ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Iskren da budem, na ličnom nivou i meni je svejedno šta kom žanru, podžanru, polici, fioci pripada - ali imaj na umu koliko smo nas dvojica knjiga pročitali. Prosečnom mladom čitaocu fantastike bitno je da se bar malo informiše i svrsta. Valjda nehaj za žanrovske podele dolazi sa čitalačkim sazrevanjem. I guess...

I concur 

I cur.

Pa nisi, bre! Nemoj biti tako samokritičan!

Mrzim fijoke! Neću u fijoku! Znao sam da ću da pogrešim kad nisam napisao I kur.

David Chandler is the author of the Ancient Blades Trilogy, comprising Den of Thieves, A Thief in the Night, and Honor Among Thieves, all of which are available now from Harper Voyager. There are elves and magic swords in his books, but he promises they're especially gritty, and not what you'd expect.






A GAME OF SUBGENRES



The rise of "Low Fantasy" has surprised many of the genre's traditional pundits. The books of George R. R. Martin and Joe Abercrombie, for instance, have captured enormous audiences even though they don't look much like what fantasy used to be. There is very little magic in these books. There are no grand quests, no singing swords, and definitely no elves.
The "High Fantasies" which dominated the market for so long-most of them imitators, to one degree or another, of the works of J. R. R. Tolkien-seem to be receding from view. At a panel at New York Comic Con recently the question came up as to why this is happening. Why do people want gritty fantasy now? Why are they turning up their noses at the elves they used to love?
Pondering the question I remembered something a former professor told me once, back in the early 90s. He and I were discussing horror movies, and how they seemed to have gone through a sea change in the early 80s. Before you'd had men in rubber suits menacing the teeny-boppers, and if anyone actually got bloody it looked like they were slathered in ketchup. By the mid-80s, horror movies were all about lovingly rendered viscera, gleaming with body fluids. The victims were savaged and grotesquely distorted, while the monsters went from lumbering beasts to twisted psychopaths who seemed a little too happy in their work.
The change, this professor told me, had to have come about because of the Vietnam war. In the 70s we all got to see what real carnage looked like-it was splattered all over the evening news. After that the rubber monsters and the ketchup dripping from their claws could never be scary again.
The change in fantasy, I think, comes from a similar origin. The first decade of the Twenty-First Century was a time of warfare and national destinies being played out on the small screen as much as on the world stage. It was a time when villains attacked us without warning and our revenge was, if perhaps not as swift as we would have liked, certainly devastating. This was the decade of shock and awe.
Lagging only a little behind, I think fantasy is responding to the horrors of the War on Terror, just as horror responded to Vietnam. Suddenly we are all caught up in a High Fantasy of national proportions. The surge of patriotism and fear in the early 2000s birthed a sense of American (and Western) peril and we stayed glued to our TV sets for nearly a decade, desperate to know what was happening and how it would end.
And what we saw was pretty damned gritty.
Our stories must always reflect our real lives. Elves with magic bows and children born under prophecies to save the world just don't fit with the new realities of war and politics. Instead we get constant, grueling warfare (Joe Abercrombie does a great job with this). We get the people in charge making secret deals and engaging in vicious reprisals (George R. R. Martin is the undisputed master here). We get sudden acts of terrifying carnage, and we get the desperate hopes of the people huddling in their mud hovels, hoping this time, just maybe, the war of good versus evil won't be played out on their fields and in their homes this time.

Low Fantasy is ascendant, because we're living it.

No one can say what the next great movement in fantasy will be, of course. Now that Osama Bin Laden is dead, the world may not seem quite as gritty to the next generation. But if the past is any help in determining the future, it's likely we've seen the last of High Fantasy as a popular genre-that particular strain of innocence is lost.

I feel sorry for the poor elves. They were kind of annoying with their superiority complexes and their silly clothes. But the world they lived in seems like an awfully nice place now that it's gone.

