ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Kunac, govorili smo o decent life. Goli život je nepoželjan. Moje brojke su minimum optimizma za jednog pisca. Stvarnost je mnogo gora.


Stipane, ti bi istu poziciju za žanrovske pisce. Ako te baš zanima, negde krajem osamdesetih sam od pisanja zarađivao nekih 30% moje institutske plate. Sad zarađujem isto koliko i ti.

Quote from: scallop on 25-01-2012, 19:55:19Goli život je nepoželjan.

Mnogi bi dušu prodali za 500 evrića mesečno... Velika je oskudacija.

To za dušu mi je poznato. Ali, ne znam koliko se dobije. Manje od 500?

Evo upravo sam čuo da je štampano dodatnih 100.000 primeraka Lauševićeve knjige. Cena 500 dinara. Pretpostavljam da već u prilici da dobije 10% cene.
Ako je i 5% biće tu za nekoliko godina pristojnog života...

Eto, sad si uzeo goli život sedam domaćih pisaca. Izem ti konja na viljušku.

Uzeo je taj živote dvojice... Bukvalno.

Biljo, čini mi se da kapiram kako se osećaš.
Nisam siguran šta da ti kažem, mogu samo da opišem kako sam otprilike formirao moj stav o tome.
Prvo, odustao sam od bilo kakvih očekivanja. Kada sam počeo, objavio sam neke priče, potom je došla zbirka, i odmah sam pomislio ''ok, budi vredan, sledeća stavka: roman!''. E, već ta stavka malo teže ide, tako da sam ja u jednom trenutku i ja prilično skenjao.

Ali, onda sam nekako prelomio da je kod nas veoma teško bilo šta objavljivati, a zarađivati još teže (da ne kažem, super-teško, Mićine procene su solidno otužne). Isto tako, ne verujem da sam novi Balard ni Elis. Ja sam samo tip koji piše, jedan od gomile istih.

Zato sada nalazim zadovoljstvo u stvarima koje su mi dostupne: šaljem priče na konkurse, pa kada nešto prođe, srećan sam. I dalje šaljem rukopise dužih dela izdavačima, ali se trudim da imam što manja očekivanja. Kao i ti, pišem na svom sajtu/blogu, i drago mi je kada me ljudi čitaju, makar to bile neke zajebancije o Pižonu i domaćoj fudbalskoj reprezentaciji ili porodici Kardašijan. Učestvujem u radionicama ovde, trudim se da poboljšam zanat, a pri tome volim i da se takmičim.

Prestao sam mislim ''da li će od ovog svega nešto biti?''. Jer, pa, već je bilo, i zahvalan sam na tome, koliko god to bilo malo, i drugim osobama, sigurno savršeno nebitno. Ako bude još toga, super-kul! Ako ne, pa, pišem zato što volim sve vezano sa tim, iako mi proces često uopšte nije sličan stvarima u kojima inače uživam.
I verujem da ću uvek pisati, zato što, ne znam kako to da bolje objasnim, to je ono što radim.

Ne znam da ti to pomaže, ali to su moja razmišljanja o tvom (i mom) problemu.

Kunac, 500 evra je dovoljno za stan i hranu za jednog čoveka... i ništa više od toga. No, ako živiš kod roditelja i ne plaćaš kiriju i mesečnu režiju onda je to OK.

Pre deset godina, pisci klase Kapora i Pavića mogli su da računaju da će za svoje nove knjige dobiti po 3000 DEM.
Sada je za 99% pisaca u Srbiji suma od 3000 evra po knjizi misaona imenica.

Konac, koliko si ti dobio od prodaje svog romana do sada?

Btw, uobičajen autorski procenat za domaće pisce je 13%. Naravno, postoji mogućnost da je Laušević prodao prava za fiksnu sumu, ili da je za njega taj procenat veći.

Ali zašto pričamo o Lauševiću? Je li on književnik?
Je li on idol čijim putem treba ići?
Pa i Šešelj prodaje svoje knjige u sumanutim tiražima.
I Mira Marković je imala stotine hiljada tiraža.
Misliš da će Cecina autobiografija da bude slabije prodavana?
Je li Naomi Kembel dobila za knjigu "Labud" u Britaniji milion funti pa su svi propištali zbog toga?
Hajde da zanemarimo javne ličnosti koje koriste pisanu reč da rasvetle neke događaje iz svoje prošlosti koje zanima veliki broj ljudi.
Koliko je pisaca koji su izvorno pisci i koji se pisanjem bave, da mogu da žive od toga?
Misliš da Albahari može da živi od pisanja? Ili Mirjana Novaković? Ili Svetlana Velmar Janković? Ili Vladimir Arsenijević?
O čemu mi pričamo ovde?
Ja sam za prijvaljenih 2000 primeraka "Poslednjeg Srbina" dobio praktično 1000 evra.
A da se prodalo i deset puta više, opet bi to na nivou dve godine ispalo oko 400 evra mesečno, dakle, zajebancija.

