ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ja se izvinjavam što upadam sada, kasnila sam juče na predavanje sat vremena i nisam imala nikakvu želju da se uključujem u diskusiju nakon opaske da je pr-ovka jedne izdavačke kuće "jebačica" direktora, te je zato zaposlena, i ne bih da solim pamet nikome, već da iznesem ličnu percepciju o apstraktnim temeljima ove rasprave, koja je, po mom utisku, toliko dispergovana da gubi svaku suštinu i praktičnu primenu.

Elem, jedini trenutak kada sam želela da reagujem na predavanju, u pauzama kunjanja na stolici, bio je opis "prosečnog srpskog kupca fantastike na sajmovima", koji je opisan "ne kao član sf foruma, fb sf grupa, posetilac tribina u LK-u; već kao anonimus koji dolazi na sajmove opskrbljen ogromnim rancem i kupuje što više od svega koliko može da ponese". Pri tom nije rečeno ko je on, zašto kupuje knjige jednom godišnje, zašto u tom broju, ako nije regularan fan prisutan u redovnim okupljalištima - ko je, i, pogotovo, zašto spada u "prosečne kupce", jer onda ispada da je dosta takvih anonimusa sa rančevima na sajmovima.

Sve je to previše apstraktno i nedokazano da bi predstavljalo temelj za bilo kakvu ozbiljnu diskusiju.

U pravu je scallop, nedostajali su relevantni primeri iz prakse. Ne lični primeri, već promišljene, zvanične (ili nezvanične, ali potkrepljene iskustvom više ljudi) analize.

Po običaju, opasku si prenela netačno. I to tako da si nekolicini nas tamo prisutnih mogla da napraviš velike probleme u životu. Zamoliću te da nastaviš da kunjaš, kako bih mogao da nastavim da te ignorišem.

Pa ti reci onako kako treba.

Svakako je nisam prenela netačno (ne znam ni na koju misliš). Prenela sam je onako kako sam je razumela.

Libe, da kad napišeš par dobrih i uspešnih knjiga "u svetu" rešio si sve probleme. Ali ne i kod nas.
Mi smo malo tržište. Mi moramo da pomažemo svoje najbolje pisce. Ako bi i kad bi kod nas ljudi stekli sigurnost da ako mogu da postanu najbolji pisci, da će im materijalni problemi biti rešeni, onda bi se hrabrije upuštali u taj, ipak, neizvestan poduhvat.
Ali danas gotovo da nema nikakve sigurnosti da iako si najbolji, da nećeš ostati bez posla, ostati na ulici...
Evo ti ga taj nesretni Sreten Ugričić, kao primer. Evo ti ga Albahari, verovatno naš najbolji pisac u ovom trenutku, morao je da ode iz zemlje, da u Kanadi traži mogućnost da piše. Mi smo država koja ne ceni svoju elitu...

Quote from: Mica Milovanovic on 31-01-2012, 15:21:12
Mi smo država koja ne ceni svoju elitu...

Mi smo propala država, a elita je odavno otišla... Što je, u neku ruku, začarani krug.

Ja se s tim ne mogu složiti, jer to naprosto nije tačno. Ova država funkcioniše na određenom nivou koji ne zadovoljava većinu nas, ali funkcioniše.


Svako od nas bi trebalo da u okvirim svojih mogućnosti pokuša da se to stanje popravi.

Quote from: Mica Milovanovic on 31-01-2012, 15:21:12
Libe, da kad napišeš par dobrih i uspešnih knjiga "u svetu" rešio si sve probleme. Ali ne i kod nas.
Mi smo malo tržište. Mi moramo da pomažemo svoje najbolje pisce. Ako bi i kad bi kod nas ljudi stekli sigurnost da ako mogu da postanu najbolji pisci, da će im materijalni problemi biti rešeni, onda bi se hrabrije upuštali u taj, ipak, neizvestan poduhvat.
Ali danas gotovo da nema nikakve sigurnosti da iako si najbolji, da nećeš ostati bez posla, ostati na ulici...
Evo ti ga taj nesretni Sreten Ugričić, kao primer. Evo ti ga Albahari, verovatno naš najbolji pisac u ovom trenutku, morao je da ode iz zemlje, da u Kanadi traži mogućnost da piše. Mi smo država koja ne ceni svoju elitu...

Oh, tu se skroz slazemo, to stoji. Ali, ruku na srce, i pre je tako bilo, elita se uglavnom prepoznavala po emigrantskom statusu. I jesi u pravu, u principu i teoriji, samo ne vidim kako je to izvodljivo u praksi.
A ako govorimo o striktno zanrovsko/fandomskim okolnostima, Hrvatska je obezbedila fond Ubiku, ali Ubik ima izuzetno striktnu urednicku filtraciju. Kod vas je stanje isuvise haoticno za takvu magazinsku disciplinu, a potpomaganje produkcije romana ili serijala je... pa, u najmanju ruku strasno pipav posao, pa se iznalaze drugi mehanizmi da u tom domenu obezbede neophodnu filtraciju.

jeli bre, Mico...ko je "mladja generacija"))...ti i moja majka bi morali vec da me pustite da odrastem:-)..(pre nego krepam od starosti)

Ali, Mico, i ti ljudi koje drzava zaposlila moraju da rade svoj posao. Ugricic i treba da bude smenjen ako nije obavljao funkciju direktora vec se posvecivao pisanju, zar ne?