Pa, donekle je u pravu. Ali samo donekle. Pre svega, fantazi nikada nije bio SAMO epska fantastika. Hauardov Konan, Murkokov Erlik, pa i Zelaznijev Korvin svakako nisu tipični dobri momci, koji se šetaju i ubijaju zmajeve zato što ih na to navodi nekakva ruka sudbine. O Donaldsonovom Kovenantu i da ne govorimo - on je verovatno najgori od cele te fele (premda je Donaldsonova Domaja zapravo najveći klon Sredne zemlje).

Elfovi su se samo preselili u neke druge podžanrove fantastike - eno ih u stimpanku i urbanoj fantastici koliko 'oćeš, ali i to je zbog toga što se promenila i struktura pisaca. Naime, osamdesetih i devedesetih godina, fantazi su mahom pisali muškarci. Spisateljica je i inače bilo mnogo manje. Mislim da je danas drugačije i da žene čine većinu stvaralaca fantastike.

Sa treće strane, danas je piscima i čitaocima na raspolaganju mnogo više informacija. Lakše se dolazi do mitološkog porekla elfova i ostalih bića, ali i čitaoci nisu više naivni i nevini kao osamdesetih, recimo, kada je čini mi se poslednji put u prošlom veku opisana velika vilovnjačka civilizacija u romanu koji nije objavljen pod brendom D&D-a.

Ako pogledaš druge oblike fantazijskih proizvoda - kao što su video igre - videćeš da su vilovnjaci itekako prisutni, ali na zreliji i mračniji način. Pogledajmo samo elfove u Dragon Age-u. Nekadašnji high elves su nerfovani u ljudske robove i čankolize, dok forest elves predstavljeni kao primitivni divljaci (da ne kažem, indijanci).

Međutim - čovek je zaboravio da pomene Stivena Eriksona. Erikson u svojim romanima istražuje čak tri veličanstvene vilovnjačke civilizacije (dobro, ne zovu se elfovi, ali je više nego očigledno) i daje im potpuno nove elemente i uzdiže ih iznad tolkinovštinom nadahnutih klonova.

Dakle, Low Fantasy nije posledica ratova i tome sličnog, a svakako ne Osame bin Ladena, već pre svega sazrevanju čitalaca, čemu se pisci prilagođavaju.

At least, that's my opinion.

Nisam siguran da bih rekao sazrevaju ali da nikakve veze nema sa "nedovoljno brzom" osvetom - nema. Bas se nalupetao.

Sazrevanje u smislu pristupa većem broju informacija, na primer. Ne nužno zrelosti u pogledu na svet, ili ne znam čemu. Svi mediji se uopšte bave zrelijim temama. Pogledajmo The Shield, Breaking Bad, Dexter, Sons of Anarchy. To su sve voma nasilne serije, koje su postale miljenici publike

Quote from: Melkor on 11-12-2011, 13:31:33
Nisam siguran da bih rekao sazrevaju ali da nikakve veze nema sa "nedovoljno brzom" osvetom - nema. Bas se nalupetao.

paaaaa.... takve svari se najlakše i najbistrije vide tek u žešćoj retrospektivi, a nije baš da sve što je rekao sisa iz prsta, tako da....     

Ali jeste izneo svoju "klackavu" teoriju na ogranicenom uzorku. Martin je poceo da pise pre 11/9, a pre tog bitnog dogadjaja ni gritty elfovi nisu bili nepoznati, kao sto rece Nightflier.

Mislim da je ovde pre svega reč o mladom piscu koji pokušava da se nekako afirmiše po internetu. Na kraju krajeva, to je Aberkrombiju pošlo za rukom, pa zašto ne bi i njemu?

@Melkor: pa jeste tako, ako gledaš na pojedinačne naslove. ali ako gledaš na trend u celini, prilično fituje.
a za trend u celini bitno je gledati na masovnu potražnju, a ne na datume nastanka pojedinih naslova.

Pa da, ali zar se nismo svi slozili da je trend zapoceo i finansijski isplativim ucinio upravo Martin?

Pa jeste, ali datum početka Martinovih infantilnih žvrljarija nema odveć veze sa marketingom žanra u koji su te žvrljarije naknadno klasificirane.


ili bar ja to tako vidim, što znači da sam sasvim moguće u krivu. 