Sve će to narod pozlatiti...

Quote from: Boban on 26-01-2012, 02:18:47
Ali zašto pričamo o Lauševiću? Je li on književnik?
Je li on idol čijim putem treba ići?
Pa i Šešelj prodaje svoje knjige u sumanutim tiražima.
I Mira Marković je imala stotine hiljada tiraža.
Misliš da će Cecina autobiografija da bude slabije prodavana?
Je li Naomi Kembel dobila za knjigu "Labud" u Britaniji milion funti pa su svi propištali zbog toga?
Hajde da zanemarimo javne ličnosti koje koriste pisanu reč da rasvetle neke događaje iz svoje prošlosti koje zanima veliki broj ljudi.
Koliko je pisaca koji su izvorno pisci i koji se pisanjem bave, da mogu da žive od toga?
Misliš da Albahari može da živi od pisanja? Ili Mirjana Novaković? Ili Svetlana Velmar Janković? Ili Vladimir Arsenijević?
O čemu mi pričamo ovde?
Ja sam za prijvaljenih 2000 primeraka "Poslednjeg Srbina" dobio praktično 1000 evra.
A da se prodalo i deset puta više, opet bi to na nivou dve godine ispalo oko 400 evra mesečno, dakle, zajebancija.

Možda sam to ranije pominjao, ali nisam siguran da igde u svetu pisci žive od pisanja, sa izuzetkom malobrojnih zvezda. Američki žanrovski bestseleri su reda veličine 10 000 primeraka u tvrdom povezu. Odlično prodavani pisci su oni koji meke poveze prodaju u tiražima od 30-35 k. Doštampavanja posle nema. Jedan tiraž, i to je sve. Gotovo svi pisci sa kojima sam pričao, pa čak i neke zvezde tipa Eriksona, imaju svoje day jobs. Kako postižu da rade i da pišu onolike knjižurine - ne znam, ali od pisanja zapravo ne žive. Imaju neki drugi izvor prihoda, a ovo im dođe kao dopuna.

Sa druge strane, i tamo su biografije političara, pevaljki i raznih tv lica najprodavanije.

Inače, mislim da je tvojih 2k prodatih primeraka PS zapravo sasvim solidan uspeh, uzevši u obzir da je to jedno polovina tiraža najprodavanijih epskih fantastika u Srbiji.

Шешељ и Марковићева нису пример из простог разлога што они своје књиге углавном нису продавали. Странке наштампају, па деле, уваљују или ако продају, продају као неку врсту чланарине. Већина Шешељевих књига заправо су доказни материјал са суђења и његови одговори и коментари. Мада их сви знамо по смешним насловима (што је доказ да је Шешељ осим српског Менсона заправо и српски Сет Патнам), та најупечатљивија одлика биће заправо једнога дана камен спотицања јер ће бити мука озбиљном аналитичару, историчару или правнику, да с пуном озбиљношћу цитира делове "Хашког бајрамског прасета" и "Галског пицопевца Жака Ширака". Али то је тај српско-издавачки приступ, ако накалемиш бомбастичан наслов, причаће се о томе, мада сам уверен да већина и не зна садржај - не мислим овде само на Шешељеве књиге.

Мада није да се уопште не чита, ето пре неки дан у локалној мењачници сисата плавуша нос не вади из "Рингишпила", што је ваљда књига неке од тих нових модерних пишкиња. И онда размишљам, можда би се данас и могло живети од писања, али неке инстант шунд литературе која ће можда једнога дана доживети ревалоризацију као што доживљавају серијали у Луну и Хејзију. Цена штампе је пала у односу на време кад су настајали Лун и Хејзи, па би и издања могла бити за нијансу боље опремљена. Само, контам, треба убости жицу и продавало би се ко алва и то по киосцима. "Константиново раскршће" је доказ да овде добро пролазе квазисторијске и квазиконспиратолошке приче, да се осмисли неки серијал у високопрофилним убиствима по Србији, рецимо... Од Баџе преко Аркана па до Ђинђића, нека белосветска замлаћивања, познате личности у фантастичним заплетима, секс, убијање, крљање, завере... Жешћи клифхенгери на крају сваке књиге... Па то би могло да се ради у бескрај. Ко је спреман да се замлаћује с таквом врстом писања (не мислим да би морао да покрива баш ове теме, то ми је само пало на памет) могао би рецимо да исповрти две књижице месечно и зарађивао би много више од хиљаду евра. "Влашка магија" у два тома, тешко срање од књига, продавала се по киосцима. Тираж - 10.000 ако се не варам.

