Ја много пута, за много што-шта, нисам био у праву, много пута сам погрешио, итд. Ето; ја сам то признао. Можете ли Ви признати да за Т-мајицу нисте били у праву?

друго,

Цењени Лурде,
знам да није по правопису "2-gi, 3-ci" итд. Али, мени се фајлови тако обележени врло лепо сложе сами један испод другог, тачно, у компу. Уосталом српски правопис, онај Матице српске, такозвани Новосадски, није особито генијалан. То је један компромис пун рупа, крпљен под притиском комунистичке диктатуре а не по науци, од 1954. до 1960. године, а то решење за редне бројеве, са тачком као ознаком да је број редни, има своје проблеме – немушто је, не може се написати на крају реченице нити испред другог знака интерпункције, итд. Осим тога, 1960. још није било доба компјутера. Значи, ми имамо право да именујемо фајлове и мимо Новосадског правописа, ако је наше одступање засновано на знању а не на незнању.

Aleksandre, vi se ljutite, ali ne postoji drugi način nego da se kaže da lupate. T-majica ne postoji u srpskom jeziku. U tom jeziku koristi se izraz majca i ništa drugo. Postoje razne vrste majci, ali ne postoji tmajca. Naravno, postoje i t-shirts koje imaju dugmiće, ali kako bi ste vi to znali? T-majicu ste vi izmislili zato što ne znate maternji jezik i nemate najosnovniju informisanost. To je samo dokaz vaše prevodilačke nemoći.

Tako je bilo i kada smo raspravljali uživo po tom pitanju, samo što ste tada potezali sasvim drugačije argumente i na kraju nevoljno priznali da niste u pravu i potegli ste priču kako prevodilac mora da prlagodi jezik sebi i da ima slobodu da izmišlja reči koje mu fale, a kada vam je dokazano da je i to šo ste izmislili pogrešno i to na primerima koje ste sami odabrali, jednostavno ste se pokupili i otišli.

Vaši primeri tada su bili da termin "majca" unosi zabunu, da se ne zna šta je to, da bi se prodavci zbunili kada biste im u prodavnicama tražili "majce" i slične besmislice. Kada ste uvideli da nije tako, a pritom i odbili da to proverimo praktično, tako što ćemo se prošetati prodavnicama po vašem izboru i videti kako će prodavci reagovati.

Sada pričate drugu priču i mažete svima oči najjeftinijom mogućom demagogijom da biste prikrili sopstveno neznanje.

Drugo, ja nisam govorio o Pravopisu Matice srpske, nego o Rečniku Matice srpske, što su različite stvari, takozvani profesore.

Uostalom, uzmite pravopis koji želite i sami proverite kako se pišu redni brojevi u srpskom jeziku.

Zatim se setite da se potpisujete sa "profesor doktor" a onda u jednoj zvaničnoj i javnoj rečenici napišete "2-gi i treći". Za to biste dobili jedinicu u osnovnoj školi, a ovamo ste našli za shodno da popujete drugima.

Vidite, vi jednostavno ne znate srpski jezik, nemate opštu informisanost, izgubili ste razumevanje štiva koje prevodite, ne poznajete savremeni žanr, ne čitate knjige, ne čitate priče, ne znate šta se dešava ni u Beogradu, a kamoli u svetu u polju SF-a, ne razumete književnost, ne shvatate šta je to umetnost ni u najosnovnijim pojmovima, a kamoli u finesama koje bi trebalo da držite u malom prstu ako je istinita barem desetina vašeg hvaljenja.

Vi se lažno predstavljate i štetite fandomu u Srbiji, a granice vašeg neznanja su tako duboke da se ja plašim da tamo gledam jer patim od vrtoglavice.

Samo me zanima od kog tog djona ste napravili obraz kada vas nije sramota da tako sebi zabijate sebi aoutogolove i sramotite se.

Nije vas sramota da ignorišete vodeći (jedini) domaći časopis koji se bavi naučnom fantastikom, a da trošite kilometre prostora za pisanje o naučnim časopisima i sebe posle nazivate doktorom naučne fantastike.

Onaj drugi doktor može da se pljuje, ima osnova za to.

Vi to nemate. Vi ste ispod svake kritike.

Poštovani ABN,

Koliko je meni poznato, osnovna funkcija jezika je komunikacija, tj. sporazumevanje među ljudima. Ako bih ja koristio izraz ''T-Majica'', bojim se da me ljudi ne bi razumeli.

Još uvek mi niste odgovorili da li ste pročitali delove Marsa koje je prevodio Sale. Rekli ste da su Vam bili pri ruci i da niste mogli da se pretvorite u Saleta Markovića...

Umalo da zaboravim. Posle ovolike kanonade postova kritike na Vaš račun i posle tolike paljbe iz Vindikejtora, zašte se samo jednom ne zapitate, da li možda i Vi grešite i u kolikoj meri...

da li bi mi neko ko ima dovoljno bogat i autoritativan rečnik srpskog jezika kazao gde to piše da je 'majca' prihvatljiv oblik za odevni predmet o kome se ovde govori?
celog života tu stvar znam kao 'majicu' (sa 'i'), pa bih voleo da me neko oslobodi zablude, if any.

takođe, 'bi ste' se ipak piše zajedno (t.j. 'biste').

hvala.

Upali ste u ABN-ovu igru i iscrpljujete se na sitnicama.
Pise se MAJICA i to je JEDINI oblik u srpskom jeziku po svim recnicima koje ja imam.
Ali to je irelevantno za ovu pricu...