I jesi i nisu. Martin je sa svojim serijalom počeo sredinom devedesetih, tek nakon što su Džordan i Fajst odškrinuli vrata obimnim naslovima. Lako je moguće da Martin i nije začetnik gritty fantastike. Mnogi začetnikom tog načina pisanja smatraju Glena Kuka, a i Fajstov The Serpentwar je poprilično grim and gritty i u tom pogledu veoma odskače od ostalih njegovih serijala smeštenih u Midkemiju. Nakon Martina hronološki imamo niz dobrih ali nezapaženih pisaca i serijala, među kojima se svakako izdvajaju Greg Kiz sa The Kingdoms of Thorn and Bone i Stiven Erikson sa Malazanom (Erikson je tek pre neku godinu postao popularan) i tek sa dugom pauzom nakon A Storm of Swords i Džordanovg The Knife of Dreams nastupa bujica mladih pisaca, koju podstiču izdavači a iz želje da nadomeste presahlu prodaju romana pomenutih debelih bradonja.

Dakle, to se dešava od 2005. pa nadalje. Lako je moguće da su mladi pisci zapravo namerno oponašali Martina ne bi li se lakše prodali. Ko bi ga znao.

Brandon Sanderson has confirmed that A Memory of Light, the fourteenth and final novel in The Wheel of Time sequence, is done.
       By 'finished', he of course means that the first draft is complete. He envisages several months of additional work to bring the final draft in, with publication still tentatively set for late 2012.

But still, the bulk of the work has been done, and the book will be on shelves in less than a year. Sanderson also seems to have taken a more definitive stance on the two prequels and three side-novels that Robert Jordan had planned for The Wheel of Time world, indicating that they will probably never be written.

Ne pitaj me. Posle Nove godine krećem u prevod 12. dela serijala. Na prvi pogled, deluje mi barem 20% obimniji od 11. knjige, a čak 50% od prve. To mu izađe na 1200 šlajfni - a može da ispadne i više. Znaću kada završim prevod prvih 100 stranica.

Game of Thrones Season 2 is based on A Clash of Kings, the 2nd book in George R. R. Martin's A Song of Ice & Fire series.

You Win or You Die!

Baš smo večeras u klubu pričali o tome koliki zapravo povratni uticaj serija ima na knjige. Uroš je imao nekoliko izuzetnih opaski.

Pa nemoj samo tako da tizujes, reci kakve opaske. 

Da, reci, sto se snebivas ko kakva mlada...    inace, hajp kao da ne jenjava, a ja sam odgledala prve dve epizode i okej je to uradjeno, stvarno... samo mi trebalo stvarno dosta da pohvatam ko je ko, nekako sve to upoznavanje sruce odjednom, kao da racunaju da ce gledaoci imati dosta predznanja...

Ja da pokusam da intrepretiram.


Rekao je da producenti nikako ne mogu da razumeju kakva muka je naterala Martina da nemilice ubija glavne likove tokom serijala kad oni donose pare (od prodaje različitih memorabilija). Po njemu je možda to uzrok zbog koga su u poslednjoj knjizi serijala svi ostali živi i zdravi...

Inače, kako je i običaj u klubu, svako od nas je imao svoje mišljenje i ni makac nije odstupao od njega - uključujući i publiku.


Ono što je meni najviše koristilo, bila je diskusija sa izdavačima u kojoj su oni iznosili podatke o prodaji domaćih knjiga fantastike - što je bilo vrlo korisno, ali nije odudaralo od onoga što sam pretpostavljao.


Inače, ja sam pokušavao da ubedim ljude, mislim bezuspešno, da mi je glavni interes u čitavoj diskusiji da pronađem način kako da se obezbedi da se u Srbiji piše više fantastike koju ja volim da čitam. Čini mi se da je većina mlađe populacije - nightflyer, melkor, pa i BoB - više zainteresovana za stranu fantastiku, pa su pretežno razmatrali uticaj medija na serijalizaciju i slične stvari... što jeste zanimljivo, ali sa mog stanovišta irelevantno. U domaćoj fantastici tržište je nebitan faktor, bar po mom mišljenju.