Рекао бих да тако нешто уопште није неоствариво и ако неко искористи ову идеју, нека ме спомене у захвалницама. 

Додатак. Проверио.

"Влашка магија 1" - 20.000 комата. 

Двојка - 10.000.

A šta je Laušević?
Ja sam pomenuo Šešelja zato što je na stolu bio laušević kao primer uspešnog književnog dela od koga pisac zarađuje.

13% koje pominje NF su opet rezervisani za zvezde.
Pri tom, pitanje da li je to bruto ili neto, jer izdavač na honorar mora da plati 42% državi, pa baš bih voleo da vidim koji bi izdavač uspeo da se pokrije kada mu prodajna mreža uzima 40%, a honorari dosegnu skoro 20%, a gde su troškovi proizvodnje same knjige i održavanje celog sistema.

Nebitno, neki procenat gore-dole, pisac da bi živeo od pisanja mora postojano (godinama, decenijama, ne jedne sezone) da prodaje 1000 primeraka mesečno.
Ja stvarno ne vidim više od deset ljudi u Srbiji koji mogu da maštaju o takvom ishodu.


A "Vlaška magija" se prodaje po 300 dinara, dakle 30000 VM je 90000 evra, realnih 7% neto za pisca je 6300 evra, dakle, na godišnjem nivou 500 evra mesečno.
OK, izdavač je prošao bolje, ali koliko izdanja mora da ima izdavač da ubode hit.
Pogledajte Lagunu, pa oni imaju manje od 100 naslova prodatih preko 1000 primeraka.

Лаушевић је у линији (не кажем у рангу јер ништа од тога нисам читао) Алимпићке и осталих из "расписале се даме" категорије. Бар ја то тако видим, нека ме неко исправи.

Али покушавам да кажем да можда тржиште сазрева за неку модернију варијанту "Рото романа", чак и у овим кризним условима, а 2012. биће канал и то дубок. Говорим о књигама које би гађале читаоце "Света".

Bila je ona...fuck, ne mogu da se setim, per par godina bila najprodavanija knjiga Sajma...recimo: Ispovesti Kol-gerle ili tako nesto to je na kraju otislo u jal 10k jal 100k primeraka, kako god, previse. Komentarisali smo to ovde ali nema sanse da nadjem gde.

Quote from: Boban on 26-01-2012, 03:41:38
Pogledajte Lagunu, pa oni imaju manje od 100 naslova prodatih preko 1000 primeraka.

Pretera ga. Imali su 100 naslova prodatih u preko 1k primeraka još dok sam im ja radio na štandovima. Sem toga, svi izdavači lažu o prodaji kao pseta.

Znaš da volim malo da preteram; ali ne puno.
Za poslednjih osam godina odštamapli su 2 miliona primeraka knjiga... kada to podeliš sa 1500 naslova... matematika je neumoljiva.

Drago mi je da je topla voda konačno otkrivena. Jedino bih dodao da bezbedonosnu nišu u izdavaštvu čine kontrola tiraža i prodajnih lanaca. Lako je realizovati Džonovu ideju o palpu kad bi postojale te kontrole. Kiosk izdavaštvo postoji i u ovom trenutku, ali je dostupno samo onima koji je imaju.

Quote from: Melkor on 26-01-2012, 04:07:04
Bila je ona...fuck, ne mogu da se setim, per par godina bila najprodavanija knjiga Sajma...recimo: Ispovesti Kol-gerle ili tako nesto to je na kraju otislo u jal 10k jal 100k primeraka, kako god, previse. Komentarisali smo to ovde ali nema sanse da nadjem gde.

Па, да. То се тражи, политика, секс, убиства. Рецимо, серијал еротских трилер романчића у којима је главна јунакиња проститука у српском тзв. "џет-сету" која своје доживљање гарнира са размишљањима о својој околини, међуљудским односима... Желела је да буде певачица, има везе с мафијом. У трећем делу контактира је мистериозни човек из неке службе... И ето хита! Дејан Лучић пише слично, али су му издања... "преозбиљна". Рецимо, у колико су примерака досад продати "Владари из сенке"? Е, исто то само палпичније.