Mehanizmi koji bi doveli do objavljivanja kvalitetne domace fantastike su isti oni koji bi trebalo da dovedu do objavljivanja kvalitetne domace knjizevnosti u celini. Za to je potrebno da drzava, za pocetak, ima kulturnu politiku (a slozili smo se da je nema), zatim dobru kulturnu politiku, bar jednu drzavnu izdavacku kucu koja bi iz budzeta promovisala "elitnu" stranu i posebno domacu kulturu, kao sto bi to trebalo da rade Narodna pozorista i RTS, u bar 2-3 razlicite edicije koje bi bile okrenute razlicitim grupama. Mora postojata edicija kao "Rec i misao" sa velikim tirazima i velikom dostupnoscu i mora postojati dovoljno velika, da kazem a da skalop ne skoci na mene, "potrosacka grupa" zainteresovana za ekskluzivnija izdanja. To je jedan nacin.

Drugi je trzisni i on, naravno, zavisi od potrosaca. Ako imas dovoljan broj ljudi koji ce po defaultu kupovati fantastiku odredjenih izdavackih kuca, onda te kuce mogu sebi da priuste i eksperimentisanje sa kvalitetnijom fantastikom radi prestiza, posto ce i nju prodati. Na zalost, u Srbiji, 300 ljudi nikako ne cine tu kriticnu masu koja je potrebna da stampanje "Micine" fantastike ne predstavlja finansijsko samoubistvo.

Treci nacin su mali izdavaci entuzijasti. Oni ce opskrbiti tih 300 zainteresovanih ljudi i to je to.

EDIT: 5 postova dok sam ovo ispisao ...

Quotejeli bre, Mico...ko je "mladja generacija"[/size]))...ti i moja majka bi morali vec da me pustite da odrastem:-)..(pre nego krepam od starosti)

Vidi ga, čita...  [/size][/font]

Quote from: Mica Milovanovic on 31-01-2012, 15:27:44
Ja se s tim ne mogu složiti, jer to naprosto nije tačno. Ova država funkcioniše na određenom nivou koji ne zadovoljava većinu nas, ali funkcioniše.
Svako od nas bi trebalo da u okvirim svojih mogućnosti pokuša da se to stanje popravi.

Ma to samo zavisi od definicije funkcionisanja, ali poštujem vaš stav.

Ako je većina mladih nezaposlena, a čitavih nekoliko generacija nema nikakvu perspektivu, a kamoli spisateljsku, na primer, o kojoj se ovde govori, ova država je propala. Ona životari, ali ne funkcioniše.

Baš sam juče rekla jednoj bliskoj osobi - nada zaslepljuje ljude. Nada u nekakvo "bolje sutra", onda kada kriza duha, pre svega, traje decenijama (nema čak ni novih političkih aletrnativa, osveženja u vidu promena ljudi, generacija, dok mladi odlaze iz zemlje ili u njoj propadaju) završava se tako što, na kraju, ne dođe ni sutra, a ni bolje.

Tek kada se čovek oslobodi nade, može da DELA u pravcu promena. Nikada se ništa ne rešava čekanjem da bude bolje, a naše lične mogućnosti ograničene su širom slikom koja je loša. Ovde najpre treba popraviti širu sliku, odnosno - potrebna je smena generacija i mentaliteta na državnom vrhu, onda idu mikro promene koje iniciraju pojedinci.

U razgovoru sa rektorkom Univerziteta umetnosti u Beogradu čula sam mnoge stvari koje su mi prosto otvorile oči. Otišla sam sa predlogom projekta, a ona ga je odbila samo zato što je ZNALA da projekat u Ministarstvu kulture neće proći, jer se MK VIŠE NE BAVI PROJEKTIMA, već ih je prebacilo na NVO sektor. Koje se to ministarstvo bilo gde u svetu ne bavi projektima radi reforme i unapređenja sopstvenog sektora? A projekti koji su prebačeni na NVO iz oblasti kulture se NE FINANSIRAJU DOVOLJNO da bi nešto promenili.

Rektorka je učestvovala u izradi Nacionalne strategije iz oblasti kulture, i opisala je stanje u kom su mnogi članovi radne grupe istupili iz iste jer nisu bili plaćeni za svoj rad godinu dana, a sami su plaćali gorivo i troškove dolaska. Ne bih o tome gde su pare namenjene izradi Strategije otišle to je jasno svima; ali šta može pojedinac da uradi u ovakvom slučaju?

Rektorka je i sama izgubila motivaciju i to nam je jasno stavila do znanja. Više ne radi kao savetnica ministra kulture (kojeg je, po njenim rečima, potrebno edukovati, i taman kada savetnici iz oblasti kulture edukuju novog ministra, on biva smenjen i dolazi novi kojeg je potrebno edukovati kako da radi svoj posao), ograničila se na svoj profesorski posao i radi u okviru tih svojih mogućnosti... što na globalnom planu ne menja mnogo.


Edit: eh, da - projekat je bio iz oblasti menadžmenta u kulturi, gde je moja bivša firma nudila edukaciju zaposlenima u sektoru iz oblasti menadžmenta/upravljanja resursima u kulturi.

Quote from: Mica Milovanovic on 31-01-2012, 15:21:12
Libe, da kad napišeš par dobrih i uspešnih knjiga "u svetu" rešio si sve probleme. Ali ne i kod nas.
Mi smo malo tržište.

Tih problema ne bi bilo da je Srbiji maternji jezik engleski.
Potencijalno tržište bi, sa 10-15 miliona preraslo u jednu milijardu.

Irska je iste veličine kao Srbija. Cela planeta zna za njihove umetnike zbog nedostatka jezičke prepreke.

Ma koliko radikalno zvučalo, mali jezik je i veliko prokletstvo za svakog pisca, muzičara, glumca...

Quote from: D. on 31-01-2012, 15:09:05
...bio je opis "prosečnog srpskog kupca fantastike na sajmovima", koji je opisan "ne kao član sf foruma, fb sf grupa, posetilac tribina u LK-u; već kao anonimus koji dolazi na sajmove opskrbljen ogromnim rancem i kupuje što više od svega koliko može da ponese"

Ovaj, to se prilicno uklapa u ono sto vidim u ogledalu, od jutarnjeg brijanja pa redom.