Po mom mišljenju, moraju se pronaći mehanizmi koji bi omogućili razvoj kvalitetnih pisaca i odvojili ih od zahteva tržišta. Plansko dugogodišnje snižavanje intelektualnog nivoa domaćeg konzumenta dovelo je do favorizovanja najnižih oblika popularne kulture i to bi moralo da se takođe planski, na nivou države, ispravi.


Moj zaključak je da država mora da ulaže u elitnu kulturu, pa i elitnu fantastiku.

Pa, nije ni cudo sto niko nije ni makac odstupio...    "elitno" bilo sta je postalo tako podlozno sirokim tumacenjima da jos nisam srela dvoje ljudi koji se oko ijednog tumacenja slazu. 

Da mislim da je moguće objasniti ja bih i pokušao. Usput mi je rekao da je imao još nešto da doda, ali da ne bi vredelo. Radi se o tome da su još u klasičnoj Grčkoj imali teatar i igre, a da danas pokušavaju da nam prodaju igre kao teatar. A Nightflier je mislio ono što je MIća pokušao da objasni, a moglo je i kraće: Budući da su tržišni zakoni jedini kriterijum kulture danas, između Martinovih serijala i TV serijala po njegovim delima postoji bitna razlika - merčandajzing vizuelnog donosi daleko više para od merčandajzinga štampanog i tu je kraj. Šona Bina nije smeo da ubije!

Džebemliga, valjda je svrha tribine razmena mišljenja.

A dozvoliću sebi da iznesem nekoliko primedbi na Mićin sažetak:

1) Mića je zaista pokušavao da ubedi auditorijum da mu je interes to što je rekao, ali tema tribine nije bila "fantastika kakvu Mića voli da čita". Kad smo već kod toga, Mićo, nisi odgovorio na moju molbu da navedeš primere te fantastike, pa bih voleo da to učiniš sada. Doduše, jesi naveo "Poslednjeg Srbina" i "Čoveka koji je ubio Teslu", ali ti romani ne samo da su objavljeni, već su postigli i sasvim solidan uspeh za žanrovske romane u Srbiji. Dakle, da li se ta fantastika koju voliš da čitaš svodi samo na onu koju pišu domaći autori? Ako je tako, ne vidim zašto se buniš kada je prodaja te i takve fantastike očigledno u većini slučajeva u ravni sa prodajom prevođenih dela, a u nekim slučajevima - kada se ta fantastika bavi izrazito nacionalnim temama - daleko prodavanija. Pošto sada možemo da komuniciramo manje glasno nego sinoć, voleo bih da pojasniš taj stav.

2) Bob će se veoma obradovati jer ga smatraš pripadnikom mlađe populacije.

3) Drugi pasus tvog posta je veoma zanimljiv i može da bude veoma zahvalna tema za tribinu. Zašto ne bismo pričali o tome u terminu predviđenom za tu temu? Verujem da su termini u martu slobodni, a možda bismo mogli i da dovedemo predstavnike nekih većih izdavačkih kuća.

Quote from: scallop on 31-01-2012, 13:40:56
Da mislim da je moguće objasniti ja bih i pokušao.

A dzaba i da je moguce, kad opet nema dvoje ljudi da se slozi.
I potpuno se slazem sa najtflajerom, ja nemam vise blage veze sta je to Mici "elitna" fantastika i zasto. Mislim, osim ova dva romana koja su pomenuta.

Ako ne na tribini onda smo na putu do i u kafani razsjasnili da za mehanizam koji bi doveo do objavljivanja "Micine fantastike" u ovoj zemlji nedostaje nekoliko bitnih faktora i da njihovo uspostavljanje nije ni na horizontu 

I, majku mu, slozili smo se svi oko trenutnog stanja, zar ne?