Скалопе, овде се причало ко од писаца може да живи од писања. "Наглас" размишљам да је таквих данас мало, али да би могло бити више, само не попуњавају слободно место на тржишту. Можда грешим, додуше, можда то место и не постоји. Али чини ми се да постоји.

Jel' ti, jedva budan, meni objašnjavaš o čemu ste noćas naklapali? Ta, Mića i ja smo započeli sa "računicama". I, složio sam se sa tobom. Mogli su tako nešto da izvedu i Boban i Tardis, Umberto Eko je dao smernice u "Fukoovom klatnu", ali ne mogu da kontrolišu prodajni lanac i imaju neku "puzajuću" marketinšku strategiju u kojoj žedan nikad ne stigne do vode. U toj našoj domaćoj fantastici se fatalno ispoljava još jedna od najgorih srpskih karakteristika: ne mogu da se dogovore o zajedničkoj akciji. U tu vreću ne mogu da se slože ni dva roga, jer bi svako da bude "gazda u svojoj kući".

Quote from: Boban on 26-01-2012, 02:18:47
Ali zašto pričamo o Lauševiću? Je li on književnik?
Je li on idol čijim putem treba ići?
Pa i Šešelj prodaje svoje knjige u sumanutim tiražima.
I Mira Marković je imala stotine hiljada tiraža.
Misliš da će Cecina autobiografija da bude slabije prodavana?
Je li Naomi Kembel dobila za knjigu "Labud" u Britaniji milion funti pa su svi propištali zbog toga?
Hajde da zanemarimo javne ličnosti koje koriste pisanu reč da rasvetle neke događaje iz svoje prošlosti koje zanima veliki broj ljudi.
Koliko je pisaca koji su izvorno pisci i koji se pisanjem bave, da mogu da žive od toga?
Misliš da Albahari može da živi od pisanja? Ili Mirjana Novaković? Ili Svetlana Velmar Janković? Ili Vladimir Arsenijević?
O čemu mi pričamo ovde?
Ja sam za prijvaljenih 2000 primeraka "Poslednjeg Srbina" dobio praktično 1000 evra.
A da se prodalo i deset puta više, opet bi to na nivou dve godine ispalo oko 400 evra mesečno, dakle, zajebancija.

E vidiš BObane, na tome će domaća "književnost" naposletku da ostane, na Šešelju, na Lauševiću, na Ceci, na Seki i raznim "Grabljivicama", "Sponzorušama" i sl. Baš zbog toga što se ti ljudi plaćaju, a ostali ne, čak su srećni (ostali pokušaji pisaca) ako ne plate za pripremu za štampu sopstvene knjige. Pošto su svi ostali koji pokušaju da pišu instant odbijani od strane svih izdavača (pogotovo naše drage Lagune koja prihvata samo "najveći kvalitet" ali može i Radusinovićka, nije problem, samo da je javna ličnost), u najvećem broju slučajeva ulažu u pripreme za štampu, neplaćeni su i dodatno diskreditovani i usput blatantno ali "simatično i duhovito" javno izvređani od strane osoba poput Ognjanovića, ja ne vidim nikakav razlog da se postane i ostane pisac u smislu da knjige i objavljuješ.

Quote from: ivica on 25-01-2012, 22:36:14
Biljo, čini mi se da kapiram kako se osećaš.
Nisam siguran šta da ti kažem, mogu samo da opišem kako sam otprilike formirao moj stav o tome.
Prvo, odustao sam od bilo kakvih očekivanja. Kada sam počeo, objavio sam neke priče, potom je došla zbirka, i odmah sam pomislio ''ok, budi vredan, sledeća stavka: roman!''. E, već ta stavka malo teže ide, tako da sam ja u jednom trenutku i ja prilično skenjao.

Ali, onda sam nekako prelomio da je kod nas veoma teško bilo šta objavljivati, a zarađivati još teže (da ne kažem, super-teško, Mićine procene su solidno otužne). Isto tako, ne verujem da sam novi Balard ni Elis. Ja sam samo tip koji piše, jedan od gomile istih.

Zato sada nalazim zadovoljstvo u stvarima koje su mi dostupne: šaljem priče na konkurse, pa kada nešto prođe, srećan sam. I dalje šaljem rukopise dužih dela izdavačima, ali se trudim da imam što manja očekivanja. Kao i ti, pišem na svom sajtu/blogu, i drago mi je kada me ljudi čitaju, makar to bile neke zajebancije o Pižonu i domaćoj fudbalskoj reprezentaciji ili porodici Kardašijan. Učestvujem u radionicama ovde, trudim se da poboljšam zanat, a pri tome volim i da se takmičim.