Pa da, ali ti posećuješ forum.

..ali, šalu na stranu, moje prisustvo na forumu je neznatno i prilično "taze".

A opisani obrazac ponašanja i navika ima, pa može se već reći, višedecenijsku patinu.

Kako god, tu si i pratiš.

U ovoj državi i Savez za karling ima neki status, a najosetljiviji deo kulture književnost (jer nema pristup inostranstvu) ga nema. Ovde se iznose mnoge tvrdnje koje su samo delimično tačne i njih neću da opovrgavam. Mene će i dalje više da brine na koji način podstaći domaće stvaralaštvo fantastike, a da sve ne nose na leđima voljni pojedinci. Na primer, da li je Boban obavezan da bude jedini koji uopšte nešto preduzima? Da ne zaboravim Skrobonju i njegove antologije. Mogao bih da zapitam ko (za Ubik smo saznali) daje finansijsku podršku istrijanskim konkursima za priču? Ili onaj u Bosni za njihove priče? Ovde kod nas, i kad se sličan konkurs pojavi, osnovna motivacija je da se pokupe priče, da budu kratke jer ih je tako više, pa da neko buduće izdanje praktično otkupe učesnici. Alo, bre! Tvrdim da kod nas postoje mlađi pisci (i nikad odrasli ilustratori) koji itekako zaslužuju neku ozbiljniju priliku. A ne da je proćerdaju nekim sumanutim samizdatom, koji im da tu prvu knjigu i automatski ih isključi iz druge. Naši postojeći izdavači fantastike nisu u stanju da finansijski izdrže, da ne pominjem Milosha koji je stidljivo izrekao svoje pitanje.

Quote from: Mica Milovanovic on 31-01-2012, 13:58:34
Pa, ja mislim da je osnovni razlog zbog koga fantastika u ovom trenutku ne napreduje u Srbiji jednak razlogu zbog koga čitava književnost ne napreduje u Srbiji, odnosno zbog čega nazaduje.


U prošlosti postojali su mehanizmi koji su obezbeđivali da se talentovani ljudi okrenu pisanju. Talenat je jedna stvar, a kvalitetan pisac se postaje pisanjem, razvojem svoga talenta.


Ako talentovani pisci ne mogu da se posvete pisanju kao svojoj dominantnoj delatnosti, već moraju da svoj novac zarađuju na drugom mestu, a pisanjem se bave dnevno 1-2 sata u najboljem slučaju, onda od toga nema ništa. Mi smo imali krajem osamdesetih jednu grupu ljudi koja je bila vrlo talentovana za pisanje, ali koji od tog vremena su uspeli da napišu jedan ili dva romana...


Da su imali mogućnost da se posvete pisanju ova kultura bi bila bogatija, opšti kulturni nivo našeg naroda bio bio podignut. Ako smatrate da to nije bitno, ako ne razumete zbog čega je to značajno, ako mislite da je samo tržište to koje bi trebalo da nametne šta da se piše i šta da se čita, ja se s tim nikako ne mogu složiti.


Možda mislite da je ono što pišem utopija, da nigde ne postoje drugi mehanizmi, ali to naprosto nije tačno. U svim sistemima države, bogati pojedinci, i sl. pomagali su elitnu umetnost, zbog različitih razloga. Ali, bez te pomoći ne bi bilo onoga što danas predstavlja opšte kulturno dobro čovečanstva.


A ako mislite da ova država ne odvaja novac za pomoć kulturi, opet grešite. Para možda nema dovoljno, ali para ima. Problem je samo mehanizama raspodele tih sredstava i šta se  namerava postići tim sredstvima.

Ja samo da se složim sa Mićom.

eh... 


znate vas dvoje, lako se složiti sa time, ali to samo zato što se radi o relativno generalnom nezadovoljstvu za koje niti imate model u svrhu ilustracije, niti neko konkretno rešenje. Istina je to da umetnost neretko ima (imala je, bar) svoje mecene, ali ovo je doba kad pare ne idu nužno pod ruku ni sa ukusom, a kamoli znanjem, pa je otvoreno pitanje koliko bi ikakav "mecena sistem" pridoneo boljitka. Veća angažovanost države je svakako poželjna, da ne kažem skroz neophodna, ali opet, za to je preduslov imati bar donekle zdravu infrastrukturu, bez korupcije i nepotizma, inače će i to biti samo pare bačene u vatru. E sad, koliko mu je to utopija, ja to stvarno ne znam, vi to oboje bolje od mene znate, ali nisam protiv da se ka tome stremi, samo ako i tu bude preduslova da se najpre počisti dvorište, a onda bulevari.    Amaterizam bi trebalo da bude faza, i to vrlo kratka i vrlo prolazna faza, jer ako nije nit kratka nit prolazna, onda već postaje karijera, a onda mu džaba i svih para ovog sveta, pa taman njih dala država ili donacije ili mecene ili sponzori ili lutrija ili sam Gospod bradom - sve vam to budu suze u bunar.


Eto, mojih dva centa. 


   

Najpre, potrebno je odvojiti "domaće stvaralaštvo fantastike" od "kulture". i to zato što etablirani nosioci kulture ne prihvataju ma kakvu fantastiku kao kulturu. Bilo stranu, bilo domaću. Uostalom, zašto bi? To bi valjda bilo isto kao da se od njih traži da prihvati vestern za kulturu.

Dakle, na popularizaciji domaćeg stvaralaštva morali bi da rade oni kojima je do toga stalo, pošto im niko drugi neće pomoći.

Mišljenja sam da je s tim u vezi potrebno učiniti nekoliko koraka:

1) Prepoznati ko kupuje fantastiku.

2) Prepoznati kakvu fantastiku taj neko kupuje.

3) Osmisliti mehanizme kojim bi se stupilo u dodir sa tim nekim kupcima.