Quote from: Melkor on 31-01-2012, 13:49:40
Ako ne na tribini onda smo na putu do i u kafani razsjasnili da za mehanizam koji bi doveo do objavljivanja "Micine fantastike" u ovoj zemlji nedostaje nekoliko bitnih faktora i da njihovo uspostavljanje nije ni na horizontu 

Koji je to mehanizam, koji su faktori u pitanju i o kakvoj se tačno fantastici radi?

Quote from: Melkor on 31-01-2012, 13:49:40
Ako ne na tribini onda smo na putu do i u kafani razsjasnili da za mehanizam koji bi doveo do objavljivanja "Micine fantastike" u ovoj zemlji nedostaje nekoliko bitnih faktora i da njihovo uspostavljanje nije ni na horizontu 

Ja bih samo ubacila ovde faktic da je pre 20-30 godina stanje bilo znatno gore, pa svejedno to nije bila prepreka da se napise i objavi na vagone fantastike po Micinom ukusu.

Quote from: Nightflier on 31-01-2012, 13:42:34
ne vidim zašto se buniš kada je prodaja te i takve fantastike očigledno u većini slučajeva u ravni sa prodajom prevođenih dela, a u nekim slučajevima - kada se ta fantastika bavi izrazito nacionalnim temama - daleko prodavanija.

Ako zanemarim da se javljate sa različitih polica, samo da upozorim gde se veoma slažete (boldovano), ali tu je središte Mićine primedbe. Možda je pogrešno upotrebio odrednicu - elitno, a sigurno je mislio - dobro.


Melkore, složili smo se da se ne slažemo.

Ne znam, jesmo li?

Čini mi se da sam izneo opasku da je kultura zapravo stvar pojedinca - naročito u demokratijama. Nekada je škola imala i vaspitnu i obrazovnu ulogu, dok se danas njena uloga svodi samo na obrazovnu. (Naravno, Građansko vaspitanje i Veronauka se sasvim opravdano mogu smatrati ispiranjem mozga.) Dakle, ideja o "elitističkoj kulturi" i njenom omasovljavanju sa jedne strane je kontradiktorna samoj sebi, jer ako je nešto kultura elite, kako može da bude i kultura masa? Sa druge strane, moglo bi se reći da je umereno fašistička - jer između redova govori o prisiljavanju plebsa da prihvati kulturu intelektualne aristokratije, što je daleko od ideala slobodnog društva.

Pa, ja mislim da je osnovni razlog zbog koga fantastika u ovom trenutku ne napreduje u Srbiji jednak razlogu zbog koga čitava književnost ne napreduje u Srbiji, odnosno zbog čega nazaduje.


U prošlosti postojali su mehanizmi koji su obezbeđivali da se talentovani ljudi okrenu pisanju. Talenat je jedna stvar, a kvalitetan pisac se postaje pisanjem, razvojem svoga talenta.


Ako talentovani pisci ne mogu da se posvete pisanju kao svojoj dominantnoj delatnosti, već moraju da svoj novac zarađuju na drugom mestu, a pisanjem se bave dnevno 1-2 sata u najboljem slučaju, onda od toga nema ništa. Mi smo imali krajem osamdesetih jednu grupu ljudi koja je bila vrlo talentovana za pisanje, ali koji od tog vremena su uspeli da napišu jedan ili dva romana...


Da su imali mogućnost da se posvete pisanju ova kultura bi bila bogatija, opšti kulturni nivo našeg naroda bio bio podignut. Ako smatrate da to nije bitno, ako ne razumete zbog čega je to značajno, ako mislite da je samo tržište to koje bi trebalo da nametne šta da se piše i šta da se čita, ja se s tim nikako ne mogu složiti.


Možda mislite da je ono što pišem utopija, da nigde ne postoje drugi mehanizmi, ali to naprosto nije tačno. U svim sistemima države, bogati pojedinci, i sl. pomagali su elitnu umetnost, zbog različitih razloga. Ali, bez te pomoći ne bi bilo onoga što danas predstavlja opšte kulturno dobro čovečanstva.


A ako mislite da ova država ne odvaja novac za pomoć kulturi, opet grešite. Para možda nema dovoljno, ali para ima. Problem je samo mehanizama raspodele tih sredstava i šta se  namerava postići tim sredstvima.