Prestao sam mislim ''da li će od ovog svega nešto biti?''. Jer, pa, već je bilo, i zahvalan sam na tome, koliko god to bilo malo, i drugim osobama, sigurno savršeno nebitno. Ako bude još toga, super-kul! Ako ne, pa, pišem zato što volim sve vezano sa tim, iako mi proces često uopšte nije sličan stvarima u kojima inače uživam.
I verujem da ću uvek pisati, zato što, ne znam kako to da bolje objasnim, to je ono što radim.

Ne znam da ti to pomaže, ali to su moja razmišljanja o tvom (i mom) problemu.

Ivice, u potpunosti razumem tvoj stav i sama sam prošla kroz skoro identično iskustvo. Pisanje za novac? Apsolutna utopija, osim ako nekim čudom se ne transformišem u novu folk zvezdu ili bar voditeljku nekog gledanijeg kanala. Objavljivanje a da ne moram da platim za pripremu za štampu? Takoreći idealna opcija i jedina prihvatljiva jer novca nemam, ali čak i to postaje utopija u poslednje vreme. Šta onda preostaje? Kao što si i napisao, vrlo mala očekivanja, pisanje za sopstvenu dušu i zato što volim, ne povlađujem pisanjem NIKOME (može Ghoul da me proziva koliko hoće, ja ću to od sada shvatati kao kompliment), pisanje kada i dok u tome uživam, i objavljivanje na jedini način na koji je to moguće, online, pa ko hoće da čita, mora ipak bar malo da se potrudi. Očekivanja više nemam, rukopise više ne šaljem (kome?), pišem kad imam ideja, uglavnom ne na konkurse jer pišem kad mi se piše i o čemu mi se piše, pa mi pisanje za zahtev obično ne ide (osim u retkim slučajevima). Pisanje me smiruje, a ako neko hoće da čita to što sam pisala, pa super, dobiće pdf ili doc za dž, nije problem.
Imam svoj posao da preživim a pisanje za novac ostavljam našim dragim folk zvezdama, voditeljima, političarima i ratnim zločincima. Njima to najbolje ide.

Što se crtanja tiče, to je tek shit na kvadrat ali tu ako si talentovan, bar imaš neke šanse, doduše ne baš za normalan život, ali bar nešto slično tome (a ako si jako dobar, kao npr Josić Goran i više od toga, zasluženo). S obzirom da sam primila oko milion i po dokaza da taj talenat NEMAM vraćam se onom od čega sam i krenula i trebala da ostanem na tome. Da crtam kao terapiju protiv anksioznosti i stresa i da se osećam bolje. Čim sam počela da guram te ilustracije i stripove u javnost, efekat smirivanja i osećaja da mi je lepo dok crtam počeo je da teži nuli. Nakon što je iz jedne kompaktne gotove ex-yu knjige antologije stripa američki izdavač bukvalno izbacio samo i jedino moj strip, bilo mi je jasno da u stripu ja više nemam šta da tražim. Serijal poniženja koji sam doživela nije vredan da se izgubi lični mir. Bolje da budem solidan programer, nego da budem neplaćeni i večito poniženi crtač.

Stvarno si pala u gadnu depresiju, čak te pomalo i razumem
Ponekad mi dođe da batalim svaku pomisao o pisanju kad me neko ismeje, posebno ako je to neko koga cenim.

Šta znam, prošao sam baš gadne odgovore na svoje rukopise i svaki sam propatio, pa nastavio kao da ništa bilo nije.
Nikada ni dinara nisam dobio za pisanje, ali svaki dan kad sam negde objavljen ili dobro prošao na konkursu doživeo sam kao mali praznik.
Hvalospevi na moja pisanija su se obično završavali sumom kojom bih trebao da učestvujem u sufinansiranju štampe.
Nekako sam postao sklon da pozitivne kritike posmatram sa rezervom, zahvaljujući mutivodama.

I eto, igram se na radionici, učestvujem na konkursima, piskaram po blogu. Šta mi više od toga treba?

Quote from: Boban on 26-01-2012, 02:18:47
Ali zašto pričamo o Lauševiću? Je li on književnik?
Je li on idol čijim putem treba ići?