Čini mi se da je moguće rešenje spajanje strane i domaće književnosti, tako da se uz kupljen strani roman daje popust na domaći, odnosno da se nude u povoljnim paketima. To bi svakako doprinelu informisanu publike.

Quote from: Nightflier on 31-01-2012, 20:00:47
Najpre, potrebno je odvojiti "domaće stvaralaštvo fantastike" od "kulture". i to zato što etablirani nosioci kulture ne prihvataju ma kakvu fantastiku kao kulturu.

Prihvataju je (Pavić i Pekić smesta padaju na pamet, pa Kiš...), samo je neće nazvati fantastikom.

Quote from: angel011 on 31-01-2012, 20:18:23

Quote from: Nightflier on 31-01-2012, 20:00:47
Najpre, potrebno je odvojiti "domaće stvaralaštvo fantastike" od "kulture". i to zato što etablirani nosioci kulture ne prihvataju ma kakvu fantastiku kao kulturu.

Prihvataju je (Pavić i Pekić smesta padaju na pamet, pa Kiš...), samo je neće nazvati fantastikom.

Naravno da neće. I Basara piše fantastiku. Ali je ne zovu tako. Dakle, ne prihvataju je.

Quote from: Nightflier on 31-01-2012, 20:00:47
Najpre, potrebno je odvojiti "domaće stvaralaštvo fantastike" od "kulture". i to zato što etablirani nosioci kulture ne prihvataju ma kakvu fantastiku kao kulturu. Bilo stranu, bilo domaću. Uostalom, zašto bi? To bi valjda bilo isto kao da se od njih traži da prihvati vestern za kulturu.

Sve će biti u najboljem redu dok prihvatamo situaciju u kojoj se vestern izjednačava sa fantastikom. 

Quote from: Nightflier on 31-01-2012, 20:00:47

1) Prepoznati ko kupuje fantastiku.

2) Prepoznati kakvu fantastiku taj neko kupuje.

3) Osmisliti mehanizme kojim bi se stupilo u dodir sa tim nekim kupcima.

Ovaj, ovo je prastari model marketinga, ovde ništa novo nije ponuđeno.

Bolje osmisliti model edukacije "etabliranih nosioca kulture" o fantastici, njenim težnjama i dometima. Recimo - kvalitetnim teorijskim radovima u kvalitetnim časopisima, kvalitetnom prozom u, opet, kvalitetnim časopisima...

Fantastika nosi žig koji je odavno prestao da važi. Takođe, svako se, pismen ili nepismen, danas bavi pisanjem. Ključno pitanje je: zašto nepismeni u mejnstrimu prolaze ponekad i kao hitovi, a kvalitetna fantastika ne prolazi?

Ne treba pronalaziti kupce, već sticati nove čitaoce.

Fantastika mora da menja CILJ, IZRAZ, MARKETINŠKI NASTUP I ZAHTEVE prema "etabliranim nosiocima kulture" (namerno ih stavljam među navodnike).

Koji marketinški nastup?

Onaj koji nema. 

Quote from: D. on 31-01-2012, 20:19:27
Fantastika mora da menja CILJ, IZRAZ, MARKETINŠKI NASTUP I ZAHTEVE prema "etabliranim nosiocima kulture" (namerno ih stavljam među navodnike).

Ne kapiram. Pojasni, molim te.

Ma meni je jasno da sam nejasna.  Smara me da objašnjavam, ali ću probati.

Marketing je SVE. Inventivan marketing, pogotovo. Internet danas pruža zaista neslućene mogućnosti čak i besplatnog marketinga. Potrebe se stvaraju, one NE POSTOJE. To je prvo pravilo dobrog (kapitalističkog) marketinga. Pitajte Koka kolu.

Mi imamo pristup - lezi lebu da te pojedem. Odštampamo knjigu i čekamo da je kupe. Što Najtflajer kaže - pronaći pa osmisliti mehanizme. Mi smo i zapali u teško stanje jer PRONALAZIMO umesto da STVARAMO (potrebe, čitaoce i slično).

Marketing modernog doba, i još jednom, STVARA POTREBE (ovo ponavljam da i meni uđe u glavu).

Laguna je uhvatila fazon. Zato se i prodaju nekakve domaće nepismene limunadice. Laguna stvara potrebu kod Najtflajerove tašte da kupi knjigu koju nikada ne bi ni pogledala da nije dobre reklame.

U fantastici mora da se menja SVE. Od pomenutog pristupa o hlebu, do prodora u samo Ministarstvo kulture, fakultete, biblioteke i u relevantne institucije.
PROMOCIJA I LOBIRANJE UVEK, SVUDA I NA SVIM NIVOIMA.

Ući u udruženje književnika Srbije, pa lobirati; konkurisati za projekte koje finansira Min. kulture; držati tribine na Filološkom fakultetu; držati predavanja po bibliotekama; objavljivati konkurse među osnovcima i srednjoškolcima sa atraktivnijim nagradama itd.

Fantastika je po svojoj prirodi bliža mlađim generacijama. Njima NIKO ne prilazi. Životari se na temelju višedecenijskih fanova, onih koji su nekada u srednjim školama počeli da čitaju fantastiku. Ići po školama, sklapati dilove sa direktorima, da im ide procenat od prodaje knjiga. Dati ponešto besplatno. Pozivati mlade da pišu, da uređuju...

ODŠTAMPATI I SAMO ČEKATI DA NEKO KUPI nije rešenje.


Kao i svuda, uspevaju samo uporni i voljni. Volja i upornost nadomešćuju čak i nedostatak para. No, malo je upornih, voljnih i energičnih. A nedostaje i imaginacije...


Ne treba bežati od fantastike, kao što neki pisci rade. Treba je proglasiti elitnom književnošću. Treba to stalno i svuda ponavljati. Treba UBEDITI. Ne treba PRIHVATATI, treba MENJATI.