Ponekad valja biti elitista. Pogotovo kada se sve raspada. Treba održati neki kriterijum.

Mićo, možeš li da navedeš primere tih pisaca koji žive od pisanja knjiga? Naravno, a da nisu politički miljenici neke političke elite.

QuoteMićo, možeš li da navedeš primere tih pisaca koji žive od pisanja knjiga? Naravno, a da nisu politički miljenici neke političke elite.

[/size]Gde. Kod nas ili u svetu.

Quote from: Mica Milovanovic on 31-01-2012, 14:03:27

QuoteMićo, možeš li da navedeš primere tih pisaca koji žive od pisanja knjiga? Naravno, a da nisu politički miljenici neke političke elite.

[/size]Gde. Kod nas ili u svetu.

Gde god.

Sinoć sam izneo neke podatke o prodaji žanrovske književnosti u SAD. Tome ću dodati da je recimo Murakamijev poslednji roman štampan u 20 000 primeraka u SAD, zemlji od preko 300 miliona stanovnika - a verujem da je Murakami predstavnik te elitističke književnosti.

Dakle, bilo u svetu, bilo kod nas - voleo bih da vidim ko su ti pisci koju žive od svojih romana ili priča, a usput nisu kolumnisti, novinari, profesori, politički pregaoci.

Quote from: Nightflier on 31-01-2012, 14:00:26
Mićo, možeš li da navedeš primere tih pisaca koji žive od pisanja knjiga? Naravno, a da nisu politički miljenici neke političke elite.

Mislim da ovaj način komunikacije nigde ne vodi, ako smo se složili (a čini mi se da oko toga jesmo) da su živući od pisanja ugrožena vrsta. Pa, ako i mi imamo na spisku beloglavog supa i neke bare gde nam sleću retke ptice selice, onda i naša izdvajanja za kulturu moraju da imaju bar slične poglede. Čini mi se da je Mića o tome govorio. Dalje, ako je Gonkurova nagrada u Francuskoj namenjena promociji kvalitetnih književnih dela, a ona to postiže, kako će se slično desiti u Srbiji, ako za najprestižnije književne nagrade konkurišu najkomercijalnija izdavačka preduzeća?

Quote from: Mica Milovanovic on 31-01-2012, 13:58:34


U prošlosti postojali su mehanizmi koji su obezbeđivali da se talentovani ljudi okrenu pisanju. Talenat je jedna stvar, a kvalitetan pisac se postaje pisanjem, razvojem svoga talenta.

Mehanizmi koji su omogućavali da ti talentovani ljudi žive od pisanja? Koji su to pisci bili koji su živeli od pisanja? Ili sam te pogrešno razumela?

Nekako ne razumem kako to "okrenuti se pisanju" znači "živeti od pisanja"?

Skalope, bojim se da ne znam za drugi oblik komunikacije no da pitam ono što me zanima. Dakle, nisam postavio pitanje da bih provocirao Miću ili da bih se pravio pametan - već sam pošao od pretpostavke da on zna nešto što ja ne znam, pa bih voleo da to podeli sa mnom i tako obogati moje znanje.

Evo, ti si spomenio Gonkurovu nagradu. Nisam znao da za nju ne mogu da konkurišu pisci koji su objavili kod velikih izdavača. Kod Britanaca dobitnici Bukera ili Vitbreda uredno objavljuju za njihove velike izdavačke kuće. Voleo bih da se Kornelijus javi, pa da iz prve ruke čujemo kako je to u Francuskoj.

Inače,

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Nestaje-jos-jedna-gradska-knjizara.sr.html

Naravno da pisci ne konkurišu za nagrade nego njihove izdavačke kuće. Cornelius godinama izveštava koliki je tiraž nekog dela pre i posle dobijanja Gonkura.

Quote from: scallop on 31-01-2012, 14:24:04
Nekako ne razumem kako to "okrenuti se pisanju" znači "živeti od pisanja"?