Uuuuuuuu al smo sujetni ,pa sta ako nije knjizevnik ,i Džoan Ketlin Rouling je kolko znam bila cistacica a sad je bogatija od engleske kraljice.I treba.
Sta kao, Lausevic nije skolovan da bude pisac ,sta sad on ima da pise  
Nije on filozof ,nije Andric ,niko i ne ocekuje to od njega ,imao je  covek potrebu da napise knjigu.
Sad smo ljubomorni na jednog tragicara. Mrzim te predrasude bilo pozitivne ,bilo negativne ,a vise je negativnih jer je ovo zapravo fenomen ''knjiga sa kioska''

Ne, Agota. Brkaš stvari.
On nije napisao roman, on je prepričao svoj život.
I kada Ceca bude ispisala svoju ispovest, to će biti najveći megahit u Srbiji.
Ako misliš da ja njima zavidim na tiražima, onda ne znam šta da ti kažem, jer ja stvari nikada ne posmatram izdvojeno.
I samo kažem da takve slučajeve ne možemo da potežemo kao primer da eto neko dobija velike pare od pisanja.
Roulingova nema veze s tim. Ona je napisala zabavnu knjigu za uzrast koji je tu knjigu prihvatio.
Ona je pisac, a Laušević nije.
Nema to veze s kioskom, ja sam odrastao u vreme kada su se u roto romanima na kioscima prodavale knjige poput "Dvojnika" Dostojevskog i nemam nikakvu predrasudu prema tome, ali činjenica je da ta prodajna mreža ima svoja pravila i da ih zanimaju samo teme i osobe o kojima se piše u "Skandalu", "Svetu" i eventualno u "Gloriji".

Agota, do sada nisam imao prilike da se osvrnem na tvoja mišljenja, ali ovo što si napisala mene izbacuje iz rasprave. Naprosto ne mogu da razumem kako se izvlači takav stav iz konteksta.

Nisam baš nešto siguran da je Laušević uopšte napisao tu knjigu, ali saglasan sam sa Agotom. To što je neko pevaljka, voditeljka, glumac ili seljak ne čini tu osobu ništa manje niti išta više piscem od nekog inženjera, profesora ili karabinjera.

A i nije mi jasno zašto su svi ogorčeni na odbijanje iz Lagune. Zar u onoj areni na Sajmu nema još velikih izdavača? Eno ga Kreativni centar, pa Službeni glasnik, Geopoetika, Klio, Alnari (koji bi trebalo da je u Areni, ali namerno neće da uđe), Mono i Manjana, Čarobna knjiga (koja je na putu da postane veliki izdavač...). Dakle, nije Laguna baš sve i svja u srpskoj beletristici. I, da se razumemo, Laguna je značajan izdavač samo u domenu beletristike, jer je tako od početka postavljena. Da nije fantastika neka visoka književnost? Nije. Reč je samo o još jednoj vrsti komercijalne književnosti, namenjene osobama koje na voditeljke i pevaljke gledaju na zapavo isti način na koji obožavaoci rečenih gledaju te osobe - to jest, na nas.

Uostalom, ne treba odustajati. I ta Roulingova, pa i Bučer i sijaset drugih trenutno sjaktavih zvezda fantastike godinama odbijani su i odbijani godinama pre nego što su napokon objavljeni. Na kraju, ne mislim da je pisanje nešto za šta je nužno potrebno objavljivanje. Ja pišem i ne objavljujem, sa izuzetkom ono malo pesama. Meni je pisanje ispoljavanje potrebe da izbacim iz sebe ideju koja mi se mota po glavi, koja raste i preti da mi prekipi iz ušiju kao testo, samo ako je ne izbacim iz sebe. Za to mi nisu potrebni ni izdavači, ni publika.

ma koja bre Ceca,jer ti stvarno verujes da je ona u stanju i da preprica svoj zivot ,najiskrenije ako ona napise autobiografiju DOBRU ja cu joj skinuti kapu,nemam problem s tim .

   Teže od Lauševića je definisati Jelenu Bačić Alimpić i uspeh njene knjige (najprodavanija u Laguni).
Žena ipak ima završen smer za jugoslovensku književnost pa se ne može reći da nije školovana spisateljica.

Pisanje, objavljivanje i uspeh su samo naizgled u uzročno posledičnom nizu. Formalno obrazovanje još manje. U nekom konačnom nizu pisac ne mora da bude ni pismen (u bukvalnom smislu), kao Homer ili Filip Višnjić.