Na kraju se mnogo puta izrečeno (ne laž u ovom slučaju, ali blisko je Gebelsovoj filozofiji marketinga) pretvori u stvarnost. Ići napadnije, odlučnije, samouverenije.

Eh, da, možda SAMOUVERENOST i najviše nedostaje. Najpre su nas ubedili da je fantastika "vestern-like" žanr (istim mehanizmom koji bismo mi mogli da ubedimo javnost da nije), a onda smo čak i sami počeli da živimo i pišemo po pravilima koja su oni koji ne čitaju fantastiku nametnuli.


U nemogućem sistemu pogrešno je pokušati prilagođavanje, jer se tada propada zajedno sa sistemom. U nemogućem sistemu pravi se sopstveni sistem, ma koliko i kako LUD izgledao. Kada nemogući sistem propadne, ludi sistem jedini preostaje, što je, na kraju, i bio cilj.

SVE je stvar NASTUPA.

Neka sam ja blesav, ali ja ću napisati: D. napisala si sve što smo pomislili, ponekad pokušali i - baldisali. Razlog je što nikada nismo ništa uradili zajedno, nego svaka vaška obaška. Vidiš i po komentarima na ovom topiku: konzistentniji je napor da se omalovaži nego da se podrži čitava priča.


Nemoj sad da me pogrešno shvatiš, ali definicija modernog marketinga je malo drugačija. Standardni marketing transformiše želju u potrebu, a moderni marketing je otišao korak dalje - on kreira želju.

Ma napisah i ja u jednom trenutku "ujediniti se", pa obrisah. Zanela sam se. 

Bestseler lista Njujork tajmsa:

1.EXTREMELY LOUD AND INCREDIBLY CLOSE by Jonathan Safran Foer
2.THE GIRL WITH THE DRAGON TATTOO by Stieg Larsson
3.THE HELP by Kathryn Stockett
4.THE GIRL WHO PLAYED WITH FIRE by Stieg Larsson
5.PRIVATE: #1 SUSPECT by James Patterson and Maxine Paetro
5. AMERICAN GODS by Neil Gaiman
6.THE GIRL WHO KICKED THE HORNET'S NEST by Stieg Larsson
7.11/22/63 by Stephen King
8.THE LITIGATORS by John Grisham
9.ISLAND OF LOST GIRLS by Jennifer McMahon
10.RAYLAN by Elmore Leonard
11.DEATH OF KINGS by Bernard Cornwell
12.THE ROPE by Nevada Barr
13.KILL ALEX CROSS by James Patterson
14.DEATH COMES TO PEMBERLEY by P D James
15.THE DROP by Michael Connelly
16.BELIEVING THE LIE by Elizabeth George
17.ONE FOR THE MONEY by Janet Evanovich - Stephanie Plum
18.THE BEST OF ME by Nicholas Sparks
19.WATER FOR ELEPHANTS by Sara Gruen
20.UNFINISHED BUSINESS by Nora Roberts
21.LOCKED on by Tom Clancy with Mark Greaney
22.GOLDEN LIES by Barbara Freethy
23.EXPLOSIVE EIGHTEEN by Janet Evanovich
24.THE MILL RIVER RECLUSE by Darcie Chan
25.THE 7TH MonTH by Lisa Gardner
26.THE TIGER'S WIFE by Téa Obreht
27.LOVE IN A NUTSHELL by Janet Evanovich and Dorien Kelly
28.RED MIST by Patricia Cornwell
29.CHILD 44 by Tom Rob Smith
30.A GAME OF THRONES by George R R Martin
31.THE NEXT ALWAYS by Nora Roberts
32.TINKER TAILOR SOLDIER SPY by John le Carre
33.A HEARTBEAT AWAY by Michael Palmer
34.A DANCE WITH DRAGonS by George R R Martin

Obratite pažnju na peto mesto. Već je najava ekranizacije romana vaskrsla jedno bezmalo zaboravljeno delo, koje unatoč prestižnim nagradama koje je dobilo i nije imalo baš sjajan komercijalni učinak. Čini mi se da sam se na tribini nadovezao na vanredno pametno, promišljeno i duhovito Uroševo izlaganje, rekavši da je danas proizvod - ideja, a ne knjiga ili strip. Dakle, danas se romani pišu da bi se ekranizovali, a ne da bi se pare zaradile od prodaje. Uroš je potom objasnio da je po sredi merčandajzing kao širi koncept, što je toliko očigledno da ja ni u jednom trenutku o tome nisam razmišljao, sve dok nam on nije skrenuo pažnju na tu pojavu.

Quote from: Nightflier on 31-01-2012, 20:00:47
Najpre, potrebno je odvojiti "domaće stvaralaštvo fantastike" od "kulture". i to zato što etablirani nosioci kulture ne prihvataju ma kakvu fantastiku kao kulturu. Bilo stranu, bilo domaću. Uostalom, zašto bi? To bi valjda bilo isto kao da se od njih traži da prihvati vestern za kulturu.

Dakle, na popularizaciji domaćeg stvaralaštva morali bi da rade oni kojima je do toga stalo, pošto im niko drugi neće pomoći.

Mišljenja sam da je s tim u vezi potrebno učiniti nekoliko koraka:

1) Prepoznati ko kupuje fantastiku.

2) Prepoznati kakvu fantastiku taj neko kupuje.

3) Osmisliti mehanizme kojim bi se stupilo u dodir sa tim nekim kupcima.

Čini mi se da je moguće rešenje spajanje strane i domaće književnosti, tako da se uz kupljen strani roman daje popust na domaći, odnosno da se nude u povoljnim paketima. To bi svakako doprinelu informisanu publike.