Okreneš se pisanju i država ti finansijski pomaže tako da ne moraš da se baviš nečim drugim da bi se prehranio.


Tako sam bar ja razumela Mićine reči, pa sam ga zamolila da me ispravi ako grešim.

Ni ja ni u kom trenutku nisam pomislio da provociraš. Vidi, ono što si ti naveo je već dobar deo mog odgovora.

Ako čovek se bavi predavanjem kreativnog pisanja na univerzitetu u Americi, on može sebi da priušti dovoljno vremena za pisanje. Brojni su primeri. Država može u svoju službu u različite kulturne i druge institucije da prima kvalitetne ljude i time im omogući dovoljna sredstva za život. Sreten Ugričić, koga su upravo izbacili iz službe je jedan takav primer. Basara, Vida Ognjenović, ima ih još.

Nagrade, koje Radmilo pominje su takođe, moguć izvor sredstava. Otkup knjiga je mehanizam koji takođe preko koga može na to da se utiče.

Vidi šta kaže Albahari u jednom intevjuu:

Quote[size=0]Gde je bolje biti pisac: u Kalgariju ili u Beogradu?[/size]
[size=0]- Ne znam da li se to uopšte može porediti. Jasno je, naravno, da samo po sebi mesto na kojem se pisac nalazi ne predstavlja baš ništa. Na primer, pisac u nekom malom mestu u Srbiji može da napiše bolju knjigu nego njegove kolege u Beogradu. Meni je trenutno bolje u Kalgariju jer mogu potpuno da se posvetim pisanju, ali gledajući sveukupno, bolje je biti pisac u Beogradu.[/size]

Zar ne misliš da bi takav pristup dodatno marginalizovao domaću fantastiku? Vladajuća percepcija je da fantastika ne spada u elitnu književnost, već upravo suprotno.

Možda bi. Ali možda i ne bi. U poslednje vreme sve je manja razlika između mainstreama i žanrovske književnosti. Pogledaj koliko ima pisaca mainstreama koji u poslednje vreme pišu nešto što liči na žanrovsku prozu. Mnoštvo je novih pisaca čija dela je upravo nemoguće klasifikovati ni kad pročitaš da li je u pitanju fantastika ili nije. Pa i sa "naše" strane postoje značajni iskoraci ka mainstreamu...

Quote from: Mica Milovanovic on 31-01-2012, 14:35:32

Ako čovek se bavi predavanjem kreativnog pisanja na univerzitetu u Americi, on može sebi da priušti dovoljno vremena za pisanje. Brojni su primeri. Država može u svoju službu u različite kulturne i druge institucije da prima kvalitetne ljude i time im omogući dovoljna sredstva za život. Sreten Ugričić, koga su upravo izbacili iz službe je jedan takav primer. Basara, Vida Ognjenović, ima ih još.

Okej, ali ovde se malko ne razumemo po pitanju predavanja kreativnog pisanja... nije to u domenu subvencija i podrske drzave, to je perk koji pisac sam sebi stekne... Elison je svojevremeno izjavio da je morao da odbija pozive na predavanja kreativnog pisanja levo i desno, inace nikad ne bi stigao da pise, iako bi tako imao lep izbor prihoda... predavanja kreativnog pisanja su izvor prihoda samo za dokazane pisce, ne moze taj domen da se pretvori u drzavne jasle na koje svako moze da zalegne. A oni dokazani pisci nemaju sa tim problema, pare za to idu ili od institucija koje zovu predavaca ili od polaznika samih. Ne vidim kako bi to resilo problem.
Kao drugo, primetila sam da kad god govoris o prihodima pisaca, ti meris taj prihod samo jednim romanom. Pa znas sta, nakon par uspesnih romana i nagrada, rojaltiz krenu pa neprestano kapaju, i pitanje je samo napisati par stvarno dobrih i dobro primljenih dela, a posle se taj problem prihoda sam resava, cisto volumenom napisanog. To su mehanizmi koji sami sebe regulisu, mada naravno, nijna odmet ni da drzava pomogne, ali koliko vidim iz tvog citata, izgleda da i pomaze.