Jedino se nadam da će Nightflier do ponedeljka da ozdravi, pa da raspravimo kako velika lova i pristup masovnim medijima od bilo čega može da napravi bestseler i dobije svoju ciljnu grupu.

Pa da, ali kada se priča o (kvalitetnim) romanima, misli se na ukupan doprinos elitnoj kulturi. Postoji razlog zašto se visoka kultura zove "elitna". Ne mogu svi da je razumeju, autentična je, autorska i nedostupna većini iz duhovnih ili cenovnih razloga.

Pomenuti (visokotiražni) romani pevačica, glumaca i ostalih "hit-mejkera" deo su masovne kulture, a često i kiča i šunda. Postoji bitna razlika između ove dve vrste kulture, i tu nema mesta ljubomori ili da se pomisli da je neko ljubomoran, jer svako od "pisaca" i pisaca zna za koga i za gde stvara...

Tu postoji jedan paradoks: delo iz elitne kulture ne može da ima visok tiraž i da se dopada većini, jer bi u suprotnom podilazilo ukusu i vrednostima većine (a vidimo kakav je ukus i kakve su vrednosti pink većine u Srbiji), a to je već masovna kultura (kič, šund).

D. molim te, nemoj da doprinosiš daljem rasplinjavanju ionako propalog topika. Ti si prva koja pominješ "kvalitetne romane" i "elitnu kulturu". To je jednakovredno kao i pominjanje druge strane margine gde su, na primer, turili Lauševića koji je sigurno "čovek jedne knjige". Da si bolje upoznata sa činjenicama, onda bi znala da je topik pokrenula Bilja koja ima "prvu knjigu", ali se spoplela na drugoj. I Ivica ima tu "prvu knjigu", ali se ništa nije promenilo u njegovom statusu. Kao ni kod Lauševića, ni kod bilo koga drugog prva knjiga ne znači drugu knjigu. O tome bismo mogli da razgovaramo. O plaćenoj knjizi da i ne govorimo.

Quote from: scallop on 26-01-2012, 12:35:45
Pisanje, objavljivanje i uspeh su samo naizgled u uzročno posledičnom nizu. Formalno obrazovanje još manje. U nekom konačnom nizu pisac ne mora da bude ni pismen (u bukvalnom smislu), kao Homer ili Filip Višnjić.


Jedino se nadam da će Nightflier do ponedeljka da ozdravi, pa da raspravimo kako velika lova i pristup masovnim medijima od bilo čega može da napravi bestseler i dobije svoju ciljnu grupu.

Gotovo da sam ozdravio. Zapravo, sada moram na preglede koji će voditi do operacije, tako da ću moći da dođem.

Quote from: scallop on 26-01-2012, 13:24:16
D. molim te, nemoj da doprinosiš daljem rasplinjavanju ionako propalog topika. Ti si prva koja pominješ "kvalitetne romane" i "elitnu kulturu".

Pa da, ali ja samo ne bih da se mešaju babe i žabe ovde. Topik je propao jer ne postoji razgraničenje pojmova.

Tiraži romana iz domena mas kulture veze nemaju sa tiražom i prodajom romana iz domena elitne kulture. Ne može da se priča o Bobanovim ili vašim romanima, na primer, u istom kontekstu kao i o Lauševićevom zbog pomenutog paradoksa (inače, pročitala sam nekoliko prvih strana Lauševića - verujem da je on pisao, prepričavanje, jednostavan jezik, nikakva književna vrednost).

Što se tiče Ivicine ili Biljine ili bilo čije prve knjige, opet u kontekstu moje izjave: da su bile namenjene masi (makar i onoj žanrovskoj), našle bi svoj put. Da su bile namenjene "eliti", književna zajednica bi ih prepoznala makar kao duhovno vredne, uvrstila u biblioteke i slično.

Pisanje se ne plaća? U Srbiji se ništa i niko ne plaća. Osim raznih Lauševića. 

Čovek jedne knjige? Kao što je Boban više puta rekao, bolje jedna ali vredna. Duhovno, naravno.

Neplaćanje u Srbiji je preduslov uspešnog biznisa. Ne samo u izdavaštvu. Drugo pitanje je objavljivanje knjige uopšte i tu ne bih upotrebljavao prefiks "elitni", jer se ne radi o elitnom. Ako bih izbegao sve neprincipijelne prideve, onda bi "dobra knjiga" bila pravi izbor.