Pretpostavljam s obzirom na tvoj posao, da imaš neke relevantnije informacije od većine ovde, makar okvirno, koliko se tih žanrovskih knjiga kod nas kupuje , odnosno prodaje ? Ja ne znam, iz nekog ličnog iskustva i ljudi koje znam i ono što vidim po knjižarama i sajmovima, čini mi se da je odgovor pod 2) domaći kupci kupuju uglavnom stranu epsku fantastiku, +vampirski serijali, a od tvrđeg horora najbolje ide King. Čini mi se da sf tu lošije stoji. Opet podvlačim, da ne bi bio pogrešno protumačen, meni se čini da je tako- ne tvrdim da je istina. Ako jeste, šta misliš, šta je po tebi razlog ? Da li produkcija diktira tržištu, jel postoji prosto jedna navika, inercija kod jednog broja čitalaca, ili u stvari potražnja diktira ?
Da li misliš da bi domaća epska fantastika, npr. mogla imati bolju prođu ? Mislim da je Kosingas relativno solidno primljen.

Pa, pričao sam o svom iskustvu sa sajmova. Čini mi se da su se Zak i Goran saglasili sa mnom.

Elem, moj je utisak - potkrepljen nekim razgovorima sa urednicima raznih izdavačkih kuća, kao i mojim desetogodišnjim sajamskim iskustvom - da se danas najviše prodaje epska fantastika. Međutim, to ne znači baš SVA epska fantastika. Do serije "Igra prestola" najbolje su se prodavali Džordan i Martin, s tim da je Džordan bio prodavaniji. Opet, ta se prodaja kreće oko 5-6 hiljada primeraka, u roku od godinu do dve dana po objavljivanju naslova. (U izdavaštvu je pored broja prodatih primeraka veoma bitno i koliko se brzo tiraž rasproda.) Ostali manje-više uspešni fantazi romani u tom periodu se prodaju upola manje, ako i toliko, dok u slučaju nekih trećih tiraž ume da potraje bezmalo deceniju.

Sa druge strane, vampirski serijali ne idu ni izbliza dobro koliko se to na prvi pogled čini. Prodaje se to, ali ne u tako velikoj meri da ugrozi epsku fantastiku. Doduše, publika je drugačija. Tipičan kupac Džordana ili Martina ne kupuje Šarlejn Haris ili En Rajs. Ciljna grupa ovih romana zapravo nisu zagriženi fanovi. Isto važi i za Kinga. Dakle, ne kupuju njega fanovi horora, nego fanovi Stivena Kinga. To je potpuno izdvojena publika, koja će pre da kupi Dejvida Morela nego Dejvida Edingsa, recimo.

Jedan od problema je što se fantastika ne promoviše. Kada je Laguna nastajala, mnogo smo ulagali u edukaciju čitalaca. Samo sam ja sate i sate provodio pričajući o epskoj fantastici, hvaleći Martina, Gejmena itsl. Opet, tada tržište nije postojalo - Laguna je stvorila tržište epske fantastike. Međutim, kada ga je stvorila, prestala je da stvara tržišta drugih vidova fantastike. Pretpostavljam da je razlog i to što su neke druge stvari postale isplativije. Na primer, Toni Parsons se za isto vreme kao Džordan proda u šestostrukom tiražu. Možda i većem, ko bi ga sad znao. Nemam nove podatke.

Dakle, tržište je fragmentisano - čak i u slučaju epske fantastike. Nemaš predstave koliko fanova Džordana nije čitalo Martina i obratno. Dalje, prošlo je vreme kada je izdavač diktirao kupcu šta će da čita. Tako je bilo u vreme Polarisa i Znaka Sagite. Danas kupac ipak može da bira između nekoliko izdavača, a ponuda je tolika da najverovatnije nema pare za sve to.

Mislim da domaća fantastika u načelu ne može da ima bolju prođu nego što je ima u okviru nekih velikih izdavača, koji je ne prodaju kao fantastiku - najčešće - već kao romane sa nacionalnom tematikom. Razlog tome je što su domaćim fanovima domaći pisci nepoznanica. Ulaganjem u njih oni zapravo kupuju mačku u džaku. Sa druge strane, čitaoci su naučeni na izvesne formule koje naši pisci ili namerno izbegavaju, ili ih nisu naučili. Ne ulazim u to da li je dobro ili loše to što većina naših pisaca nema priču o "heroju sa hiljadu lica", ali mislim da nijedan od naših pisaca - sa izuzetkom Bobana i čini mi se Jakšića - nema tu postavku.

Brandon Sanderson plans 36-volume fantasy series
by Adam Whitehead

Going through some old interviews, I was surprised to read that Brandon Sanderson is planning a 36-volume fantasy series.
[/list]

Pazi, sve vreme sam pizdeo zato što su sistemi magije u Elantrisu, Warbreakeru i Mistbornu na isti fazon. Kad ono...

Ubiću se! Trijesšes knjiga! Izgubiću oči dok sve to prevedem - ako Laguna uopšte bude htela da sve to radi.

Nisam znala gde ovo da stavim, pa rekoh najbolje ovde.
http://blog.patrickrothfuss.com/2012/02/concerning-hobbits-love-and-movie-adaptations/
Iz ovog podužeg blog-unosa možemo saznati:
- da Rotfus nema pojma o tome šta čini dobru filmsku adaptaciju
- da Rotfus misli da njegov blog čitaju samo WASP muški nerdovi pa se samo njima i obraća, a čitateljke ko šiša
- da Rotfus misli da je strašno kad se devojka sa naočarima i peticom iz hemije pretvori u superseksi striptizetu (wtf ideja, ali zanemarimo to)
- da Rotfus misli da će Džeksonova verzija Hobita biti... eto... valjda... pretvaranje te slatke male štreberke u kurvanjsku striptizetu, jao užas!!!11!

Da li je moguće da je čovek stvarno toliko... ovaj... naivan i neiskusan?