"Jedna, ali vredna" formulacija ne vredi ništa. Naravno, ako u priču ulazimo sa stavom da takav pisac ima nameru i da zarađuje od pisanja. Najbolji primer je "Cveće za Algernona", jedna ali vredna i nikad više. Pamtimo priču, ali ko još zna da je piscu prezime Kejnz? Ili, nije? Ko zna? Reproduktivnost je konačan test i zato razumem Bilju, ali i Ivicu. Ali, i Bilja mora da razume. Dobila je priliku, a većina je ne dobije, i nije je iskoristila. Možemo da raspravljamo i o tome, ali mislim da joj se ne bi dopalo. Na drugoj strani, Ivica razume. Prvu knjigu ne uzima kao konačno rešenje i vredno radi dalje. Muka je što većina onih koji veruju da im je mesto na srpskoj literarnoj sceni, mejnstrim, žanr, palp, svejedno, pokušavaju da to izvedu prečicom. Nadrljaju roman od 500 strana i misle da će se neko oko toga otimati. Ja sam nekada verovao da je 20 objavljenih priča i jedan roman rešenje i - šipak. Taj plod je najčešći na našoj sceni. Trebalo bi da bude jasno zašto se toliko trudimo oko Radionice.

Elitna i masovna kultura klasični su termini iz sociologije.

Misli se na uslovno elitno, a zapravo za manji broj ljudi.

Ja sam prvi put pao na nekom ispitu na fakultetu iz sociologije. Ni ti nisi položila. Radi se o margini i medijalnom kriterijumu. Odoh ja da bućkam po radionici.

Ta šta vam ja mogu, tako su me učili. Priznajem da "elita" i meni zvuči jako loše. Ali znamo o čemu pričamo, pa da se ne raspravljamo oko termina.

Jedini elitista ovde je - Meho. Ne navaljuj.

Quote from: Mica Milovanovic on 25-01-2012, 20:40:26
Evo upravo sam čuo da je štampano dodatnih 100.000 primeraka Lauševićeve knjige. Cena 500 dinara. Pretpostavljam da već u prilici da dobije 10% cene.
Ako je i 5% biće tu za nekoliko godina pristojnog života...

''Poučen'' Žarkovim iskustvom, načuh, i Darko Šarić piše knjigu ''TONA PROĐE AL' KILO NIKAKO...''
Sve je više novih, svežih snaga....

Quote from: Loni on 26-01-2012, 12:17:53

   Teže od Lauševića je definisati Jelenu Bačić Alimpić i uspeh njene knjige (najprodavanija u Laguni).
Žena ipak ima završen smer za jugoslovensku književnost pa se ne može reći da nije školovana spisateljica.

Ovo kao da se zajebava... Da nije u pitanju, ipak, parodija?

Meni liči na Mirjam, ali je Mirjam bila bolja i moderna.

Quote from: Boban on 26-01-2012, 00:02:02Konac, koliko si ti dobio od prodaje svog romana do sada?

SVILEN KONAC

QuotePamtimo priču, ali ko još zna da je piscu prezime Kejnz?

Ne zna niko osim tebe pošto se čovek preziva Kejz... 

MirJam nikada ne bi upotrebila reč "kur**". A, bogme, ni "drolja"... )))

Vidiš? Povukao me je onaj Kejnz zbog koga je došlo do stagflacije šezdesetih godina, čiju doktrinu je zamenio Hajekov neoliberalizam, zbog kojeg ovih dana u okolini Davosa jašu konje.


Kunac, zato sam i napisao da je Mirjam bila bolja. Ja do kur** nisam ni stigao, nego, čim sam premerio dužinu majčinog monologa...

Da, da... Naravno. Scallope, odlično smo se razumeli. Milica Jakovljević je sasvim pristojan pisac, svedok svog vremena. Nije sad to neka visoka književnost, ali u okviru ljubavnog žanra je sasvim funkcionalna, ima nekoš šarma. Ovo što piše Jelena Bačić Alimpić je, u najmanju ruku, degutantno.

Koga zanima kako su majka i ćerka pobegle od posesivnog čoveka, evo i dalje... 



Krajnje eksplicitno, doslovno i školski.

Počela sam od prvog celog pasusa JBA odlomka, al' na po monologa odustala. Do kur** (tako se to sad piše?) nisam stigla, al' mi "Kurvo!" upalo u oko. U stvari, pa nisam drugo ni očekivala. Zdravo jako bih se iznenadila da mi se odlomak učinio zanimljivim. Ali nisu li i knjige ostalih sličnih autorki (moguće i autora, ali mi ni jedan takav sada ne pada na pamet) takve?

Edit: to ja o prvom odlomku, drugi neću ni da pokušam.