Hmmm... Jesi li čitala njegove knjige? Čovek prelepo piše, premda meandrira u vražju mater, ali odnos njegovog protagoniste prema ženi u koju je zaljubljen potpuno je infantilan i na nivou srednjoškolca iz osamdesetih godina - kada je verovatno bio srednjoškolac. Dakle,

1) Verovatno nema pojma. Nisam siguran ni da ja imam pojma, kad smo već kod toga.

2) I vrlo verovatno je u pravu. Mislim da on nema mnogo čitateljki.

3) Zanemarujemo.

4) Rotfus ovde očigledno nastupa sa stanovišta velikog fana "Gospodara prstenova". I meni je bilo potrebno dugo vremena da odvojim iskustvo koje sam dobio gledanjem filmova od onog koje sam dobio čitanjem knjiga. Dapače, sada na filmove gledam ne kao na adaptaciju književnog predloška, već potpuno novo delo koje samo deli naziv sa knjigama.

Eh... striptizeta

Nisam još čitala, prelistavala sam ih i odbilo me preterivanje sa lepim pisanjem nauštrb radnje Nemam ja ništa protiv lagane radnje, ali ako je nešto sporo u odnosu na Teda Vilijemsa, onda... eh.

Što se tiče tvog odgovora na 1) pa, ne slažem se da nemaš pojma; mislim da zapravo većina ljudi može da makar intuitivno proceni šta je dobra adaptacija, ako se ne radi o adaptaciji nečeg što nekritički vole. Pa čak i onda, ako su iole tolerantni, jer jednostavno nešto što funkcioniše u knjizi na pedeset strana ne može da upali na filmu ako se na to može odvojiti dva minuta. Generalno su npr. ljudi dosta razložno pričali i pisali o adaptaciji Igre prestola sa svešću o tome da neke super stvari prosto nisu mogle da budu dostojno prikazane (tipa, jezovuci) a neke jesu mogle biti bolje (Džonov kasting ).

2-3) Dobro, ok, ali ako često razvija ovakve metafore (a osobito ako slične stavove ispoljava i u knjigama, a po tvom postu zaključujem da je tako), onda je sam kriv za taj manjak čitateljki...
@Melkor: ?

Naravno da je on kriv za manjak čitateljki - ali opet, većinu čitateljki fantazi u smislu epske fantastike i mača i magije zanima veoma malo ili nimalo. Većina čitateljki se opredeljuje za urbanu fantastiku, paranormalnu romantiku i slične podžanrove. Možemo da pričamo o razlozima toga; moje mišljenje je da im je lakše da se identifikuju sa protagonistkinjima takvih romana. Mislim da je Džordan prvi pisac epske fantastike koji je stekao široku popularnost među čitateljkama, pre svega zbog toga što je neke stvari okrenuo naglavačke: uveo je ženskog Gandalfa, pod jedan; postavio je načelo da su žene dominantan pol, usput objasnivši zašto; relativizovao je mišićnu snagu kao pokretača jedne civilizacije koja se nalazi manje-više u stadijumu poznog srednjeg veka - i usput je bio komercijalno najuspešniji pisac epske fantastike (bez obzira na pol), koji je dopro do veoma širokog kruga čitalaca.

Sve u svemu, muka najvećeg broja uslovno rečeno mladih pisaca upravo je karakterizacija - kako muških tako i ženskih likova. Međutim, kako i danas epsku fantastiku mahom pišu muškarci, valjda im je lakše da osmozom učine da njihovi muški likovi budu makar malo uverljiviji od ženskih.

Prosečna čitateljka to ne mora da trpi, kada može da čita o samostalnoj, moćnoj, seksualno i finansijski slobodnoj ženi - koja pri tom funkcioniše u relativno savremenom svetu, ne toliko drugačijem od čitateljkinog.

    A šta ja onda da radim?

Primećuješ li da sam napisao "prosečna"? Pri čemu ne mislim da si ti prosečna čitateljka.

Ako posmatramo isključivo epsku fantastiku iz ženskog pera kao obavezno štivo nameće se Melanie Rawn, koja je poprilično džordanolika po stilu - a naročito u miniserijalu "Ambrai"; potom Sara Douglas sa serijalom "Axis" (koji je doduše više dark fantasy) - i, recimo, Kate Eliott sa serijalom Crown of Stars i trenutno aktuelnim The Spiritwalker.

Međutim, činjenica je da je ženama mračnija fantastika primamljivija - Anne Bishop sa veličanstvenom trilogijom Dark Jewels, Michelle West, apsoultno zadivljujuća Lane Robins sve su autorke koje naglašavaju borbu sa mrakom na unutrašnjem planu i izmeštaju bojno polje u intiman kutak duše i psihologije.

Vidiš da imaš šta da čitaš.

Quote from: Jevtropijevićka on 24-02-2012, 23:30:01

- da Rotfus misli da njegov blog čitaju samo WASP muški nerdovi pa se samo njima i obraća, a čitateljke ko šiša
- da Rotfus misli da je strašno kad se devojka sa naočarima i peticom iz hemije pretvori u superseksi striptizetu (wtf ideja, ali zanemarimo to)

Da li je moguće da je čovek stvarno toliko... ovaj... naivan i neiskusan?

Nisi pročitala moj prikaz 2 knjige Hronika o Kraljeubici....U jednom delu upravo pominjem Rotfasovo nebulozno shvatanje romantike, žena, a nadasve seksa. Da se citiram:

QuoteSada bi valjalo prozboriti o Rotfusovom, blago rečeno, debilskom poimanju ljubavi, seksa i ostalog. Na stranu što mu glavni lik non-stop palamudi o Deni (Dena ovo, Dena ono, Dena je najlepša žena na svetu, ko kaže da nije dobiće pesnicom po nosu), ali opisi seksualnih avantura su u najmanju ruku škrti, šturi, kao da je nevin čovek počeo da piše o nečemu što nije nikad probao, nego samo gledao na televizoru, ili redtube-u. Pisac ne zna kako da postavi, na normalan način, svog junaka u poziciju pravog animusa, pa zbog toga isti seksualne avanture ima sa voljnim stvorenjima (Ferulianka, stvorenje strasti koja ga primamljuje svojim čarima na seks – dakle sve na gotovo, potom Adem(ovke) kojima nije problem seksati se sa bilo kim, jer, navodno, intimnost i seks imaju relativno malo jedno s drugim). Zaista, Rotfus veze s vezom nema o romantici, način na koji on opisuje ljubav jeste patetika, kao da čovek nikada nije voleo neku ženu.

TAko da, ako su mu dela puna ovakvih nebuloza, ne čudi me ni njegovo nebulozno razmišljanje i kont.

Ma pročitala sam ja tvoje prikaze, pa mi se iz njih učinilo da je čovek možda samo odviše romantičan, ali ovo!... razvejalo mi je sva pozitivna predubeđenja.

Ja sam od Rotfusa odustao na prvoj knjizi... nemam više strpljenja za skribomaniju, barem ne za nekvalitetnu skribomaniju. Ime vetra je moglo komotno biti skraćeno za 200-300 strana. Ima tu lepih delova i lepih rečenica, ne sporim, ali je toliko prerastegnuto i sporo i tromo da zaista iritira na momente. Sad ja nisam apriori ni protiv neke količine naivnosti, detinjeg duha i sl, ali ne volim ni kad stičem utisak da pisac u mnogim stvarima nema ama baš nikakvog životnog iskustva, a sudeći po Perinovom prikazu, u drugoj knjizi je još gore što se tiče tih stvari.
Mogo bi Rotfus malo kod Sandersona na obuku, da vidi kako se piše debela knjižurina a da neprestano drži pažnju čitalaca i da je radnja više nego uzbudljiva. Meni se od te mlađe garde najviše sviđaju Erikson i Sanderson, Erikson i za nijansu više, i on piše monstrum romane po veličini, ali za razliku od Rotfusa nekako ume da pogodi žicu, ima dubinu, razuđen sistem magije, bića i svetova, a i taj neki spoj mračne epske fantastike i militari priče bitaka, ratova i sl, skroz mi leži.

Erikson je malo stariji pisac od Sandersona i Rotfusa - i mnogo bolji. Takođe u suštini piše drugačiju fantastiku. Nije za poređenje.

U suštini, Sanderson, Rotfus i Linč čine triling. Nijedan od njih nije vrhunski pisac, ali stilski je Rotfus još ponajbolji. Sanderson ima tu prednost da je disciplinovan, što mu omogućava da piše MNOGO. Čovek je izbacio apsurdno veliki broj stranica za vreme koje je bilo potrebno Rotfusu i Linču da napišu po dva romana. Međutim, i Sandersonovi likovi su naivni i nedotupavni. Karakterizacija je njegova neizmerna slabost i u tome nema ni zrnce umeća ni pokojnong Džordana, a kamoli Martina, Eriksona, Morgana - ili Aberkrombija, koji je majstor karakterizacije.

Sanderson se neće nadobijati nagrada, ali je očigledno da je miljenik publike. Možda je to delimično stoga što završava WoT, a moža je publika postala željna malo manje mračne fantastike. Videćemo šta će biti. Kod nas, recimo, Laguna još nije kupila ostale Sandersonove romane. Čekaju da vide kako će proći prva trilogija.

Baš sam i hteo pitati kako je Sanderson prošao kod nas, ali pretpostavljam da je još rano za neku analizu ?

Druga knjiga je jedno kratko vreme bila među pedeset najprodavanijih naslova. Videćemo šta će biti kada treća izađe, pošto ima dosta ljudi koji izbegavaju da se upuste u kupovinu knjiga dok serijal ne bude završen. U načelu, mislim da se drži isto kao Erikson ili Aberkrombi, na primer - premda su mi rekli da su Džordan i Martin jedino od fantastike što se zaista dobro prodaje. Džordan čak i bolje od Martina, bez obzira na seriju. Doduše, ovo su ti podaci od pre nekoliko meseci, dok se serija još davala.

A PARODY OF THE BELOVED FANTASY DOORSTOP... ER, SAGA
In the land of the Eight (or was it Six?) Kingdoms—where the seasons last as long as a series of bestselling Tolkien-esque novels—trouble is brewing. The mud is growing muddier, the onions are rotting, the Wall to the North (or is it the South?) is melting, and Lord Barker of Summerseve is getting worried. His wife is addicted to Godsweede, his King is too fat to fit into his armor, and the foreshadowing is out of control. All in all, not the position you want to be in when Summer is coming.
From this world of outdoor fornication with horse-people (and indoor fornication with blood relatives) comes an epic story of novella proportions. Amid plots and counterplots, power-hungry warriors and overworked ravens, poor reception and no wireless, the future of the Barkers, their BFFs, and their enemies dangles in the balance, as each strives to survive long enough to appear in at least two of the sequels.
"His teeth might be wooden, but his prose is not."
---J.R.R. Madison
George R. R. Washington cannot tell a lie: A Game of Groans was not prepared, authorized, licensed, approved, or endorsed by any person or entity involved in creating or producing any of the Song of Ice and Fire books or the Games of Throne television program. Please direct any inquiries to our legal counsel, Clarence R. R. Darrow.

(inače, amazon je stavio ovaj naslov u 4 for 3 promociju... )

Ako je dobro urađeno, onda vredi. Ali bojim se da nije dobro urađeno...

Jesi li prelistao free preview na amazonu? Ti možeš bolje da proceniš, ali meni se čini kao bašbaš slapstik sprdačina.